субота, 24. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Конузин: Путинова посета - импулс развоју билатералних односа
Хроника

Александар Конузин: Путинова посета - импулс развоју билатералних односа

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. март 2011.

Предстојећа посета руског премијера Владимира Путина Србији 23. марта представљаће додатан импулс билатералним односима и прилику за разматрање перспектива свих видова сарадње, а посебно привредне, рекао је данас амбасадор Русије у Београду Александар Конузин.

„Разговори које ће Путин имати у Београду омогућиће да се процени садашње стање односа између две земље и да се размотре перспективе даље сарадње. Полазимо од тога да имамо значајан потенцијал за сарадњу, што се посебно односи на економију и на енергетику”, рекао је Конузин за Танјуг.

Према његовим речима, Путин ће у Београду разговарати са председником Србије Борисом Тадићем и српским колегом Мирком Цветковићем, а учествоваће и на састанку делегација две дражаве.

„У плану је да Путин посети и Народну скупштину, где би се састао са председницом Славицом Ђукић-Дејановић и представницима странака”, рекао је Конузин.

Говорећи о томе шта ће се све наћи на дневном реду Путинових разговора са домаћинима у Београду, руски амбасадор је истакао да ће спектар тема бити разноврстан.

„Једна од тема ће бити Косово и, с тим у вези, очекујем да Путин понови подршку Русије ставовима српских званичника по овом питању. Значајна пажња биће посвећена реализацији пројекта 'Јужни ток', трговинско-економским односима у целини и инвестицијама”, рекао је Конузин.

Према његовим речима, разговараће се и о реализацији међудржавног споразума потписаног 2008. године у Москви, којим су обухваћени пројекти као што су модернизација НИС, изградња подземног складишта гаса Банатски двор и други.

Поводом најаве из прес службе руског премијера да ће током његовог боравка у Србији бити потписан читав низ докумената, амбасадор је прецизирао да две земље тренутно раде на 15 споразума, а да ће 23. марта сигурно бити потписани споразуми о научно-техничкој сарадњи, сарадњи у сфери туризма.

„Још два документа су у фази финализације и ако будемо успели да их завршимо до доласка Путина и они ће бити потписани том приликом”, рекао је амбасадор.

Истичући да ће једна од најважнијих тема бити реализација крупног енергетског пројекта - гасовода „Јужни ток” - у којем учествује и Србија, амбасадор се осврнуо и на недавно писање „Комерсанта” да у Москви разматрају могућност да одустану од овог пројекта.

Указавши да ово није први пут да су се појавиле гласине око „Јужног тока” , он је подсетио да је реч о пројекту у који је укључен велики број држава, да је велики новац у игри и да је потребно усагласити интересе свих.

„Ипак, нисам чуо да су председник Русије (Дмитриј) Медведев и премијер Путин ставили под знак питања овај пројекат. Верујем да ће председник Владе током посете Београду потврдити свој став по том питању и рећи како Русија види реализацију пројекта”, нагласио је Конузин.

Конузин је навео и да је Русија посебно заинтересована за учешће у инфраструктурним пројектима, што се пре свега односи на железницу, али и за грађевинске пројекте и сарадњу у области пољопривреде.

Када је реч о НИС-у, амбасадор је навео да ће се разговарати о додатним напорима за јачање овог предузећа и то не само у Србији, већ на целом Балкану.

„Успешна сарадња на реализацији подземног складишта гаса Банатски двор донеће Србији веће гаранције када је реч о снабдевању енергентима”, додао је амбасадор.

Путин и његови саговорници разговараће и о руским инвестицијама, а у оквиру тога могуће је да ће бити размотрени проблеми са којима се сусрећу компаније са руским капиталом у напорима да обезбеде успешно пословање предузећа, посебно оних која трпе последице светске економске кризе.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер