Александар Дугин: Запад ће бити највећи противник евроазијским интеграцијама

Александар Гељејевич Дугин, лидер Међународног Евроазијског Покрета и један од идејних твораца Евроазијске yније, у интервјуу руском порталу NAKANUNE.RU износи свој резервисани оптимизам у остварење идеје Евроазијске Уније и истиче озбиљне промене досадашњег Путиновог система као кључни услов за успех на том пољу. Дугин напомиње да су пред Русијом и Владимиром Путином, од 2012. године, тешки стратешки изазови на пољу евроазијских интеграција и поручује да Путин, уколико жели да остане легитиман, мора бити ослоњен на евроазијску идеју. Он оцењује да су западне силе главни опоненти остварењу евроазијске идеје, а реформу унутрашње политике Русије и утемељењу исте на националној идеји види као неизоставне чиниоце евроазијских интеграција, истичући да једино евроазијска идеја одговара историјском тренутку, али и вишерелигијском и мултиетничком карактеру Русије и постсовјетског простора.

Владимир Путин је написао текст у „Известија“ о креирању Евроазијске Уније, што је највећим делом протумачено као суштински део предизборне кампање. На почетку свог мандата Дмитри Медведев говорио је о развојном програму у тексту “Напред, Русијо!”. Однедавно многи експерти, између осталих и Глеб Павловски, политички аналитичар, говоре да заправо ниједна тачка из најављеног програма Медведева у суштини никада није реализована. Модернизација је само ствар на папиру! Предвиђени раст привреде такође. Путин је многе шокирао прокламованом Евроазијском Унијом. Иако, дистанциран од идеје оживљавања Совјетског Савеза, Путин је ипак протумачен неизбежном аналогијом ствари као заговорник такве идеје. Чини се да Путин до 2008. као председник и Путин као председник после 2012. године никако неће и не могу бити исти….  

Путин је презентовао свој текст о Евроазијској Унији. Тај текст је учинио небитним, по многим мишљењима, све што је Медведев изнео у свом тексту “Напред, Русијо!” Шта ви мислите о томе?

Александар Дугин: Предстојећи повратак Путина у наредних 12 година неће моћи бити изнет као претходна два мандата јер су једноставно исцрпљени темељи – односно проблем Чеченије и учвршћивање територијалне целовитости Русије, на којима су у претходна два мандата били базирани његова харизма, легитимност, кредибилитет и политички ауторитет. Пре је било довољно да буде на власти, сад више није, без обзира на све. 

Путин сада размишља како да оснажи ауторитет у наредном периоду?

- Русија ће се суочити у наредном периоду са великим и озбиљним стратешким изазовима, тако да политичке технологије у духу Владислава Суркова Јуревича (кључни сарадник Путина, један од идеолога Кремља) неће бити изводљиве. Ера технологије уместо идеологије, ПР кампања уместо стратегије, вицева уместо и изнад националне идеје - је завршена. То је савршено јасно. Ако Путин настави по сценарију инертности у домаћој и спољној политици, онда је колапс веома близу јер је озбиљност нове фазе у коју улазимо неупоредиво већа и супериорнија од оне са којом се Путин носио у претходном периоду. Ово је нови циклус и, ако жели да чврсто стоји на земљи, Путину је потребна нова стратегија. Ја сам потпуно уверен да једина стратегија која одговара историјском тренутку, новом поретку и оријентацији масе јесте евроазијска. Евроазијанизам је целовит, и као идеја за Русију и као стратегија коју треба следити. Такве националне идеје до сада није било – била је гурана између либерализма, концепта корумпиране прозападне елите, непостојаних и контрадикторних елемената национализма, што непобитно води дезинтеграцији Русије. Потпуно сам убеђен да Путин мора да се ослони на евроазијску идеју. 

Шта га је спречавало раније да се окрене тој идеји?

- Био је спречаван успешним блокирањима и деловањем спин-доктора, који су тежили да све разблаже и исецкају, и идеолошким непријатељима – либералима и западњацима, који су у ери Медведева скоро па размонтирали и Путина и цео Путинов систем. Ако Путин жели после 2012. године да одржи легитимитет, он мора да се ослони на евроазијанизам јер је евроазијанизам, као подобан вишерелигијском и мултиетничком карактеру Русије, основ за интеграцију постсовјетског простора и креирање мултиполарног и полицентричног света. Полицентрични модел је напоменуо и Сергеј Лавров недавно у УН, кад је говорио о Евроазијској Унији. То је нова тема, такву унију раније наши лидери нису јавно истицали. То је идеја Назарбајева (председник Казахстана) и наша идеја, идеја Међународног Евроазијског Покрета. Евроазијска Унија – то је политички програм интеграција који никада раније није био помињан од званичних лидера. Сад се то дешава! Ова тема је раније у окружењу Путина маргинализована. Избацивана је из сваког документа где је помињана, па чак и исмевана. У многоме ће све зависити од тога како ће Путин руководити својим тандемом са Медведевом. Од тога како реши тај тандем – све зависи. Чињеница да је Путин проговорио о Евроазијској Унији много говори. 

Помињање идеје и реализација политичког пројекта су две различите ствари?

- Наравно, најава одређеног концепта не значи аутоматски и да су постигнута сва решења, то је само стратегија и оквир, а много више зависи од тога како ће се све обојити на теоретском нивоу и како ће се све спровести у живот на нивоу практичног. Јер сваки велики подухват носи ризик да буде уништен од погрешних кадрова и чиновника. Адекватан кадар и компетентни људи, укључујући политичку вољу, то је проблем који предстоји за решавање. Друго, Путина могу да разувере и да све остане на нивоу празне приче. Тим који је одговоран за идеолошка и политичка питања у његовом ужем кругу има велико искуство у свођењу ствари на нулу – кроз помпезне догађаје, ПР кампање, манипулације, симулације… Знамо како то функционише и колико ефектно одређене идеје могу бити претворене у фарсу. 

Али, чак и да претпоставимо да оно што Путин пише, то и мисли, па да ће се разрадити стратегија, променити курс и радити на томе, ни то не гарантује да ће све проћи глатко. Противљење евроазијским интеграцијама ће бити огромно. Западне силе ће бити највећи противници јер је то алтернатива светском поретку. Није искључено да ће Путин бити приморан да напусти власт. То је улог. За оно што је најавио мораће да се избори. Према мом мишљењу, све је могло да се најави још 2001. године, али претпостављам да су Путину тада биле везане руке. 

Судећи према вашим речима, председник Путин до 2008. године и председник Путин после 2012. године не могу бити исто?

- Не знамо унапред како ће се ствари развијати. Ако он настави са политиком коју је водио до 2008, не верујем да ће дуго потрајати. Тај политички курс је био добар у претходном периоду, али сада је нереалан. Путин - према сценарију интерности, креираном од полутоталитарних и полупостмодернистичких инжењера - више никоме не треба. После историје са Медведевом и “Правом ствари”, он неће бити убедљив либералима, него ће бити проглашен на Западу за “ђавола”. Истовремено, таквим курсом губиће поверење и у патриотским круговима. Стари Путин – човек кога ми по инерцији бирамо и подржавамо –особа је за коју ипак имамо резерве и није довољно да се појави “Здраво, ја сам Путин!” са све Медведевом на врху листе, те да настави са једном неодговарајућом политиком. Такав председник једноставно више није довољан. Напашће га либерали, а патриоте му неће дати подршку. Путин има само једну шансу – Евроазијанизам. Ако у следећем периоду не буде евроазијанист, неће га ни бити. Путин правилно каже да Русија мора да буде велика или је неће бити. То исто се може рећи и за његово евроазијаство. 

Ако развеже своје руке и преузме курс и обавезе на правилан начин, све ће бити у реду. Желим да верујем у то, али за петнаест година, има разлога да будем скептичан. Дати све у стратегију и постићи резултате - бојим се да на овом пољу можемо да очекујемо велико разочарење. У праву сте када кажете да из стратегије “Напред, Русијо!” ништа за четири године није реализовано. То је била једна идеја која је остала мртво слово на папиру само зато што је била утемељена на лошој идеологији истовременог грађења демократије и спровођења модернизације Русије, а то је немогуће. Повезујући те две идеје као циљеве, власт се посветила закључку да ниједна од њих неће бити реализована. Данас се исто може рећи – или домаћа политика или евроазијска идеја. 

Ако се посвети унутрашњој политици, ниједан резултат неће имати на том пољу јер ће бити блокиран. Ако се посвети евроазијској идеји, то подразумева велике и озбиљне промене. Ако покуша контролисати овакву непромењену домаћу унутрашњу политику, а да при томе тежи да развија евроазијску идеју, ни то неће функционисати. Али евроазијанизам не нуди лак живот. Лак живот ништа неће обезбедити после 2012. године. Радост због његовог повратка тада нико неће имати - ни либерали ни патриоте. Али, ако жели остати легитиман, онда се мора окренути евроазијству и ослонити на евроазијску идеју. 

Путин каже да је Евроазијска Унија пројекат посредовања између Европе и Азијског Пацифика. Мислите ли да је то помало чудно? Колико је то у складу са вашим схватањима?

- То је за посреднички елемент тачно јер почињемо нешто ново. Европа није изграђена, и то што је она пропустила свој моменат политичке интеграције има своје резултате. Економија не може бити основ за изградњу било чега, ништа се не може изградити на економији. Економија је веома неповерљива ствар и није прошла тест историје. Треба се градити на основама пројекта, идеје, заједничке историјске судбине, цивилизације и система вредности. То је веома озбиљно. То треба бити генерисано као специфични идентитет Русије. У овом случају Путин би требало да покаже квалитете које је показао у првом мандату, када је победио у Чеченији, када је победио олигархију, либерале и агенте западног утицаја. Рат у којем је спречио колапс државе. Онда се понашао одлучно и сврсисходно, па је застао одлажући све главне проблеме. Ако жели сада да остави траг у историји, мора да се понаша и ради одлучно. Он је то показао у првом мандату, али неким чудом и доказао у остатку своје владавине да то не воли да ради. Сада наступа кључни моменат, хтео то он или не. 

Споменули сте у неколико наврата, да је ово ипак оживљавање Совјетског Савеза, упркос чињеници што Путин то пориче?!

- Наравно, то није опција оживљавања Совјетског Савеза јер је Совјетски Савез био заснован на другој идеологији и другом моделу, али са геополитичке тачке гледишта ово јесте поновно креирање Совјетског Савеза. Совјетски Савез је био наставак царске владавине иако би сваки комуниста рекао да је Совјетски Савез нешто сасвим и потпуно другачије. На идеолошком нивоу, то није исто и Путин је у праву када то тврди, али са геополитичке тачке гледишта веома је слично. Питање је са које стране се гледа на то.

Превод: Вјекослав Церовина, гл. и одг. уредник +ЕВРОАЗИЈА+СРБИЈА+

(euroasiaserbia.wordpress.com)