Ajvan Eland: Konfederacija najpovoljnije rešenje za Irak

Ajvan Eland, saradnik “Nezavisnog instituta” i autor knjige “Podela radi mira - izlazna iračka strategija” u intevjuu Glasu Amerike naveo je da je poseta predsednika Baraka Obame Bliskom istoku ukazala naželju da se unaprede odnosi sa muslimanskim svetom u diplomatskom i vojnom smislu, a da bi za Irak  najpovoljnije rešenje mogla da bude konfederacija.

Glas Amerike: Kakav razvoj događaja predviđate ako povlačenje američkih snaga donese mir i stabilnost?

Eland: “Moraće da dođe do nekog novog strukturalnog ustrojstva Iraka, ali ne mislim da bi to trebalo da učine spoljne sile, već sami Iračini. Irak je praktično već podeljena zemlja. S jedne strane, imate gradove-države sa svojim milicijama, koje obezbeđuju sigurnost i ruralne delove sa svojim vojnim strukturama. Te milicije će biti veoma teško razoružati - to nismo mogli da učinimo ni kada smo imali više vojnika nego sada. U svetlu raznih naoružanih grupacija i milicija, mislim da će zemlja morati da se decentralizuje, a razlog za to je činjenica da je u istoriji Iraka, jedna od etničkih grupacija kontrolisala jaku centralnu državu i to još od vremena kada su Britanci formirali zemlju. Od samog osnivanja te države, imali ste pobune Kurda i šiita protiv vladajućih sunita, od kojih je Sadam Husen bio poslednji vladar. Dakle, rešenje bi mogla da bude visoka decentralizacija u smislu labave konfederacije. Druga opcija bi mogla da bude teritorijalna podela zemlje. Sama reč podela je dobila loše značenje zbog problema u Severnoj Irskoj, Palestini i na jugu Azije. Međutim, postoje brojne uspešne podele. Problem dakle nije sama podela, nego pre linije podele”.

Glas Amerike: Šta bi moglo da bude trajno i održivo rešenje za budući Irak?

Eland: “Najpovoljnije rešenje bi mogla da bude konfederacija, a ne podela - zbog spoljnih faktora, kao što su Turska, koja se pribojava kurdske države i Iran, zbog juga Iraka, gde Teheran ima svoje pretenzije u pogledu šiitskog stanovništva. U svakom slučaju, Irak je već u izvesnom smislu podeljen na gradove-državice i ruralne enklave. Konfederativno rešenje bi za Irak bilo logično, jer lokalne i regionalne uprave ne bi morale da odslikavaju federalnu upravu ili da joj odgovaraju, što je generalno slučaj sa federalnim strukturama, kao što su Sjedinjene Države. Drugim rečima, Kurdi bi mogli da imaju svoju demokratiju, suniti svoju sekularnu autokratiju, a na jugu bi mogla da se uspostavi islamska uprava, ako to bude želja tog stanovništva. U izvesnom smislu, to bi bilo slično Evropskoj uniji, sa regionalnim specifičnostima i upravama i ekonomskom saradnjom”.

(Glas Amerike)