четвртак, 21. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Симпо – од сна до ноћне море
Економска политика

Симпо – од сна до ноћне море

PDF Штампа Ел. пошта
Младен Ђорђевић   
уторак, 03. септембар 2013.

Након деценија хаоса и безумља, дошло је изгледа време да се у Србији успостави ред, и то баш преко компаније "Симпо" из Врања, и баш када је било потребно додатно ослабити премијера Ивицу Дачића. Разјарени бик српске политичке сцене Млађан Динкић узвратио је ударац пошто је избачен из Владе стављањем блокаде над компанијом која представља једног од последњих диносауруса социјалистичко-милошевићевске Србије, али која је својим постојањем омогућавала какву-такву егзистенцију хиљадама породица иначе готово економски уништеног југа Србије.

Деценијама уназад "Симпо", уз благослов власти, није плаћао своје обавезе, чиме је постао највећи активни порески дужник у Србији, са пореским дугом од око 40 милиона евра. Поред тога, "Симпо" је имао дуг и према Фонду за развој од око 17 милиона евра, према Министарству финансија 12, и према комерцијалним банкама око 40 милиона евра. Све у свему, досадашње пословање "Симпа", које се заснивало на обилатом избегавању обавеза и упумпавању државних пара, довело је до дуга од око 110 милиона евра, уз постојање озбиљних сумњи да се и у овом случају много капитала прелило у приватне руке.

Одржавање "Симпа" у животу толерисањем неплаћања пореза и доприноса и криминалних радњи, као и политика куповања социјалног мира, ипак су на дуже стазе само повећали проблеме у којима се налази ова компанија, а агонији је једном морао да дође крај. Држава је покренула операцију спасавања што се спасти може, али док Динкић сада може са својим карактеристичним смешком да слави још један повратак из мртвих, једно питање још није добило одговор, односно ко ће, на крају, све ово да плати?

С једне стране, гигант из Врања је зрео за банкрот, али се, истини за вољу, мора рећи да је и ова фабрика такође, као и многе друге, претрпела велику штету због санкција и бомбардовања, али и изгубљене имовине на просторима бивше Југославије, која се процењује на око 125 милиона евра. "Симпо" је ипак сувише велики да би се допустило да пропадне, док је његов стратешки значај за југ Србије још већи, јер његово затварање не би само довело до губљења око 5 000 радних места и дефинитивно упропастило ионако уништен југ, већ би отворило врата Албанцима да се у наредним деценијама најпре економски несметано шире до Ниша. Поводом тога треба напоменути да су "Симпове" фабрике у Прешеву, Зубином Потоку и Трговишту и подигнуте да би се задржао српски живаљ у тим неразвијеним подручјима, али су оне због нерентабилног пословања биле и узрок настанка дела дугова.

Када бисмо се водили само економском логиком, врањанског гиганта би требало затворити, посебно пошто је то фабрика која је у приватном власништву. Али због изузетног политичког и стратешког значаја ове фабрике за југ Србије држава је и кренула у расплитање овог чвора (што је Динкић, онако како он то уме, вешто искористио за лични обрачун). Конверзијом дугова у државно власништво је прешло око 70 процената компаније, а након тога, један од првих корака биће и одлазак Драгана Томића, који је на челу Симпа већ 46 година.

Према писању „Врањских“, за њега је предвиђена је пензија, као награда за све што је раније учинио, и у коју ће морати да оде после предочавања свих чињеница које држава може употребити против њега. То ће, према писању „Врањских“, бити понуда која се не одбија, а њега ће на челу компаније заменити Љубомир Илкић, кадар компаније, који незванично ужива велико поверење Александра Вучића. Влада Србије је такође одобрила „Симпу” бескаматни краткорочни кредит од 1,5 милијарди динара како би се измирио дуг за неплаћене порезе и доприносе за ПИО, чиме ће бити омогућено да Пореска управа одблокира рачун фабрике.

Иако држава преко „Симпа“ настоји да покаже да принцип нулте толеранције према пореским неплатишама функционше, овом финансијском акробатиком држава је дала новац дужнику да плати дуг који од њега потражује, што је у суштини шамар свим пореским обвезницима – и грађанима и привреди - који су редовно измиривали своје пореске обавезе. Ипак, чини се да су стратешки разлози преовладали, али онда се мора поставити питање – шта ће се даље дешавати ?

Да ли ће бити истражене толике оптужбе о криминалу и исисавању новца из Симпа, о чему је недавно у НИН-у говорио Динкић, и шта ће бити са имовином малих акционара ове фабрике? Да ли ће држава успети да подигне Симпо из мртвих, сачува свих 5 000 радних места и преко успешног рада компаније економски подигне југ Србије. Или ће се, као што је већ најавио Динкић, покушати да пронађе неки „стратешки партнер“, који ће сачувати део производње и мањи део радника, а затим тих неколико хиљада избацити на улицу, као што се то већ десило са "Првим мајем" из Пирота или "Јумком"? Остаје зато неразјашњено да ли влада заправо жели да спасе "Симпо" и југ Србије, или се само припрема за долазак неког страног инвеститора, кога ће привући понудом типа дугови наши – фабрика твоја, као што је то већ урађено са ЈАТ-ом.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер