АФП: Рат Русије и Запада за Балкан је већ почео

 Запад и Русија започели су рат на трусном Балкану у вези с контролом токова природног гаса. Обе стране имају своје геополитичке интересе и циљеве у овом региону које настоје да спроведу и контролом енергената, наводи се у обимној анализи АФП.

Нема чланства у ЕУ

Али, Русија тиме није изгубила рат, јер Запад не може Балкану понудити улазак у Европску унију, а Москва и даље има на располагању велика природна богатства потребна не само Балкану, већ и Европи.

Руски Газпром је у прошлој години испоручио трећину потреба гаса Европи, а Балкану ће тај енергент требати све више, како расте притисак ЕУ да се термо-електране затварају.

- Русија настоји да зависност Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Бугарске о гасу претвори у политичку зависност и тиме опструира интеграцију ових држава у западне институције  - наводи Тимоти Лес, први човек невладине организације Нова Европа.

Он додаје да је руски утицај ипак ограничен због сиромашне инфраструктуре гасовода и на то управо Запад и рачуна, додаје Лес.

- Конкурентски интереси Русије и Запада у вези гаса, само повећавају геостратешки значај Балкана - истиче се у анализи.

Паскал Мило, некадашњи министар спољних послова Албаније истиче да се југоисток Европе налази на раскрсници потенцијалних енергетских коридора који повезују Исток и Запад.

- Овај регион за њих није занимљив у економском смислу, већ као транзитна рута за стратешка тржишта Европе којима гас треба, и место за његово складиштење - каже Мило.

Донедавно је Русија побеђивала у енергетском рату. Запад сада сматра да се то мора променити. У току је више пројеката који ће бити конкуренција руским гасоводима у региону.

Радови на ТАП-у

Транс-Јадрански гасовод (ТАП), један је од њих. Он треба од Азербејџана, преко Турске и Балкана довести гас до Италије. Очекује се да први кубни метри гаса протеку за три године. Кроз цеви ТАП-а годишње ће тећи 10 милијарди кубних метара гаса, кроз гасовод дуг 870 километара.

То је више геополитички него економски пројекат који може, бар минимално, смањити европску зависност о руском плину - сматра Николас Мазући, истраживач франсуцке невладине организације ИРИС. Додаје да Запад настоји створити што више алтернативних гасовода којима ће у коначници елиминисати европску зависност од тог енергента из Русије.

САД и ЕУ раде на томе да ТАП постане прстен који ће окружити цели Балкан, проширујући кракове тог гасовода и на БиХ, Црну Гору и Хрватску. Када је Хрватска у питању, САД и ЕУ планирају изградњу великог терминала у којем ће складиштити течни гас и дистрибуирати га широм Европе.

Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Косово, Македонија и Црна Гора у мају су потписали споразум којим су се ове државе обавезале на заједнички рад на развоју гасовода којим ће, фактички, елиминисати зависност од руског плина. САД су преузеле обавезу подршке том пројекту кроз новац који ће пласирати преко УСАИД-а. Европљани, пак, финансирају Јадранско-Јонски гасовод који из Албаније иде кроз Црну Гору, БиХ и Хрватску.

Турски ток

Русија је на то одговорила споразумом с Турском о изградњи такозваног Турског тока, гасовода који од Русије, дном Црног мора, кроз Турску води ка Европи.

Александар Вучић, председник Србије објавио је током недавне посете Турској, да његова држава жели бити део Турског тока.

Експерти, међутим, упозоравају да је Турски ток изузетно ризичан и захтеван, а нарочито скуп. Део који иде дном Црног мора захтева врло софистициран рад на дубини и до 2 километра под водом.

(АФП)