Adis Ahmetović: Beogradu treba da bude jasno da se ne može sedeti na dve stolice. Ovo je vreme za pozicioniranje, a ne za kompromis

 Očekujemo da Srbija zauzme jasan stav o spoljnoj politici. Beogradu treba da bude jasno da se ne može sedeti na dve stolice. Ovo je vreme za pozicioniranje, a ne za kompromis, kaže u intervju za „Novu“ Adis Ahmetović, izvestilac Bundestaga za zapadni Balkan.

Od početka rata u Ukrajini, cela Evropa je pod pritiskom da se oslobodi energetske zavisnosti. Kao najveći evropski uvoznik, može li Nemačka da preživi bez ruske nafte?

Pitanje energetske politike nije samo socijalno pitanje, već ima značajan uticaj na našu bezbednosnu politiku. Zato Savezna kancelarija, Federalno ministarstvo inostranih poslova i Savezno ministarstvo ekonomije rade na alternativama. Ovo nije samo nacionalni zadatak, već se mora razmišljati i sprovoditi u evropskim razmerama. Od ključne je važnosti dati prioritet obnovljivim izvorima energije. Potreban nam je pakt za budućnost sa državama i opštinama koji uključuje konkretne godišnje količine proširenja energije vetra i sunca.

Srbija, kao zemlja kandidat za prijem u EU, još nije uvela sankcije Rusiji. Kakav je stav Nemačke o tome?

Predsednik Aleksandar Vučić kritikovao je napad Rusije na Ukrajinu, ali Srbija je jedna od poslednjih evropskih zemalja koja ne učestvuje u zapadnim sankcijama Rusiji. Međutim, posebno u trenutnoj situaciji, stabilizacija regiona i evropska perspektiva su od velikog značaja za zemlje Zapadnog Balkana. Moramo posebno raditi na razvojnoj perspektivi za pristup EU, perspektiva pristupanja EU mora biti konkretizovana i mora se podržati dijalog o normalizaciji koji vodi EU između Kosova i Srbije. Stabilan mir na Zapadnom Balkanu, zasnovan na očuvanju teritorijalnog integriteta i prevazilaženju etničkih podela, ključan je za budućnost Evrope. U tom cilju, Zapadni Balkan takođe mora da se oslobodi ruskih energetskih resursa.

Ako Srbija nastavi da odbija da uvede sankcije Rusiji u narednim mesecima, kakve će biti posledice po njenu budućnost?

Očekujemo da Srbija zauzme jasan stav o spoljnoj politici. Beogradu treba da bude jasno da se ne može sedeti na dve stolice. Ovo je vreme za pozicioniranje, a ne za kompromis. Ali, uveren sam da će postojati jasna posvećenost zemalja Zapadnog Balkana evropskom kursu. Mislim da je važno da svih šest zemalja Zapadnog Balkana vidimo u visini očiju. Ne možemo imati situaciju sa jednom centralnom figurom da niko drugi ne garantuje stabilnost. Niko ne treba da ima posebnu ulogu. Srbija mora da obezbedi stabilnost i da ne bude destabilizujući faktor na Zapadnom Balkanu.

Slična situacija je i sa BiH, u koju, istovremeno dolaze brojni evropski zvaničnici. Kakvu to poruku šalje?

Dodik i Čović nisu iskoristili priliku da jasno izraze svoj stav prema Rusiji. Čović je u Domu naroda Federacije BiH glasao protiv rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu. HDŽ BiH i SNSD zajednički blokirali rezoluciju. Štaviše, Dodik je predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine. I šta on radi? On radi protiv sopstvene države, njenog ustava i protiv Dejtonskog sporazuma. Nemačka, kao i EU, treba da uvede sankcije ljudima koji remete funkcionisanje BiH i sarađuju sa Putinom. To znači ciljane, snažne sankcije protiv pojedinaca poput Dodika i drugih etnonacionalista. Neophodne sankcije treba da budu jasno usmerene na pojedince i institucije koje produbljuju i jačaju podele u zemlji.

Dodikov savetnik Milan Tegeltija rekao je da Berlin"dovodi u pitanje svoju objektivnost u BiH" imenovanjem Vas za izvestioca Bundestaga za zapadni Balkan. Šta se krije iza ovakvih izjava zvaničnika iz BiH?

Takve izjave me ne iritiraju, već samo daju do znanja da u BiH, između ostalih zemalja, ima još dosta toga da se uradi u smislu demokratije. Ja sam nemački parlamentarac specijalizovan za spoljnu i bezbednosnu politiku. Preuzimanjem novog zadatka kao glavni izvestilac moje poslaničke grupe SPD za Zapadni Balkan u Radnoj grupi za spoljne poslove, pođednako sam dostupan svim državama Zapadnog Balkana kao partner u saradnji. U prvim nedeljama i mesecima već sam putovao u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju i Hrvatsku da razgovaram sa raznim predstavnicima politike, biznisa, akademske zajednice, kulture i civilnog društva. Nikada do sada Balkan nije bio toliko prisutan u nemačkom Bundestagu kao sa početkom novog zakonodavnog perioda.

(Nova.rs)