Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > Aktuelni problemi ekonomske i energetske saradnje Srbije i Rusije
Ekonomska politika

Aktuelni problemi ekonomske i energetske saradnje Srbije i Rusije

PDF Štampa El. pošta
Ružica Mrdaković-Cvetković   
ponedeljak, 17. mart 2008.

 

Sažetak: U ovom radu analizira se spoljnotrgovinska saradnja Republike Srbije i Ruske Federacije i mogućnosti unapređenja robne razmene u 2008. godini. Rusija je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, ali je prisutan problem visokog deficita u razmeni sa ovom zemljom. Uvoz iz Rusije u 2007. iznosi 2.626 miliona dolara, od čega su 80 odsto energenti – isporuke nafte i gasa, a izvoz svega 450 miliona dolara. U januaru 2008. potpisan je popularni energetski sporazum, a u februaru trgovinski sporazum, koji predstavljaju institucionalni okvir za razvoj ekonomske saradnje .

Ključne reči: robna razmena, Srbija, Rusija, energetski sporazum, trgovinski sporazum .

UVOD

Rusija je jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Do 2006. Srbija je najveći obim robne razmene obavljala sa Rusijom, ali u 2007. godini na prvom mestu je Nemačka. Približno polovina spoljnotrgovinske razmene Srbije otpada na zemlje Evropske unije, kojoj pripadaju dva važna partnera kao što su Nemačka i Italija. Oko 25 odsto našeg izvoza plasira se u ove dve zemlje. Na rusko tržište usmereno je oko 5 odsto izvoza Srbije, ali je zato u strukturi našeg uvoza učešće uvoza iz Rusije 15 do 20 odsto. U razmeni sa Rusijom prisutan je problem visokog spoljnotrgovinskog deficita – izvoz je 6 do 7 puta manji od uvoza. Zato su trgovinskim sporazumom i protokolom, koji je zaključen u Moskvi februara 2008. godine, predviđene mere za unapređenje robne razmene u smislu povećanja našeg izvoza. Sporazum o saradnji u oblasti nafte i gasne privrede u cilju unapređenja naftne i gasne privrede između Srbije i Ruske Federacije, koji je potpisan u januaru 2008, stvara preduslove za dalji razvoj saradnje između Srbije i Rusije u oblasti energetike. Energetski sporazum ima za cilj stvaranje povoljnih uslova za projektovanje, finansiranje, izgradnju, rekonstrukciju i korišćenje objekata gasne i naftne privrede na teritoriji Republike Srbije, povećanje energetske sigurnosti i obezbeđenje kontinuiranih isporuka gasa i nafte iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju, njihov tranzit u treće zemlje, kao i proizvodnju naftnih derivata na teritoriji Republike Srbije.

Opredeljenje u kom pravcu razvijati spoljnopolitičku i spoljnotrgovinsku saradnju zemlje poprima u predizbornoj trci određene političke prizvuke, ali bi ipak razvoj međunarodne politike trebalo koncipirati na bazi ekonomskih potreba i potencijala, usled čega se ne mogu prenebregavati i određene pretpostavke na kojim je bazirana dugogodišnja ekonomska saradnja sa pojedinim regionima. Tradicionalno je još SSSR bila jedan od najvažnijih ekonomskih partnera SFRJ. Dominirala je saradnja u oblasti razmene robe i usluga, ali su bili razvijeni i drugi oblici saradnje: investiciono-tehnička saradnja, proizvodna kooperacija, zajednička ulaganja.

U radu se razmatraju mogući efekti primene ovih sporazuma. Šta sporazumi znače za ekonomiju Srbije, kakve nam prednosti pružaju, šta možemo očekivati od njihove primene, kakvi se pozitivni efekti očekuju od povećanja našeg izvoza na ovo veliko tržište, a kakvi efekti na snabdevenost našeg tržišta energentima, upošljavanje radnika i razvoj određenih proizvodnih kapaciteta i da li može imati određene negativne reperkusije na stanje u privredi Srbije.

•  EKONOMSKA SARADNjA SRBIJE I RUSIJE

Struktura, dinamika i razvoj ekonomske saradnje Srbije sa Rusijom imaju veliki uticaj na razvoj privrede Srbije i pojedinih grana. Ova zemlja je značajno tržište za naš izvoz, ali i područje za snabdevanje privrede strateškim sirovinama i opremom. Sovjetski Savez bio je najveći spoljnotrgovinski partner Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Obim i dinamika robne razmene planirani su trgovinskim sporazumima za određenu godinu i za petogodišnje periode.

U doba primene klirinških platnih sporazuma, koji su zaključivani zbog nekonvertibilnosti nacionalnih valuta, Jugoslavija je sa SSSR i drugim zemljama istočne Evrope imala uglavnom potražni saldo na klirinškim računima. To znači da smo izvozili više nego što smo uvozili i od SSSR nismo mogli naplatiti izvozna potraživanja, jer nije postojao način naplate u konvertibilnoj valuti, već je samo za nenaplaćen iznos uvećavan potražni saldo na klirinškom računu koji su vodile centralne banke. Posle zaključenja konvertibilnog platnog sporazuma, i dalje su se, zbog nedostatka deviznih sredstava, provlačili elementi klirinškog načina plaćanja, ali dolazi do pojave deficita robne razmene sa ovom zemljom. (Platni sporazum o prelasku na konvertibilni način plaćanja između SFRJ i SSSR potpisan je 1. novembra 1990. godine, a primenjuje se od 1. januara 1991.) Posle prelaza sa klirinškog na konvertibilni način plaćanja uspostavljene su svetske cene u razmeni sa ovom zemljom, kao i razmena kvalitetnije robe. Sada se ispoljavaju problemi drugačije prirode. Rusi svoje proizvode izvoze na zapadno tržište za konvertibilnu valutu i sa tih tržišta uvoze proizvode kojima naši proizvodi ne mogu konkurisati u pogledu kvaliteta, pa je izvoz Srbije u Rusiju drastično smanjen. Rusija je platnobilansno suficitarna ekonomija – u robnoj razmeni sa inostranstvom beleži visok pozitivni saldo zahvaljujući činjenici da je izvoznik energenata, pre svega nafte, čija cena u proteklom periodu naglo raste. Dok je u periodu bilateralnih i multilateralnih klirinških aranžmana snabdevala istočnoevropske zemlje strateškim sirovinama po cenama koje su višestruko niže od cena na svetskom tržištu, sada za konvertibilnu valutu izvozi svoje proizvode. (1)

Posle raspada SFRJ izvršena je podela klirinških potraživanja između bivših jugoslovenskih republika. Ključ za podelu klirinških potraživanja od bivšeg SSSR utvrđen je Sporazumom o sukcesiji između bivših republika SFRJ. Deoba klirinških potraživanja obavljena je na bazi Zakona o ratifikaciji memoranduma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Srbije i Crne Gore, Vlade Republike Slovenije, Vlade Republike Hrvatske o regulisanju međusobnih finansijskih potraživanja po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR i bivše SFRJ. Memorandum između Ruske Federacije i bivših jugoslovenskih republika o regulisanju međusobnih finansijskih potraživanja po obračunima vezanim za robni promet (uglavnom klirinški saldo na računima) između bivše SFRJ i bivšeg SSSR potpisan je u Moskvi 17. septembra 2003, a ratifikovan u Skupštini SCG 2004. Vlada Ruske Federacije prihvatila je 1993. godine odgovornost po pojedinim kategorijama dugovanja bivšeg SSSR prema stranim poveriocima.

Ukupni saldo klirinških potraživanja iznosi 1.291.951.838,77 klirinških dolara u korist država sukcesora bivše SFRJ (saldo utvrđen na dan potpisivanja memoranduma konačan je i ne podleže reviziji). Od potpisivanja memoranduma 19 „originalnih kreditnih sporazuma“ prestaju da važe. Memorandumom su regulisana potraživanja bivše SFRJ prema bivšem SSSR u klirinškim SAD dolarima (ostatak na beskamatnim likvidacionim računima Narodne banke Jugoslavije u Vnješekonombanci, kamata po državnom kreditu i dugovanja za izvozne isporuke u bivši SSSR) i potraživanja bivšeg SSSR prema bivšoj SFRJ u klirinškim SAD dolarima (po državnim kreditima, obaveze po akceptnim menicama, dugovanja po akreditivima banaka bivše SFRJ i dugovanja po obračunima u obliku doznaka).

Ukupno klirinško dugovanje Ruske Federacije raspodeljeno je između bivših republika SFRJ, od čega je Srbiji i Crnoj Gori pripalo 38 odsto, odnosno 490.941.698,73 klirinških dolara. Preračun klirinških SAD dolara u američke dolare izvršen je prema kursu 0,625, tako da je iznos obaveza Ruske Federacije prema Srbiji 288 miliona američkih dolara, a prema Crnoj Gori 18 miliona američkih dolara. Memorandumom o razumevanju po pitanju regulisanja međusobnih obaveza i potraživanja po osnovu robne razmene, koji je zaključio zamenik ministra finansija Ruske Federacije sa ministrima finansija Republike Srbije i Republike Crne Gore 2004. godine, utvrđen je način regulisanja obaveza. Od 288 miliona dolara, koliko Srbija potražuje, regulisan je dug “Naftne industrije Srbije” prema “Gaspromu” u iznosu 188 miliona dolara za isporuke koje su vršene u periodu od 1994. do 2000. godine. Ostatak od 100 miliona SAD dolara Ruska Federacija će izmiriti isporukama investicione opreme za projekat „Đerdap“, kao i za izgradnju akceleratora „Vinča“, i isporukama opreme po individualnim ugovorima o isporukama opreme.

U strukturi izvoza Srbije u Rusiju najznačajniji je izvoz robe široke potrošnje i treba iskoristiti to što su ruski potrošači navikli na našu robu široke potrošnje, a investiciona saradnja odvija se uspešno. Na ruskom tržištu traženi su naši poljoprivredni proizvodi, vino, neke vrste gumenih proizvoda, građevinski materijal (crep, keramičke pločice). Rusija je bila i biće područje za snabdevanje našeg tržišta strateškim sirovinama, opremom i repromaterijalom.

Sporazum o slobodnoj trgovini između SRJ i Ruske Federacije zaključen je 2001. godine i on se primenjuje mada ga Ruska Federacija još nije ratifikovala (odredbe o carinskim povlasticama, status najpovlašćenije nacije). Sporazum o uzajamnom podsticaju i zaštiti investicija sa Ruskom Federacijom zaključen je 1996. godine.

U Moskvi je 28. februara 2008. godine potpisan protokol kojim su sumirani rezultati zasedanja ekspertske radne grupe Vlade Republike Srbije i Vlade Moskve i utvrđeni osnovni pravci za jačanje trgovinsko-ekonomske saradnje. Ovaj sporazum trebalo bi da omogući pristup ruskom tržištu privrednicima iz oblasti farmaceutske industrije i proizvodnje hrane i pića, i za preduzeća kao što su “Ikarbus”, “Trajal”, “Simpo”. Planirana je dalja liberalizacija trgovine između Srbije i Rusije, kao jedan od osnovnih preduslova za značajniji rast ekonomske saradnje, a srpska strana se obavezala da intenzivira rad na angažovanju domaćih proizvođača voća i povrća za isporuku proizvoda Moskvi. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Departman za prehrambene resurse Moskve protokolom su se obavezali da će pomagati privrednim subjektima u razvoju saradnje u oblasti isporuke voća i povrća na moskovsko tržište (direktna isporuka proizvoda srpskih proizvođača i izvoznika prehrambenih proizvoda, vina i bezalkoholnih pića za maloprodajnu mrežu trgovinskih lanaca Moskve, bez posrednika). Protokolom je dogovoreno da se ubrza procedura međusobnog priznavanja veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata i povećanje broja dozvola za međunarodni drumski prevoz između Srbije i Rusije.

