недеља, 08. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Боцан Харченко: Резолуција 1244 мора да буде темељ за сваку врсту преговора о Косову
Хроника

Александар Боцан Харченко: Резолуција 1244 мора да буде темељ за сваку врсту преговора о Косову

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 22. август 2019.

 Потписивање споразума о зони слободне трговине између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) очекује се 25. октобра. Амбасадор Русије и Србији Александар Боцан Харченко за Н1 каже да процес евроинтеграција Србије не би требало да је удаљи од ЕАЕУ, и да Београд види као карику у односима Запада и Русије.

Амбасадор Боцан-Харченко рекао је у Дану уживо ТВ Н1 да је потписивање споразума о зони слободне трговине између Србије и ЕАЕУ тек почетак, и да очекује да ће сарадња јачати у будућности.

"Пре свега је реч о слободној трговини, отвореном и слободном тржишту, слободном кретању роба, услуга и радне снаге. ЕАЕУ је узела најбоље искуство свих сличних интеграција, и сматрамо да ЕАЕУ има доста солидну перспективу. Сваког дана више и више землаја испољава жену да се прикључи, да има неку врсту уговора", објаснио је Боцан-Харченко.

Процес европских интеграција ЕУ, како је истакао, не види као препреку у сарадњи Београда са ЕАЕУ.

"Сада постоји да се евроинтеграција претвара у неку препреку, сметњу у сарадњи одређених земаља с Русијом. Верујем да то неће бити случај са Србијом. Раније је било успешне и плодне сарадње без икаквих препрека са земљама које су раније били кандидати за ЕУ, и сада већ чланице са ЕУ. Преговарање о придруживању са ЕУ, раније када односи Русије и ЕУ нису били затегнути као сада, није био сметња. Штета је кад се каже земљама које су кандидати да треба да праве избор - ЕУ или Русија, што по свом садржају и смилсу није праведна и правична порука. Неопходна је равнотежа", поручио је руски амбасадор.

Казао је да је могуће да Србија постане карика у односима Русије и ЕУ, односно "интеграцији интиграција", сарадњи између ЕУ и ЕАЕУ.

"Србија је окренута у неком смислу да буде карика између Запада и Русије, развијајући уравнотежену сарадњу", рекао је Боцан-Харченко, истичући да читав Западни Балкан, у одређеном смислу сарађује и са Западом и са Русијом, па и другим земљама, попут Кине која је све присутнија у региону.

"Што се Русије тиче и евроазијске економске интеграције, ми се залажемо за отворено тржиште, отворено и слободно тржиште без препрека. За конкуренцију и такмичење смо спремни (...) ЕАЕУ не намеће правила", истакао је.

Србија ће, како је објаснио, после 25. октобра имати могућност слободне трговине без царина, са мало изузетака, и продор на тржиште од укупно 180 милиона потрошача.

Русија ће, с друге стране имати могућност повећања пласмана својих производа - индустријских и других, додао је амбасадор, истичући да је циљ да трговинска размена достигне четири милијарде долара.

Војно-техничка сарадња Србије и Русије никога не угрожава

Говорећи о војно-техничкој сарадњи Русије и Србије, амбасадор Боцан-Харченко је истако да Москва полази од тога да је одбрамбена политика суверена ствар сваке земље.

"Сфера је осетљива, доста компликована, и индустрија је компликована, сложена и модерна. Русија је сад на врхунцу производње, квалитет је изванредан. Имамо интересовање од више земаља света. И овде желимо праведну конкуренцију, без политизације, ми смо против наметања", казао је.

Русија, како је додао, у оквиру војно-техничке сарадње са Србијом, на уму пре свега има задатак јачања безбедности у региону.

"Никоме неће бити штете од тога. Србија ће појачати своју одбрану, без икакве штете и претње за комшилук и регион", поручио је Боцан-Харченко.

Могућ је компромис о Косову у складу са међународним правом

Неизбежна тема разговора са руским амбасадором била је и Косово. Изјаву одлазећег косовског премијера Рамуша Харадинаја да је Русија та која се залаже за поделу Косову, Боцан-Харченко је оценио као смешну.

"Никада нисмо покретали сличну идеју о територијалној корекцији. На маргинама је било таквих предлога, укључујући период преговора о статусу, али никада званично нису биле на преговарачком столу", истакао је.

Подсетио је да се тренутно одвија доста активности око Косова што, према његовим речима, уопште није лоше, јер што је више активности, како је истакао, више је могућности за стабилизацију ситуације.

Пре свега желим да у првом реду нагласим да Резолуција 1244 постоји и она мора да буде због тога темељ за сваку врсту преговора

"И више могућности да буде пронађена нека одлука, свеобухватна и на основу међународног права. Пре свега желим да у првом реду нагласим да Резолуција 1244 постоји и она мора да буде због тога темељ за сваку врсту преговора", поручио је Боцан-Харченко.

Русија, како је додао, жели да се што пре поново успостави дијалог Београда и Приштине, а уколико Србија то затражи, Москва ће је, како је рекао, подржати у оквиру међународног права.

"Русија, имајући и жељу, има и обавезу, јер је стална чланица Савета безбедности УН. Редовне дискусије (о Косову) морају да се настављају, и то је једно од питања у делокругу Савета безбедности УН. Зато је немогуће да Русија не учествује и не остане фактор решавања и неких одлука", казао је.

Русија, како је додао, жели да помогнемо Србији и региону да постане стабилан регион сарадње, интеграције и мира, и уверен је да је дугорочна, правена и међународно правна одлука, на бази компромиса Београда и Приштине, могућа, и да би на крају требало да буде потврђена и одобрена од стране Савета безбедности УН.

СССР покушао да спречи агресора и Други светски рат

Боцан-Харченко је искористио прилику да уочи 80. годишњице почетка Другог светског рата, истакне да је тадашњи СССР предлагао концепт колективне безбедности, али да су западни парнери омогућили наоружавање нацистичке Немачке, анексију Аустрије, а затим потписали и Минхенски споразум (којим је Немачкој признато право на део тадашње Чехословачке).

"И они су упућивали фашистичку Немачку према СССР. Само имајући разумевања да је немогуће заобићи рат, биће рат, био је потписан овај познати пакт Рибентроп-Молотов, али након више покушајда да дођемо до неког уговора о колективној безбедности, и спречемо агресора и рат. Ово желим да кажем сажето, и да морамо имати на уму поуке из тадашњег периода", казао је Боцан-Харченко.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер