Akademik SANU Vladimir Stevanović: Rudnik Rio Tinta bi devastirao površinu 516 fudbalskih terena

Rudnik Rio Tinto u Rađevini doveo bi do totalne devastacije predela veličine 516 fudbalskih terena, gde žive zaštićene vrste, dok bi otpad pretio da otruje izvorište procenjeno kao najznačajnije za snabdevanje Srbije vodom, rekao je u intervjuu za novine "Nova" akademik Srpske akademije nauka i umetnosti u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović.

Stevanović je predsednik Akademijskih odbora SANU za zaštitu životne sredine i izučavanje flore i faune, a u intervjuu je upozorio da postoje brojni dokumenti koji prate projekat "Jadar", od brošure kompanije Rio Tinto, preko Studije izvodljivosti Rudarsko-geološkog fakulteta, ali da se podaci u tom dokumentima ne poklapaju.

"Iz dokumenta u dokument menjaju se površine zahvata, broj i mesto jalovišta, količine hemijskih jedinjenja koja će se koristiti u dobijanju finalnog proizvoda, pa nemate na šta da se oslonite, dok je mnogo zakona i zakonskih procedura 'preskočeno' ili na brzinu urađeno", rekao je Stevanović.

Kada je reč o jalovini, osim rudarske, pojaviće se i jalovina koja nastaje iz tehnoloških procesa dobijanja litijuma i bora

Kada je reč o jalovini, ukazao je da će se, osim rudarske, pojaviti i jalovina koja nastaje iz tehnoloških procesa dobijanja litijuma i bora.

"Ono što se na određen način krije, a to je dokazano, je da u toj jalovini ima arsena, a biće i drugih elemenata, poput bora", istakao je Stevanović i podsetio da je Rio Tinto već pravio istražne bušotine iz kojih su se izlile podzemne vode na njive na kojima je potom zasađen kukuruz, koji je potom zakržljao ili uopšte nije izrastao.

"Tako se na najneposredniji način vidi kakav poguban uticaj na biljni svet imaju vode iz bušotina", rekao je Stevanović i pozvao sve da zamisle šta bi bilo da postoje količine takvog otpada koje se mere u milionima tona, i da se dese poplave poput 2014. godine.

(Nova, N1, Fonet)