четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Алан Данкан: Дијалог о Косову треба да резултира целовитим „пакетом“; надамо се да ће, захваљујући и британским донацијама, људи увидети да је за будућност Србије боље да гледају у правцу Европе, а не Русије
Хроника

Алан Данкан: Дијалог о Косову треба да резултира целовитим „пакетом“; надамо се да ће, захваљујући и британским донацијама, људи увидети да је за будућност Србије боље да гледају у правцу Европе, а не Русије

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 20. септембар 2018.

„Србија је веома важна за нас на билатералној основи и, без сумње, изразито значајна држава на Западном Балкану. Имали смо веома, веома успешан самит ЕУ – Западни Балкан у Лондону у јулу и посећивао сам све друге државе региона чешће него што сам долазио овде, зато ми је драго што сам у прилици да по други пут посетим Београд. Мислим да је ово веома важно време за Србију. Сусрео сам се са премијерком Аном Брнабић, министром спољних послова Ивицом Дачићем, министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, и са представницима медија, невладиних организација и бизниса. Веома сам задовољан посетом и врло сам захвалан за гостопримство“, каже у ексклузивном разговору за Данас сер Алан Данкан, британски министар за Европу и Северну и Латинску Америку, који је јуче у Београду разговарао са српским званичницима.

Како сте задовољни темпом реформи које је досад спровела Влада Србије?

– Мислим да, као што је то случај са свим реформама у свим државама, реформе никада нису онолико брзе колико би то желели грађани, али, оне се догађају и знам, на основу својих дискусија са српском премијерком, да је она веома јасно рекла: „Ми не радимо ово само да бисмо се придружили ЕУ, већ зато што је добро за Србију, за регион… значајно је да изађемо из фазе конфликта у којој смо били пре 20 година.“

У новом свету, пуном изазова, потребно је да Србија реформише правосуђе, јавну администрацију, успостави слободу медија. Знам да се стиче утисак да поједине реформе предуго трају, али да би се Србија придружила „породици европских народа“, морамо да охрабримо Србију да спроведе нужне реформе што је пре могуће.

Поменули сте важност реформе правосуђа. Како оцењујете владавину права у Србији, укључујући слободу медија?

Новине имају право да нервирају политичаре, да им постављају неугодна питања

– Пуноправна чланица ЕУ и демократског дела међународне заједнице постајете тек онда када успоставите владавину права и све оно што уз то иде. Ја сам политичар у једној демократски уређеној држави. Ми у Британији смо поносни на слободу наших медија. У Британији имамо разнолику штампу која некада уме да нас веома изнервира, али новине имају право да нервирају политичаре, да им постављају неугодна питања. Ја се залажем за здраву, отворену и „динамичну“ демократију, у којој слобода и правда имају одговарајуће место у друштву, тако да поручујем свим политичарима: Немојте се никада плашити слободних медија и њихових питања. Треба да их се плашите једино ако покушавате нешто да сакријете!

Британска амбасада у Приштини саопштила је прошлог месеца да се Велика Британија снажно противи промени граница као могућем решењу за питање Косова. Према Вашем мишљењу, да ли би се такав приступ променио ако српски и косовски председник постигну договор о „корекцији граница“?

Ако Србија и Косово буду могли да нормализују односе и превазиђу разлике које су дуго присутне биће добро, али то треба да укључи елементе које остатак света, ЕУ, САД и остали међународни партнери, могу да препознају као позитивне

– Ми сматрамо да тај процес не треба да се односи само на границе. Дискусије се, мислим, воде о много ширем процесу нормализације, који треба да укључи читав низ практичних питања и да резултира једним целовитим „пакетом“. Тај дијалог траје већ извесно време, а ми кажемо: будите пажљиви у вези са границама јер морате да се постарате да договор буде такав да реши више проблема него да их створи, и да не изазове потресе и нове кризе за људе који живе у окружењу. Дакле, ако Србија и Косово буду могли да нормализују односе и превазиђу разлике које су дуго присутне, нарочито оне које су настале протеклих деценија, биће добро, али то треба да укључи елементе које остатак света, ЕУ, САД и остали међународни партнери, могу да препознају као позитивне. Ово је важно јер су будући односи Србије и Косова кључни за стабилност региона.

Шта очекујете да ће бити постигнуто у наредној фази Бриселског дијалога?

– Мислим да је потребна широка агенда коју бих описао као свеобухватну и коначну. Потребно је постарати се да сви актери буду задовољни понуђеним. То свеобухватно, коначно решење би ставило тачку на свако наслеђе из прошлости које злокобно вреба и које је потребно превазићи. Мислим да ће уколико буде пронађено свеобухватно решење за „најкрупнија“ отворена питања, цео регион бити боље, стабилније и срећније место за живот.

Да ли је то решење могуће пронаћи у релативно кратком року?

– Није на мени да причам о роковима, али увек је боље када се нешто добро деси пре него касније. Не постоји никакав прецизан распоред. Ми Британци преговарање називамо „уметношћу могућег“. Дакле, ако можете да нешто постигнете, учините то, ако не можете, онда ће разговори потрајати.

Како гледате на актуелне српско-британске односе? Има ли простора за побољшање? Да ли је Велика Британија након Брегзита заинтересована да јача везе са нашом државом?

Мислим да разумем зашто су у скоријој историји појединци у Србији критички говорили о Уједињеном Краљевству

– Мислим да је све добро, увек може да буде боље, и, јесмо, заинтересовани смо за јачање веза са Србијом. Дакле, моја посета шаље веома јасну поруку да нам је веома стало до добрих билатералних односа са Србијом, то смо недвосмислено ставили до знања и на самиту у Лондону, као и на састанцима које је наша премијерка имала са вашом премијерком. Ми напуштамо ЕУ, али не напуштамо Европу и не напуштамо овај део света. Стога, веома нам је стало да нагласимо да смо посвећени постојећој сарадњи и продубљивању веза са Србијом. Вишеструко смо повећали финансијску и техничку подршку овом делу свету. У Србији смо главни међународни донатор у домену увођења е-Управе. Нудимо до сада највећи број стипендија за постдипломце и стручњаке из Србије. Помажемо предузетнике, креативну индустрију, улажемо у технолошко описмењавање најмлађих итд. Када више не будемо део ЕУ, мораћемо да остваримо односе директно са осталим појединачним државама. И зато нам је важно да наши односи са Србијом буду продубљени и садржајни. Зато сам данас овде и мислим да је ово солидан почетак наредних 180 година билатералних односа Србије и Уједињеног Краљевства.

Поменули сте значај слободе медија. Како коментаришете англофобију коју шире поједини таблоиди у Србији?

– Апелујем на Вас да у пракси примењујете своју слободу медија и да кажете шта год хоћете о мени. Надам се да ће то бити „англофилно“, а не „англофобично“. Не желим да коментаришем теорије завера и измишљене вести, али мислим да разумем зашто су у скоријој историји појединци у Србији критички говорили о Уједињеном Краљевству. Ми то схватамо и радићемо све што можемо да у времену које долази променимо такву перцепцију и учинимо да сви у Србији схвате да смо пријатељи и савезници и да желимо да сарађујемо на обострану добробит.

Како коментаришете став који постоји у Србији да британска јавност доживљава Србе као „мале Русе“ на Балкану?

– Не бисмо рекли да сте ви „мини Руси“, већ да потпуно разумемо ваше односе са Русијом, који су легитимни и неоспорива чињеница кроз историју. Надамо се да ће нарочито млади људи увидети да је за будућност и модернизацију Србије вероватно боље ако гледају у правцу Европе, а не Русије, захваљујући, између осталог, и британским донацијама за е-технологију у основним школама Србије.

Очекујете ли да британски „развод“ од остатка ЕУ буде болан? Жалите ли због одлуке британског народа да на референдуму подржи Брегзит?

– Лично сам гласао за останак Британије у ЕУ, али грађани су изгласали другачије и на нама је да сада ту одлуку спроведемо. Надам се да ће у наредна два или три месеца постићи договор који је повољан за обе стране, то је план. Стога, морамо да се постарамо да будући односи Велике Британије и ЕУ буду организовани на обострану корист.

Како коментаришете поруку председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да „британска влада мора схвати да неко ко напушта ЕУ не може да буде у истој привилегованој позицији као државе чланице“?

– Односи Велике Британије са ЕУ ће, свакако, бити другачији, али они треба да представљају одраз потреба и жеља и једне и друге стране. У супротном, нанећемо штету једни другима. Дакле, нећемо имати исте односе и споразуме са ЕУ које бисмо имали да смо остали чланица, али остаћемо веома блиски. Потребно је да покажемо зрео и просвећен приступ, како бисмо дошли до аранжмана у коме нас ни чињеница да више нисмо формално део ЕУ не изолује једне од других.

Шта мислите о актуелним британско-америчким односима?

– Ми смо увек били веома блиски. „Имамо посла“, без сумње са америчким председником „јединственог карактера“, чија посета Уједињеном Краљевству је била веома успешна, наши трговински односи су веома развијени, делимо исте интересе као чланице НАТО и имамо одличне контакте на свим нивоима, што је увек и био случај, без обзира да ли су председник или премијер „црвени“ или „плави“.

Према Вашем мишљењу, може ли Србија да постане чланица ЕУ до 2025. године?

– Није на мени да одређујем термине за то, већ је то на вама и ЕУ. Ми у потпуности подржавамо ваше чланство, када се за то постигну услови, и надамо се да ћете га добити што је пре могуће.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер