Gde si, druže Tito, da smiriš ove narode i da sve ove ludake pošalješ na Goli Otok? Nema te više, ali praviće te i od blata.
Preporuke:
14
48
2
nedelja, 23 jun 2013 20:46
...
Dobar prikaz, izgleda, dobrog zbornika.
Preporuke:
28
4
3
nedelja, 23 jun 2013 23:08
seljak bezemljaš
Meni je veoma čudnovato da niko do sada nije analizirao nacionalnu politiku KPj.Da li je moguće da je ideološka slika i priča toliko jaka.
Već pri promeni naziva iz Socijalističke radničke partije u KPJ, počinje se sa gadnom političkom manipulacijom. gOVORILO SE DA SU ŠIROKI NARODNI SLOJEVI SIROMAŠNI ZBOG velikosrpske hegemonije, koja je politika nacionalnog ugnjetavanja. strana 85 PREGLED ISTORIJE SKJ Institut za izučavanje radničkog pokreta 1963 beograd svi citati dalje iz tog izvora.
Druga konferencija KPJ u Beču 1923.g.
Napušten stav o " narodnom jedinstvu" Sime Markovića i većine oko njega pod obrazloženjem da je velikosrpska i da se iza toga krije VELIKOSRPSKA HEGEMONIJA.
Razmatrano je pitanje Makedonije " na koju partija gleda kao na jednu nod najvažnijih borbenih pozicija protiv režima."
Ovo će se sjajno složiti sa Kardeljevim stavom iz njegove knjige PRAVCI RAZVOJA SLOVENAČKOG NACIONALNOG PITANjA DA velikosrpska buržoazija ima prednost jer drži Makedoniju. nastavak
Preporuke:
18
2
4
nedelja, 23 jun 2013 23:28
seljak bezemljaš
nastavak
Treća konferencija KPJ Beograd 1924.g.
Odbačene ideje Sime Markovića kao velikosrpske i socijaldemokratske. Zaključeno da je Jugoslavija država u kojoj vladajuća klasa srpske nacije ugnjetava druge nacije.
Treći kongres KPJ U bEČU 1926
Govori se o makedonskoj naciji i o njenom pravu na samoopredelenje ali na osnovu programa VMRO,
velikobugarske i antisrpske organizacije čiji je cinj isterivanje Srba iz Makedonije ognjem i mačem.
Zaključak je i da partija stalno jača front ugnjetenih
i da zajedničkom borbom slomi velikosrpsku hegemoniju. To je put socijalističke revolucije.
Četvrti kongres KPJ u Drezdenu 1928
Glavnu pažnju kongres je poklonio..perspektivi borbe protiv velikosrpske hegemonije i stvaranju nezavisne
Slovenije, Hrvatske,Makedonije ,Crne gore.. Iza toga KPJ će se organizovati u osam delova po kojima će devedeseti pucati Jugoslavija. nastavak
Preporuke:
21
2
5
ponedeljak, 24 jun 2013 01:22
Milica
Vlado, svaka čast!
Preporuke:
20
3
6
ponedeljak, 24 jun 2013 01:27
D.S.
Izuzetan!
Preporuke:
22
3
7
ponedeljak, 24 jun 2013 01:41
Knezevic M.
Jasan i precizan - perfektan prikaz!
Svaka cast Lilicu!
Preporuke:
23
3
8
ponedeljak, 24 jun 2013 10:55
OKVIR
Dosta tanka i suplja prica jer nedostaje kljucni sastojak (mirodjija),a to su anglosaksonski prsti (englezi). Tek kad se jasnije prikaze taj deo (pre svega preko "broza" tj. kite, ocu reci tite), onda bi se mogao i uvideti politicki tok onog (za nas - na zalost i ovog) vremena.
Preporuke:
10
4
9
ponedeljak, 24 jun 2013 11:25
Jovan Anastasijević
Ovde se radi o Hladnom ratu i o tome treba govoriti! Politika KPJ između dva rata je bila politika Kominterne (sovjetskih boljševika , jer Kominterna je bila njihova marioneta – a KPJ marioneta Kominterne). Tito sa svojim pajtašima – ranije član kominternovske zločinačke bande, okrenuo je iz ovih, ili onih razloga ćurak naopako i počeo da intimno i skoro otvoreno sarađuje sa Zapadom. Najizrazitiji primer: jedan sovjetski MIG15 (iz Rumunije) se (prinudno?) u najranijoj fazi Korejskog rata spustio na Titovu teritoriju, i on ga je prodao Amerikancima, koji su ga u delovima vozom prevezli u Trst, pa u SAD. To je čuvano u strogoj tajnosti, jer MIG15 je bio strah i trepet Amerikancima, i to je bio prvi primerak koji im je ispravan dopao šaka i mogli su dobro da ga prouče, podese svoje lovce i počnu da uspešno obaraju sovjetske MIGove. Za to postoje podaci iz arhiva CIJE (posle skidanja tajne objavljeno 2005 g. u jednoj američkoj magistarskoj tezi). Sličnih primera sigurno ima mnogo.
Preporuke:
13
2
10
ponedeljak, 24 jun 2013 11:53
Jasna Simonović
Sad kad su otoplili odnosi glavnih poluga pravog hladnog rata iz dvadesetog veka, nadam se da će taj talas zahvatiti i Balkan...odnosno Srbiju!
Preporuke:
2
0
11
ponedeljak, 24 jun 2013 13:50
seljak bezemljaš
nastavak
Februara 1929 KPJ je izdao proglas kojim poziva na ustanak ..oružana borba , građanski rat protiv
vladavine hegemonističke srbijanske buržoazije.
Ovo je bila prva prilika u kojoj KPJ koristi izraz
srbijanski. 1944 ISKORISTIĆE PRILIKU DA UNIŠTI "HEGEMONISTIČKU SRBIJANSKU BURŽOAZIJU".
Četvrta zemaljska konferencija u Ljubljani 1934
Doneta odluka da se u okviru KPJ osnuje Komunstička
partija Hrvatske i Komunistička partija Slovenije Imaće svoje Centralne komitete.
SA OBRAZLOŽENjEM DA SE RADI O UGNjETENIM NACIJAMA I DA
UGNjETENE NACIJE MOGU SVOJA NACIONALNA PRAVA OSTVARITI U REVOLUCIONARNOJ BORBI
Uskoro će partija imati osam organizacionih jedinica.
Srbija će u KPJ biti svedena na "Beogradski pašaluk"
Imaće pokrajinski komitet sve do 1945.Isto kao i Vojvodina i Kosovo. To je anticipacija ustava iz 1974. Ni jedan daleko veći razlog da Hrvatska ima
pokrajine neće se ni razmatrati.
nastavak
Preporuke:
13
2
12
ponedeljak, 24 jun 2013 15:05
seljak bezemljaš
nastavak
Splitski plenum 1935.g.
Otud je u partiji preovladalo gledište da je obaranje velikosrpske hegemonije put za ostvarivanje ravnopravnosti svih jugoslovenskih naroda i jačanje njihove nacionalne ravnopravnosti.
Šta reći na ovu srbofobiju. Treba se pitati kako smo ostali živi.
Ništa se nije promenilo 1945.
Pogledajte ustave. Već ustav 1963 polazi od konfederalnih odnosa i nacionalnih ekonomija.
Važnije od pravnih dokumenata je praksa.
OPŠTI USLOV JE "DIKTATURA PROLETARIJATA" alatka koja kreatorima preko krajnje represivnog aparata države daje do tada neviđenu moć.
Kao primer.
To što Milovan Đilas 1 maja 1945 u BORBI piše da nema crnogorskog identiteta ali da ga treba stvarati, u normalnim uslovima ne bi značilo ništa.
U uslovima"diktature proletarijata" crnogorstvo postaje zanimanje. Nebrojene su prilike koje će masovno iz ljudi izvlačiti ono gore i lošije.
I stručno i moralno rezultati su stigli.
Preporuke:
13
2
13
ponedeljak, 24 jun 2013 15:23
seljak bezemljaš
&Jovan Anastasijević
Poštovani gospodine. Postoji u skikarstvu poentilizam, tehnika, gde se stotinama tačkica, slika lik. Isto važi i za istoriju. Ovaj zbornik jeste jedna tačkica.
Nema pameti ili hrabrosti, ili veštine, da se tačkice povežu. Ne mislim da sam ja taj koji to povezuje. Samo mi je dosta tačkica.
KPJ je sva u "nacionalnom pitanju".Van toga ona nema ništa. Grdno se varate kada mislite da je KPJ-SKJ
vodila drugu nacionalnu politiku, kada su se okrenuli zapadnim zemljama.
U dubini nacionalne politike KPJ-SKJ stoji interes i napor velikih sila, da ne dozvole stvaranje ozbiljne države na ovim prostorima. Zbog svoje brojnosti i rasprstranjenosti, i drugih razloga,takvu državu mogli su stvoriti samo Srbi.
Nacionalnu politiku KPJ po volji velikih sila vodili su oni koji su kao svoj bekgraund imali katolički podunavski klerikalizam. To im je bio i jedini intelektualni kapital.
A pristalice njihove. Slab, ljudski materijal.
Preporuke:
16
2
14
ponedeljak, 24 jun 2013 22:07
Jovana
Jako dobar prikaz.. zaintresovao me je da uzmem knjigu sa jos uvek aktuelnom temom.Da li neko zna gde radi istoricar koji je ovako temljno prikazao zbornik, kako bi pratila njegov rad i ubuduce?
Preporuke:
11
2
15
ponedeljak, 24 jun 2013 22:51
Jovan Anastasijević
@seljak bezemljaš: Sve što ste napisali je potpuno tačno! Jedini problem je što je ovde tema "Hladni rat i Balkan". KPJ je svoju prethodnu, nemerljivo štetnu, zločinačku političku ulogu do tada već skoro u potpunosti odigrala. U diskusijama nedostaje pogled na ulogu Titove kamarile u skoro javnoj vojnoj intervenciji Jugoslavije na strani komunista tokom građanskog rata u Grčkoj, nedostaje diskusija o teatralnim političkim potezima oko tršćanske krize - mora da su se on i njegovi pajtaši kidali od smeha gledajući svoje šašave podanike kako se na "spontanim demonstracijama" deru "Život damo-Trst ne damo" ( a mnoge od tih budala bi zaista život i dale - a za šta?), zatim za lukavo smišljenu deindustrijalizaciju Srbije (preseljavanje srpske industrije u Sloveniju - da bi se navodno industrijski kapaciteti spasli od napada sa istoka), i masu drugih njihovih svinjarija. Pa ipak, velika većina Srba - masohista se tih godina, koje su pojeli skakavci, sećaju kao divnih vremena....
Preporuke:
11
5
16
sreda, 26 jun 2013 08:47
Reddy
@Jovan Anastasijević
Eh, da ne beđe vašeg umovanja skoro ništa ne bih saznao o istoriji Balkana. A naročito one "tajne" koje nam, valjda, s vremena na vreme donose "ideološka osveženja" u vidu fantastičnih pričica "malo kome poznatih" sem odabranima u koje vrlo verovatno i vi spadate a čemu ne odoleste da nam ispričate, ha, ha, ha! Dobro skuhano, al veoma neukusno! Šta će/te, ukusi nam se razlikuju. A i nije loše, da ne bi svi kusali iz iste ideološke činije, zar ne. Naročito me oduševljavaju vaši periodični uvidi u našu stvarnost. A zanimljivo je da, malo malo, pa skrojite neko zvučno ime i prezime koje bi, navodno, trrebalo stvoriti dodatnu uverljivost "nekoj lovačkoj priči". Baš zanimljivo. Oprem!
Preporuke:
3
4
17
sreda, 26 jun 2013 12:33
@Jovana
'preseljenje srpske industrije u Sloveniju' izvini ali totalna budalaština. Slovenija i Hrvatska su se konstantno bunile što su kod njih zarađene pare išle u Srbiju i na Kosovo da se razvija tamošnja privreda. Daklem bilo je upravo obratno od nog što tvrdite, nikakvog preseljenja nije bilo što se i danas vidi. Slovenska privreda je 10x razvijenija od Srpske ako ništa drugo pa i zbog mentaliteta
Zavaravajući sami sebe uporno i konstantno sami sebi radite nepreglednu štetu. I tako godinama, potpuno neshvatljivo
.jpg)
Već pri promeni naziva iz Socijalističke radničke partije u KPJ, počinje se sa gadnom političkom manipulacijom. gOVORILO SE DA SU ŠIROKI NARODNI SLOJEVI SIROMAŠNI ZBOG velikosrpske hegemonije, koja je politika nacionalnog ugnjetavanja. strana 85 PREGLED ISTORIJE SKJ Institut za izučavanje radničkog pokreta 1963 beograd svi citati dalje iz tog izvora.
Druga konferencija KPJ u Beču 1923.g.
Napušten stav o " narodnom jedinstvu" Sime Markovića i većine oko njega pod obrazloženjem da je velikosrpska i da se iza toga krije VELIKOSRPSKA HEGEMONIJA.
Razmatrano je pitanje Makedonije " na koju partija gleda kao na jednu nod najvažnijih borbenih pozicija protiv režima."
Ovo će se sjajno složiti sa Kardeljevim stavom iz njegove knjige PRAVCI RAZVOJA SLOVENAČKOG NACIONALNOG PITANjA DA velikosrpska buržoazija ima prednost jer drži Makedoniju. nastavak
Treća konferencija KPJ Beograd 1924.g.
Odbačene ideje Sime Markovića kao velikosrpske i socijaldemokratske. Zaključeno da je Jugoslavija država u kojoj vladajuća klasa srpske nacije ugnjetava druge nacije.
Treći kongres KPJ U bEČU 1926
Govori se o makedonskoj naciji i o njenom pravu na samoopredelenje ali na osnovu programa VMRO,
velikobugarske i antisrpske organizacije čiji je cinj isterivanje Srba iz Makedonije ognjem i mačem.
Zaključak je i da partija stalno jača front ugnjetenih
i da zajedničkom borbom slomi velikosrpsku hegemoniju. To je put socijalističke revolucije.
Četvrti kongres KPJ u Drezdenu 1928
Glavnu pažnju kongres je poklonio..perspektivi borbe protiv velikosrpske hegemonije i stvaranju nezavisne
Slovenije, Hrvatske,Makedonije ,Crne gore.. Iza toga KPJ će se organizovati u osam delova po kojima će devedeseti pucati Jugoslavija. nastavak
Svaka cast Lilicu!
Februara 1929 KPJ je izdao proglas kojim poziva na ustanak ..oružana borba , građanski rat protiv
vladavine hegemonističke srbijanske buržoazije.
Ovo je bila prva prilika u kojoj KPJ koristi izraz
srbijanski. 1944 ISKORISTIĆE PRILIKU DA UNIŠTI "HEGEMONISTIČKU SRBIJANSKU BURŽOAZIJU".
Četvrta zemaljska konferencija u Ljubljani 1934
Doneta odluka da se u okviru KPJ osnuje Komunstička
partija Hrvatske i Komunistička partija Slovenije Imaće svoje Centralne komitete.
SA OBRAZLOŽENjEM DA SE RADI O UGNjETENIM NACIJAMA I DA
UGNjETENE NACIJE MOGU SVOJA NACIONALNA PRAVA OSTVARITI U REVOLUCIONARNOJ BORBI
Uskoro će partija imati osam organizacionih jedinica.
Srbija će u KPJ biti svedena na "Beogradski pašaluk"
Imaće pokrajinski komitet sve do 1945.Isto kao i Vojvodina i Kosovo. To je anticipacija ustava iz 1974. Ni jedan daleko veći razlog da Hrvatska ima
pokrajine neće se ni razmatrati.
nastavak
Splitski plenum 1935.g.
Otud je u partiji preovladalo gledište da je obaranje velikosrpske hegemonije put za ostvarivanje ravnopravnosti svih jugoslovenskih naroda i jačanje njihove nacionalne ravnopravnosti.
Šta reći na ovu srbofobiju. Treba se pitati kako smo ostali živi.
Ništa se nije promenilo 1945.
Pogledajte ustave. Već ustav 1963 polazi od konfederalnih odnosa i nacionalnih ekonomija.
Važnije od pravnih dokumenata je praksa.
OPŠTI USLOV JE "DIKTATURA PROLETARIJATA" alatka koja kreatorima preko krajnje represivnog aparata države daje do tada neviđenu moć.
Kao primer.
To što Milovan Đilas 1 maja 1945 u BORBI piše da nema crnogorskog identiteta ali da ga treba stvarati, u normalnim uslovima ne bi značilo ništa.
U uslovima"diktature proletarijata" crnogorstvo postaje zanimanje. Nebrojene su prilike koje će masovno iz ljudi izvlačiti ono gore i lošije.
I stručno i moralno rezultati su stigli.
Poštovani gospodine. Postoji u skikarstvu poentilizam, tehnika, gde se stotinama tačkica, slika lik. Isto važi i za istoriju. Ovaj zbornik jeste jedna tačkica.
Nema pameti ili hrabrosti, ili veštine, da se tačkice povežu. Ne mislim da sam ja taj koji to povezuje. Samo mi je dosta tačkica.
KPJ je sva u "nacionalnom pitanju".Van toga ona nema ništa. Grdno se varate kada mislite da je KPJ-SKJ
vodila drugu nacionalnu politiku, kada su se okrenuli zapadnim zemljama.
U dubini nacionalne politike KPJ-SKJ stoji interes i napor velikih sila, da ne dozvole stvaranje ozbiljne države na ovim prostorima. Zbog svoje brojnosti i rasprstranjenosti, i drugih razloga,takvu državu mogli su stvoriti samo Srbi.
Nacionalnu politiku KPJ po volji velikih sila vodili su oni koji su kao svoj bekgraund imali katolički podunavski klerikalizam. To im je bio i jedini intelektualni kapital.
A pristalice njihove. Slab, ljudski materijal.
Eh, da ne beđe vašeg umovanja skoro ništa ne bih saznao o istoriji Balkana. A naročito one "tajne" koje nam, valjda, s vremena na vreme donose "ideološka osveženja" u vidu fantastičnih pričica "malo kome poznatih" sem odabranima u koje vrlo verovatno i vi spadate a čemu ne odoleste da nam ispričate, ha, ha, ha! Dobro skuhano, al veoma neukusno! Šta će/te, ukusi nam se razlikuju. A i nije loše, da ne bi svi kusali iz iste ideološke činije, zar ne. Naročito me oduševljavaju vaši periodični uvidi u našu stvarnost. A zanimljivo je da, malo malo, pa skrojite neko zvučno ime i prezime koje bi, navodno, trrebalo stvoriti dodatnu uverljivost "nekoj lovačkoj priči". Baš zanimljivo. Oprem!
Zavaravajući sami sebe uporno i konstantno sami sebi radite nepreglednu štetu. I tako godinama, potpuno neshvatljivo