Početna strana > Debate > Crkva i politika > Nije vreme da dođe papa
Crkva i politika

Nije vreme da dođe papa

PDF Štampa El. pošta
Vladika Lavrentije   
četvrtak, 06. januar 2011.

(Alo, 6.1.2011)

Srpski narod se posle pola veka komunizma masovno vratio crkvi. U međuvremenu, došlo je i do prvih podela i sukoba unutar SPC, a i u narodu opada poverenje prema Crkvi. Zašto je to tako, u intervjuu za božićnji dvobroj „Alo!“ objašnjava vladika šabački Lavrentije.

- Posle dugogodišnjeg lutanja po njivama gladi, nakon uticaja ateističkog pogleda na svet, naš narod se vraća Crkvi i vratio se duhovno neobično brzo. E sad, mi se brzo zagrejemo, a brzo se i hladimo. Počeli su neki ljudi da se hlade, a tu je možda greška i do nas sveštenika koji nismo mogli da prihvatimo tako veliki talas. To je kao poplava na Drini, ljudi nisu bili spremni da taj talas dočekaju tako i mi nismo mogli da pružimo svu duhovnu hranu svim onima gladnim koji su došli kod nas da upoznaju svoju veru, da upoznaju Hrista. Ali ipak, hvala bogu, uveli smo i versku nastavu u škole, a to je događaj veka.

U međuvremenu došlo je i do podela u crkvi. Pojavili su se pokreti za očuvanje „prave vere“ i borbe protiv „novotarija“.

- Crkva je živi organizam koji se razvija i ima stvari u Crkvi koje je Hristos postavio koje mi ne možemo da menjamo i da prilagođavamo vremenu, ali ima mnogo toga što se može prilagođavati. Što su god ljudi u religiju unosili da bi je prilagodili svom vremenu, to postoji mogućnost da i mi prilagođavamo. Sveti arhijerejski Sabor je doneo odluku da se vrše promene, ali to ne može pojedinac ili vladika ili sveštenik nego to mora Sabor. Mi smo osnovali komisiju koja će to da proučava i pripremi za jednu od narednih sednica Sabora. Imamo slučajeve da pojedinac neće da usvoji stav Crkve nego misli da je ono što on smatra ispravnije. To već nije zdravo.

Mislite li na raščinjenog vladiku Artemija?

- Svi mi i episkopi i sveštenici kad se rukopolažemo, polažemo zakletvu u kojoj se kaže da ćemo poštovati kanone i propise crkve. Ako neko smatra da on zna bolje nego ceo svet - nije zdravo. To je posledica gordosti. U Svetom pismu se kaže da je poslušnost važnija od posta i molitve. Ako si vojnik, ti moraš poštovati propise koji za vojsku važe, ako si učitelj, moraš poštovati propise prosvete, ako si član Crkve, moraš poštovati propise koji su vekovni, a ako to ne poštuješ, nisi član Crkve. Ko neće i kome se ne sviđa život svetosavske crkve, on ima slobodu da ode, ali snosiće pred Bogom posledice svojih odluka.

Priča se da je vlast umešala prste u smenu Artemija. Da li je to tačno?

- Država danas ne utiče na SPC, to vam se mogu zakleti u koju god hoćete ikonu. Država se ne meša u život Crkve, prema tome nije se mešala ni u život Artemija. Njegov slučaj je dobro proučen, Sabor je dobro razmislio i sa velikom tugom doneo takvu odluku. Ako jedan organ počne da truli, moraš ga amputirati da bi organizam preživeo. Artemije da je bio episkop žički, banatski ili šabački, isto bi ga to stiglo što je sad. Kad ti prestaješ da priznaješ pravila organizacije kojoj pripadaš, ne možeš više biti član toga, bio ti ovde ili u Prizrenu.

Jedan od prigovora Artemijevih pristalica je sve veća saradnja SPC sa katoličkom crkvom?

- Hristos je osnovao jednu crkvu i ona je bila jedna do 1054. godine. Taj jaz se kroz istoriju dubio i to je štetilo svima. Hristos je rekao ako imate ljubavi među sobom, poznaće se da ste moji učenici, ako ljubavi nemate, možete napamet znati Sveto pismo, ali ćete svi biti samo kao praporci koji zveče. Sada mi moramo da dokažemo da smo deca jednog učitelja. Postoje putevi i načini da se dijalog ostvari, ali oni su tu samo da pomognu jedni drugima u praktičnim pitanjima, niko se ne meša u unutrašnju tradiciju druge crkve. Nikad niko nije pokušao svoj stav o Hristu i veri da nametne drugome.

Je li sazrelo vreme da papa dođe u Niš 2013. godine?

- Teološki, on može da dođe sutra, bili su predstavnici drugih religija, zašto ne bi i on. Ali zašto ne može. Zato što se katolička crkva ovde kod nas za vreme Drugog svetskog rata nije pokazala na visini. Koliko je ona učestvovala u tim zlodelima, ne znam, ali je mogla da spreči i zbog toga naš narod ne može da im zaboravi. Ljudi ovde smatraju da je papa naš neprijatelj čim je katolik. Dolazak papin kod nas bi u narodu izazvao negodovanje i narod bi bio protiv crkve koja je to organizovala.

U javnosti se čuju zahtevi za lustracijom među vladikama. Mislite li da su oni opravdani?

- Teško je narodu ugoditi, svako ima pravo da misli o drugom onako kako misli da je. Crkva ima svoje sudove, ima svoja krivična pravila, ima pravila za postupak i sudi za duhovne krivice, sudi i za prestupe građanske, ali mi podležemo ne samo crkvenom, već i građanskom sudu. Ako neko izvrši proneveru i ukrade, on ne odgovara samo crkvi, već i krivičnom sudu. Po mnogo čemu se ti sudovi preklapaju, i jedni i drugi treba dobro da nagrade i zlo da žigošu.

Mnogi su se pitali kuda će se SPC zaputiti posle smrti patrijarha Pavla. Vidite li kud ta staza vodi?

- Patrijarh Pavle je bio najveći ekumenista u SPC. On je bio sveti čovek i on je sarađivao na polju jevanđelja i tu mu niko nije mogao da zameri. Ja sam znao, svi mi smo očekivali kad on siđe sa pozornice ovozemaljske upravljanja SPC, da će doći do pojedinih kritika i nesporazuma jer nema tog autoriteta koji je sve ujedinjavao. Međutim, novi patrijarh ne treba da ide nikakvim novim putem, već samo da sledi patrijarha Pavla u pogledu molitvenosti i da pazi na savremene probleme i potrebe crkve. Pavle, koga su smatrali da ne bi bio praktičan za patrijarha jer je živeo više o nebu nego o hlebu, stvorio je više nego svi njegovi prethodnici.

Božić - simbol vere i ljubavi

Božić je majka svih praznika. Da se Hristos nije rodio, ne bi se ni krstio, ne bi ni vaskrsao, ne bi se ni preobrazio, ne bi se ni vazneo i mi ne bi imali ni Bogojavljena, ni Uskrsa, ni Spasovdana. Narod ga je zbog toga okitio jednim od najlepših običaja. Počevši od badnjaka koji simboliše Hrista drvo života, i simboliše onu vatru koju su vitlejemski pastiri ložili da bi ogrejali Bogomladenca i njegovu majku. Simboliše i vatru koju svaki od nas treba da ima kao plamen vere i ljubavi. Zatim, slama se prostire i ona simboliše onu koja je bila u jaslama gde je Hristos kao mladenac bio položen. Narod mesi česnicu hleb života, ona se okreće u krug, što simboliše večnost, znači želimo da ostanemo večno sjedinjeni s Bogom i jedni s drugima.

Stanko Subotić Cane, za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog kriminala, sazidao je crkvu u Ubu koji je tada bio u vašoj eparhiji. Treba li Crkva da prihvata darove ljudi koji su se na sumnjiv način obogatili?

- Ko god hoće dušu da spase, Crkva ne može u tome da ga spreči. Ko je kako stekao svoju imovinu, on će bogu odgovarati, a mi to ne znamo. Cane Subotić je želeo je da u svom mestu podigne crkvu, i to je sasvim normalno bilo. On je tada sasvim legalno ovde boravio. Kako je on to bogatstvo stekao, Bog sveti zna. Stekli su i drugi koliko ja iz štampe čujem, pa zauzimaju čak i najveće državne položaje. Ali, nisam ja sudija, Bog je sudija.

(Razgovarao Vasilije Papović)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner