четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > 24 сата: Пасуљ, лук и парадајз увозимо из Етиопије, Киргистана, Кине, Египта, Перуа, Мадагаскара, Вијетнама јер су јефтинији од наших
Хроника

24 сата: Пасуљ, лук и парадајз увозимо из Етиопије, Киргистана, Кине, Египта, Перуа, Мадагаскара, Вијетнама јер су јефтинији од наших

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 05. мај 2015.

То што шпаргле, артичоке и кокосов орах увозимо из Мексика, Марока или Перуа не чуди много, али и те како чуди чињеница да нам пасуљ долази из Киргистана и са Мадагаскара, црни лук са Новог Зеланда, а парадајз из Израела.

Пасуљ нам стиже из Етиопије, Киргистана, Кине, Египта, Перуа, Мадагаскара, Танзаније, Антигве и Барбуде, Кајманских острва, Узбекистана...

- Купио сам теглу киселих краставаца и видео на етикети да су увезени из Вијетнама. Благо је рећи да сам се шокирао чињеницом да краставци које једемо не само да нису из Србије, него нису ни из окружења, па чак ни из Европе - каже Душан Т. (29), из Београда.

Већ годинама воће и поврће које можемо да узгајамо у сваком дворишту, на сваком кораку, наручујемо из најудаљенијих земаља, јер је, веровали или не, уз све царине и трошкове превоза - јефтиније од домаћег. Због тог парадокса, за производе које можемо и сами да узгајамо, годишње дајемо око 150 милиона долара.

- Наши пољопривредни производи су скупљи зато што је скупа производња и зато што се пољопривредом баве махом мали произвођачи који никако не могу да буду конкурентни цени коју дају велики произвођачи у земљама у којима је производњ у старту јефтинија - каже Живадин Танасковић, пољопривредник из ивањичког краја.

Зато у тањиру имамо парадајз из Марока, кромпир из Израела, црни лук из Новог Зеланда, шаргарепу из Јужне Африке, боранију из Кеније, бели лук из Кине, паприку из Вијетнама...

Тако је домаћи пасуљ практично изумро од када нема велике војске и фабрика, па се српски пребранац припрема од пасуља из Азије. Домаћег пасуља нема ни у радњама, ни на пијацама, а све га је мање и на њивама.

- Потрошња пасуља значајно је пала, јер су нестали велики потрошачи. Највећи је била армија, која је била огромна, а затим и друштвене кухиње у великим компанијама у којима се три пута недељно спремао пасуљ - каже за Милан Простран, агроекономиста.

Од тренутка када је престала масовна потрошња пасуља, постало је исплативије увозити га из Етиопије, Киргистана, Кине, Египта, Перуа, Мадагаскара, Танзаније, Антигве и Барбуде, Кајманских острва, Узбекистана...

(24 сата)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер