Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ
О једној "друштвено опасној представи"
Kоментари (48)
1
понедељак, 02 децембар 2013 17:33
Митар
Танког ли гласића,
Од Ане Тасића,
И од Ане јадне,
Оцене су гадне,
Али Србин зна,
Да је оцена са ДНА.
Зна Србин истину,
Једну, једину,
Нико га неће довести,
До промене свести.
Препоруке:
94
6
2
понедељак, 02 децембар 2013 18:03
Шта је чудно?
Дотична критичарка је очигледно задојена величанственим делом Басаре и Србљановићке
Препоруке:
114
3
3
понедељак, 02 децембар 2013 19:06
Ент
"Српску трилогију" од Стевана Јаковљевића требало би увести као лектиру у средње школе. Критичарка је очигледно није прочитала и није јој стало до Србије.
Препоруке:
81
4
4
понедељак, 02 децембар 2013 19:48
Arnie
Имао сам задовољство да са супругом гледам баш ову претпремијеру у Народном позоришту (на 2. галерији) и сутрадан сам се заиста непријатно изненадио читајући критику о представи ,објављену у Политици.Нисам вероватно довољно позоришно авангардан да ми се свиђају представе попут Чекајући Годоа (успут да поменем ни данас не капирам шта је јадни аутор хтео да каже),али знам да ми се представа прилично свидела.Пошли смо само зато што моја супруга воли Ивана Босиљчића,па смо ове сезоне гледали и Зону замфирову и Јасмин на странпутици и Ребеку (У Мадленијануму).Представа је почела импресивном музиком,сценографија је управо фантастична,не верујем да је неко могао боље да дочара ровове и фронт,а завршна сцена је измамила сузе код већине гледалаца.Помислио сам сутрадан- је ли та млада жена уопште гледала ону исту представу коју смо ми гледали...збиља је ли ????Госпођа Тасић има велику срећу да је моја жена не познаје ,иначе се не би добро провела...завршила би са позоришном критиком занавек..
Препоруке:
77
8
5
понедељак, 02 децембар 2013 20:41
фристајло
Прво- представа јесте друштвено опасна; сетимо се- гужва у СФРЈ је кренула са представом "Голубњача". Из позоришта често крећу побуне.
Друго- молим за мало разумевања за Ану Тасић (коју не познајем, први пут чујем за њу)- са некаквом другачијом критиком не би дочекала ни петак у "Политици". Знамо како се кадрира у "српским" медијима, ваљда?
Треће- а ко каже да ова млађа генерација уопште капира сву трагику и дубину таквих дела? "Српска трилогија" Јаковљевића је мало претешко дело да до његове суштине стигне неко школован "по Болоњи", Мегатрендовима" и сличном. За то треба пошироко познавање материје, коју млађахна Ана изгледа- нема.
Још са жутим праменом свести- шта очекивати?
Мало је Срба остало способних да досегне епику овог дела; немамо, реално, ни глумаца који то могу да изнесу, не више.
Треба дозволити и ту могућност- да представа и није баш- најуспелија.
А Ана Тасић је, реално, тако мало битно има, спрам једног Јаковљевића, да је мени све ово по мало и комично...
Препоруке:
51
3
6
понедељак, 02 децембар 2013 21:41
Moravac
Nije Ana ni mlada ni nepoznata godinama je u raznim zirijima po Komesrskim kriterijumima. Zadnjih 10 godina je glavni selektor ili kako se to vec zove festivala Dani komedije u Jagodini.
Препоруке:
45
3
7
понедељак, 02 децембар 2013 21:49
Хаџи-Ђера
Вероватно јој је идеал американски псеудо-мјузикл "Коса", па све наше трагедије пореди са страним забавама.
Препоруке:
38
3
8
понедељак, 02 децембар 2013 22:07
hm
Malo vas je, ali ste zato nebitni!
Препоруке:
3
27
9
понедељак, 02 децембар 2013 22:29
фристајло
Moravac
Nije Ana ni mlada ni nepoznata godinama je u raznim zirijima po Komesrskim kriterijumima. Zadnjih 10 godina je glavni selektor ili kako se to vec zove festivala Dani komedije u Jagodini.
Мислим да сте управо потврдили моје констатације; у жиријима- 10 задњих година.
Бити у жиријима у време "жутице никако није неко афирмативно признање способности, већ политичке подобности, која искључује компетентност- а приори.
А т, што је селектор дана комедије у Јагодини- е, то је негде у рангу венецијанског бијенала, ваљда!?
Тасићева, напросто, није калибар који може да добаци до Јаковљевића; чак и да јесте- како, кад је "жута"?
Јер, да није жута, не би била у "културној" редакцији "Политике", зар не?
Препоруке:
53
3
10
понедељак, 02 децембар 2013 23:09
Г.С.
Све у истом силу,да србију приволе,на шта?
Може ли се све то разумети?
Our first stop: A nostalgic amusement park in northern Serbia that recreates Marshall Tito's Socialist Federal Republic of Yugoslavia with startling accuracy and grimness.
Watch the rest here!
Part 1/5: http://bit.ly/Balkans-1
Part 2/5: http://bit.ly/Balkans-2
Part 3/5: http://bit.ly/Balkans-3
Part 4/5: http://bit.ly/Balkans-4
Part 5/5: http://bit.ly/Balkans-5
Препоруке:
4
2
11
понедељак, 02 децембар 2013 23:43
Г.С.
Екарт Тол демонстрира како се ослободити старих шема размишљања.Препоручујем свим југоносталгичарима.Надам се да ће прихватити,а кад то ураде свима нама ће бити боље.
Вучинић је добро препричао Тасићкину критику, али пошто људи који је нису читали не могу да верују да Политика 2013. објављује идеолошке оцене једне представе као "друштвено опасна" и "назадни дискурс", ево линка: www.politika.rs/rubrike/Kritika/pozorisna-kritika/Pseudopatriotski-sund-ponovo-napada.sr.htmlСрамота је какво је политикантско, квази-естетичарско ...објавила Политика - рубрика Култура и Културни додадак су се заиста претворили у Е-новине или Бетон. Одвратно!
Препоруке:
43
2
13
уторак, 03 децембар 2013 01:12
Милан Шећеровић
Владислав Рибникар, оснивач "Политике", резервни капетан, погинуо 1. септембра 1914.
Дарко Рибникар, његов брат, уредник "Политике", резервни капетан, погинуо 31. августа 1914.
Верујем да се кости ове двојице јунака преврћу у гробу кад виде где је стигла њихова "Политика".
Препоруке:
53
1
14
уторак, 03 децембар 2013 01:15
Deretić
Drukčijoj tradiciji srpske proze pripada Stevan Jakovljević (1890-1962), biolog po struci. Njegovo glavno delo Srpska trilogija (1937), u stvari romansirana istorija Srbije u prvom svetskom ratu, data iz perspektive malog čoveka, učesnika u ratu, doživela je neobičnu popularnost kod čitalaca i sve do danas nije se prestala preštampavati. Toj popularnosti nisu smetale ni sve one slabosti na koje je kritika od početka ukazivala: diletantizam, reporterska površnost, rasplinutost, faktografizam, suvoparnost, slabosti koje su još naglašenije u drugim njegovim romanima.
Ovo nije Ana Tasić, nego Jovan Deretić. Pa ako vam je on ideološki ostrašćeni antisrbin, ili šta ste već priplepili nesrećnoj kritičarki, onda aferim.
Istina je međutim prosta - Srpska trilogija zaista jeste plitka, slaba i naivna književnost. To ne kaže samo na Taić, nego praktično svi teoretičari književnosti koji išta vrede, pa i oni poput Deretića, kojima patriotski patos inače nije stran.
Препоруке:
6
50
15
уторак, 03 децембар 2013 01:39
Здравко
Све то је изашло испод шињела Латинке Перовић, комунистичког гаулајтера Србије. Какви либерали каква папазјанија! Својевремено почетком седамдесетих година прошлог вијека када је ова садашња перјаница демократских мисаоних испрдака, суверено владала поробљеном и окупираном Србијом десило се и усташко прољеће. Ујаци су рушили авионе,убијали амбасадоре, дизали кина по Београду у ваздух, отимали авионе, убацивали терористичке групе по Босни. Значи све из арсенала црног терора. За то вријеме Србија спава расчеречена на три дијела, Космет, Војводину и УЖАС, ужу Србију. Тада, икона данашњих антисрба и заклетва надобудних еурофанатика, на неком од Конгреса комунистичке партије, далекосежно и дубокоумно закључује да ЈЕСТЕ хрватски национализам опасан али ИПАК великосрпдки национализам и хегемонија је опаснији. Е такви још гмижу по Београду, још увијек раде за стране центре моћи и живе. Па њих ни Бог неће, али другосрбијанци одушевњено кличу ЛАТИНКА ВЈЕЧНО! Кући је водите или у Кућу цвијећа!
Препоруке:
44
3
16
уторак, 03 децембар 2013 01:39
Србин
Данас беху ране на све стране,
али рана каплара Живана
поноснија од Кајмакчалана.
Виси рука на две крвне гране,
ал говори капларе Живане:
"Имал кога војника у пуку
да откине моју десну руку,
да митраљез први не престане"
Просте ране,капларе Живане.
Ово бејаху очеви и дедови,а ко су ови сада?
Препоруке:
34
3
17
уторак, 03 децембар 2013 05:58
Gordana
Pa, znate, ovima i ovakvima smeta bilo sta iz srpske istorije koja nas oslikava kao herojski i slobodarski narod. Mi smo , po njima , genocidni od Prvog Srpskog Ustanka(profesor istorije?????? na Beogradskom Univerzitetu Dubravka Stojanovic).Ubijali smo Turke!?Nerece, zena, sta smo to trebali da radimo.
Nemamo mi cime da se pohvalimo. Kakav, Njegos, Andric, Cosic, Jakovljevic,...Trice!
Ali zato vec stolecima ceo svet gusi "herojska" prica o "Ricardu lavlje srce" od obdanista (mac u kamenu), Robin Hudu, Ratu Sever Jug, ...i ostalim storijama "milog" nam zapada.To su "prave" vrednosti u koje hoce da nam promene svest.
Pa , vredi se ugledati na njih ,bar , kako se prezentira i cuva sopstvena istorija.
Moramo raazmisliti, pristajemo li na tu promenu svesti!
Препоруке:
24
2
18
уторак, 03 децембар 2013 06:32
Tasićka a plaši se svog naciona!?!
Univerzalističkinja-kritičarkinja čarka po kloaki jer misli da se to od nje očekuje od onih od kojih očekuje mrvu počasti i trun sinekure.
Препоруке:
23
2
19
уторак, 03 децембар 2013 06:47
Ултравизитор
Да нас је мало не би долазио да видиш где смо, него би уживао у комфору који ти пружа твоја већина, хмче. Него реч је о европлаћеним критичарима чији је задатак да пљују по домаћој а величају евроокупаторску, углавном англошвапску радиност. И нека пљују, док их је ми смо свесни да вредимо а да су они мали како јесу те дижу дреку да их приметимо.
Препоруке:
25
1
20
уторак, 03 децембар 2013 09:23
Karl Marks-naš duhovni vođa
Književna porodica Jakovljević ima časno mesto u srcima i dušama muškaraca i žena predratne Srbije.
Kog je pametnog i mudrog čoveka ikada interesovalo šta dezinformiše i spletkari tabloidni list POLITIKA?
Препоруке:
17
2
21
уторак, 03 децембар 2013 09:32
логика
Како је то комично кад неко каже да је представа друштвено опасна! Звучи, онако, као комунистичка критика, која се никада, наравно, није стварно плашила представа, али су јој оне, као и књиге, песме, филмови и друго добро долазили да одржава ниво опасности од "унутрашњег и спољашњег непријатеља" да би они још деценијама могли да дембелишу и ротирају се у врховима власти (као и ови данас, "демократе"). Комично је било,наравно, што се нека власт као плаши једне представе, песме, филма или слике јер та власт је чврсто држала у рукама тајне службе, полицију, доушнике и једну од најјачих војски у Европи!
Тако и сада: нису опасни ови карактери на власти купљених диплома и биографија који растачу државу, није опасан осиромашени уранијум у земљи и води, нису опасне хиљаде сати ТВ програма дневно с баналним или вулгарним садржајем, није опасно ... већ је опасна представа коју гледа пар стотина гледалаца два пута месечно којима је то друштвени излазак и врста забаве ...
Препоруке:
27
1
22
уторак, 03 децембар 2013 09:34
Jadni kritičari su oni
Који трубе да је "Српска трилогија" лоша, а величају рецимо једног Крлежу.
Чија је једина величина у томе што је био Титов пајтос.
Препоруке:
35
1
23
уторак, 03 децембар 2013 09:46
Друг Таса
Сваки национализам је опасан а српски је најопаснији!
Препоруке:
3
19
24
уторак, 03 децембар 2013 11:05
Одбрана и последњи дани
Трла Ана лан да јој на даскама, које живот значе, прође дан. Можда би било добро да нам елаборира да ли су "Отписани", које годинама репризира медијски сервис, друштвено опасни? Обзиром да су Немци опет постали велике светске бабароге. Да ли то Тасићка хоће да каже да је српско убијање Немаца кроз историју друштвено опасна активност? Ова ми њена критика некако кореспондира са историјским ревизионизмом Првог светског рата, који се шири планетом као епидемија. На страну уметничко вредновање представе, али ово морално-политичко вредновање није ништа друго него обично шарлатанство. Па, да будемо шарлатани до краја..наставак
Препоруке:
17
1
25
уторак, 03 децембар 2013 11:06
Одбрана и последњи дани
Неко је споменуо Годоа. Оно Бекетово: "Треба да се покају, зато што су се родили" оваплоћено је у овој Аниној критици. На томе се заснива њен дискурс о српском страдању у Првом рату. Кад скитница Владимир сагледава свој јадни и промашени живот он каже : "Сутра, кад се пробудим, или кад помислим да сам се пробудио, шта ли ћу рећи о данашњем дану". Зар ово,колебање свести шта је било јуче, а шта је било данас, није релативизација историје, која отвара могућност за ревизионизам и свакојаке манипулације које из њега могу да проистекну. Узгред, да ли је "Чекајући Годоа" друштвено опасна позоришна представа? Два никоме потребна човека једини спас виде у вешању о дрво. То је за њих једина употребна вредност дрвета.
Препоруке:
17
0
26
уторак, 03 децембар 2013 11:21
Безопасан тип
Посве сам безопасан и то ми је толико досадно да не могу више да се смислим. Таман ћу да одем да гледам ову представу да постанем и ја друштвено опасан тип. Сви ће да кажу: "Он је гледао трилогију, и то најопаснији део. Много је опасан по друштво и околину". А ја ћу да се поносно крећем кроз то друштво и околину, и презентујем опасност на сваком кораку. Постаћу популаран и делићу аутограме.
Препоруке:
26
0
27
уторак, 03 децембар 2013 11:42
другосрбијанска заврзлама
Једно је бити универзалан, а друго универзални даљински руковођен из Брисела. Критика је из угла епског, Брехтовог позоришта и на трагу је покушају другосрбијанске инсталације фашизма илити нацизма у српско друштво.
Препоруке:
19
0
28
уторак, 03 децембар 2013 15:42
брм
хмм
"Malo vas je, ali ste zato nebitni!"
за разлику до нас - двојице
Препоруке:
3
9
29
уторак, 03 децембар 2013 18:04
фристајло
Deretić
Istina je međutim prosta - Srpska trilogija zaista jeste plitka, slaba i naivna književnost. To ne kaže samo na Taić, nego praktično svi teoretičari književnosti koji išta vrede, pa i oni poput Deretića
-који је, јел'те, непогрешив...
Могу да се кладим да сте одушевљени Павићем, јер је он одлично дочекан од критике, једнако као и од снобовске публике. А испразније и бесмисленије књиге од рата на овамо нико не написа; на прсте да побројиш мазохисте, који је нису "баталили" пре половине...
Пишете латиницом; то је још једна индикација.
Некима је стил све; Јаковљевићу- само оруђе.
Он се бавио суштином, и народским језиком описао трагику, коју многи нису у стању ни тако упрошћену да схвате.
Др'ште се Ви критике, и смарајте Павићима, Кишевима и сличним снобовским ауторима.
пустите прост народ да се "замајава" са неталентованим Јаковљевићем.
Нема народ појма о критици, нит' га интересује. Оваква, каква је- не служи ничему.
Препоруке:
19
3
30
уторак, 03 децембар 2013 18:22
Соко са Грмије
Важан текст г. Вучинића. Да ли ће га објавити Политика?
Препоруке:
9
0
31
уторак, 03 децембар 2013 22:12
Турас
Ана је припадница осавремењене "интелектуалне елите" србскога друштва западних прерогатива. Та такозвана лумпен-елита је на дрском потезу стварања новога ЕУ израза и не преза као "дијамант" маргарин да се свуда меша.Трагедија је што овакав шунд налази одјека и нажалост некритичност публике .
Препоруке:
8
0
32
уторак, 03 децембар 2013 22:31
Турас
"Друг Таса
Сваки национализам је опасан а српски је најопаснији! " Зато сте ви "Друг"Тасо! Као таквом јасан ми је ниво вашег образовања као и југословенска оријентација .То вам тврди један србски националиста.
Препоруке:
8
0
33
уторак, 03 децембар 2013 22:33
сељак беземљаш
"Критика" која је предмет текста господина Вучинића
страховито заудара на титоизам.
(титоизам- ..дегенерација од стаљинизма ка тоталитарној католичкој идеологији Средње Европе,између два светска рата. Милорад Екмечић
ДИЈАЛОГ ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ)
Препознатљив рукопис "поштене интелигенције".
Прво сам помислио да Политика објављује из
архиве ОЗНе или УДБе денунцијације које је "поштена
интелигенција" слала служби.
Па сам мислио да је времеплов. Нешто из богате историје Политике.
Кад оно.Опет ОКЛЕВЕТАНИ РАТ. А ми без Црњанског.
"Под својом маском они нису гађали авет рата, него Србију" Писаће Црњански.И још...
"оптужбе да је српство изазивач рата....
то су биле, за време рата, пароле наших најгорих непријатеља. После рата,занимљиво наших пацифиста."
"Оно (српство)се троши као стена кап по кап, с године у годину франковлук ће да га излока" и поручивао:
"ПОГЛЕДАЈМО КАКО СТВАРИ СТОЈЕ СА ЧИСТО СРПСКОГ ИНТЕРЕСА"
Препоруке:
12
0
34
уторак, 03 децембар 2013 22:40
Miroslav Andjelkovic
Ima Ana i afiirmativnih kritika pozorisnih predstava. Kao npr pohvala Frljicevom "Djindjicu" pod naslovom "Etika protiv estetike" objavljena 20.05.2012.
Dakle, eticno je povracati po srbskoj zastavi, mada je po malo neestetski!
Ima tri godine kako ne citam to nemacko glasilo, mada sam do trenutka prestanka citanja istog, objavio preko 800 kriitickih komentara neprestano ratujuci sa Tanjom Petrovic, urednicom elektronskog izdanja.
Препоруке:
12
0
35
среда, 04 децембар 2013 11:08
сељак беземљаш
наставак
Шта су стварно "под својом маском" гађали хајкачи на Црњанског, откриће се 1944.г.
"интернационалисти", "левичари",итд, причу о
"социјалној правди" причали су у функцији
решења "националног питања".
Оно што нису могле да постигну све казнене експедиције од 1804, споља, постигли су"левичари" изнутра. Да је српски етнички простор од Београда до Врања. Тако је 1944.г, извршена ревизија Првог Светског рата. Поништено је право, масовно стигло завршетком рата а на овим просторима обезбеђено победом на Кајмакчалану.
"Критичарка" наравно не размишља о овоме. Она иде
широким друмом. То је пут којим су прошле силне казнене експедиције.Што пешке, што са бомбардерима.
Пут којим су прошли "левичари". На том путу је и
"немилосрдно уништење реакције" што Политика објави 5 новембра 1944 из пера Марка Ристића, који се позва на Кочу и Пеку. Царски је то друм.
наставак
Препоруке:
8
0
36
среда, 04 децембар 2013 11:58
сељак беземљаш
наставак
Не можемо од осредњака,(медиокритета9, очекивати да крчи нове путеве. Он (она) иде утабаном стазом.
Гледа од куда ветар дува, и одакле паре стижу.
Објављен је што јавни што тајни рат суверености држава. Независност се нагриза, виртуелним јавним мнењем, које се финансира од стране западних држава.
Када је то тако, шта да ради осредњак већ да звони, "на ларму",да лупа у добош, у звечку. Да пријави
"друштвено опасну појаву". Да јави да није скренуо, (скренула) са широког царског друма. У неку руку је то и дозивање других. Тако се хајкачи дозивају.
Наравно да је "интернационализам"као израз малограђанске среће, присутан на том путу.
Где је ту лист Политика.
наставак
Препоруке:
6
0
37
среда, 04 децембар 2013 19:57
Arnie
У једном од коментара, неко је (вероватно грешком) Павића и Киша назвао снобовским ауторима. Не би било лоше да понекад прочитате то што сте написали пре но што пошаљете.Бркати Павића,Киша,Селенића, Пекића,Горана Петровића и остале наше громаде ,са можда Басаром не разумем и већ тешко могу да оправдам.Овако етикетирати и називати Павића и Киша...то стварно није у реду.Да је тако нешто прилепљено амбасадору Басари,Мојсиловићкама,Куићкама и сличним књижевним громадама,е за то бих већ стварно имао разумевања...
Препоруке:
10
1
38
четвртак, 05 децембар 2013 01:07
фристајло
Arnie
У једном од коментара, неко је (вероватно грешком) Павића и Киша назвао снобовским ауторима.
Није грешком- они јесу аутори снобовске Србије.
Ако сте читали "Хазарски речник" или "Гробницу за Бориса Давидовича", (и то до краја!) и то Вам се допало (!?)- квалификовали сте се за "круг двојке".
Но, самим тим- изгубили нешто важније, о чему не бих овде.
Ернесте, Ернесте...
Не губите време на рекламиране са запада, ако себе сматрате Србином.
Уколико се не сматрате, извињавам Вам се- бејах у заблуди.
Ернесте.
Препоруке:
1
10
39
четвртак, 05 децембар 2013 02:17
Томас
Жена је писала поѕоришну критику а у целом једном ступцу цитира књижевне прикаѕе Јаковљевићевог романа иѕ неког тамо времена. Одакле јој ѕакључак да се од једног слабијег кљижевног дела не може направити добра драма? Одмах се видело да је острашћена, нарочито кад говори о псеудопатриотиѕму. Одакле јој право да говори о нашем патриотизму и да га назива лажним? Очито да појма нема да су само тројица српских писаца писала о Првом светском рату и страдању српског народа - Ћосић, Растко Петровић и Стеван Јаковљевић. То је њој много! Не дај боже да неко од нас воли своју ѕемљу! Бламажа, велика бламажа.
Препоруке:
4
0
40
четвртак, 05 децембар 2013 12:42
...
фристајло
неко је (вероватно грешком) Павића и Киша назвао снобовским ауторима."
Није грешком- они јесу аутори снобовске Србије."
Између Павића и Киша не постоји паралела коју ви подразумевате. Између њих такође постоји разлика и у формату.
Препоруке:
11
0
41
четвртак, 05 децембар 2013 12:46
...
Томас
само тројица српских писаца писала о Првом светском рату и страдању српског народа - Ћосић, Растко Петровић и Стеван Јаковљевић"
Више, много више...И много слабије од поменутих. Последњи у низу је Александар Гаталица, "Велики рат" 10. издање 2013. Уложио је силан труд, а није морао.
Препоруке:
9
0
42
четвртак, 05 децембар 2013 19:39
Arnie
Није срамота не знати нешто,срамота је устрајати у незнању.Ако дотични господин није прочитао комплетан опус Данила Киша, ја заиста осећам жаљење и искрено му препоручујем да то што пре учини.Веруј ми пријатељу, много си у животу пропустио.Зато не жури са репликом...дај себи времена да постигнеш нешто више од онога што мислиш да знаш или јеси...вредеће веруј ми...буди истрајан и читај....само дуго и упорно читај и престаћеш са паушалним оцењивањем људи који то јесу већ учинили.
Препоруке:
9
1
43
четвртак, 05 децембар 2013 20:53
сељак беземљаш
Ми имамо снобова за пет држава,(не само од деведесетих). Немамо Вилијама Такерија.(заборавимо на тренутак Стерију)
Текеријеву КЉИГУ О СНОБОВИМА (и ВАШАР ТАШТИНЕ односно РОМАН БЕЗ ЈУНАКА)пронашао сам у фабричкој библиотеци. Ако се тако може назвати забачена, закључана просторија, у коју нико годинама није улазио. Књиге су чамиле на полицама. Пожутеле, буђаве, прашњаве.(Уверио сам се да књиге ПРОПАДАЈУ од нечитања)
Листајући наслове, доживео сам културни шок.
Изузетно добар избор из светске књижевности.
Педесетих година,одлучено је да фабрике имају библиотеке. Не стручне књиге.(било је и тога али одвојено) Белетристика дакле.
Да се исправи неправда што пролетери нису имали
приступ светској литератури.
Пошто тада друг Ј.Б.Тито није писао,а ни Тодо Куртовић, није било Кардељевих праваца развоја о којима су наши доктори наука написали неколико стотина књига + о ооур и зур,није се имало куд и штампани су класици.
наставак
Препоруке:
3
0
44
четвртак, 05 децембар 2013 21:39
сељак беземљаш
наставак
Стигле су, полице,на полицама књиге, запослен је и библиотекар али читаоца није било. И радник, и дипл. инг. и дипл. правник. и дипл. економиста, уместо у библиотеку, одлазили су у бифе. Бивало је да сви пију,као у Орфовој Кармина Бурана, али да читају, то није виђено.
Здрава и практична, већина са правом одбија сусрет са књигом. (Иво Андрић је говорио о значају, библиотека али то се сигурно односило на мањину из његовог круга) Додуше, дипл. су можда требали да читају али нису.
Библиотекар је шездесетих добио неки други посао,(да нешто мастиљари)
Књиге које су већ пожутеле од туге, и запрашњавиле се, су ЗАКЉУЧАЛИ.
Тако је пропала лепа замисао да сви будемо НАЧИТАНИ.
Тако је то са лепим замислима.
Записах ово сећање, са скривеном намером, да ће неко,некада, проучити и описати, како се можда и хтело,А НИЈЕ ЗАЖИВЕЛО. То ће можда бити важно сведочанство о прошлом времену. САМО ЈЕ ТАНКА ИНТЕЛЕКТУАЛНА ОСНОВА МОГЛА СТВОРИТИ ТОЛИКО СНОБОВА (ИСКОРЕЊЕНИХ СКОРОЈЕВИЋА)
наставак
Препоруке:
4
0
45
четвртак, 05 децембар 2013 23:05
сељак беземљаш
наставак
Библиотека је завршила као стари папир. Кад, не знам.
Нови власник, који је продавао све од реда, или пре њега за синдикалну ескурзију.
Не би било истинито, када бих рекао да је неко бацио књиге у стари папир. По форми јесу биле књиге, али су посматране као папир.Од дана када су стигле. Тешко да је и једна била прочитана.
Занимљиво је да је онај који је имао кључ од "тамнице" сматрао да би узимање књига била крађа.
Да ли се тада крало. Занемаримо да седамдесетих на велико почиње пљачка преко ре-експортних фирми.
Детаљ из фабрике.
Кажем раднику који виче на лопове који су однели лонац сарме из фабричког ресторана.
И ти крадеш.(правио је осовину за циркулар) Он се запрепасти. И сви око њега.
ЈА НЕ КРАДЕМ каже он.НИКАДА НЕ БИХ УКРАО. АЛИ ОВО МИ ТРЕБА. АЛИ И ТА ОСОВИНА ЈЕ ФАБРИЧКА КАО И САРМА инсистирам ја ДА АЛИ САРМУ СМО МОГЛИ ПОЈЕСТИ поентира мој саговорник
Препоруке:
3
0
46
петак, 06 децембар 2013 01:49
Боб
Најгори, најприземнији, најпростачкији, итд. српски национализам је далеко универзалнији и човечнији од њиховох хуманизама, права, демократија, американизације, педеризације, феминизације итд.
Ништа ново нисам рекао, али да поновим.
Препоруке:
4
5
47
петак, 06 децембар 2013 18:39
Милена Милин
Хвала г. Вучинићу! Да ли је текст послат 'Политици''. Морала би да га објави.
Препоруке:
1
0
48
недеља, 08 децембар 2013 14:09
Нед Милер
Већина оних кији су креирали "нове" стандарде на Балкану сада говори и пише другачије- без "одговорности" за оно што је овде урађено с бомбама и уз нашу лоповску машту. Хоћу да се сложим и са мишљењем о Рибникарима.Овако као Ана Тасић више не мисли ни Кушнер.Просто се могло видети да је Божићна атмосфера сва чежња несретних Срба и Бугара. Ако се хтело. А није...? Недајмо се...
.jpg)
Од Ане Тасића,
И од Ане јадне,
Оцене су гадне,
Али Србин зна,
Да је оцена са ДНА.
Зна Србин истину,
Једну, једину,
Нико га неће довести,
До промене свести.
Друго- молим за мало разумевања за Ану Тасић (коју не познајем, први пут чујем за њу)- са некаквом другачијом критиком не би дочекала ни петак у "Политици". Знамо како се кадрира у "српским" медијима, ваљда?
Треће- а ко каже да ова млађа генерација уопште капира сву трагику и дубину таквих дела? "Српска трилогија" Јаковљевића је мало претешко дело да до његове суштине стигне неко школован "по Болоњи", Мегатрендовима" и сличном. За то треба пошироко познавање материје, коју млађахна Ана изгледа- нема.
Још са жутим праменом свести- шта очекивати?
Мало је Срба остало способних да досегне епику овог дела; немамо, реално, ни глумаца који то могу да изнесу, не више.
Треба дозволити и ту могућност- да представа и није баш- најуспелија.
А Ана Тасић је, реално, тако мало битно има, спрам једног Јаковљевића, да је мени све ово по мало и комично...
Мислим да сте управо потврдили моје констатације; у жиријима- 10 задњих година.
Бити у жиријима у време "жутице никако није неко афирмативно признање способности, већ политичке подобности, која искључује компетентност- а приори.
А т, што је селектор дана комедије у Јагодини- е, то је негде у рангу венецијанског бијенала, ваљда!?
Тасићева, напросто, није калибар који може да добаци до Јаковљевића; чак и да јесте- како, кад је "жута"?
Јер, да није жута, не би била у "културној" редакцији "Политике", зар не?
Може ли се све то разумети?
Our first stop: A nostalgic amusement park in northern Serbia that recreates Marshall Tito's Socialist Federal Republic of Yugoslavia with startling accuracy and grimness.
Watch the rest here!
Part 1/5: http://bit.ly/Balkans-1
Part 2/5: http://bit.ly/Balkans-2
Part 3/5: http://bit.ly/Balkans-3
Part 4/5: http://bit.ly/Balkans-4
Part 5/5: http://bit.ly/Balkans-5
http://www.youtube.com/watch?v=hbj4nLOPN8o&feature=em-subs_digest-vrecs
Дарко Рибникар, његов брат, уредник "Политике", резервни капетан, погинуо 31. августа 1914.
Верујем да се кости ове двојице јунака преврћу у гробу кад виде где је стигла њихова "Политика".
Ovo nije Ana Tasić, nego Jovan Deretić. Pa ako vam je on ideološki ostrašćeni antisrbin, ili šta ste već priplepili nesrećnoj kritičarki, onda aferim.
Istina je međutim prosta - Srpska trilogija zaista jeste plitka, slaba i naivna književnost. To ne kaže samo na Taić, nego praktično svi teoretičari književnosti koji išta vrede, pa i oni poput Deretića, kojima patriotski patos inače nije stran.
али рана каплара Живана
поноснија од Кајмакчалана.
Виси рука на две крвне гране,
ал говори капларе Живане:
"Имал кога војника у пуку
да откине моју десну руку,
да митраљез први не престане"
Просте ране,капларе Живане.
Ово бејаху очеви и дедови,а ко су ови сада?
Nemamo mi cime da se pohvalimo. Kakav, Njegos, Andric, Cosic, Jakovljevic,...Trice!
Ali zato vec stolecima ceo svet gusi "herojska" prica o "Ricardu lavlje srce" od obdanista (mac u kamenu), Robin Hudu, Ratu Sever Jug, ...i ostalim storijama "milog" nam zapada.To su "prave" vrednosti u koje hoce da nam promene svest.
Pa , vredi se ugledati na njih ,bar , kako se prezentira i cuva sopstvena istorija.
Moramo raazmisliti, pristajemo li na tu promenu svesti!
Kog je pametnog i mudrog čoveka ikada interesovalo šta dezinformiše i spletkari tabloidni list POLITIKA?
Тако и сада: нису опасни ови карактери на власти купљених диплома и биографија који растачу државу, није опасан осиромашени уранијум у земљи и води, нису опасне хиљаде сати ТВ програма дневно с баналним или вулгарним садржајем, није опасно ... већ је опасна представа коју гледа пар стотина гледалаца два пута месечно којима је то друштвени излазак и врста забаве ...
Чија је једина величина у томе што је био Титов пајтос.
"Malo vas je, ali ste zato nebitni!"
за разлику до нас - двојице
-који је, јел'те, непогрешив...
Могу да се кладим да сте одушевљени Павићем, јер је он одлично дочекан од критике, једнако као и од снобовске публике. А испразније и бесмисленије књиге од рата на овамо нико не написа; на прсте да побројиш мазохисте, који је нису "баталили" пре половине...
Пишете латиницом; то је још једна индикација.
Некима је стил све; Јаковљевићу- само оруђе.
Он се бавио суштином, и народским језиком описао трагику, коју многи нису у стању ни тако упрошћену да схвате.
Др'ште се Ви критике, и смарајте Павићима, Кишевима и сличним снобовским ауторима.
пустите прост народ да се "замајава" са неталентованим Јаковљевићем.
Нема народ појма о критици, нит' га интересује. Оваква, каква је- не служи ничему.
Сваки национализам је опасан а српски је најопаснији! " Зато сте ви "Друг"Тасо! Као таквом јасан ми је ниво вашег образовања као и југословенска оријентација .То вам тврди један србски националиста.
страховито заудара на титоизам.
(титоизам- ..дегенерација од стаљинизма ка тоталитарној католичкој идеологији Средње Европе,између два светска рата. Милорад Екмечић
ДИЈАЛОГ ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ)
Препознатљив рукопис "поштене интелигенције".
Прво сам помислио да Политика објављује из
архиве ОЗНе или УДБе денунцијације које је "поштена
интелигенција" слала служби.
Па сам мислио да је времеплов. Нешто из богате историје Политике.
Кад оно.Опет ОКЛЕВЕТАНИ РАТ. А ми без Црњанског.
"Под својом маском они нису гађали авет рата, него Србију" Писаће Црњански.И још...
"оптужбе да је српство изазивач рата....
то су биле, за време рата, пароле наших најгорих непријатеља. После рата,занимљиво наших пацифиста."
"Оно (српство)се троши као стена кап по кап, с године у годину франковлук ће да га излока" и поручивао:
"ПОГЛЕДАЈМО КАКО СТВАРИ СТОЈЕ СА ЧИСТО СРПСКОГ ИНТЕРЕСА"
Dakle, eticno je povracati po srbskoj zastavi, mada je po malo neestetski!
Ima tri godine kako ne citam to nemacko glasilo, mada sam do trenutka prestanka citanja istog, objavio preko 800 kriitickih komentara neprestano ratujuci sa Tanjom Petrovic, urednicom elektronskog izdanja.
Шта су стварно "под својом маском" гађали хајкачи на Црњанског, откриће се 1944.г.
"интернационалисти", "левичари",итд, причу о
"социјалној правди" причали су у функцији
решења "националног питања".
Оно што нису могле да постигну све казнене експедиције од 1804, споља, постигли су"левичари" изнутра. Да је српски етнички простор од Београда до Врања. Тако је 1944.г, извршена ревизија Првог Светског рата. Поништено је право, масовно стигло завршетком рата а на овим просторима обезбеђено победом на Кајмакчалану.
"Критичарка" наравно не размишља о овоме. Она иде
широким друмом. То је пут којим су прошле силне казнене експедиције.Што пешке, што са бомбардерима.
Пут којим су прошли "левичари". На том путу је и
"немилосрдно уништење реакције" што Политика објави 5 новембра 1944 из пера Марка Ристића, који се позва на Кочу и Пеку. Царски је то друм.
наставак
Не можемо од осредњака,(медиокритета9, очекивати да крчи нове путеве. Он (она) иде утабаном стазом.
Гледа од куда ветар дува, и одакле паре стижу.
Објављен је што јавни што тајни рат суверености држава. Независност се нагриза, виртуелним јавним мнењем, које се финансира од стране западних држава.
Када је то тако, шта да ради осредњак већ да звони, "на ларму",да лупа у добош, у звечку. Да пријави
"друштвено опасну појаву". Да јави да није скренуо, (скренула) са широког царског друма. У неку руку је то и дозивање других. Тако се хајкачи дозивају.
Наравно да је "интернационализам"као израз малограђанске среће, присутан на том путу.
Где је ту лист Политика.
наставак
Није грешком- они јесу аутори снобовске Србије.
Ако сте читали "Хазарски речник" или "Гробницу за Бориса Давидовича", (и то до краја!) и то Вам се допало (!?)- квалификовали сте се за "круг двојке".
Но, самим тим- изгубили нешто важније, о чему не бих овде.
Ернесте, Ернесте...
Не губите време на рекламиране са запада, ако себе сматрате Србином.
Уколико се не сматрате, извињавам Вам се- бејах у заблуди.
Ернесте.
неко је (вероватно грешком) Павића и Киша назвао снобовским ауторима."
Није грешком- они јесу аутори снобовске Србије."
Између Павића и Киша не постоји паралела коју ви подразумевате. Између њих такође постоји разлика и у формату.
само тројица српских писаца писала о Првом светском рату и страдању српског народа - Ћосић, Растко Петровић и Стеван Јаковљевић"
Више, много више...И много слабије од поменутих. Последњи у низу је Александар Гаталица, "Велики рат" 10. издање 2013. Уложио је силан труд, а није морао.
Текеријеву КЉИГУ О СНОБОВИМА (и ВАШАР ТАШТИНЕ односно РОМАН БЕЗ ЈУНАКА)пронашао сам у фабричкој библиотеци. Ако се тако може назвати забачена, закључана просторија, у коју нико годинама није улазио. Књиге су чамиле на полицама. Пожутеле, буђаве, прашњаве.(Уверио сам се да књиге ПРОПАДАЈУ од нечитања)
Листајући наслове, доживео сам културни шок.
Изузетно добар избор из светске књижевности.
Педесетих година,одлучено је да фабрике имају библиотеке. Не стручне књиге.(било је и тога али одвојено) Белетристика дакле.
Да се исправи неправда што пролетери нису имали
приступ светској литератури.
Пошто тада друг Ј.Б.Тито није писао,а ни Тодо Куртовић, није било Кардељевих праваца развоја о којима су наши доктори наука написали неколико стотина књига + о ооур и зур,није се имало куд и штампани су класици.
наставак
Стигле су, полице,на полицама књиге, запослен је и библиотекар али читаоца није било. И радник, и дипл. инг. и дипл. правник. и дипл. економиста, уместо у библиотеку, одлазили су у бифе. Бивало је да сви пију,као у Орфовој Кармина Бурана, али да читају, то није виђено.
Здрава и практична, већина са правом одбија сусрет са књигом. (Иво Андрић је говорио о значају, библиотека али то се сигурно односило на мањину из његовог круга) Додуше, дипл. су можда требали да читају али нису.
Библиотекар је шездесетих добио неки други посао,(да нешто мастиљари)
Књиге које су већ пожутеле од туге, и запрашњавиле се, су ЗАКЉУЧАЛИ.
Тако је пропала лепа замисао да сви будемо НАЧИТАНИ.
Тако је то са лепим замислима.
Записах ово сећање, са скривеном намером, да ће неко,некада, проучити и описати, како се можда и хтело,А НИЈЕ ЗАЖИВЕЛО. То ће можда бити важно сведочанство о прошлом времену. САМО ЈЕ ТАНКА ИНТЕЛЕКТУАЛНА ОСНОВА МОГЛА СТВОРИТИ ТОЛИКО СНОБОВА (ИСКОРЕЊЕНИХ СКОРОЈЕВИЋА)
наставак
Библиотека је завршила као стари папир. Кад, не знам.
Нови власник, који је продавао све од реда, или пре њега за синдикалну ескурзију.
Не би било истинито, када бих рекао да је неко бацио књиге у стари папир. По форми јесу биле књиге, али су посматране као папир.Од дана када су стигле. Тешко да је и једна била прочитана.
Занимљиво је да је онај који је имао кључ од "тамнице" сматрао да би узимање књига била крађа.
Да ли се тада крало. Занемаримо да седамдесетих на велико почиње пљачка преко ре-експортних фирми.
Детаљ из фабрике.
Кажем раднику који виче на лопове који су однели лонац сарме из фабричког ресторана.
И ти крадеш.(правио је осовину за циркулар) Он се запрепасти. И сви око њега.
ЈА НЕ КРАДЕМ каже он.НИКАДА НЕ БИХ УКРАО. АЛИ ОВО МИ ТРЕБА. АЛИ И ТА ОСОВИНА ЈЕ ФАБРИЧКА КАО И САРМА инсистирам ја ДА АЛИ САРМУ СМО МОГЛИ ПОЈЕСТИ поентира мој саговорник
Ништа ново нисам рекао, али да поновим.