Islamski izbori za destabilizaciju Srbije

ĐORĐE VUKADINOVIĆ: VLAST SE SLUŽI ŠIBICARSKOM LOGIKOM, TROŠI VREME I NUDI „USTUPKE“ ZA KOJE JE VEĆ KASNO. OPOZICIJA NE BI TREBALO DA SE PECA NA TO

TAMARA KERKOVIĆ: GRAĐANI IZLAZE NA IZBORE I GLASAJU ZA NEKOG ZA KOG SU UVERENI DA JE OPOZICIJA, A ON POSLE TOGA NAPRAVI PAKT SA VLAŠĆU

ŠEF KANCELARIJE ZA VEZU KOSOVA U BEOGRADU JETIŠ JAŠARI: OSLOBOĐEN ZAMENIK DIREKTORA „POLICIJE KOSOVA“ DEJAN JANKOVIĆ

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRPSKE USVOJILA IZBORNI ZAKON RS. „ZA“ IZBORNI ZAKON GLASAO 51 POSLANIK, 11 JE BILO „PROTIV“, A ČETIRI UZDRŽANA

NA DANAŠNjI DAN 2013. POTPISAN BRISELSKI SPORAZUM. IVICA DAČIĆ: PRIŠTINA NEMA NAMERU DA FORMIRA ZSO

SI-EN-EN: IZRAEL IZVEO NAPAD NA IRAN. LOKALNI MEDIJI: EKSPLOZIJE SU SE ČULE U TEHERANU, ISFAHANU I ŠIRAZU. IRNA: AKTIVIRANA IRANSKA PVO IZNAD ISFAHANA, NUKLEARKE BEZBEDNE

NjUJORK: SAD STAVILE VETO NA PUNOPRAVNO ČLANSTVO PALESTINE U UN. DVANAEST ČLANICA SAVETA BEZBEDNOSTI GLASALO ZA PRIJEM, BRITANIJA I ŠVAJCARSKA BILE UZDRŽANE

KRISTALINA GEORGIJEVA: MMF PROCENjUJE DA JE UKRAJINI ZA 2024. GODINU POTREBNO 42 MILIJARDE DOLARA, VERUJEMO DA ĆE KIJEV DOBITI TAJ IZNOS

DUŠKO VUJOŠEVIĆ O VUČIĆU I PARTIZANU: TOMA NIKOLIĆ NAM REKAO – „ČUVAJTE SE, OVAJ JE REŠIO DA VAS UNIŠTI“. BEOGRAD JE UNIŠTEN GRAD

NA DANAŠNjI DAN 1999. NATO BOMBARDOVAO ZGRADU IZVRŠNOG VEĆA VOJVODINE U NOVOM SADU; 1906. UMRO FRANCUSKI FIZIČAR I HEMIČAR PJER KIRI; 2017. PREMINUO SRPSKI KNjIŽEVNIK RAŠA POPOV

NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 19. APRILA 2024. GODINE

SEDNICA SB UN POVODOM HUMANITARNE SITUACIJE U GAZI: NEBENZJA - SVI HUMANITARNI NAPORI OSUĐENI SU NA PROPAST U NEDOSTATKU PRAVOG I ODRŽIVOG PRIMIRJA. STEJT DEPARTMENT - SAD ĆE STAVITI VETO NA PRIJEM PALESTINE U UN

petak, 19. april 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Na nedavnom Saboru Islamske zajednice u Srbiji, održanom posle završetka izbora za organe vlasti te zajednice, novopazarski Muftija Muamer Zukorlić ponovo je izabran za glavnog muftiju. Izbori sprovedeni u IZuS tokom juna i jula ove godine trebali su, prema rečima organizatora, da potvrde legalitet i legitimitet te zajednice, da bi, kako je Zukorlić izjavio, ona nastavila borbu za opstanak. Međutim, sam tok izbora u IZuS i incident koji se dogodio u Prijepolju izaziva sumnju u regularnost sprovedenog procesa. S obzirom na dosadašnju politiku Zukorlića, koji već 14 godina insistira da je organizacioni i duhovni centar muslimana u Srbiji Sarajevo, i koji u poslednje vreme, uz podršku Turske, aktivno učestvuje na objedinjavanju balkanskih muslimana, jačanje njegovog položaja i ostvarenje planova za dalje delovanje IZuS moglo bi da ima zabrinjavajuće posledice.

“Velika izlaznost” uz fizičke sukobe

Prvi od tri kruga izbora za sve nivoe vlasti IZuS održan je na teritoriji cele države 22. juna ove godine. U prvom krugu vernici su glasali za džematske (džamijske) odbore i predstavnike u Skupštini Medžlisa (opštinski odbor), da bi posle drugog i trećeg kruga na Saboru IZuS, između tri kandidata za glavnog muftiju ponovno izabran Zukorlić. Svoj reizbor Zukorlić je obeležio izjavama koje ukazuju da će IZuS u narednom periodu aktivno nastojati da bude priznata kao jedina legitimna zajednica muslimanskih vernika u Srbiji.
Tokom održavanja izbora, predstavnici IZuS nisu štedeli reči kako bi javnosti dokazali da je izlaznost vernika velika i da su time izbori u potpunosti uspeli. Na konferencijama za štampu navođeno je da je izlaznost “neočekivano velika” ili da je na izbore “izašao rekordan broj birača u poređenju sa svim dosadašnjim”. Međutim, izjašnjavanje nije bilo obavezno, a oganizatori nigde nisu naveli tačan broj glasača u biračkim spiskovima, niti tačan broj onih koji su glasali. Završetak izbora propraćen je pompeznim izjavama predstavnika IZuS, jedan od učesnika, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajedine (IZ) u Srbiji Mevlud Dudić, je povodom svega ocenio da su izbori u toj zajednici “svima jasno pokazali kakvu zajednicu žele islamski vernici u Srbiji”.

I Dudić i Zukorlić, kao i svi ostali članovi IZuS, su međutim propustili da napomenu da su njihovi izbori pokazali kakvu zajednicu želi jedan deo islamskih vernika u Srbiji. Pored IZuS u Srbiji postoji i deluje i Islamska zajednica Srbije(IZS), na čelu sa reisom Ademom Zilkićem, koja u izborima nije učestvovala, niti ih je priznala.

I pored oštre i jasne podele na dve islamske zajednice, IZuS i muftija Zukorlić su bili i ostali odlučni u nameri da sebe prikažu kao jedine legitimne predstavnike muslimana u Srbiji, a izbori su trebali da budu jedan od najsnažnijih argumenata. Stoga, da bi ih sproveli nisu se libili da u pojedinim sredinama poput Prijepolja, u kojima većina imama pripada IZS, pokušaju da glasanje sprovedu i na silu, zbog čega je u tom gradu došlo do fizičkog sukoba. Naime, većina imama u prijepoljskoj opštini prošle godine izrazila je nepoverenje Zukorliću i dala legitimitet IZS, koju vodi reis Zilkić. Zukorlićeve pristalice su u ranim jutarnjim časovima obili prostorije medžlisa i potom se zabarikadirali unutar objekta, koji je odlukama Okružnog suda u Prijepolju, a zatim i u Užicu dodeljen IZS. To je isprovociralo vernike koji pripadaju IZS, tako da je došlo do fizičkog sukoba u kome je bilo povređenih. Karakteristično za Zukorlića je to što je pokušao da incident prikaže kao ugrožavanje prava muslimana u Srbiji. Svoju zajednicu i njene funkcionere predstavio je kao žrtve „diskriminatorskog odnosa“ i „brutalne policijske torture“, i optužio MUP da “učestvuje u razbijanju IZuS Pored ovog incidenta, treba napomenuti i da su predstavnici IZuS u više gradova u kojima džamije kontroliše IZS, glasanje obavili na “alternativnim lokacijama”. Ipak, i pored svih činjenica koje izazivaju sumnju, Moamer Zukorlić je odmah posle svog reizbora proglasio svoju zajednicu legitimnom zajednicom muslimana u Srbiji, suparnike iz IZS označio kao otpadnike i krenuo u ofanzivu.

Ujedinjenje balkanskih zajednica

Od raskola u Islamskoj zajednici Zukorlić neprestano potencira da je IZuS žrtva “zloupotreba policije” lošeg odnosa Vlade Srbije i Ministarsta vera, i žrtva zavere kojom bi se ona razbila. Posle izbora, on najavljuje da IZuS to neće više tolerisati, i da će odnos zajednice prema novoj vladi biti određen u skladu sa ponašanjem Vlade i Ministarstvom vera.

Na zasedanju Sabora IZuS održanom u nedelju 6. jula 2008. rečeno je da će IZuS čekati da vidi “da li je odnos države prema IZ u Srbiji promenjen", a muftija Zukorlić je čak pojasnio da država svoju dobru volju mora pokazati istragom ponašanja nekih državnih organa u prethodnom periodu. Pored toga, Sabor IZuS poslao je pismo Borisu Tadiću sa zahtevom da "konačno preduzme" sve potrebne mere, kako bi islamska zajednica ravnopravno sa crkvama i drugim verskim zajednicama mogla da uživa sva prava zagarantovana zakonom i Ustavom. Pismo je dostavljeno i predsedniku Vlade Srbije, ministru policije, ministru vera, kao i domaćim i međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava. Značajno je napomenuti da se u njemu kaže da IZuS „podiže svoj glas“ sa sve manje nade „da će biti shvaćeni“, a da uprkos tome oni „žele da veruju da još nisu iscrpljene sve mogućnosti da muslimani u Srbiji budu faktor stabilnosti".

Zukorlić želi da IZuS bude priznata kao jedina legitimna zajednica muslimana u Srbiji, a zatim, kako je više puta izjavljivao, da na miru, bez uplitanja nastavi izgradnju “slobodne i autonomne Islamske zajednice", koja će državi biti partner u razvijanju odnosa. Zukorlić želi da se IZuS poštuje kao partner, koji ima sopstvene i legitimne interese. Ali, osnovni problem u odnosu IZuS i države Srbije je taj što su interesi ove zajednice u mnogim oblastima potpuno suprotni interesima države Srbije.

Zukorlić ne krije svoje ciljeve i strateška opredeljenja, a to su najpre jedinstvena islamska zajednica u Srbiji, sa centrom u Novom Pazaru, koja je organizaciono podređena Islamskoj zajednici Bosne i Hercegovine u Sarajevu i reisu Ceriću. U intervjuu za internet sajt Mešihata IZuS Zukorlić navodi: “Kao što znate, tu je nekoliko strateški važnih stvari: objedinjavanje Islamske zajednice, tj. uspostava jedinstvenog sistema Islamske zajednice za područje cijele Srbije, sa očuvanjem veza, preko Novog Pazara sa Sarajevom, preko Preševa sa Kosovom; također, očuvanje prekograničnog islamskog jedinstva oba dijela Sandžaka, kao i djelovanje prvo na zbližavanju, a potom i na objedinjavanju islamskih zajednica na području Balkana.” Zukorlić je aktivan u radu na objedinjavanju islamskih zajednica na području Balkana, pod jakim uticajem Turske, a pored toga, IZuS želi da bude posmatrana kao ustanova koja treba da ima presudnu ulogu u vezi s nacionalnim pitanjima, kao i pitanjem statusa muslimana u Sandžaku. Pored toga, IZuS želi, kako je Zukorlić naveo, da bude aktivan partner u izgradnji društva.

Ovakvim stavovima Zukorlić očigledno pokazuje da sebe shvata ne samo za verskog, već i za političkog lidera i nacionalnog vođu, a kako vreme prolazi, očigledno je i da su njegove ambicije sve veće i veće.

Smišljena destabilizacija

Koreni ovakvog stava Zukorlića sežu ne tako daleko u prošlost. Svoju poziciju Zukorlić je počeo da gradi u vreme izgnastva Sulejmana Ugljanina, pod čijim je uticajem bio postavljen na funkciju. Ubrzo posle Ugljaninovog povratka 1996, javili su se prvi sukobi, koji su vremenom eskalirali u smrtno neprijateljstvo, ali je sve veći sloj nove ekonomske elite u Sandžaku u muftiji je video lidera koji je svojim stavovima i aktivnostima nadilazio ulogu verskog autoriteta. Oni su svestrano pomagali i razvoj IZ, što je dodatno ojačalo ovu instituciju, ali i poziciju muftije u društvu. Posle sloma Miloševićevog režima, Zukorlić je uspostavio odnose sa pokojnim premijerom Zoran Đinđićem, koji je muftiju prihvatio kao svog glavnog partnera u Sandžaku. Kada god su zvaničnici iz Beograda, uključujući i samog premijera Đinđića, dolazili u službenu posetu Sandžaku, obavezno bi se sastajali sa muftijom Zukorlićem, a izbegavali susret sa Ugljaninom, pa čak i Ljajićem. Zukorlić je za svoju podršku od Đinđića dobio brojne usluge, od saglasnosti za otvaranje prvog privatnog islamskog univerziteta u vlasništvu IZ, do toga da je muftija bio član zvanične državne delegacije Srbije koja je putovala u posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ta podrška zvaničnog Beograda još je više ojačala poziciju muftije, ne samo kao neprikosnovenog verskog lidera, nego i onog političkog. Njegov položaj je dodatno ojačan i podrškom koju dobija od predstavnika ambasade SAD u Beogradu. U vreme kad je buknula kriza u islamskoj zajednici, novopostavljeni američki ambasador Kameron Manter odmah je otišao u Novi Pazar da da podršku Zukorliću. Posle nedavnih izbora, delegacija američke ambasade u Beogradu predvođena Bredfordom Belom posetila je Mešihat Islamske zajednice u Srbiji i, kako je saopšteno, “izrazila posebno interesovanje za nedavno sprovedene izbore i stanje nakon konstituisanja novih organa.”

Izjave i politika muftije Zukorlića pokazuju da ga veoma boli izostanak podrške vrhova vlasti u Beogradu, i čini se da na sve načine pokušava da vrati svoj nekadašnji položaj, a svoju zajednicu proglasi jedinom legitimnom. U svojim govorima muftija posredno preti destabilizacijom, premda istini za volju, treba pomenuti da je Zukorlić rekao da će muslimani u Srbiji „biti dobri” čak i ako se ne promeni državna politika prema njima, jer „ne želimo da rušimo kuću u kojoj živimo”. U ovom trenutku Zukorlić nema podršku za radikalnije delovanje, ili separatizam, ali njegovi ciljevi ne garantuju da do takvih težnji u jednom trenutku ne može doći. Takođe, stav IZuS, kao i ostalih islamskih zajednica na Balkanu, po pitanjima poput kosovskog , može da potvrdi mišljenje beogradskog muftijstva IZS da deo muslimana u Sandžaku, ali i na jugu Srbije u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i Albanaca na Kosovu – funkcioniše u skladu sa političkim principima albanske većine. Prema mišljenju IZS, aktivnosti IZuS u ovom trenutku mogu da znače stvaranje krize i sprovođenje smišljene destabilizacije prilika u Srbiji, da bi se što lakše ostvarila nezavisnost Kosova, a pojedine aktivnosti Zukorlića i IZuS imaju za cilj da se stvori utisak da su u Srbiji prava muslimana ugrožena, u čemu imaju podršku velikih sila, onih koje aktivno podržavaju nezavisnost Kosova.

Dešavanja unutar muslimanske populacije otvaraju i pitanje reagovanja države, posebno što su obe zajednice više puta, iz svojih razloga, izražavale nezadovoljstvo njenom reakcijom. Čelnici Islamske zajednice Srbije su više puta dokazivali da se zalažu za teritorijalni integritet Srbije i nezavisnost Islamske zajednice Srbije od uticaja bošnjačke i albanske politike. S obzirom na složenost situacije, reakcija države mora da bude suzdržana. Ipak, delovanje IZuS i samog Moamera Zukorlića, pokazuje da bi jačanje njegovog uticaja i eventualno ispunjavanje njegovih zahteva bilo još jedna opasnost za Srbiju. Pošto je za partnerstvo potrebno dvoje, bilo bi dobro sagledati šta oni nude. Po svemu sudeći, Zukorlić i IZuS traže sve, a ne nude gotovo ništa.