U tom kontekstu, pravilnije bi bilo da je u zakonu o NBS napisano da je cilj srpske centralne banke da bude kao Bundes banka. Tada se više ne bi govorilo o prihvatanju evropskih standarda i evropskog puta, već o prihvatanju nemačkih standarda i nemačkog puta.

Ako pogledamo rezultate koji su postignuti do izbijanja svetske ekonomske krize, lako ćemo zaključiti da se u pogrešnoj ekonomskoj politici kriju fundamentalni uzroci kolapsa srpske privrede, a svetska ekonomska kriza ih je samo pokazala u jasnijem svetlu.

Bitno je naglasiti da je Srbija samo malim delom zapala u tešku društvenu i ekonomsku krizu zbog svetske, a pogotovu grčke krize, a te krize zvaničnicima služe samo kao alibi pri objašnjenju sve veće društvene i ekonomske krize u Srbiji.

Ono što je Vlada obećala, a javnost podržala, nažalost nije u potpunosti ili uopšte nije realizovano. Umesto toga imamo prebacivanje odgovornosti i smanjivanje budžetskih izdvajanja za investicije.

U slučaju da dođe do uspešne revitalizacije, startnih 49% države vredelo bi mnogo više novca od sada uobičajenih 70%. Iznos menadžment bonusa od 35% vredan je ulaska u ovako rizičan i težak posao oporavka.

Evro je ideologija. To je zbog toga što se od njegovog uvođenja smatralo da je on jedina mogućnost. Navodno – nije bilo alternative. Mada je čitav niz ekonomista ukazivao na scenario koji se sada odigrava, njihovi stavovi nisu bili uzimani u obzir.

Gde je logika da devizne rezerve plasiramo u depozite zapadnih banaka uz simboličnu kamatu, a one tim istim novcem kupuju trezorske zapise našeg ministarstva finansija (ili zapise NBS) ili odobravaju kredite građanima Srbije uz lihvarske kamatne stope.

Ugovor i podugovor u vezi sa projektom koji se finansira iz donacije izvodiće se u skladu sa smernicama EIB-a. U tom kontekstu, ne bi bilo iznenađenje ako EIB forsira firme iz Austrije ili Nemačke na štetu srpskih kompanija, kao što je rađeno sa mostovima kod Beške.

Društveni kapital nije imao „zaštitnika“. „Dekomponovana“ radnička klasa, dezorijentisana nacionalističkom propagandom, to svakako nije mogla biti.

Da bi izbegla dugotrajnu nesolventnost, Grčka mora da pronađe način da stabilizuje razmeru dugovanja u odnosu na BDP. To zahteva plan za smanjivanje deficita, kao i program strukturnih reformi radi povećavanja potencijala za rast.