среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Боцан Харченко: Русија спремна да и убудуће доследно доприноси развоју решавања косовског питања, на чврстој међународно правној основи, дефинисаној у Резолуцији 1244
Хроника

Александар Боцан Харченко: Русија спремна да и убудуће доследно доприноси развоју решавања косовског питања, на чврстој међународно правној основи, дефинисаној у Резолуцији 1244

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 27. децембар 2021.

 ПРИШТИНА - Амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко је изјавио да дијалог између Београда и Приштине уз посредовање Европске уније и даље има потенцијал, али да његова "филозофија" захтева кориговање у правцу веће објективности.

"Најважнији императив је остваривање свих Бриселских споразума, почев од потпуног формирања Заједнице српских општина, од стране привремених институција самоуправе на Косову. Само на тај начин покрајинске 'власти' ће доказати своју способност да се договарају и почети са изградњом међуетничког поверења", наводи руски амбасадор у ауторском тексту за приштински лист "Јединство".

С тим у вези, како додаје, Русија позива спољне партнере Приштине, пре свега из земаља ЕУ, да то разјасне својим штићеницима и да нагласе апсолутну неприхватљивост једностраних мера структура косовских Албанаца, као и покушаја примене силе против српског становништва.

"Да подвуку да су за договоре о посебним темама, као што су расветљавање судбина несталих, енергетика или кретање саобраћаја преко административне линије, неопходне стручна припрема позиција, усмереност према компромису, деполитизација техничких аспеката. Ти обавезни елементи Приштини хронички недостају. Без њих она све дубље улази у ћорсокак и показује своју неодрживост", додаје Боцан-Харченко.

Уз подсећање да је Бриселски дијалог лансиран уз одобрење Генералне скупштине Уједињених нација, чиме је појачан његов легитимитет и политички потенцијал, Боцан-Харченко наглашава да то предвиђа и одговорност посредника и учесника, што, како оцењује, Београд потпуно схвата.

Али, то истовремено и категорички искључује наметање признавања Косова, које би, како напомиње, флагрантно прекршило темељни документ саме Организације Уједињених нација, односно Резолуцију 1244 њеног Савета безбедности.

"Што брже руководство привремених институција самоуправе у Приштини разуме штетност своје опструкције нормалног дијалога са Београдом, то више прилика ће се појавити за 'оживљавање' решавања косовског питања", наводи руски амбасадор.

Додаје и да је руска страна спремна да и убудуће доследно доприноси развоју тог процеса на чврстој међународно- -правној основи, дефинисаној у Резолуцији 1244 СБ УН.

Амбасадор напомиње и да је у порасту турбулентност у међународним односима, изазвана покушајима Запада да преокрене објективан процес формирања полицентричног светског уређења и да наметне неки "поредак заснован на правилима" уместо општеприхваћених међународно-правних норми, а да је Косово један од терена где се покушава да се примене та "правила" уз бацање у заборав међународног права.

"У тим условима, као и пре, нема прогреса у решавању косовског питања. Иако је одржано неколико рунди дијалога Београд - Приштина, нису успела да се разраде решења за отворена практична питања. Могућности за 'изградњу мостова' су по који пут пропуштене: руководство привремених институција самоуправе на Косову и даље избегава конструктивне преговоре", указује Боцан-Харченко.

Према његовим рецима, уместо да испоље добру вољу, косовски Албанци истичу нове вештачке захтеве, и врше озбиљне провокације уз примену силе на северу покрајине, где живе Срби.

Додаје и да нема помака у формирању Заједнице српских општина на Косову, што је кључна одредба Бриселских споразума, као и да је у поређењу са 2020. годином више него двоструко порастао број напада на неалбанско становништво и његову имовину, а угрожене су и православне цркве и манастири, а и они са листе Светске културне баштине УНЕСКО-а.

"Дестабилизовали су ситуацију упади приштинских специјалних јединица на административну линију између Аутономне Покрајине Косово и Метохија и централне Србије у септембру ове године, у градове насељене косовским Србима у октобру ове године", поручио је амбасадор.

Москва и Београд су, како наглашава, одлучно осудили те акције бремените несагледивим последицама и солидарно се заложили за решавање свих постојећих проблема мирним путем дијалога.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер