Искрено јако бих волио да ми др.Антонић буде ментор за докторску дисертацију, кад тад.Волио бих бранити докторат наука у Београду.Е сад "пазите да вам се жеље можда и остваре"..Можда, никад се не зна.Чудни су путеви господњи и човјек није властан на своме путу.

Не види се да ли је г. Антонић обухватио ( а ако није – то је онда озбиљан недостатак његове студије) и период физичког и психолошког уништавања зачетака српске традиционалне елите (1944 г.- на даље). За разлику од развијених западноевропских држава, у којима елите имају корене који сежу дубоко у прошлост –често чак и у смислу генетике, али су отворене и за придошлице, у савремној Србији и компрадорска елита, и национално-модернизаторска буржоазија имају заједнички плитак корен који сеже најдаље до 1944 г., а веома често су ти корени натопљени крвљу и сузама претходно затртих и потиснутих представника нејаке традиционалне елите. Због тога ми добро одабрани наслов “Лоша бесконачност“ и изгледа као одговарајући симбол за нешто што ће остати недостижно. Мада не желим баш да тврдим да се све што се садашњој Србији догађа може (без истинске лустрације свега ог 1944 г.) тумачити и као казна Божија – ипак ту упрошћено речено, сигурно има нечег и у оној народној изреци: “Отето – проклето“!

Неолиберални капитализам као и глобализам имају основу у изразу survival of the fittest, тј. нека преживи ко може. 2000те године су ми рекли у Србији да је домаћа индустрија застарела и да је треба модернизовати. Нада је била да ће то учинити фирме са Запада. Није ми било јасно откуда та њихова нада, поготово што су Срби анатемисани као лоши момци. Г. Антонић има право кад каже да националне економије данас не могу да се одрже, поготово у малим земљама. У догледно време оне ће задржати полуколонијални статус. И све зависи у ком правцу ће ићи светска економија и политика. То је тешко предвидети.

@МР:
У Србији се то зове РОПСКИ СТАТУС!

Није крај српске транзиције него је крај лажне српске транзиције. Ово досада није ни била транзиција већ урушавање система (економски, политички, итд.). Транзиција је прелаз из једног стабилног стања у друго стабилније стање. У последњих 13 година то не видесмо.
Разрешење урушавања је могуће преласком у трајније стање које може да буде или потпуна пропаст државе или рађање нове Србије (економски, политички, духовно). Пошто потпуна пропаст Србије значи потпуно разарање свега она није изгледна јер су уочљива друштвена кретања. Како економија и политичка класа пропадају тако се рађају све чешћа и озбиљнија организована социјална удруживања. Ова удруживања су засада изолована али у једном тренутку ће се дотаћи и постаће феномен српског пролећа који ће одувати политичку класу која је на власти. А лидери нове политичке класе су већ стасали. Засада су на маргини и оштре зубе али ускоро ће се и то променити јер дотичемо дно.

@Трећепозивац
@МР,

У контексту ауторовог текста и Вашег акцентирања, колико има смисла "Косова" рупублика, Војводина република, Шумадија република, Рашка област република, југ Србије република, Београдски пашалук република? Одувек је важило правило, (које никаква концепција не може променити или негирати): што је држава већа, то је економски јача. Пре ће те у већој држави постати милионер јер имате велико тржиште него, у мињатури. Не могу да разумем наше људе који се залажу за концепт "што мање, то боље". И што је најгоре, они то и праве. После се питају зашто смо слаби? Зато јер су такви најпре слаби у својој глави.После, не вреди им кајање. Мислим да овај текст реба ући у полчитичку антологију.

Транзиција у својој основи није ни почела.
Транзиција је прелаз из једног уређења у друго а да би почела, потребно је дефинисати прво а затим и друго уређење.

Дринко Кончаревић. Ово што сте овде рекли је јасно као дан. Али на Балкану, нарочито у Србији, народ воде ситне душе. А народ није тешко завести. Као стадо оваца. Зато имамо седам, осам или још више држава где је некад била једна. Јака и велика држава обезбеђује вредно тржиште и бољи живот за све. Шта мислите зашто су сва друштва еволуирала од племена па преко града и кнежевине у модерну државу? Србија, као и цела Југославија, данас иде у супротном правцу. То је и разлог зашто се тражи покровитељство Европске Заједнице.

Od do sada izdatih knjiga Slobodana Antonica nisam procitao dve - ovu sam pročitao pre nekoliko dana. Zbirka studija je odlična, teme raznovrsne, lako se čita a mnogo toga novog sazna (i da se obnovi zaboravljeno). U svakom slučaju preporučujem svakome ko je zainteresovan za političke procese u srbiji prethodnih godina.

Kada se proces tranzicije razmatra na regionalnom nivou, onda zaista na osnovu one situacije u kojoj se danas nalaze društva Istočne Evrope, može zaključiti da je tranzicija za najveći broj stanovnika ovih zemalja bila ne kretanje od lošijeg ka boljem kvalitetu života, od siromaštva ka dobrom standardu, od nepoštovanja političkih prava ka demokratiji, nego su niski socijalni položaji većine ljudi samo reprodukovani, ali u drugom obliku. Što se tiče država, one se zaista nalaze u nekoj vrsti ''kolonijalnog položaja''. Ne radi se samo o ograničenom suverenitetu koji se podrazumeva ulaskom u EU, nego o tome da te države više ni ne raspolažu s ekonomskim resursima. Situacija na Balkanu,govori da je tranzicija umesto da poboljša stanje u ekonomiji i političko-pravnom sistemu, kao i u kulturi, dovela do razaranja ovih društava. Naravno, pitanje je ko je odgovoran za ovo razaranje, kao i postoje li putevi kojim je moguće izaći iz ove krize?