Bio je Veliki Petak...
U ranu zoru je započela snažna i iznenadna artiljerijska vatra koju su navodili pripadnici Francuske armije, na rejon karaule Morina.
To je bila taktička varka da bi se kopnene snage privukle preko rejona albanske karaule Padež prema Košaru.
U tome su uspeli i oko 1.500 pripadnika OVK, 2.pešadijske divizije Albanske armije i specijalnih jedinica NATO je izvršilo snažan frontalni napad.
Širi rejon karaule branilo je 107 graničara 53.grb sa neznantnim ojačanjem iz sastava 125.mtbr.
U herojskoj odbrani uspeli su da izdrže neviđeni udar i da napadaču nanesu velike gubitke.
Slava braniocima Otabine!
Preporuke:
111
0
2
utorak, 09 april 2013 09:44
Konobar
Tužni dani slede za Srbiju sećanjem na heroje,koji se preklapaju sa napretkom u "razgovorima" sa državom Kosovo i primicanje DATUMU. Kakva crna ironija da "razgovore" vode i prihvataju ondašnje najgrlatije patriote Nikolić, Vučić, Dačić i naravno Drecun. Onaj Čanak ih je sa pravom nazvao "dobrovoljni davoci TUĐE krvi". Srbija čeka Šešelja koji se nije uplašio pretnji Tribunalom i ostao dosledan borbi za Srbiju u njenim istorijskim granicama.Pa onda sve po Ustavu Srbije.
Preporuke:
45
1
3
utorak, 09 april 2013 09:48
Dragan
Na današnji dan: Počeo združeni napad OVK, albanske armije i NATO na karaulu „Košare“ na KosovuOni nisu nikad bili za ratovanja, čak ni uz pomoć NATOA nisu bili sposobni ni jednu kasarnu da osvoje. Oni su za razbojnička presretanja, napade s leđa, te piljarske i kukavičke trikove, a za ratovanja nikada nisu bili.
Preporuke:
67
0
4
utorak, 09 april 2013 10:09
Dan losih vesti.
Na isti dan i prva agresija posle 2 svetskog rata (Kosare) i raspad SRJ.
Preporuke:
30
0
5
utorak, 09 april 2013 10:31
Mićko
`Na današnji dan: Počeo združeni napad OVK, albanske armije i NATO na karaulu „Košare“ na Kosovu`
Neka je večna svava i hvala svim borcima koji su svoje živote davali u odbrani Srbije.
Preporuke:
59
0
6
utorak, 09 april 2013 11:15
Vlado
Slava palim herojima. Vecina danasnjih stanovnika zemlje Srbije su nedostojni takvih hrabrih branioca.
Preporuke:
31
1
7
utorak, 09 april 2013 11:15
Drinko Končarević
Da smo prihvatili ultimatum, na današnji dan, NATO bi slavio finale osvajanja balkanske raskrsnice, slavio bi pobedu, jer Srbije više ne bi bilo. Ovako, moraće da sačeka završnicu u nekoj budućnosti. Obično kad se misli da je sve gotovo, pobeda na dohvat ruke, dolazi do preokreta i davno postavljen cilj se ne ostvaruje. Čini mi se da su stvari krenule u ovom pravcu. Ništa od razbijanja Srbije ali to nije razlog za naše slavlje već da zbijemo redove i nastavljamo sa otporom.
Preporuke:
36
0
8
utorak, 09 april 2013 11:40
Šaran
Slava im!
Nikada nećete biti zaboravljeni. Sve što radim, mislim, govorim prožeto je Vašom žrtvom, Vašim junaštvom.
Preporuke:
33
0
9
utorak, 09 april 2013 11:45
doda
Tolike gubitke ste naneli da oni bukvalno nisu smeli vishe da napadnu i da zauzmu karaulu hahaha,mani se pisanja junshtva Jevtovicu,jer da si bio neki vojnik nebi danas bio ovde da delish savete kako se treba boriti nego ostao negde po Kosovo kao "hrabar vojnik koji je dao zhivot na "braniku svoje drzhave",znam takve "junake" i na nashoj strani.
Preporuke:
1
49
10
utorak, 09 april 2013 12:29
Slovenofil
(za Dodu)
Naravno da naiste smeli da napadate. Vi ste hrabri samo pod tuđom zastavom turskom, nemačkom,italijanskom,američkom (svoju zastavu i nemate). Uostalom, za vas političko pitanje je preraslo u zdravstveno. Kažu,oni koji vas poznaju bolje nego ja,da ste toliko ozračeni da i noću svetlite. Da li ti je poznato koliko se tvojih sunarodnika leči od kancera po bolnicama srbije, ne samo u Beogradu
Preporuke:
34
0
11
utorak, 09 april 2013 12:33
bez reci
1500 napadaca na 107 branitelja!
Samo 15 profesionalaca na 1 dete na odsluzenju vojnog roka.
Kakvo cutanje vojnog vrha!
Kakvo foliranje politicara!
Kakvo junastvo napadaca!
Preporuke:
32
0
12
utorak, 09 april 2013 12:35
Goran Jevtović
doda
Slušaj bre ti, mi Srbi nismo samoubice već ratnici. Ko će kad poginuti zavisi od mnogo faktora. Prvo, Božja volja ili odluka, a onda znanje, veština, hrabrost, snalažljivost u borbi, snaga neprijatelja i još mnogo toga.
Nisam ja bežao od smrti, već me nije htela.
Ko zna zašto se tako odigralo. Morao je neko i da preživi, inače, ko bi ponovo ratovao kada budemo oslobađali Kosovo i Metohiju za sva vremena!
Čekajte nas, "i mi ćemo sigurno doći... da ostarimo zajedno...!"
Preporuke:
44
0
13
utorak, 09 april 2013 12:51
Harun al Rašid
U bitci na Košarama, kao i na padinama Paštrika, kao uostalom i na čitavom stradalnom Kosovu i Metohiji, srpski vojnici demonstrirali su junaštvo ravno svojim pretcima sa Solunskog fronta, Cerske i Kolubarske bitke. Srbi ovo treba da znaju i da pamte, da se nadahnjuju njihovim herojskim podvizima, ljubavlju koju su na delu pokazali prema svojoj otadžbini i narodu.
Slava svima koji su živote položili na braniku otadžbine i neka im je večan pomen!
Preporuke:
36
0
14
utorak, 09 april 2013 13:15
Lav
Dok sam živ i moja porodica, u srcu su heroji sa Košara !
Preporuke:
31
0
15
utorak, 09 april 2013 13:43
Dejan
U kasarni "Rasina" u Kruševcu se nalazio, makar kad sam ja služio vojsku, spomenik palim pripadnicima 125. motorizovane brigade. Ako me sećanje služi, bilo je oko 140 imena. Sećam se plakata, u pozadini teritorija Kosova i Metohije, a napred slika tenkova, uz natpis - Narod je bezbedan, dok ga mi štitimo.
Slava palim pripadnicima 125. i 549. motorizovane brigade!
Preporuke:
34
0
16
utorak, 09 april 2013 13:43
deki ar.
Beše nekad heroja, danas su nam granice kao udovička avlija, ulazi ko kako hoće.
Preporuke:
20
0
17
utorak, 09 april 2013 14:04
Mile
U ta slavna vemena stotinjak srpskih heroja odbranilo je napad pola zemaljske kugle. Nakon toga NATO je u panici odlučio da napusti kompletno Evropu u strahu od srpske odmazde.