U cilju efikasnijeg povezivanja malih i srednjih preduzeća iz Moskve i Srbije dogovorena je saradnja Agencije za mala i srednja preduzeća i Privredne komore Srbije sa Departmanom za podršku i razvoj malog preduzetništva Moskve. Vlade Srbije i Moskve ponovo razmatraju projekat izgradnje “Srpskog trgovačkog doma” u Moskvi i “Moskovskog trgovačkog doma” u Beogradu, nakon zaključivanja sporazuma vlada Rusije i Srbije, koji bi predviđao razmenu zemljišnih parcela u Moskvi i Beogradu. Saradnja u oblasti zdravlja trebalo bi da se razvija u vidu razmene informacija o sprovođenju tendera u oblasti nabavke lekova.

Visok spoljnotrgovinski deficit bi se mogao smanjiti daljom liberalizacijom liste Sporazuma o slobodnoj trgovini, otvaranjem “Srpske kuće” u Moskvi, eliminisanjem posrednika u plasmanu naših proizvoda i razmenom informacija o svim investicijama u Moskvi.

Moskovsko tržište je otvoreno za investicije i u toku je obiman program kapitalne rekonstrukcije stambenog fonda, pa bi u ovoj oblasti Srbija mogla ostvariti bolju saradnju i tako povećati svoje devizne prihode. Takođe, postoji inicijativa za organizovanje manifestacija dani Beograda u Moskvi i dani Moskve u Beogradu, u sklopu kojih bi se održali biznis forum i kulturni programi.

Rusija je do sada investirala oko 600 miliona dolara u Srbiji. Najveća investicija je ulaganje ruske naftne kompanije „Lukoil“ u kupovinu „Beopetrola“, mada se ovde ispoljavaju neke negativne tendencije (ukinuta je veleprodaja, nisu isplaćivane dividende malim akcionarima i smanjena je vrednost akcija, a revizijom je utvrđeno da ni porez nije redovno uplaćivan), ali je poboljšano snabdevanje našeg tržišta naftnim derivatima.

I zmeđu “Ikarbusa” i moskovskog “Mosgortransa” dogovorena je isporuka dva modela niskopodnih autobusa radi testiranja u polugodišnjem periodu, a “Ikarbus” će sa kompanijom “Tušinoavto” obezbediti zajedničku proizvodnju 50 autobusa “moskovit-ikarburs 107” od marta do maja ove godine. Ruska firma „VIZA“ kupila je „Rekord“. Uralska rudarsko-metalurška kompanija kupila je preduzeće za proizvodnju bakarnih cevi „Majdanpek“. Rusija ulaže i u našu transportnu infrastrukturu (luka Bogojevo na Dunavu), a ruske firme učestvuju u izgradnji TE „Novi Sad 2006“, koja će raditi na gas. Ruske kompanije su zainteresovane za kupovinu JAT-a, poljoprivrednih kombinata, preduzeća iz oblasti mašinogradnje, metalurgije, industrije građevinskog materijala (cement, crep) i drugih.

2. SPORAZUM IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I RUSKE FEDERACIJE O SARADNjI U OBLASTI NAFTNE I GASNE PRIVREDE

Sporazumom o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede ugovorena je realizacija tri krupna poduhvata:

1. izgradnja na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema u okviru magistralnog gasovodnog sistema iz Rusije kroz Crno more i teritoriju trećih zemalja za tranzit i isporuke prirodnog gasa u druge zemlje Evrope;

2. izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja Banatski dvor , koje se nalazi 60 kilometara severoistočno od Novog Sada;

3. rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa koji pripada Akcionarskom društvu „Naftna industrija Srbije“.

Radi izgradnje gasovoda i podzemnog skladišta gasa zemlje osnivaju se odgovarajuće kompanije. Kompanije učesnici su ispred Ruske Federacije Otvoreno akcionarsko društvo „Gasprom“, ili njegova afilirana lica (kompanije-kćerke) koja ono odredi, a ispred Republike Srbije Javno preduzeće „Srbijagas“.

Podela udela u osnivačkom kapitalu svake od kompanija izvršena je na sledeći način:

ruski učesnik – najmanje 51 odsto;

srpski učesnik – najviše 49 odsto.

Gasovod bi trebalo da ima propusnu moć najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, a sastojaće se od linijskog dela, kompresorskih stanica i druge infrastrukture neophodne za funkcionisanje gasovoda. Učesnici treba da dogovore maršrute gasovoda, projektnu propusnu moć i mogućnost povećanja obima isporuka prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju uz korišćenje gasovodnog sistema. Konkretni obimi, uslovi i rokovi isporuka prirodnog gasa biće precizirani odgovarajućim ugovorima. Srpska strana garantuje puni obim i nesmetani tranzit gasa kroz gasovod. Gasovodni sistem trebalo bi da dobije status projekta transevropske energetske mreže.

Ruski privrednici bili su zainteresovani za kupovinu podzemnog skladišta gasa Banatski dvor. Međutim, ovaj sporazum reguliše da će na tom području biti izgrađeno podzemno skladište gasa, čiji je obim najmanje 300 miliona kubnih metara gasa, a kapacitet protoka najmanje 1,6 miliona kubnih metara dnevno, kao i sprovođenje određenih istraživanja. Cene usluga transportovanja, skladištenja i protoka gasa određuju isključivo kompanije. Pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripada ruskim učesnicima.

Pitanja u vezi sa prodajom NIS-a podelila su aktuelne ministre u vladi. Ministar ekonomije protivi se ovoj prodaji i tvrdi da se naša naftna kompanija može prodati partnerima sa Zapada za veću sumu novca. Ministar energetike i većina drugih članova vlade su za varijantu da se NIS proda po nižoj ceni, ali da putem ovog sporazuma obezbedimo stabilnost u snabdevanju energentima narednih trideset godina. U cilju realizacije projekta rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa Akcionarskog društva „Naftna industrija Srbije“ srpska strana prodaje Otvorenom akcionarskom društvu „Gasprom“, ili afiliranom licu (kompaniji-kćerki) koju ono odredi, 51-procentni udeo učešća u Akcionarskom društvu „Naftna industrija Srbije“ pod uslovima koje oni dogovore, polazeći od toga da se A.D. NIS sastoji od celokupne imovine koja se nalazi u njegovom vlasništvu na dan 31. decembar 2007. godine, uključujući objekte za dobijanje, proizvodnju, preradu, transport i plasman nafte i naftnih derivata. Sporazumom je regulisano i obezbeđenje pojednostavljene procedure prelaska granica za stručnjake, materijale, građevinsko-montažnu tehniku i opremu, neophodne za realizaciju ovih projekata i nesmetano obavljanje radova na realizaciji navedenih projekata, kao i dobijanje odgovarajućih dozvola i licenci.

Srbija za realizaciju navedenih projekata omogućuje dodelu zemljišnih parcela, njihovo sigurno i stabilno energetsko obezbeđenje, dodelu povoljnog carinskog i poreskog režima, zadržavanje kvaliteta produkata od prerade nafte koji se proizvode u periodu do završetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa Akcionarskog društva „Naftna industrija Srbije“. Sporazum stupa na snagu nakon što dve države diplomatskim putem prime pismeno obaveštenje da su obavile procedure unutar države neophodne za njegovo stupanje na snagu, i važi trideset godina. Nakon isteka ovog perioda automatski će se produžavati na sledeće petogodišnje periode ako ga jedna od strana ne raskine. Sporazum se privremeno primenjuje od datuma potpisivanja.

ZAKLjUČAK

Perspektive saradnje Srbije i Ruske Federacije su u povećanju izvoza na ovo veliko tržište, za šta postoje tradicionalne pretpostavke, razvijena saradnja od ranije, ruski potrošači su navikli na robu široke potrošnje iz Srbije, zainteresovani su za uvoz hrane i pića, vina, građevinskog materijala. U oblasti investicione saradnje trebalo bi obezbediti povratak naših građevinskih firmi i izvođenje krupnih investicionih i građevinskih radova u Rusiji, čime bismo poboljšali stanje platnog bilansa. Zahvaljujući sporazumu o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, Srbija bi u narednih trideset godina mogla imati obezbeđeno snabdevanje gasom i drugim energentima. Investicioni radovi na teritoriji Republike Srbije na izgradnji gasovoda, podzemnog skladišta gasa i drugih kapaciteta omogućuju zapošljavanje radnika i povećanje proizvodnje u nekim drugim sektorima koji obezbeđuju inpute za investicije u ove infrastrukturne energetske kapacitete. Posredno bi se time mogla povećati proizvodnja i u drugim granama, jer se upošljavanjem radnika povećava platežna moć stanovništva i tražnja na domaćem tržištu. Nakon izgradnje kapaciteta za tranzit gasa Srbija će se naći na jednoj od najvažnijih evropskih „saobraćajnica“ energetske mreže i mogla bi imati višestruku korist od ovih sporazuma. Jedino ostaje otvoreno pitanje prodajne cene i procene vrednosti “Naftne industrije Srbije”.

LITERATURA

•  Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, www.srbija.sr.gov.yu

•  Reč privrednika januar–mart 2007: „Srpska preduzeća u borbi za rusko tržište“ – intervju sa Andrejom Hripunovim, direktorom Ruskog trgovinskog predstavništva u Srbiji, s. 10–12; „Proizvodnja značajan činilac u približavanju Republike Srbije evropskim integracijama“, s. 13–16; Privredna komora Vojvodine, Novi Sad.

•  Zakon o ratifikaciji memoranduma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Srbije i Crne Gore, Vlade Republike Slovenije, Vlade Republike Hrvatske o regulisanju međusobnih finansijskih potraživanja po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR i bivše SFRJ , „Službeni list Srbije i Crne Gore – međunarodni ugovori“, broj 22/2004.

•  Godišnji i zveštaji Narodne banke Jugoslavije i Narodne banke Srbije, Narodna banka Jugoslavije i Narodna banka Srbije, Beograd .

•  http://www.nbs.yu

•  http://www.srbija.sr.gov.yu

•  Rusija – zemlja partner , 2005, Pregled, Beograd.

•  Memorandum o razumevanju po pitanju regulisanja međusobnih obaveza i potraživanja po osnovu robne razmene, između Ruske Federacije, i Republike Srbije i Republike Crne Gore, 2004. godine.

•  Sporazum o slobodnoj trgovini između SRJ i Ruske Federacije zaključen je 2001. godine, „Sl. list SRJ – međunarodni ugovori“, br. 1/2001.

Fusnote:

1. Rusija je zemlja bogata sirovinama i rudnim bogatstvom, pa ima šta da ponudi na svetskom tržištu. Zato ova zemlja sada nema platnobilansnih problema, već ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom. Ipak, naglo povećanje suficita u 2004. i 2005. godini rezultat je pre svega skoka cena nafte na svetskom tržištu. Suficit Rusije se u periodu posle 2000. godine kretao u rasponu od 30 (u 2002. godini ) , pa do 59,6 milijardi dolara (u 2004. godini).

 

 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner