четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Грушко: НАТО се не бори против тероризма, него пре свега против Русије
Хроника

Александар Грушко: НАТО се не бори против тероризма, него пре свега против Русије

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 08. децембар 2015.

 Северноатлантска алијанса и даље је усредсређена на политику обуздавања Русије, без обзира на претњу од међународног тероризма, изјавио је стални представник Русије при НАТО-у Александар Грушко.

Према његовим речима, Алијанса предузима мере које немају ништа заједничко с европском безбедношћу. Поред тога, НАТО најављује могућност колективне самоодбране у случају почетка хибридног рата, иако је сама Алијанса започела такав рат током бомбардовања Југославије, подсећа дипломата. 

Обуздавање Русије и даље је доминантна тема у Северноатлантској алијанси, а мере које НАТО примењује нису у складу са циљевима борбе против тероризма, сматра Грушко. 

Он је истакао да предлог НАТО-а да се уведу нове мере поверења према Русији нису у складу са тренутном политиком Алијансе, која се у великој мери тиче нагомилавања војне инфраструктуре на источном фронту зарад војног обуздавања Русије.

„Уколико се тренутна политика НАТО-а настави, Русија ће морати да прегрупише своје снаге и постави додатно тешко наоружање на своје границе“, нагласио је дипломата и додао да таква политика није у складу са идејама о мерама за повећање узајамног поверења о којима говори генерални секретар Јенс Столтенберг.

Црна Гора ступањем у НАТО угрожава односе са Русијом

Говорећи о позиву Црној Гори у ову организацију, Грушко је нагласио да је то искључиво геополитичка идеја која неће донети никакву реалну корист европској безбедности. 

„Јасно је да Црној Гори нико не прети. А Црна Гора као држава с веома ограниченим војним и војно-економским ресурсима не представља драгоценост“, навео је Грушко. 

Према његовим речима, позив Црној Гори за чланство само је покушај да се покаже да је „политика отворених врата“ и даље жива, да за њу има заинтересованих, да НАТО прати принципе.

Грушко је додао да Црна Гора треба да схвати да ступањем у НАТО угрожава односе с Русијом.

Међународни тероризам

Поред тога, дејства НАТО-а усмерена на обуздавање Русије на југу усложњавају стварање широке коалиције против тероризма, сматра Грушко. Истовремено, Алијанса нема инструменте који би могли реално да помогну у борби против екстремиста. 

Турска

Говорећи о мерама јачања НАТО-а у Турској, стални представник Русије такође је навео да Москва не верује да ове мере одговарају циљевима борбе против тероризма. 

„Турска армија је друга по бројности у НАТО-у, има веома јаке војне компоненте и нисмо уверени да су објављене мере у складу са задатком неутрализације могућих изазова терористичких организација“, рекао је Грушко.

Он је нагласио да ниједна држава нема право да предузима акције какве је Турска предузела против руског Су-24. 

„Ниједна држава нема право да предузима акције какве су предузете против нашег авиона и да изда команду за напад док се наш авион налази у ваздушном простору Сирије, када је потпуно јасно било свима, укључујући и Турску, да он није могао да представља никакву претњу за турске интересе“, изјавио је Грушко. 

Хибридни ратови

Коментаришући стратегију Алијансе која омогућава организацији да се позове на 5. члан Вашингтонског споразума о колективној самоодбрани у случају хибридних напада против Алијансе, Грушко је подсетио да је управо Северноатлантска алијанса прва почела да води хибридне операције. 

„Пример за ово је бомбардовање Југославије 1999. године, које је било праћено огромним пропагандистичким притиском, демонизацијом земље, економским притиском, економским и политичким санкцијама“, објаснио је Грушко. 

(Спутник)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер