уторак, 15. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Боцан-Харченко за Спутњик: Сада не постоји повољна међународна ситуација за решавање питања Косова, то питање мора да се решава у оквиру међународног права и на основу Резолуције 1244
Хроника

Александар Боцан-Харченко за Спутњик: Сада не постоји повољна међународна ситуација за решавање питања Косова, то питање мора да се решава у оквиру међународног права и на основу Резолуције 1244

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 05. септембар 2019.

Осамдесет година после почетка Другог светског рата суочавамо се питањем потпуне ревизије историје. Злочинци и жртве заједно обележавају тај дан, занемарујући улогу Совјетског Савеза који је ослободио свет од фашизма. То је био и повод за разговор са Александром Боцан-Харченком. Међутим, не може се водити разговор са руским амбасадором, а да се не постави питање Косова и Метохије. Подршка Русије је неспорна, али су притисци са других страна све јачи. Америка је послала специјалног представника за решавање проблема Балкана, чиме су притисци постали још интензивнији. Александар Боцан-Харченка питали смо и да ли сматра да Србија, као мала земљама, може да им одоли.

Неопходно је вратити читав тај процес у међународно правни оквир. Косово је глобално питање које за решавање тражи повољне глобалне услове 

„Одговорићу директно. Рекли сте да сваки разговор са руским амбасадором мора да садржи и питање Косова, а ја бих рекао да нас разговор, који је везан за обележавање 80. годишњице почетка Другог светског рата, обавезује да попричамо мало о Косову. Бомбардовање и агресија на СР Југославију су трагови либералног међународног поретка и садашње Косово је такође један од експеримената тог либералног поретка. То питање мора да буде решено, јер без тога нема ни дугорочне стабилности на Балкану. Ми смо убеђени да је неопходно вратити читав тај процес у међународно правни оквир. Косово је глобално питање које за решавање тражи повољне глобалне услове.“

Нама се понекад учини да се међународна клима променила, да су шансе Србије да се избори за праведније решење — веће?

Немам осећај да сада постоји повољнија међународна ситуација и услови за решавање питања Косова. Поготово кад видимо како је протекао догађај у Пољској

— Немам осећај да сада постоји повољнија међународна ситуација и услови за решавање питања Косова. Поготово кад видимо како је протекао догађај у Пољској. Ипак, све зависи од држава, људи, напора, жеља и добре воље, јер ако све то постоји, онда кључне земље и наравно Србија могу и морају да решавају то питање у оквиру међународног права и на основу Резолуције 1244, која и даље има одлучујућу улогу за решавање тог питања. Из медија се види да САД и друге земље желе „на брзака“ да пронађу решење за КиМ, али ја сумњам у то. Ипак, моје сумње не значе да нема жеље да се проблем Косова реши. Можда и на неки чаробни начин. Зашто да не? Међутим, тешко је замислити да постоји такав чаробњак, поготово неко ко је тек именован. Људи на таквим положајима су обично веома професионални, али нисмо чаробњаци.

Читајући наше медије можемо закључити да су се на Западу уплашили што је Русија послала великог експерта за Балкан, дакле Вас, и решила да вам парира, шаљући Палмера?

— Ја не желим да причам о себи, јер Русија увек шаље искусне амбасадоре. Само могу да кажем да је моја лична жеља била да дођем, јер волим Србију, а желим да је упознам још боље. Занимљиво је да радим управо сада када је земља у развоју и успону. Срећан сам због тога и покушаћу да урадим шта год могу да вам Русија помогне да унапредите ваш економски развој и да побољшате политичку ситуацију и међународни положај, али и да побољшамо билатералне односе две земље.

Палмеров долазак посматра се и као покушај Америке да директно учествује у преговорима. Србија жели да, у том случају, учествује и Русија. Да ли је таква промена формата могућа?

— Ја нисам поменуо Палмера, Ви сте, али сам прочитао оно што је Палмер рекао, укључујући и оно за „Танјуг“, и нисам пронашао нешто ново. Заиста сам хтео да пронађем неки нови став, јако охрабрујући став… Нисам то пронашао. Међутим, ако жеље постоје, што се тиче формата разговора, ми смо сматрали, па и сада сматрамо, да је овај формат разговора Београд-Приштина, уз посредовање Европске уније, давао резултат. И на папиру има резултата. Највећи проблем, онај који је на крају крајева увео ове разговоре у ћорсокак, јесте то што нема реализације и имплементације. У животу не постоји ништа или углавном ништа од тога, од резултата. Проблем је, наравно, и притисак на Београд, као и раније. У сваком случају, ако тај дијалог буде успостављен поново, уз поштовање захтева Београда, који су правно и законски потпуно утемељени — повлачење таксе, пореза и друго, он је способан да да резултат.

А промена формата?

Ако дође до промене формата, треба имати у виду да је Русија стална чланица Савета безбедности и ми озбиљно прилазимо сваком питању за које је надлежан Савет безбедности. Ми ћемо одлучно тражити темељ и предуслове у оквиру Резолуције 1244, све остало ће бити узалуд

— Ако дође до промене формата, треба имати у виду да је Русија стална чланица Савета безбедности и ми озбиљно прилазимо сваком питању за које је надлежан Савет безбедности. Једно од њих је Косово. Наравно, ми морамо и желимо да учествујемо и наравно да ћемо размотрити ову могућност ако Београд то буде захтевао, али нема никакве сумње, не желимо и не смемо да учествујемо у нечему, у неком разговору, који није утемељен на међународном праву. Ми ћемо одлучно тражити темељ и предуслове у оквиру Резолуције 1244, све остало ће бити узалуд. То би заиста било узалудно понављање штетног процеса који неће донети резултат.

Споразуме које сте поменули не поштује албанска страна и, када је реч о таксама, Америка и неке европске земље тобоже врше притисак на њих да их укину. А они неће. Да ли ви верујете да Америка која је створила ту такозвану државу, без које не би могли да опстану, не може да утиче на њих?

— То је, исто као у Варшави, ревизија историје. Циљ је да се утврдити доминација једне земље. Између осталог, разлог Другог светског рата је био доминација једне земље. И до сада се сматрало да постоји једна супердржава, а сада се, ево, десило да је „супердржава“ друга, мала, која и није држава, али је „суперсила“ и утиче на супердржаву.

(Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер