среда, 25. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Балкан у Хладном рату

Kоментари (17) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 недеља, 23 јун 2013 17:21
МР
Где си, друже Тито, да смириш ове народе и да све ове лудаке пошаљеш на Голи Оток? Нема те више, али правиће те и од блата.
Препоруке:
14
48
2 недеља, 23 јун 2013 19:46
...
Dobar prikaz, izgleda, dobrog zbornika.
Препоруке:
28
4
3 недеља, 23 јун 2013 22:08
сељак беземљаш
Мени је веома чудновато да нико до сада није анализирао националну политику КПј.Да ли је могуће да је идеолошка слика и прича толико јака.

Већ при промени назива из Социјалистичке радничке партије у КПЈ, почиње се са гадном политичком манипулацијом. гОВОРИЛО СЕ ДА СУ ШИРОКИ НАРОДНИ СЛОЈЕВИ СИРОМАШНИ ЗБОГ великосрпске хегемоније, која је политика националног угњетавања. страна 85 ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ СКЈ Институт за изучавање радничког покрета 1963 београд сви цитати даље из тог извора.

Друга конференција КПЈ у Бечу 1923.г.
Напуштен став о " народном јединству" Симе Марковића и већине око њега под образложењем да је великосрпска и да се иза тога крије ВЕЛИКОСРПСКА ХЕГЕМОНИЈА.
Разматрано је питање Македоније " на коју партија гледа као на једну нод најважнијих борбених позиција против режима."
Ово ће се сјајно сложити са Кардељевим ставом из његове књиге ПРАВЦИ РАЗВОЈА СЛОВЕНАЧКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА ДА великосрпска буржоазија има предност јер држи Македонију. наставак
Препоруке:
18
2
4 недеља, 23 јун 2013 22:28
сељак беземљаш
наставак
Трећа конференција КПЈ Београд 1924.г.
Одбачене идеје Симе Марковића као великосрпске и социјалдемократске. Закључено да је Југославија држава у којој владајућа класа српске нације угњетава друге нације.

Трећи конгрес КПЈ У бЕЧУ 1926
Говори се о македонској нацији и о њеном праву на самоопределење али на основу програма ВМРО,
великобугарске и антисрпске организације чији је цињ истеривање Срба из Македоније огњем и мачем.
Закључак је и да партија стално јача фронт угњетених
и да заједничком борбом сломи великосрпску хегемонију. То је пут социјалистичке револуције.

Четврти конгрес КПЈ у Дрездену 1928
Главну пажњу конгрес је поклонио..перспективи борбе против великосрпске хегемоније и стварању независне
Словеније, Хрватске,Македоније ,Црне горе.. Иза тога КПЈ ће се организовати у осам делова по којима ће деведесети пуцати Југославија. наставак
Препоруке:
21
2
5 понедељак, 24 јун 2013 00:22
Милица
Владо, свака част!
Препоруке:
20
3
6 понедељак, 24 јун 2013 00:27
Д.С.
Изузетан!
Препоруке:
22
3
7 понедељак, 24 јун 2013 00:41
Knezevic M.
Jasan i precizan - perfektan prikaz!
Svaka cast Lilicu!
Препоруке:
23
3
8 понедељак, 24 јун 2013 09:55
OKVIR
Dosta tanka i suplja prica jer nedostaje kljucni sastojak (mirodjija),a to su anglosaksonski prsti (englezi). Tek kad se jasnije prikaze taj deo (pre svega preko "broza" tj. kite, ocu reci tite), onda bi se mogao i uvideti politicki tok onog (za nas - na zalost i ovog) vremena.
Препоруке:
10
4
9 понедељак, 24 јун 2013 10:25
Јован Анастасијевић
Овде се ради о Хладном рату и о томе треба говорити! Политика КПЈ између два рата је била политика Коминтерне (совјетских бољшевика , јер Коминтерна је била њихова марионета – а КПЈ марионета Коминтерне). Тито са својим пајташима – раније члан коминтерновске злочиначке банде, окренуо је из ових, или оних разлога ћурак наопако и почео да интимно и скоро отворено сарађује са Западом. Најизразитији пример: један совјетски МИГ15 (из Румуније) се (принудно?) у најранијој фази Корејског рата спустио на Титову територију, и он га је продао Американцима, који су га у деловима возом превезли у Трст, па у САД. То је чувано у строгој тајности, јер МИГ15 је био страх и трепет Американцима, и то је био први примерак који им је исправан допао шака и могли су добро да га проуче, подесе своје ловце и почну да успешно обарају совјетске МИГове. За то постоје подаци из архива ЦИЈЕ (после скидања тајне објављено 2005 г. у једној америчкој магистарској тези). Сличних примера сигурно има много.
Препоруке:
13
2
10 понедељак, 24 јун 2013 10:53
Jasna Simonović
Sad kad su otoplili odnosi glavnih poluga pravog hladnog rata iz dvadesetog veka, nadam se da će taj talas zahvatiti i Balkan...odnosno Srbiju!
Препоруке:
2
0
11 понедељак, 24 јун 2013 12:50
сељак беземљаш
наставак
Фебруара 1929 КПЈ је издао проглас којим позива на устанак ..оружана борба , грађански рат против
владавине хегемонистичке србијанске буржоазије.
Ово је била прва прилика у којој КПЈ користи израз
србијански. 1944 ИСКОРИСТИЋЕ ПРИЛИКУ ДА УНИШТИ "ХЕГЕМОНИСТИЧКУ СРБИЈАНСКУ БУРЖОАЗИЈУ".

Четврта земаљска конференција у Љубљани 1934
Донета одлука да се у оквиру КПЈ оснује Комунстичка
партија Хрватске и Комунистичка партија Словеније Имаће своје Централне комитете.
СА ОБРАЗЛОЖЕЊЕМ ДА СЕ РАДИ О УГЊЕТЕНИМ НАЦИЈАМА И ДА
УГЊЕТЕНЕ НАЦИЈЕ МОГУ СВОЈА НАЦИОНАЛНА ПРАВА ОСТВАРИТИ У РЕВОЛУЦИОНАРНОЈ БОРБИ
Ускоро ће партија имати осам организационих јединица.
Србија ће у КПЈ бити сведена на "Београдски пашалук"
Имаће покрајински комитет све до 1945.Исто као и Војводина и Косово. То је антиципација устава из 1974. Ни један далеко већи разлог да Хрватска има
покрајине неће се ни разматрати.
наставак
Препоруке:
13
2
12 понедељак, 24 јун 2013 14:05
сељак беземљаш
наставак
Сплитски пленум 1935.г.
Отуд је у партији преовладало гледиште да је обарање великосрпске хегемоније пут за остваривање равноправности свих југословенских народа и јачање њихове националне равноправности.

Шта рећи на ову србофобију. Треба се питати како смо остали живи.
Ништа се није променило 1945.
Погледајте уставе. Већ устав 1963 полази од конфедералних односа и националних економија.
Важније од правних докумената је пракса.
ОПШТИ УСЛОВ ЈЕ "ДИКТАТУРА ПРОЛЕТАРИЈАТА" алатка која креаторима преко крајње репресивног апарата државе даје до тада невиђену моћ.
Као пример.
То што Милован Ђилас 1 маја 1945 у БОРБИ пише да нема црногорског идентитета али да га треба стварати, у нормалним условима не би значило ништа.
У условима"диктатуре пролетаријата" црногорство постаје занимање. Небројене су прилике које ће масовно из људи извлачити оно горе и лошије.
И стручно и морално резултати су стигли.
Препоруке:
13
2
13 понедељак, 24 јун 2013 14:23
сељак беземљаш
&Јован Анастасијевић
Поштовани господине. Постоји у скикарству поентилизам, техника, где се стотинама тачкица, слика лик. Исто важи и за историју. Овај зборник јесте једна тачкица.
Нема памети или храбрости, или вештине, да се тачкице повежу. Не мислим да сам ја тај који то повезује. Само ми је доста тачкица.

КПЈ је сва у "националном питању".Ван тога она нема ништа. Грдно се варате када мислите да је КПЈ-СКЈ
водила другу националну политику, када су се окренули западним земљама.
У дубини националне политике КПЈ-СКЈ стоји интерес и напор великих сила, да не дозволе стварање озбиљне државе на овим просторима. Због своје бројности и распрстрањености, и других разлога,такву државу могли су створити само Срби.
Националну политику КПЈ по вољи великих сила водили су они који су као свој бекграунд имали католички подунавски клерикализам. То им је био и једини интелектуални капитал.
А присталице њихове. Слаб, људски материјал.
Препоруке:
16
2
14 понедељак, 24 јун 2013 21:07
Jovana
Jako dobar prikaz.. zaintresovao me je da uzmem knjigu sa jos uvek aktuelnom temom.Da li neko zna gde radi istoricar koji je ovako temljno prikazao zbornik, kako bi pratila njegov rad i ubuduce?
Препоруке:
11
2
15 понедељак, 24 јун 2013 21:51
Јован Анастасијевић
@сељак беземљаш: Све што сте написали је потпуно тачно! Једини проблем је што је овде тема "Хладни рат и Балкан". КПЈ је своју претходну, немерљиво штетну, злочиначку политичку улогу до тада већ скоро у потпуности одиграла. У дискусијама недостаје поглед на улогу Титове камариле у скоро јавној војној интервенцији Југославије на страни комуниста током грађанског рата у Грчкој, недостаје дискусија о театралним политичким потезима око тршћанске кризе - мора да су се он и његови пајташи кидали од смеха гледајући своје шашаве поданике како се на "спонтаним демонстрацијама" деру "Живот дамо-Трст не дамо" ( а многе од тих будала би заиста живот и дале - а за шта?), затим за лукаво смишљену деиндустријализацију Србије (пресељавање српске индустрије у Словенију - да би се наводно индустријски капацитети спасли од напада са истока), и масу других њихових свињарија. Па ипак, велика већина Срба - масохиста се тих година, које су појели скакавци, сећају као дивних времена....
Препоруке:
11
5
16 среда, 26 јун 2013 07:47
Reddy
@Јован Анастасијевић

Eh, da ne beđe vašeg umovanja skoro ništa ne bih saznao o istoriji Balkana. A naročito one "tajne" koje nam, valjda, s vremena na vreme donose "ideološka osveženja" u vidu fantastičnih pričica "malo kome poznatih" sem odabranima u koje vrlo verovatno i vi spadate a čemu ne odoleste da nam ispričate, ha, ha, ha! Dobro skuhano, al veoma neukusno! Šta će/te, ukusi nam se razlikuju. A i nije loše, da ne bi svi kusali iz iste ideološke činije, zar ne. Naročito me oduševljavaju vaši periodični uvidi u našu stvarnost. A zanimljivo je da, malo malo, pa skrojite neko zvučno ime i prezime koje bi, navodno, trrebalo stvoriti dodatnu uverljivost "nekoj lovačkoj priči". Baš zanimljivo. Oprem!
Препоруке:
3
4
17 среда, 26 јун 2013 11:33
@Jovana
'preseljenje srpske industrije u Sloveniju' izvini ali totalna budalaština. Slovenija i Hrvatska su se konstantno bunile što su kod njih zarađene pare išle u Srbiju i na Kosovo da se razvija tamošnja privreda. Daklem bilo je upravo obratno od nog što tvrdite, nikakvog preseljenja nije bilo što se i danas vidi. Slovenska privreda je 10x razvijenija od Srpske ako ništa drugo pa i zbog mentaliteta

Zavaravajući sami sebe uporno i konstantno sami sebi radite nepreglednu štetu. I tako godinama, potpuno neshvatljivo
Препоруке:
3
8

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер