Zahtev SB UN za kontrolu MKSJ u procesu protiv prof. dr Vojislava Šešelja

I. Uvodne napomene

1.Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija formirao je Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju (Rezolucijom broj 827 od 22. februara 1993. godine).Dakle, SB UN kontroliše rad MKSJ. Takva pravna obaveza proizilazi iz Rezolucije 827, ali i iz dugogodišnje prakse da svakih 6 meseci čelnici MKSJ podnose izveštaj SB UN.

 Poslednji takav izveštaj o radu MKSJ je podnet u junu 2013. a naredni treba da bude u decembru 2013. U tom kontekstu, obaveštavamo SB UN o zloupotrebama svetle i humane ideje ostvarivanja međunarodne pravde ili o grubom kršenju procesnih i ljudskih prava u slučaju Šešelj u MKSJ .

Tačnije, SB UN obaveštavamo da je slučaj Šešelj najžalosniji primer za kršenje Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima UN (Univerzalna deklaracija UN) ili Magne karte čovečanstva (kako se nekada o njoj izjasnila Eleonora Ruzvelt) . Tačnije članova 7. i 9-11. Univerzalne deklaracija UN koji garantuju pravo na nediskriminaciju, pravično suđenje, zaštitu od proizvoljnog pritvora i prezumpciju nevinosti.

II. Politička optužnica i proizvoljno određen pritvor koji traje skoro 11 godina

2.Optužnica protiv profesora Vojislava Šešelja je podignuta 14. februara 2003. godine (predmet br. IT-03-67) u vezi sa događajima koji su se odigrali u periodu od''1. avgusta, ili oko tog datuma, 1991. godine'' do ''barem septembra 1993. godine''. Dakle, sa 10 godina zakašnjenja je podignuta optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja. Optužnica se odnosi na period za koji niko ne zna tačno kada počinje (i kada se završava). Takođe, prema priznanju bivšeg glavnog tužioca MKSJ Karle del Ponte, navedenom u njenoj knjizi ''Gospođa tužilac'' iz 2008. godine[1] optužnica protiv profesora Šešelja je podignuta isključivo zbog političkih razloga, ili zbog zahteva tadašnjih vlasti u Srbiji: ''Đinđić je u vezi sa Šešeljem imao samo jednu molbu: 'Uzmite ga i ne vraćajte nam ga više' ''.

Uprkos ovim činjenicama (ili političkoj pozadini optužnice koja je, blago rečeno, neozbiljna i skandalozno napisana) profesor Šešelj se nije skrivao, niti je bežao. On je već 23. februara 2003. godine otputovao u Hag. Odmah po dolasku na aerodromu je uhapšen i sproveden u pritvorsku jedininicu MKSJ. Ipak, profesoru Šešelju nikada nije uručena odluka do kog vremena mu je određen pritvor, niti na osnovu čega mu se produžava pritvor. Dakle, pritvor (ili nenormalno, nehumano i sa pravne tačke gledišta neshatljivo stanje) u predmetu br IT-03-67 bespravno se produžava bez bilo kakvog pravnog opravdanja i traje već skoro 11 godina (i postaje sa aspekta krivičnog prava kazna). Takvo proizvoljno trajanje pritvora, koji nema čak ni kvazipravnog opravdanja, u suprotnosti je sa članom 5, stav 1, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojem se taksativno propisuju slučajevi kada može biti ograničeno pravo na slobodu. To su slučajevi ograničavanja slobode: ''na osnovu presude nadležnog suda,zbog neizvršenja sudske odluke, da bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela ili bekstva po njegovom izvršenju, lišenje slobode maloletnog lica, ili da bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti,kao i da bi se omogućila deportacija ili ekstradicija''.Ništa od prethodno navedenog ne postoji u slučaju Šešelj.

Takođe, proizvoljno trajanje pritvora je u suprotnosti i sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava iz čuvenog slučaja Guzardi protiv Italije (6. novembar 1980) u kojima se jasno ističe: ''Sud podseća da se, proglašavajući 'pravo na slobodu', u stavu 1.člana 5, misli na fizičku slobodu ličnosti; cilj odredbe je da se obezbedi da nikome ne može oduzeti ta sloboda na proizvoljan način''. Profesoru Šešelju pravo na slobodu garantuje i član 9, stav 1 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u kojem se propisuje da: ''Niko ne može biti lišen slobode osim iz razloga i shodno postupku koji je predviđen zakonom'', ali i stav 3 istog člana u kojem se propisuje: ''Svako lice koje je uhapšeno ili pritvoreno zbog krivičnog dela mora u razumnom roku da bude suđeno ili oslobođeno''. Takođe, i u Konvenciji Zajednice nezavisnih država iz 1995. godine se garantuje pravo na suđenje u razumnom roku. U članu 6. stav 1. se navodi da su: „Da svako ima pravo pri razmatranju njegovog slučaja na pravedan i javni pretres u okviru razumnog roka“.

Međutim, u MKSJ se sudije ponašaju kao da ovi osnovni međunarodni izvori u vezi sa određivanjem pritvora ne postoje.

3. Takođe, SB UN sigurno zna da je povodom čuvenog slučaja Kulomin protiv Mađarske, upravo Komitet za ljudska prava UN konstatovao da je prekršen stav 3. člana 9. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je javni tužilac nekoliko puta produžavao pritvor a da tokom devet meseci Kulomin nije bio izveden pred sudiju. Isto tako, povodom slučaja Majkl i Brajan Hil protiv Španije upravo Komitet UN za ljudska prava je istakao da pritvor treba da bude izuzetak i da je nepotrebno odlaganje suđenja od 1,5 godine. Dovoljno je uporediti ove periode sa skoro 11 godina pritvora profesora Šešelj i biće jasno kakve se zlopotrebe vrše u MKSJ. Konačno, i Univerzalna deklaracija UN pruža zaštitu od proizvoljnog pritvora .

Takođe, pritvor nije zasnovan na pravnim osnovama. U svakom normalnom i iole demokratskom krivičnopravnom sistemu trajanje pritvora je ograničeno na odgovarajući način i to: U istrazi se ograničava maksimalno rokovima i ako se ne podigne optužnica protvor se ukida ex officio.

Kada se podigne optužnica, pritvor može izuzetno trajati koliko i sam krivičnopravni postupak, ali se i tada mora u kratkim rokovima preispitivati od strane suda koji donosi posebnu odluku o produženju ili ukidanju pritvora čak i onda kada to okrivljeni i ne zahteva.

Potpuno je nedopustivo u bilo kom iole demokratskom krivičnom postupku da se u odluci o pritvoru navodi da će trajati do dalje odluke kao što je to slučaj u predmetu protiv Vojislava Šešelja (Nalog za pritvor donet je od strane Pretresnog veća II od 26.2.2003. godine, a u čijem radu je učestovao i sadašnji potpredsednik MKSJ sudija Agius). Takođe, u svim iole demokratskim krivičnim postupcima odluka kojom se određuje pritvor se uvek može pobijati žalbom.

4. Takođe, nakon dolaska profesora Šešelja u pritvorsku jedinicu MKSJ, optužnica je više puta menjana. Profesor Šešelj je u tim promenama optužen i za navodni ''govor mržnje'' ili zapaljive političke govore. Ove činjenice jasno pokazuju ne samo to da je optužnica politički motivisana, već i da je ona u direktnoj suprotnosti sa Preporukom Saveta Evrope R (97) 20 o ''govoru mržnje''od 20.10.1997. godine, koja je osnovni pravni izvor u modernom međunarodnom pravu u vezi sa govorom mržnje. Tačnije, u Preporuci Saveta Evrope R(97)20. se ističe da govor mržnje treba da reguliše građansko a ne krivično pravo.Na primer, u aneksu Preporuke br. R (97) 20 se naglašava : "Ove mere imaju u vidu čitav niz pravnih instrumenata kojima se povećavaju mogućnosti predviđene građanskim pravom... Ako to nacionalno zakonodavstvo dopušta, organizacije koje zastupaju žrtve govora mržnje treba da imaju pravo da pokreću građanske parnice". Takođe, u aneksu Preporuke R (97) 20. upućuje se da se kroz: "građansko pravo dozvoljava zainteresovanim nevladinim organizacijama da podnose građanske tužbe''. Zato je više nego neprikladno (i skandalozno) da se u međunarodnom krivičnom sudu sudi profesoru Šešelju za dela koja spadaju u građansko, a ne krivično pravo.

5.U prethodno iznetom kontekstu, treba istaći i da se profesor Šešelj već skoro 11 godina nalazi u pritvoru MKSJ i zbog optužbi u vezi sa govorom mržnje iako je čak i prvi (i najvažniji) ekspert tužilaštva, profesor Entoni Oberšal iz SAD na početku suđenja u decembru 2007. godine izjavio da profesor Šešelj nikada nije pozivao na izvršenje bilo kakvog ratnog zločina i da su njegovi govori imali isključivo politički karakter.Dakle, očigledno je da je optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja zasniva na političkim, a ne pravnim argumentima, i da se pritvor koji traje skoro 11 godina, produžava bespravno.

III. Kršenja prava na javnost suđenja

6. Više od polovine od preko 80 svedoka koji su se pojavili u predmetu br. IT-03-67 su svedočili pod zaštitnim merama (izmenjena slika i glas). Veliki deo procesa u predmetu br. IT-03-67 se vodio iza zatvorenih vrata (uz potpuno isključenje javnosti). Na ovaj način, grubo je prekršeno pravo profesora Vojislava Šešelja na javnost suđenja. Pravo na javnost suđenja garantuje član 6, stav 1, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jasnom formulacijom da svako ima ''pravo na pravedenu i javnu raspravu'', koja se može ''isključiti iz celog ili iz dela suđenja, u interesu morala, javnog poretka ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, ako to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranka''.Dakle, MKSJ je grubo prekršio pravo na javnost suđenja jer profesor Šešelj nije optužen za odavanje državnih tajni, za seksualne delikte ili za delikte protiv maloletnika. Takođe, Evropski sud za ljudska prava je u čuvenom slučaju Pretto i drugi protiv Italije (8. decembar 1983) istakao: ''Javni karakter sudskog postupka pred sudskim organima, štiti strane u postupku kako se vršenje pravde ne bi obavljalo tajno, bez uvida javnosti, to je takođe, jedno od sredstava kojim se može očuvati poverenje u sudove''. Evropski sud je zaključio povodom slučaja Pretto i drugi protiv Italije i da ''javnost doprinosi ostvarenju cilja iz člana 6.stav 1, naime, ona obezbeđuje pravično suđenje''. Dakle, MKSJ u predmetu br. IT-03-67 direktno krši pravo na pravedno suđenje jer uskraćuje javnost suđenja (bespotrebno i često) na osnovu kvazipravnih razloga koji ne postoje u modernom međunarodnom pravu. Takođe, javnost suđenja (koja faktički skoro da i ne postoji u slučaju Šešelj) garantuje i član 14, stav 1 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u kojem se jasno propisuje da: ''Svako lice ima pravo da njegovo slučaj bude raspravljan pravično i javno'' i da se ''može narediti isključivanje javnosti za vreme trajanja cele rasprave ili jednog dela u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti''.Dakle, nema razloga za isključivanje javnosti koji bi se mogao primeniti u slučaju Šešelj.

7.Takođe, SB UN sigurno ima u vidu i da se upravo u Opštem komentaru broj 13. Komiteta za ljudska prava UN jasno ističe:''Javnost saslušanja je važan čuvar interesa pojedinca i celog društva.U isto vreme, član 14, stav 1,daje na znanje da sudovi imaju moć da isključe celu ili deo javnosti iz razloga iznetih u tom stavu. Treba ukazati da mimo tih izuzetnih uslova, Komitet smatra da saslušanje mora biti otvoreno za javnost uopšte, uključujući i novinare, i ne sme biti ograničeno na određenu kategoriju ljudi''. Više nego jasne odredbe koje se očigledno zanemaruju u MKSJ u slučaju Šešelj.Zato SB UN mora da reaguje i prekine zloupotrebe koje se vrše u MKSJ i traju skoro 11 godina.

8.SB UN bi trebalo da ima u vidu i da je (razmatrajući čuveni slučaju Polaj Kampos protiv Perua) upravo Komitet za ljudska prava UN zaključio da postupak koji je sprovođen u zatvoru bez ''prisustva javnosti, nije bio ni nezavisan ni nepristrasan''.

IV. Štrajk glađu prof. dr Vojislava Šešelja ili uskrađivanje prava na samozastupanje

9.Godine 2006, od 10. novembra do 8. decembra, profesor Šešelj je bio prinuđen da štrajkuje glađu jer mu je bilo uskraćeno osnovno ljudsko pravo da se brani sam na sudu. Profesoru Šešelju je bio nametnut čak i advokat iz Velike Britanije izvesni Dejvid Huper (koji nije znao ni reč srpskog jezika). Profesor Šešelj je odbio bilo kakav sastanak sa Huperom. Takođe, za vreme štrajka glađu od 8. novembra 2006. do 10. decembra 2006.profesor Šešelj je izgubio 28 kilograma i nalazio se na samoj ivici smrti.Dakle, profesor Šešelj je bio prinuđen da štrajkuje glađu da bi izborio pravo na ličnu odbranu i suđenje na jeziku koji razume, što mu inače garantuju odredbe samog Statuta MKSJ (tačnije član 21 Statuta MKSJ). Takvo postupanje MKSJ nije samo zloupotreba prava već i skandal svetskih razmera. Ili, profesor Šešelj je bio prinuđen da štrajkuje glađu da bi izborio pravo na ličnu odbranu i suđenje na jeziku koji razume iako mu to pravo garantuju osnovni međunarodni pravni izvori u ovoj oblasti, kao što su član 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i član 14 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Takođe, SB UN bi trebalo da ima u vidu da je povodom poznatog slučaja Majkl i Brajan Hil protiv Španije upravo Komitet za ljudska prava UN je istako da ''pravo Majkla Hila da se brani sam nije poštovano''.

V. Pokretanje postupka protiv prof. dr Vojislava Šešelja u vezi sa nepoštovanjem suda

10. U januaru 2009. godine je pokrenut paralelni postupak protiv prof. Šešelja, zbog navodnog nepoštovanja suda.Taj predmet se vodio pod oznakom IT-03-67- R77.2. Postupak je pokrenut zbog knjige profesora Šešelja koja je izašla još u novembru 2007. godine. U knjizi se ne otkriva ime zaštićenog svedoka ili njegova šifra. Naprotiv, knjiga se sastoji od zbirke javnih dokumenta odbrane koje je prihvatilo sudsko veće u prvom procesu protiv prof. dr Vojislava Šešelja(predmet IT-03-67, dokumenta prihvaćena još u septembru 2007).Dakle, sudska veća u istom sudu postupaju na suprotan (i međusobno isključujući) način kada se radi o profesoru Šešelju. Takođe, knjiga profesora Šešelja (kojoj se faktički sudilo u MKSJ) ima oko 1.200 stranica na srpskom jeziku. Ali, knjiga nije bila prevedena na engleski u celosti! Prevedeno je samo 7% knjige na engleski i to nepovezanih stranica (između kojih je i po 1000 stranica teksta). Bez obzira na ovakve propuste, sudije MKSJ (koje nisu znale reč srpskog jezika) na osnovu ovog kvazipravnog metoda i bez čitanja 93% knjige osudile su profesora Šešelja u julu 2009. godine na 15 meseci zatvora! Da bi pravni apsurd bio još veći, žalbeno veće u predmetu br. IT-03-67- R77 .2 je potvrdilo ovu kaznu od 15 meseci zatvora za nepoštovanje suda. Ništa slično nije zabeleženo u modernoj pravnoj istoriji. Možda jeste samo u romanu Franca Kafke ''Proces''.

Prvostepena presuda od 15 meseci zatvora iz jula 2009. i drugostepena od 15 meseci iz maja 2010. godine. u procesu za nepoštovanje suda protiv profesora Šešelja imaju i svoju tajnu verziju! O kakvom se pravnom skandalu radi jasno pokazuju sledeće činjenice. Tajna presuda se ne predviđa u članu 23. Statuta MKSJ, ni u pravilu 98ter Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ. Takođe, u članu 14. stav 1. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima se ističe: „Svaka presuda doneta u krivičnim ili građanskim stvarima biće javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa drugačije ili ako se rasprava odnosi na bračne sporove ili na starateljstvo dece”.

11.Profesor Šešelj je kažnjen sa 15 meseci zatvora u predmetu IT-03-67 R77 .2 iako je prosečna kazna za nepoštovanje suda u MKSJ samo oko 2 meseca zatvora pokazuje sudska statistika MKSJ u vezi sa nepoštovanjem suda.[2] Zato se može jasno zaključiti da je primenom dvostrukih standarda u slučaju Šešelj, MKSJ grubo prekšio odredbe člana 7 Univerzalne deklaracije UN. Takođe, ovakvim nehumanim i kvazipravnim postupanjem, MKSJ je prekršio članove 2 i 3, kao i član 26, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji zabranjuju diskriminaciju ali i član 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U tom kontekstu, treba istaći i da poznati pravnici kao što su Raija Hanski i Martin Šajnin smatraju da je u Opštem komentaru br. 18 (37)usvojenom 1989. godine Komitet za ljudska prava UN istakao da pod ''diskriskriminacijom ne podrazumeva samo neposrednu diskriminaciju usmerenu na određenu kategoriju lica, već i situacije u kojima naizgled neutralana zakonska odredba ima nesrazmeren posledice po jednu kategoriju lica u proređenju sa drugima''.[3] Slučaj profesora Šešelja je najbolji primer za takvu vrstu diskriminacije i zato se može povodom rada MKSJ u slučaju Šešelj upotrebiti stara latinska izreka koja pokazuje razliku između forme i prakse, simulta aequitas duplex iniquitas (lažna jednakost, dvostruka nejednakost).

12.Da se upravo protiv profesora Šešelja primenjuju posebni standardi i praksa u MKSJ jasno pokazuje i sledeća činjenica. Godine 2010. pokrenut je još jedan postupak za nepoštovanje suda protiv profesora Šešelja. Taj novi predmet se vodio pod oznakom IT-03-67-R77.3. Slučaj je pokrenut, ponovo, zbog knjiga prof. dr Vojislava Šešelja. Takođe, kao i u prvom predmetu za nepoštovanje suda, ponovo se koriste formulacije koje ne postoje u modernom međunarodnom krivičnom pravu. Na primer, besmislene formulacije poput one da je navodno prof. dr Vojislav Šešelj ''posredno'' obelodanio informacije pomoću kojih se posredno''mogu'' identifikovati svedoci, i da je tako ''stvorio neprijateljsku atmosferu''. Posebno je apsurdno što tužilaštvo tvrdi da se radi o nekakvoj neprijateljskoj atmosferi koja utiče i na svedoke odbrane. Dakle, prema MKSJ, profesor Šešelj je stvorio ''neprijateljsku atmosferu'' koja ugrožava njegove svedoke! Neverovatno ali istinito i uznemirujuće, jer pokazuje u kakvom je stanju MKSJ. Na osnovu takvih konstrukcija prof dr Šešelj je osuđen na 18 meseci zatvora. Takođe, iz tih kvazipravnih konstrukcija je proistekao još jedan (treći) postupak za nepoštovanje suda. Šešelj je optužen da sa svog sajta nije uklonio ''razna dokumenta'' koja se odnose na prethodni proces za nepoštovanje suda. Dakle, dokumenta koja ponovo navodno ugrožavaju svedoke (njegove) odbrane! (Ta navodna poverljiva dokumenta su u stvari bila knjige prof. dr Šešelja i podnesci njegove odbrane). Na osnovu ovakvih kontradikcija, doneta je presuda koja se zasnivala na suđenju bez izvođenja dokaza i bez saslušanja ijednog svedoka odbrane ili optužbe. Šešelju nije omogućeno ni da suđenju prisustvuje njegov kejs menadžer. Takav proces je okončan u maju 2013. godine (pod oznakom IT-03-67-R77.4) novom drakonskom presudom od dve godine zatvora.

13. Istovremeno, dok su se izricale ovakve drakonske kazne u Statutu samog MKSJ nisu postojale odredbe u vezi sa nepoštovanjem suda. Nepoštovanje suda reguliše samo Pravilnik o postupku i dokazima MKSJ (pravilo 77).Ovakvo rešenje je neuobičajeno (i jedinstveno) u savremenom međunarodnom krivičnom pravu. Uobičajeno je u međunarodnom krivičnom pravu upravo suprotno regulisanje (pravilnik treba da bude podređen statutu). Na primer, takvo rešenje je primenjeno u Pravilniku o postupku i dokazivanju stalnog Međunarodnog krivičnog suda (Pravilnik MKS). Tačnije, u prvom delu Pravilnika MKS se iznosi da je on uvek podređen Rimskom statutu i da je on „instrument za primenu Rimskog statuta”. Zato se može tvrditi da način regulisanja koji se primenjuje u MKSJ i po kojem je pravilnik iznad statuta, stvara preduslove za zloupotrebu odredbi Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ. Sve to se jasno ispoljilo u slučaju Šešelj.

Tačnije, priznata i opšta praksa (običaji) u međunarodnom krivičnom pravu ne poznaju suđenje za nepoštovanje suda optuženima za ratne zločine ili pred međunarodnim krivičnim sudovima. Tako je bilo u Nirnbergu i Tokiju, a isti stav zastupa jasno i Francuska (stalna članica SB UN) u slučaju Artman pred MKSJ u novembru 2011. [4]

Konačno, ne može se Pravilnikom o postupcima i dokazima MKSJ uvoditi postojanje krivičnog dela, jer u krivičnom pravu važi princim nullum crimen nulla poena sine lege – samo zakonom ili međunarodnim aktima se mogu određivati kazne (uz zabranu retroaktivnosti, osim ako je zakon ili međunarodni akt blaži za optuženog). Pored toga, besmislen je i sam naziv takvog „prekršaja" jer se govori o „nepoštovanju suda“ što znači da je prof. dr. Vojislav Šešelj optužen jer nije poštovao MKSJ i sudije, a da su mu zatim za taj „delikt“ presudile same sudije tog suda! Iz tog proizilazi da su mu sudila lica koja su „oštećena njegovim navodnim deliktom“, što je besmisleno, jer se nigde u svetu (u iole normalnom krivičnom postupku) nije dopušteno da osoba koja je na bilo koji način oštećena krivičnim delom ili deliktom presuđuje za takvo delo.

VI. Trenutno stanje u osnovnom predmetu br. IT-03-67. u slučaju Šešelj

14. Suđenje profesoru Šešelju je (nakon štrajka glađu) počelo u novembru 2007. godine. Međutim, iznenada je prekinuto u februaru 2009. godine. Prekid suđenja je trajao sve do januara 2010. godine. Zatim je suđenje nastavljeno (uz paralelno trajanje više postupaka za nepoštovanje suda). Konačno, u periodu od 5. do 20. marta 2012. su iznete završne reči u osnovnom predmetu br. IT-03-67. Međutim, tek u aprilu 2012 predsedavajući Pretresnog veća III je zakazao donošenje presude za 30. oktobar 2013. Ipak, 17. septembra 2013. godine je izricanje presude odloženo na neodređeno vreme! U međuvremenu na osnovu Zahteva za izuzeće sudije Harhofa od 9 .jula 2013. koji je podneo prof. dr Vojislav Šešelj Komisija MKSJ je 28. avgusta 2013. donela Odluku o izuzeću tog sudije iz predmeta br. IT-03-67. Konačno, 31. oktobra 2013 . vršilac dužnosti predsednika MKSJ je doneo Odluku o imenovanju novog sudije Mandiayea Nianga u predmet br. IT-03-67.

Dakle, trenutno, nikavih nagoveštaja nema, i ne zna se, kada će biti završeno suđenje u predmetu br. IT-03-67. Ili, činjenice jasno pokazuju da MKSJ nije bio u stanju da za skoro 11 godina okonča prvostepeni postupak u slučaju Šešelj. Istovremeno, u tom periodu od skoro 11 godina, prof. dr Vojislav Šešelj se nalazi, bez prekida, u pritvoru MKSJ. To je skandal nezabeležen u modernom međunarodnom pravu.

VII Skandalozno i nezabeleženo kršenje prava na ekspeditivnost suđenja u slučaju Šešelj ili predmet koji traje duže nego bilo koji slučaj u krivičnom, međunarodnom javnom i međunarodnom krivičnom pravu

15. Uporedna analiza trajanja procesa kao što su Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde (2006. međudržavni spor, inače ovo poređenje je već pominjano u SB UN[5] ) Maksi procesa u Palermu (Maxiprocesso, održan u Palermu od 10. februara 1986. godine do 17. novembra 1987. godine, optuženo 465, a osuđeno 365 lica pripadnika sicilijanske „Koza nostre“) i Nirnberškog procesa (od 20. oktobra 1945. do 1. novembra 1946. suđenje najvišim rukovodiocima Trećeg rajha koji je bio u ratu sa 53 države) kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava pokazuju da se flagrantno krši načelo ekspeditivnosti u predmetu br. IT-03-67. Poražavajuće je za MKSJ i poređenje sa radom Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu MKSR. Tačnije, poređenje između dva najduža pojedinačna slučaja, slučaja Šešelj pred MKSJ i slučaja Muvunyi pred MKSR. MKSR je u roku od 7 godina i 10 meseci godina doneo drugostepenu presudu u najdužem pojedinačnom slučaju razmatranom u periodu od 1996. godine do 2010 godine.[6]

Ili, svi prethodno navedeni procesi su trajali kraće od slučaja Šešelj. Tačnije, slučaj Šešelj je nesumnjivo, negativni svetski rekord po dužini trajanja prvostepenog postupka i pritvora optuženog. Tu skandaloznu činjenicu priznaje i predsedavajući veća u slučaju Šešelj .[7]

VIII. Izuzimanje sudije Harhofa iz predmeta br. IT-03-67. u septembru 2013. i imenovanje novog sudije Mandiayea Nianga u oktobru 2013. i posledice tih odluka

16. Na osnovu Zahteva za izuzeće sudije Harhofa od 9 .jula 2013. koji je podneo prof. dr Vojislav Šešelj, Komisija MKSJ je 28. avgusta 2013. donela Odluku o izuzeću tog sudije iz predmeta br. IT-03-67. Tužilaštvo, sudija Harhof i preostale sudije iz predmeta br.IT-03-67. su podneli 3. septembra 2013. tri zahteva za pojašnjenje Odluke o izuzeću. Komisija je 7.oktobra 2013. odbacila te zahteve. Konačno, 31. oktobra 2013. vršilac dužnosti predsednika MKSJ je doneo Odluku o imenovanju novog sudije Mandiayea Nianga u predmetu br. IT-03-67.

U tom kontekstu, ističemo da razlog zbog kojeg je izuzet sudija Harhofa (što je potvrđeno i odlukom Komisije MKSJ) se svodi na njegovu pristrasnost, a taj razlog ne može biti „eleminisan“ tako što se pristrasni sudija prosto isključuje iz krivičnog postupka te zamenjuje drugim. Tačnije, pristrasnost sudije Harhofa je već na svojevrstan način „inficirala ili mogla inficirati“ kako sam prethodni krivični postupak, tako i preostale članove Pretresnog veća III u predmetu br. IT-03-67.

Naime, po logici stvari, pristrasnost koja je svojevrsna psihološka kategorija koja se svodi na predubeđenje i prejudiciranje krivice optuženog suprotno pretpostavci nevinosti, nije nastupila momentom samog podnošenja zahteva za izuzeće sudije Harhofa niti odlukom MKSJ kojim je takav zahtev usvojen.

Takvom odlukom je samo konstatovano da je sudija Frederik Harkof svojim konkretnim aktom ispoljio pristrasnost (koju je po logici stvari imao i ranije). Iz ovoga proizilazi da je celokupno suđenje od početka (ili njegov veći deo) vođeno pred pristrasnim sudijom, zato postoji razumna sumnja da je takav sudija u bitnoj meri uticao na izvođenje dokaza tokom postupka( kao na primer, postavljanje pitanja svedocima i svojim procesnim aktivnostima tokom postupka). Zato je svaka odluka u čijem donošenju je učestvovao sudija Frederik Harkof sporna, jer je doneta uz delovanje pristrasnog sudije!

Takođe, normalno je da sudije koje su članovi veća ne rešavaju samo procesna i pravna pitanja koja su od značaja za za predmet postupka, već i da međusobno komuniciraju (iznose svoje argumente i kontraargumente, tokom većanja i glasanja kada se donose odluke). Zato postoji razumna sumnja da je pristrasni sudija delovao ili mogao delovati u pravcu razvijanja i postizanja pristrasnosti i kod ostalih članova Pretresnog veća. Ovo se još više potvrđuje i samim oficijalnim izjašnjenjem preostalih članova Pretresnog veća, koji iako nemaju svojstvo stranke u krivičnom postupku (i koji moraju biti krajnje nepristrasni) od 3. septembra 2013. kada su zatražili da sudija Frederik Harhof ostane u predmetu.

U tom smislu se ne može se izbeći zaključak da su pristrasne i one sudije koje su se zalagale da takav sudija ostane i dalje u krivičnom postupku i učestvuje u donošenju presude. Zato postoji izuzetno veliki rizik da su preostali članovi Pretresnog veća pod uticajem pristrasnog sudije i sami postali pristrasni. Dakle, postoji razumna sumnja da su preostale sudije u Pretresnom veću (u čijem je sastavu ranije bio sudija Harhof) mogu na pravičan način dalje da odlučuju.

To je još jedan argument u prilog stavu da se postupak ne može nastaviti na pravičan način. Tačnije, za nastalu procesnu konfuziju praktično nema odgovarajućeg procesnog rešenja iz čega proizilazi da se postupak mora odmah obustaviti.

Dakle, budući da se da se u konkretnom slučaju ne može doneti odluka na pravičan i iole procesno korektan način postupak protiv prof. dr. Vojislava Šešelja treba bez odlaganja obustaviti i pustiti ga na slobodu.

Ako suprotno navedenim razlozima, Pretresno veće donese odluku da se postupak nastavi sa novim sudijom, onda je potpuno nezamislivo da se učešće novog sudije svodi samo na njegov doprinos u donošenju i pisanju presude, jer sudija pred kojim nije neposredno izveden nijedan dokaz ne može imati bilo kakav stav o predmetu postupka.

IX. Neophodnost hitnog reagovanja SB UN kao kontrolnog i nadređenog organa nad radom MKSJ nakon skoro 11 godina kršenja ljudskih prava u slučaju Šešelj

17. Brojne zloupotrebe od strane MKSJ u slučaju Šešelj (koje su kratko iznete u prethodnim delovima) od podizanja politički motivisane optužnice, proizvoljnog pritvora koji traje skoro 11 godina, brutalnog kršenja prava na slobodu i prava na samozastupanje, do skandaloznog izmišljanja krivičnog dela u vezi sa nepoštovanjem suda, imenovanjem novog sudije posle skoro 11 godina procesa, jasno pokazuju da je neophodna hitna i odlučna intervencija SB UN. U protivnom, ako izostane hitna intervenicja SB UN ugled samih UN će biti ozbiljno ugrožen. Zato je neophodno da se u najkraćem roku prekine kvazipravno, nehumano, necivilizovano i skandalozno postupanje MKSJ. Novac koji MKSJ dobija od UN se ne može koristiti radi divljačke zloupotrebe prava i primenjivanja metoda iz srednjeg veka. Međunarodno pravo i pravosuđe nisu pravo jačeg (i osioni nekontrolisani politički voluntarizam pojedinaca u MKSJ) već pravni sistem koje se zasniva na ljudskim pravima, garancijama i načelima koja su sadržane u konvencijama i međunarodnim višestranim ugovorima. Uostalom, još je jedan od rodonačelnika međunarodnog prava Pufendorf isticao da su pravni sistem i moralna načela ono što razdvaja ljude od životinja. Zato SB UN kao osnivač MKSJ snosi ne samo pravnu već i moralnu odgovornost za njegovo funkcionisanje.

 S poštovanjem,

 pravni savetnik prof. dr Vojislava Šešelja

 doc.dr Dejan Mirović

 pravni savetnik prof. dr Vojislava Šešelja

 advokat Milan Terzić