петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Дикић: Они су овде само због пара
Хроника

Александар Дикић: Они су овде само због пара

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 22. октобар 2021.

Сећате се сцене из легендарног филма „Последњи круг у Монци“ у којој у италијанском ресторану седе Баки (Јосиф Татић), Жабац (Предраг Ејдус) и Урке (Драган Николић)?

У свету подземља важе посебна правила за оне који одраде посао или одлеже неко време за рачун „Породице“.

Њихови најближи бивају материјално, финансијски и безбедносно збринути, а јуначко тамновање се третира као бенефицирани радни стаж уз максимални број прековремених сати који се великодушно исплаћује у кешу, на руке.

Ништа другачије није ни у полусвету „патриота“ из деведесетих који имају серијску грешку у производњи по којој се тешко разликују од колега из организованог криминала.

Тридесет година касније, израубовани, ижвакани, расходовани, они изгледају као рехабилитовани опијатни зависници – изборани, угојени, бахати.

Некада су убијали дум-дум мецима, прецизно, хладнокрвно, масовно.

Данас убијају думб-думб речима, исто тако хладнокрвно и снајперски прецизно, са унапред задатом метом и припремљеним одстојањем.

Док клинци мисле да живот ових модерних јунака пролази уз песму „Дивљина“, нама чији су животи прошли у сенци тих патриЈота и идиЈота у ушима одзвањају речи „ми смо луди, ми смо п...е од људи, ништа нас друго не занима, све док добро иде представа, није тешко бити најгори“.

Да, они су ту само због пара.

Можда је неко и сумњао у њихово среброљубље јер је био заваран борбама за српске земље и гробове, опчињен изокренутим оцилима на црвеним береткама, успокојен „канонским“ правилом да самоодбрана искључује злочин.

Данас се јасно види да је „Породица“ не само опстала након демократских промена, већ и да је сачувала платни списак и да и даље исплаћује дивиденде старим, провереним и лојалним клијентима.

Новац лепљив од нашег зноја и масан од туђе крви завршава у рукама оних које ова власт новим поколењима представља као мартире, као јунаке, као елиту.

Њих одмах по пуштању на слободу дочекују високи државни званичници, уз усмена и писмена признања, после чега следи аутоматско прикључивање на држави буџет, да се што пре опораве, да се рехабилитују, и физички и морално и правно.

Тај такозвани процес вулинизације неизоставно подразумева благослов од Великог брата, заштита од Великог сина и паре од Велике тетке.

Ако кеш није довољан, бонус се исплаћује коптирањем у Управни одбор јавног предузећа или новом врстом звечеће монете – кључеви од стана у делу Београда специјално изграђеном да угости убуђали крем српског друштва.

Власт има двоструку корист од те накнадне регрутације истрошених трећепозиваца.

На пример, ако је генерал Лазаревић, приштински лав, посвећени бранилац Косова, недвосмислено и свим срцем уз Вучића, ко сме Вођу оптужити за издају свете српске земље.

Зато, за господина поред шкоде на испраћају, следе вишеструке синекуре министарства одбране и могућност индоктринације невиних питомаца.

Хм, да ли би наставнику-педофилу било омогућено да се после одслужене казне врати, не у школско двориште, већ у наставничку зборницу?

Да ли би гинекологу-силоватељу била враћена лекарска лиценца као вид социјалне инклузије?

Како онда осуђени ратни злочинац може поново стати уз српску војничку заставу?

Зашто не би када исти такав третман имају бивши хашки заточеници преко Дрине, Дунава и Ибра, па експресно по пуштању на слободу постају саветници председника, министри у влади, чак и премијери?

Наравно да ће помиловани генерал на сва уста хвалити новог врховног команданта (као што је хвалио оног претходног), јуловског министра одбране и целу садашњу врхушку која је кадровски готово идентична оној којој је активно служио.

Ако затреба, он се неће либити да испали вербалну ватру (ах, како се кају што су пропустили шансу када су имали бојеву муницију) по петооктобарским издајницима, као вид почасног плотуна у славу новом господару.

Слични пут којим се све чешће иде превалио је и генерал Братислав Дикић.

Иако га је Вучић не трепнувши пр(о)едао на миг другог ока у глави и тиме га осудио на вишегодишњу робију због „државног удара“, данас је бивши терориста постао млади горан који, уместо да корача по шумама и горама, стручно помаже директора „Србијашума“.

Нишлија ће, злу не требало, послужити као превентивни анестетик свим оним непоузданим жандармима који ментално онанишу гледајући службени снимак како се уз пар замаха уграђује космодиск председниковом брату.

Не треба трошити речи о развојном путу хашког освајача Воје Величанственог, који је од метастазе са Вучићевим именом брзо стигао до скупоценог џипа, судске палице у Задрузи и јутарњег ћаскања са незалеченим синдромом у зеленом кондому.

Јавна је тајна, коју потврђују осветољубиви дисиденти, да годинама његове наступе одређује висина и редовитост месечног хонорара, али је увек спреман да послужи као палица којом се дисциплинују непријатељи власти.

Зато сам изненађен што сте изненађени сусретом Капетана и Сина са кесом пуном пара и кључевима од стана.

То су уобичајени реквизити на столу на којем се тргује душама, наплаћују стари дугови и доплаћују нове услуге.

Данилизација се показала изузетно ефикасном код пријатеља са трибина, запостављених партиоте-прашинара, унајмљених жестоких момака, па зашто то не би био случај и код некадашњег стрип-јунака?

Опозицији је неопходно убрзано оспособљавање за тотални рат за ослобођење Србије

Црни фондови којима ова власт располаже познати су и међународним институцијама, а неко још увек верује да је довољно само ослободити медије да би се победило на изборима.

Опозицији је неопходно убрзано оспособљавање за тотални рат за ослобођење Србије. Он подразумева на само класичну политичку борбу, већ и трку у наоружању. Видели смо којим арсеналом режим располаже за одбрану својих позиција.

Да ли смо спремни? Од нас зависи.

Аутор је члан Главног одбора Демократске странке

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер