Upravo je poređenje sa zemljama istočne Evrope, koje tako rado koriste srpski političari kada objašnjavaju da je srpska ekonomija na pravom putu, argument koji pokazuje koliko se MMF-u i Albertu Jegeru ne može verovati.

Moramo imati u vidu da brojne nevolje koje su zadesile privredu Srbije nisu posledice svetske ekonomske krize, nego domaće politike zaduživanja, prodaje resursa strancima i prekomerne potrošnje. Svetska kriza je samo prikazala ove probleme u jasnijem svetlu.

Sve glasniji su zahtevi radnika nekih privatizovanih preduzeća da se ponište ugovori i da država ponovo preuzme upravljanje tim preduzećima.

Najgore što EU može da se dogodi je da ne dođe do isporuke oružja Tajvanu, zato što u mogućem sukobu Kine i SAD EU može mnogo da profitira. Ako se sukob izbegne, EU ostaje sa svojim nagomilanim problemima.

Poslednje četiri decenije, Davos je postao simbol za okupljanja svetske elite i moćnih ljudi u čijim se rukama nalaze instrumenti moderne moći, od politike i novca, do medija. Za razliku od prošle godine, ove godine raspoloženje je daleko vedrije.

Danas je glavnina Amerikanaca na finansijskoj dijeti, dok im se porodične finansije još i pogoršavaju. Oni znaju da ne smeju trošiti ono što nemaju, jer su već pogođeni bolnim posledicama toga što su usled veštački napumpanih dugovanja trošili preterano.

Godina 2010. doneće rast spoljnog duga, odliv novca ka EU i rast nezaposlenosti. Ali i zaglušujuću propagandu u zemlji u kojoj „EU nema alternativu“, jer je tako odlučila politička i intelektualna elita.

Pacijent u razvijenoj Evropi ima pravo da bira gde će se lečiti, ne samo da bira lekara već i ustanovu, državni ili privatni sektor, on to sve plaća i svog džepa i pravo da bira je i u zdravstvu, kao i u politici, njegovo neprikosnoveno pravo.

Većina javnih preduzeća u Srbiji su početkom 1990. godine bili veoma respektabilni sistemi, dok su danas uglavnom veliki gubitaši koji posluju sa zastarelom opremom, viškom zaposlenih i sa cenama koje ne pokrivaju ni troškove poslovanja.

Novi protekcionizam se gradi pomoću necarinskih barijera. Tu mogućnost imaju bogati. Siromašnim zemljama, kao što je Srbija, ostaju carine, kao „poslednja linija“ odbrane domaće proizvodnje. Međutim, nametanjem ovakvog sporazuma i ta zaštita se ukida.