Александар Денда: Копаонички див јунаци

Већ десет година шаренолико друштво пројектаната и извођача радова неуспешне транзиције и економског развоја организују феријалне вечери на којима по ко зна који пут шире ни на чему засновани оптимизам „бољег живота“ у Србији

Замислите да сваке године (последњих десет година) већина зграда које су грађене се сруше или нису прикључене на струју и воду, прокишњавају и нису за становање, а да инжењери, пројектанти и извођачи радова, сваке године о трошку незадовољних станара организују научни скуп о новим пројектима или још невероватније, да таквим скуповима дају легитимитет и неки представници дипломатског кора?

Или рецимо да такав скуп праве лекари који су несавесним и нестручним радом угрозили животе и здравље људи, претпостављам да нико нормалан не би слао посебне новинарске екипе да извештавају, а иоле добростојећи људи из струке би се клонили њиховог друштва.

Међутим, то није случај са традиционалним скуповима економиста на Копаонику (који сам први пре три године из зезања частио називом „Србијански Давос“, мада не полажем искључива ауторска права). Већ десет година шаренолико друштво пројектаната и извођача радова неуспешне транзиције и економског развоја организују феријалне вечери на којима „мудро анд развојно“ по ко зна који пут шире ни на чему засновани оптимизам „бољег живота“ у Србији.

Постало је већ парадигматично да након њиховог чинодејствовања, све што се дешава у реалном животу обично бива различито од њихових пројекција и прогноза. Ниједна стратегија, пројекција и прогноза од стране копаоничких експерата до сада није дала видљиви позитиван резултат. Ако би њихова развојна тлапња остала у кругу самих експерата ни по јада, али су се да то тако не остане, побринуле многобројне редакције које су своја најзвучнија имена послала да извештавају - е, је ли се појавио и какве је боје дим са гласања србијанских економских кардинала, па ћемо од боје дима видети има ли и чему се можемо надати. То је у једном тренутку претило да ескалира у догађај од прворазредног значаја, значајнији и од самог живота, директно у Дневник 2 су нам се из прве руке обратили „генералштабни економисти“ са поруком - да ће светска економска агресија (криза) бити сломљена одлучном акцијом наших економских легија које даноноћно на највишем врху Копаоника увежбавају економске кате којима ћемо се супротставити далеко надмоћнијем агресору. И шта би, проглашена је победа и да Србија незадрживо срља у развој. Избројано је минус 400.000 радних места, неликвидна привреда, држава у дубиози, али су нам остали чили и весели „генералштабни економисти“ и то не ма који него они МАКРОекономисти.

У свему томе изненађује њихова сизифовска упорност гурања „србијанског економско чудаственог камена“ чија је особеност, да мора да се гура и када иде низбрдо. Регионално и глобално (ЕУропски) ми смо наш привредни камен структурно догурали скоро до дна. Најзначајнији допринос „копаоничких економских фењер вечери“ би био да се оно мало стварног научног и експертског потенцијала захвали „вечитим економским саветницима“ и „креаторима нових инвестиционих циклуса“, „пројектантима и извођачима радова на лидерској позицији Србије“ и да неоптерећени њиховим баластом изађу са новом визијом и на предузетништву и знању фундираног одрживог развоја Србије. Ако у томе буду имали проблема, једино им могу помоћи стварни и доказани предузетници, а они су ових дана имали преча посла око предавања завршних рачуна, па када се врате са копаоничких веселих вечери могу их наћи у погонима где покушавају да изведу србијанску економску квадратуру круга из које ће изаћи макар са „позитивном нулом“ у салду мукотрпног „посткризног“ пословања. За разлику од нуле Целзијуса са којом ће копаонички див јунаци већ некако изаћи на крај.

(Данас)