петак, 01. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Адис Ахметовић: Београду треба да буде јасно да се не може седети на две столице. Ово је време за позиционирање, а не за компромис
Хроника

Адис Ахметовић: Београду треба да буде јасно да се не може седети на две столице. Ово је време за позиционирање, а не за компромис

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. мај 2022.

 Очекујемо да Србија заузме јасан став о спољној политици. Београду треба да буде јасно да се не може седети на две столице. Ово је време за позиционирање, а не за компромис, каже у интервју за „Нову“ Адис Ахметовић, известилац Бундестага за западни Балкан.

Од почетка рата у Украјини, цела Европа је под притиском да се ослободи енергетске зависности. Као највећи европски увозник, може ли Немачка да преживи без руске нафте?

Питање енергетске политике није само социјално питање, већ има значајан утицај на нашу безбедносну политику. Зато Савезна канцеларија, Федерално министарство иностраних послова и Савезно министарство економије раде на алтернативама. Ово није само национални задатак, већ се мора размишљати и спроводити у европским размерама. Од кључне је важности дати приоритет обновљивим изворима енергије. Потребан нам је пакт за будућност са државама и општинама који укључује конкретне годишње количине проширења енергије ветра и сунца.

Србија, као земља кандидат за пријем у ЕУ, још није увела санкције Русији. Какав је став Немачке о томе?

Председник Александар Вучић критиковао је напад Русије на Украјину, али Србија је једна од последњих европских земаља која не учествује у западним санкцијама Русији. Међутим, посебно у тренутној ситуацији, стабилизација региона и европска перспектива су од великог значаја за земље Западног Балкана. Морамо посебно радити на развојној перспективи за приступ ЕУ, перспектива приступања ЕУ мора бити конкретизована и мора се подржати дијалог о нормализацији који води ЕУ између Косова и Србије. Стабилан мир на Западном Балкану, заснован на очувању територијалног интегритета и превазилажењу етничких подела, кључан је за будућност Европе. У том циљу, Западни Балкан такође мора да се ослободи руских енергетских ресурса.

Ако Србија настави да одбија да уведе санкције Русији у наредним месецима, какве ће бити последице по њену будућност?

Очекујемо да Србија заузме јасан став о спољној политици. Београду треба да буде јасно да се не може седети на две столице. Ово је време за позиционирање, а не за компромис. Али, уверен сам да ће постојати јасна посвећеност земаља Западног Балкана европском курсу. Мислим да је важно да свих шест земаља Западног Балкана видимо у висини очију. Не можемо имати ситуацију са једном централном фигуром да нико други не гарантује стабилност. Нико не треба да има посебну улогу. Србија мора да обезбеди стабилност и да не буде дестабилизујући фактор на Западном Балкану.

Слична ситуација је и са БиХ, у коју, истовремено долазе бројни европски званичници. Какву то поруку шаље?

Додик и Човић нису искористили прилику да јасно изразе свој став према Русији. Човић је у Дому народа Федерације БиХ гласао против резолуције којом се осуђује руска агресија на Украјину. ХЏ БиХ и СНСД заједнички блокирали резолуцију. Штавише, Додик је председавајући Председништва Босне и Херцеговине. И шта он ради? Он ради против сопствене државе, њеног устава и против Дејтонског споразума. Немачка, као и ЕУ, треба да уведе санкције људима који ремете функционисање БиХ и сарађују са Путином. То значи циљане, снажне санкције против појединаца попут Додика и других етнонационалиста. Неопходне санкције треба да буду јасно усмерене на појединце и институције које продубљују и јачају поделе у земљи.

Додиков саветник Милан Тегелтија рекао је да Берлин"доводи у питање своју објективност у БиХ" именовањем Вас за известиоца Бундестага за западни Балкан. Шта се крије иза оваквих изјава званичника из БиХ?

Такве изјаве ме не иритирају, већ само дају до знања да у БиХ, између осталих земаља, има још доста тога да се уради у смислу демократије. Ја сам немачки парламентарац специјализован за спољну и безбедносну политику. Преузимањем новог задатка као главни известилац моје посланичке групе СПД за Западни Балкан у Радној групи за спољне послове, пођеднако сам доступан свим државама Западног Балкана као партнер у сарадњи. У првим недељама и месецима већ сам путовао у Србију, Босну и Херцеговину, Словенију и Хрватску да разговарам са разним представницима политике, бизниса, академске заједнице, културе и цивилног друштва. Никада до сада Балкан није био толико присутан у немачком Бундестагу као са почетком новог законодавног периода.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер