Da bi se izbegao potpuni krah, "dobri policajci" kao što su Svetska banka i takozvane evropske banke i ostali zapadni poverioci davaće nove kredite za preživljavanje Srbije i njene privrede. U suštini, tako će se agonija srpske privrede i države samo nastaviti.

Jedan od ključnih poteza, kojem bi Vlada trebala da se posveti u sledećih nekoliko dana jeste pomoć guverneru Narodne banke u obaranju referentne kamatne stope. I tu se ponovo vraćamo na vruću temu: kontrolisanje cena proizvoda i usluga.

Mlađan Dinkić i Radovan Jelašić do skoro su se hvalili deviznim rezervama koje prelaze deset milijardi dolara. Logično je upitati se zašto one nisu upotrebljene za otplatu dospelih obaveza, nego se pribeglo novom zaduživanju pod još težim uslovima? Gde je čudesno isparilo tih deset milijardi dolara?

Zapadni promoteri finansijskog kraha Srbije konačno su „otvorili karte“ posle prodaje NIS-a gnevni, jer su postali svesni skorog gubitka do juče neograničene moći.

Svaki dinar koji vlada potroši ona mora da uzme od nekog drugog. Na koji način onda ona stvara ekonomski podsticaj? Prilično je pretenciozno verovati da je šačica državnih moćnika toliko pametna da zna kako najbolje treba da se potroše bilioni tuđih para.

Berzanski ekspert profesor Ote, u programu od sedam tačaka otkriva kako se mogu umanjiti dugovi, zašto su određene akcije sigurnije od nekretnina, zašto je zlato još uvek sredstvo ulaganja broj jedan za krizne situacije, i kako da vi sami izgradite svoj finansijski brod za spasavanje.

Železnica je „najteži slučaj“ za ozdravljenje u grupi državnih javnih preduzeća. Evo sive slike ŽS: od ukupnih prihoda samo 50 odsto čine prihodi od prevoza robe i putnika, ostalo su subvencije.

U okviru predloženih mera Vlada i dalje ne namerava da preduzme bilo šta u pogledu saniranja svojih dugova privredi, niti predlaže bilo koju meru u cilju efikasnijeg upravljanja javnim i državnim preduzećima. Zbog toga je produbljivanje krize izvesno, potpuno nezavisno od tokova svetske krize.