четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Аксел Дитман: Подржавамо однос владе Србије према расветљавању догађаја у Савамали
Хроника

Аксел Дитман: Подржавамо однос владе Србије према расветљавању догађаја у Савамали

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 22. јун 2016.

Односи између Србије и Европске уније су добри. Србија је кренула путем европске интеграције након доношења стратешке одлуке о придруживању ЕУ и ми то снажно подржавамо. Да би се остварио циљ, нужно је да Србија настави процес економских реформи и демократског преображаја, што такође подржавамо.

ЕУ је далеко највећи донатор у процесу реформи. Три милијарде евра износи вредност донација Европске уније Србији од 2000. године, што заједно са донацијама из чланица Европске уније чини четири милијарде евра. Немачка је у наведеном периоду уложила финансијска средства у износу од 1,6 милијарди евра; 2015. године смо договорили нове пројекте у висини од преко 170 милиона евра. Дакле, рекао бих да су односи добри и да нема погоршања, али оно што бих, такође, желео да истакнем јесте да одлучно одбацујем недавне оптужбе изречене на рачун ЕУ, нарочито на рачун Делегације ЕУ у Србији. Те оптужбе су апсурдне, каже у разговору за Данас Аксел Дитман, амбасадор Немачке у Србији, одговарајући на питање како оцењује односе Србије и ЕУ и да ли увиђа било какво погоршање у тим односима. Амбасадор Дитман истиче да је "Делегација ЕУ званични представник ЕУ у овој држави и снажно подржава реформски курс Србије на путу ка ЕУ".

- Имамо блиску сарадњу са Делегацијом и шефомДелегације, , поручује немачки амбасадор.

Недавно сте изјавили да очекујете да поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству Србије у ЕУ ускоро буду отворена и да се о томе воде завршне дискусије у Бриселу. Каква је улога Немачке у тим дискусијама?

- Немачка подржава што хитније отварање поглавља 23 и 24. На путу ка ЕУ та поглавља важна су за процес преображаја државе, а срж преображаја представља јачање владавине права. Потребно је оснажити независност правосуђа, борити се против корупције, унапредити слободу изражавања и ојачати независне институције... Све су то веома важна питања која се односе на поглавља 23 и 24. Стога пружамо снажну подршку њиховом отварању. Немачка се стога залаже за то да ће се то десити веома брзо. Наравно, важно је рећи да је отварање поглавља само један корак, а кључно је да се настави процес спровођења суштинских реформи.

Какав је према вашем мишљењу значај недавног сусрета хрватске председнице и српског премијера?

- То је био важан састанак. Ценимо заједничку декларацију око које су се сагласили председница Грабар Китаровић и премијер Вучић и надамо се да ће бити примењена. Јачање регионалне сарадње је, у начелу, веома значајно. Видели смо већ неке значајне кораке Владе Србије. Ми и са стране Европске уније,подржавамо регионалну сарадњу у оквиру Берлинског процеса и ускоро ће бити одржан скуп у Паризу.

Како гледате на понашање Хрватске током протеклих неколико месеци када је реч о европском путу Србије?

- Све државе ЕУ заједно су донеле одлуку о почетку преговарачког процеса Србије са ЕУ, како би Србија постала чланица Европске уније. Притом чланице Европске уније усаглашавају своје преговарачке ставове. Сматрам да је важно да се дискусије фокусирају на преузимање правила и закона ЕУ и на усаглашавање са европским вредностима, а не да се бавимо билатералним питањима.

Како оцењујете билатералне односе Србије и Немачке. Има ли простора за унапређење веза?

- Верујем да су односи заиста одлични. Ако се осврнемо на политику, прошле године имали смо посету канцеларке Ангеле Меркел, као и две посете министра спољних послова Франк-Валтера Штајнмајера, те других високопозиционираних званичника, укључујући долазак председника Уставног суда Немачке. Такође, сарађивали смо на превазилажењу избегличке кризе, током које се Србија понашала веома одговорно, а заједно смо улагали и напоре да се унапреди регионална сарадња у оквиру Берлинског процеса. Када је о економији реч, немачке компаније су веома заинтересоване за српско тржиште. Илустрације ради, преко 350 немачких компанија инвестирало је око 1,8 милијарди евра у протеклих 16 година за отварање 31.000 радних места. Али, односи сежу много даље од политике и економије. Имамо и веома велику културну размену. Два истакнута позоришна ансамбла из Немачке гостовала су на прошлогодишњем Битеф фестивалу, а и ове године су превиђена гостања немачких позоришних трупа. На гостовања у Србији стижу и немачки композитори, музичари, техно диџејеви, плесачке трупе... Наравно, присутна је и "људска размена", будући да готово 300. 000 грађана српског порекла живи у Немачкој. Ако ме питате могу ли односи да буду јачи, навешћу економију као илустрацију. Желео бих да још више немачких компанија дође у Србију, а предуслов за то јесте и унапређење законског оквира, укључујући сигурност инвестиција, што се, опет, односи на унапређења владавине права.

Имате ли редовне контакте са српским званичницима, укључујући премијера и какви су ваши утисци о тим сусретима?

- Имам редовне контакте са српским званичницима, са представницима Владе и са премијером. Мислим да су ови контакти конструктивни и отворени. Не желим да износим детаље. Наравно имам, поред тога, велики број других контаката, на пример са посланицима, опозиционим политичарима, представницима медија или са невладиним организацијама.

Шта мислите о томе што још није формиран нови сазив Владе Србије?

- Процес формирања владе је унутрашње питање. Мандатар за премијера Вучић као представник листе која је освојила убедљиво највише гласова, добио је мандат за то. Стога не бих да то коментаришем. Надам се, међутим, да ће нова влада бити формирана што пре, како бисмо наставили заједнички, са новом владом, да радимо на бројним питањима у реформском процесу Србије.

Шта ће бити најважнији задаци нове српске владе након што буде формирана?

- Постоји низ важних питања, пре свега наставак процеса реформи. Претходни сазив владе на челу са премијером Вучићем спровео је важне економске реформе и тај процес треба наставити, укључујући приватизацију државних предузећа, као и реформу јавне управе. Такође, треба спровести додатне кораке у домену владавине права. Србија је са ЕУ договорила у том сегменту веома детаљан Акциони план који сада треба да буде спроведен у дело. Али наравно да са новом владом желимо да радимо на даљим важним питањима, као што је нпр. већ поменуто унапређење регионалне сарадње.

Како гледате на протесте у Савамали?

- Начелно важи: Уколико има сумње у законитост поступака и приватних лица и државних институција, неопходно је да надлежне институције воде истрагу. Стога је важно што је влада Републике Србије рекла да подржава истрагу надлежних органа у расветљавању догађаја у Савамалој. Што се грађанских протеста тиче, мирне демонстрације су нормална појава у грађанској демократији.

Очекујете ли да се ускоро настави бриселски дијалог Београда и Приштине?

- Поздрављамо то што су се и Београд и Приштина обавезали да ће наставити дијалог. Важно је да обе стране примене оно о чему су се већ сагласиле. У исто време, потребне су нове теме у политичком дијалогу. Има позитивних иницијатива, као што је сарадња привредних комора Србија и Косова. Важно је, међутим, да две стране под покровитељством Службе за спољне послове ЕУ отворе и нове теме. Циљ дијалога је свеобухватна нормализација односа. Наставак дијалога везан је и за преговоре о чланству у ЕУ јер се у преговарачком оквиру за придруживање Србије јасно наводи да та два процеса мора да буду паралелна.

Како оцењујете спољну политику Србије? Да ли је одрживо балансирање Београда између ЕУ и Москве?

- Као што сам рекао, добро сарађујемо са Србијом у спољној политици, а пример за то је и избегличка криза, као и наша подршка напорима Србије за унапређење регионалне сарадње. Свеукупни циљ спољне политике Србије је придруживање ЕУ и верујем да је веома важно, јер је ЕУ далеко највећи економски и политички партнер Србије. Ако узмемо за пример трговину: ЕУ је далеко највећи трговачки партнер Србије, јер се 65 одсто трговинске размене односи на државе ЕУ, а ЕУ је и највећи инвеститор у Србији. Наравно да Србија има односе и са другим државама, укључујући традиционалне везе са Русијом, али донела је стратешку одлуку да се придружи ЕУ, која је заједница вредности, укључујучи заједничку спољну политику. Стога, како буде напредовао процес придруживања биће потребно све снажније придруживање спољнополитичким ставовима ЕУ.

Какав је ваш став о изазовима са којима са ЕУ суочава, укључујући могућност “брегзита”?

- Несумњиво, постоје бројни изазови, Имали смо дужничку кризу у еврозони, а у ближој прошлости појачан прилив избеглица, али ЕУ је показала да може да се ухвати укоштац са изазовима. За време дужничке кризе је ЕУ нпр. упоставила Европски механизам за финансијску стабилност са преко 700 милијарди евра; за време избегличке кризе подузела је важне кораке у правцу јачања спољних граница ЕУ и договорила споразум са Турском. Што се тиче референдума о Европској унији у Великој Британији, морамо сачекати и видети како ће грађани Велике Британије данас да одлуче. Верујем да ће ЕУ изаћи оснажена из ових изазова; у глобализованом свету Европа мора да говори једним гласом. Наставићемо да радимо како би Србија постала чланица тако оснажене Уније. Србија може да профитира од чланства у ЕУ, али и ми можемо да имамо користи од Србије у ЕУ.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер