Uzeti zajam od sopstvenog naroda naročito nije ponižavajuće ako je vaša ekonomija u depresiji, ako su kamatne stope po kojima možete uzeto zajam rekordno niske i ako postoje svi argumenti da se sada troši, a oporezuje kasnije. Ponižavajuće je, međutim, da vlada prepolovi pola miliona radnih mesta.

Kada bi se Telekom i prodao za 1,4 milijarde evra, i kada bi zaista 900 miliona evra otišlo na gradnju puteva, niko ne govori o tome gde bi trebalo da ode preostalih 500 miliona evra. Jasno je dakle da je režimu preko potreban novac.

Građansko je pravo i obaveza da se o javnim investicijama, o koristi ili šteti od uloženog državnog novca, javno raspravlja. To je osnovno demokratsko pravo, kao što je trošenje državnog novca osnovno demokratsko pitanje. Moralna je obaveza da se kritički misli i bude spreman da se izrečeno javno brani.

Ekonomska politika Vlade ima vidljivu i nevidljivu dimenziju. Vidljiva dimenzija predstavljena je u zakonu o budžetu, a nevidljiva u brojnim uredbama vlade. Srpskom ekonomijom upravlja se putem uredbi. Glavna radnja se dešava iza kulisa.

Posle pada ultraliberalnog modela i finansijskog kraha, svet je zapao u ekonomsku krizu bez presedana. Izgledalo je da će se pristupiti radikalnim reformama kapitalističkog sistema. Ali, izgleda da sve ovo nije dovoljno upozorenje.

Sve dok zarade u zemljama starog kapitalizma budu realno padale kriza će opstojati.Ekonomski problemi SAD i starih članica EU razrešiće se kada se nadnice iz zemalja starog kapitalizma i novog kapitalizma izjednače.

Tako je kreirana bajka “Car je go”, prema kojoj se politički i veći deo ekonomske elite divio skupocenom carevom odelu, koga u našem slučaju igra dinar. Onaj deo ekonomista koji je upozoravao na veštački naduvanu vrednost domaće valute proglašavan je amaterima.

Pozicija Srbije je naročito delikatna, jer se proces evropske integracije odvija u kontekstu diplomatske bitke za kompromisno rešenje vezano za konačni status KiM. Uzimajući u obzir taj kontekst za evropsku integraciju, mnogi glasovi nastoje da umanje značaj ovog procesa.

U isto vreme jak dinar u odnosu na strane valute je vodio većem uvozu, smanjivao izvoz i prouzrokovao ogroman deficit tekućeg računa. Sve ovo je vodilo smanjenju konkurentnosti domaće privrede i padu zaposlenosti. I tako punih deset godina.

Stanovništvo bi vrlo teško podnelo da kurs ode na 150 ili više dinara za evro. Koliku-toliku stabilnost dinara održavaju samo intervenicije NBS, koja je, da bi sprečila strmoglavi pad dinara , samo od početka godine prodala čak 1,19 milijardi evra. Najveći deo te sume otišao je izvan Srbije.