Хроника | |||
19 година од злочина у Добровољачкој |
уторак, 03. мај 2011. | |
Ни 19 година од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, за тај злочин још нико није одговарао. Тада су убијена 42 војника, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето. На данашњи дан, пре 19 година, догодио се напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву у којем је, према српским изворима у БиХ, убијено више од 40 војника и официра. Сведочење војника Синиша Бојандић имао је 19 година када је 2. маја његова јединица послана пред Дом ЈНА у Сарајеву да помогне колегама које су напале Зелене беретке. Каже да није тачно да су војници изазвали сукоб јер се у Дому налазило само шест војника који су радили на одржавању. Међутим и они су нападнути на путу до Дома ЈНА. Само дан касније почело је повлачење војске из Сарајева. У Добровољачкој улици био је Драшко Ђурић. Њега су тукли али је, каже, имао среће и остао жив. Војник који је био у аутомобилу иза његовог је убијен. Напад на колону, која се повлачила из команде Друге војне области, извели су припадници муслиманске Територијалне одбране, полиције и паравојних формација "Зелене беретке" и "Патриотска лига", кршећи договор о мирној евакуацији. Према подацима МУП-а Републике Српске, у том нападу убијена су 42 припадника ЈНА и цивила, међу којима пет официра, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето. Дан раније, 2. маја 1992. године, припадници војних и паравојних формација босанских муслимана напали су Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА. Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су, истог дана, на сарајевском аеродрому задржали муслиманског вођу и Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону. Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбедној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву. У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН канадски генерал Луис Мекензи, члан Председништва БиХ Ејуп Ганић, а безбедну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић. Мекензи: Најгори дан у мом животу Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац. Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца препречило је возило, одсекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру. Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су седели у возилима и на камионима, а, према сведочењима преживелих, ликвидације су биле бруталне - нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици. "Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола", написао је у својој књизи, Чувар мира - пут у Срајево, генерал Мекензи. Начелник "плавих шлемова" записао је тада у своју бележницу: "Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу". За злочине у Добровољачкој улици још нико није одговарао. На основу Интерполове потернице из Србије у Лондону је ухапшен Ејуп Ганић, али је пуштен на слободу. Исто се догодило и са Јованом Дивјаком. (РТС) |