Александар Ћорац: Приштински универзитет у Косовској Митровици једни желе да интегришу у косовски систем, а други да се припоји будућој ЗСО

КОСОВСКА МИТРОВИЦА - На Приштинском универзитету у Косовској Митровици воде се два политичка процеса, један да се он интегрише у косовски систем, а други да се припоји будућој ЗСО, каже за РТВ Ким професор Александар Ћорац, напомињући да српски народ, професори и студенти са тим нису упознати.Професор на Медицинском факултету ПУ Александар Ћорац, тврди да иза свега стоје представници актуелне власти и Канцеларија за КиМ, односно, како каже, људи који о томе немају појма.

Стога, Српски национални форум, чији је он потпредседник, инсистира да се народу саопшти истина.

„Проблем је у томе што народ, студенти и професори који на том Универзитету раде, немају појма о томе. Никада о томе нису консултовани и ни на који начин са њима о томе није причано. Потпуно је нормално да у све те приче буду укључени професори и студенти факултета или макар њихови легитимни представници“, каже Ћорац.

На питање како је СНФ дошао до оваквих сазнања, ако ни сами професори и студенти нису упознати, Ћорац каже да је то потврдила недавна изјава Славка Симића да би Универзитет требало да се уклопи у оквире Заједнице српских општина.

„Та изјава, сама по себи, много говори. Значи да се о томе прича. Друга страна је предлог закона који је био поднет од стране председника Скупштине Косова Кадрија Весељија у коме је јасно дефинисано да Универзитет у Северној Митровици улази у правни оквир Косова и просветни систем Косова“.

Међутим, шеф посланичке групе Српске листе Славко Симић је недавно у изјави за РТВ Ким казао да су српски посланици спречили да овај предлог закона уопште дође на дневни ред косовског парламента.

Ћорац на то одговара: „Тачно је да су зауставили да предлог закона дође у Скупштину, али нису зауставили интеграцију Универзитета. По том (косовском) закону, јасно је да ће Универзитет да функционише у оквиру косовског просветног система“.

Интеграција Приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици у косовски образовни систем би, по мишљењу Ћорца, нашкодила српској академској заједници.

„Генерално, ако имате у виду да значајан број студената Универзитета у Приштини јесу студенти који територијално нису везани за Косово и Метохију, осим тога што ту студирају, апсолутно је јасно шта би могли да очекујемо уколико би Универзитет био интегрисан у косовски систем“.

Професор Ћорац тврди да се поред званичне политике води и незванична.

„Стално се у кулоарима у Косовској Митровици говори о томе који би подобан професор могао бити поставјен на коју позицију када се буде формирала Асоцијација/Заједница општина са српском већином. То је врло јасан показатељ да се иза нешто ваља, а да народ не зна шта је то“.

Ћорац напомиње да овај Универзитет тренутно штити само чињеница да је формиран у складу са законом о високом образовању Републике Србије и што су сви факултети правна лица.

„То закон о високом образовању Косова не препознаје и у овом тренутку, то је за нас неки облик заштите“.

На крају истиче да није спорно да се Универзитет мења у смислу напретка, али јесте спорно да ова високошлоска српска иституција постане „задња рупа на свирали“ и једног и другог просветног система и на тај начин буде осуђена да постане „класичан провинцијски Универзитет“.

Затражена такозвана интеграција Универзитета...

Најавама о промени статуса Универзитета у Приштини, измештеног у Косовску Митровицу, бавила се и Телевизија Н1 која је крајем марта истраживала шта ће бити са овом високошколском установом.

Коментаришући за Н1 најаве о затварању универзитета у северном делу Косовске Митровице, Славиша Ристић из Демократске странке Србије, казао да је то издаја која може да утиче на ново расељавање Срба са Косова.

"Чињеница је да су Канцеларија за КиМ и Марко Ђурић, затражили од Министарства просвете и научно технолошког развоја РС да се изврши такозвана интеграција Универзитета у Косовској Митровици. То би практично значило да сви факултети на простору КиМ изгубе статус правног лица и да наводно то високо школско образовање настави да ради у оквиру интегрисаног универзитета. Ми морамо да потсетимо јавност уз колики труд и уз колику муку је овај народ и појединци који су уложили да се врате ти факултети на простору КиМ после 1999. године откако су прогнани из Приштине, и да је захваљујући универзитету и многим институцијама српским, овај народ остајао све до данашњег дана", рекао је Ристић.

Универзитет у Косовској Митровици броји око 12.000 студената и једина је институција ове врсте за Србе на Косову.

(Политика, КИМ)