Još im je ostalo u sećanju herojsko držanje srpskih dobrovoljaca tokom akcije Oluja u Krajini. I dan danas ližu rane
Preporuke:
8
9
18
utorak, 09 april 2013 14:26
Beograđanin
Bio je to takođe i eklatantan primer kršenja međunarodnog prava, napad jedne države (Albanije) na suverenu državu Srbiju (pored Nato pakta). Taj napad podseća na napad nacističke Nemačke na Poljsku, nakon inscenirane provokacije na granici, što je tada bio uvod u svetski rat. I napad na našu zemlju 1999. godine je, slično tome, otvorio seriju agresija Zapada na zemlje trećeg sveta, sa ciljem njihovog podjarmljivanja i pljačkanja - nešto kao etapni treći svetski rat. Indiraktan ali vrlo jasan dokaz koliko smo mi bili u pravu a ne oni, jeste upravo ta njihova serija kasnijih napada na treće zemlje: Avganistan, Irak, Libiju, Siriju, Sudan, Mali... da smo mi bili krivi, ne bi onda napali i njih, jer sve te zemlje žrtve su međusobno toliko različite da im je zajednički - jedino napadač.
Preporuke:
17
0
19
utorak, 09 april 2013 14:30
Vapaj
Bio sam nekoliko kilometara dalje od Košara, dovoljno je bilo gledati kroz noć kako seva sa svih strana...jezivo.
Ti heroji se nigde ne spominju, ni spomenik im nije podignut.
Preporuke:
25
0
20
utorak, 09 april 2013 14:37
thinking maize
SLAVA JUNACIMA sa Košara i... JEDNO PITANjE!? KAKO je i KADA umro poznati srpski "klasični filolog i istoričar religije" Veselin Čajkanović!? Znate, da bi se POVRATILO NAŠE Kosovo potrebno je DVOJE! Ono što Španci zovu "ARMAS", ali i ono što oni zovu "LETRAS"! Mislite o tome!
Preporuke:
9
0
21
utorak, 09 april 2013 14:58
Dejan
Za komentatore
Pročitajte malo pažljivije komentatora "bez reči", a što se tiče "mileta", jasno je da je lažno ime.
"Mile", to koliko glupo rezonuješ pokazuje Kumanovski sporazum, ustvari kapitulacija. Da je NATO mogao, zauzeo bi teritoriju Kosova i Metohije posle dva i po meseca bombardovanja, ne bi potpisali vojno-tehnički sporazum.
Lažnu banana državu vam je poklonio NATO, niste je vi borbom stekli. Pritom zaklonjeni Amerikancima bezočno gazite dostojanstvo Srbije koja je ozbiljan protivnik. Sutra, bez podrške Amerikanaca, i sa svešću svih naroda Balkana kakav ste ostrvljeni ološ, niko neće prstom da mrdne kad ponovo zavedemo našu vlast na Kosovu. Sve to možda danas izgleda smešno, ali niste vi šiptari Amerikancima istorijski, kulturni, jezički, verski, ekonomski ili bilo kakvi drugi saveznici. Vežu vas niti lobiranja i novca, najslabije niti koje mogu da se očas prekinu.
Preporuke:
22
0
22
utorak, 09 april 2013 15:29
Goran Jevtović
Veliki dan u istoriji Srbije koji danas nesme ni da se pomene po naredbi dušmana!
Ali se nikada nesme zaboraviti herojstvo tih 107 momaka koji su u toku dana ojačani sa još 50-tak junaka.
Šest je ranjeno (četvorica lakše, dvojica teže), nijedan nije poginuo. Herojstvo dostojno Lazarevih Kosovskih junaka, oslobodilaca Srbija 1912-13, Solunskih boraca...
A kako je to izgledalo iz prve ruke, evo opisa samo jednog događaja, a bilo ih je na desetine takvih toga dana.
Oko podneva, na granični kamen C 4/6 (oko 400 m od karaule) koji je sa 12 vojnika branio vodnik Ivan Vasojević (rodom iz Sjenice), preko proplanka je krenulo u napad oko 300 boraca specijalne jedinice OVK (svi u crnim uniformama).
Naredio sam mu da se povuče 100-tinak metara unazad i zauzme rastresitiji raspored.
Izvršio je naređenje.
Naredio sam mu zatim da se u slučaju ozbiljnijeg prodora neprijatelja povuče na rezervni položaj, da ne otvara vatru bez velike potrebe i da
Preporuke:
20
0
23
utorak, 09 april 2013 15:30
Goran Jevtović
2.
strpljivo čeka pojačanje koje je već upućeno.
Izvestio je da je razumeo naređenje.
Usledilo je zatišje. Vasojević je izvestio o brojnosti protivnika i zahtevao artiljerijsku podršku u slučaju da krenu dublje na našu teritoriju.
Naređeno mu je da ne preduzima ništa osim naređenih mera.
Izvestio je da je razumeo.
Desetak minuta kasnije, odjednom se u radio vezi čuo njegov glas. Pripremao je vojnike kojima je komandovao. Izdavao im je poslednje instrukcije za pravi juriš!
U prvom trenutku pomislio sam da se šali i da pokušava da zavara neprijateljske snage i posebno stručnjake koji su slušali našu radio vezu.
Međutim, ubrzo smo shvatili da je slučajno zaglavio mikrotelefonsku kombinaciju u oprtaču čime je nesvesno omogućio da svi koji su imali radio uređaje, a to je stotine učesnika a uz njih i oko njih još 5-10 boraca, slušaju uživo protivnapad 12 vojnika na najmanje 300 arnautskih i ostalih specijalaca.
Čulo se "Uraaa" kao u najluđim filmovima i krenula je neviđena bitka!
Preporuke:
23
0
24
utorak, 09 april 2013 15:55
Goran Jevtović
3.
Bitka koja je nekoliko minuta išla uživo u kojoj je njih 13 jurišalo na njih 300. I bukvalno, prsa u prsa, oči u oči!
Nakon 15-tak minuta je usledilo zatišje. Zatim potpuna tišina. Niko ne poziva nikog. Dugo traje. Ako ga pozovem, da li će se javiti?...
Procena je bila da su izginuli svi do jednog.
I, javlja se Vasojević, raportira (po sećanju iznosim) "...svi smo živi, imam jednog ranjenog, neprijatelj neutralisan, oni koji su preživeli povukli se duboko preko granice... nisam izvršio naređenje o povlačenju, ali jesam ih neutralisao u protivnapadu..."
Sledi oduševljelje svih boraca na frontu širine preko 50 km!
Paljba iz svih oruđa i oružja!
Adrenalin svima da istraju, da se bore hrabro, da ostanu na položajima.
A onaj proplanak na kome se odigrala bitka, nije bio više zelen, crneo se...od uniformi OVK.
Dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja Glava, spašavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo.
Heroj! Slava ti i hvala Ivane!
Preporuke:
27
0
25
utorak, 09 april 2013 16:29
Anka Krajina
@ Dejan / Za komentatore
Dejane, ne zna taj Mile ni gde je Krajina ni gde je Kosovo a kamoli Košare. Sumnjam da ih zna naći i na geografskoj karti.
Sve šta zna svodi se na onu poznatu Jakšićevu:
"pod ruku s zlobom pakost putuje..."
Jer da išta zna ne bi se sprdao iz tragedije vlastitog naroda!
I on i Doda su taman toliko Albanci koliko i ja!
Preporuke:
9
0
26
utorak, 09 april 2013 16:54
Anka Krajina
@ Goran Jevtović
Nakon ovog potresnog svedočenja, predlažem vam da ta sećanja zabeležite dok nisu izbledela.
Možda jednoga dana i objavite.
Tebaće onima koji dolaze za nama.
Preporuke:
11
0
27
utorak, 09 april 2013 17:36
Miloš Obilić
@ Goran Jevtović
Hvala stariji brate na priči o ovim borbama, i ljudima koji su dostojni slavnih predaka!
Kad god se ukaže prilika, na ovakve događaje i datume, napišite koju reč, pravo je uživanje čitati, i velika je čast što smo imali, ne tako davno, dobre vojnike i vojskovođe! Neki su i dalje među nama, i njihovo iskustvo će nam poslužiti kada dođu bolja vremena. A ovi koji nisu više među nama su, sasvim sam siguran, uzdignute glave došli pred Cara Lazare i ostale Hristove ratnike.
Svud' je poklič, zov,
Taj viteški kov starca, momaka,
To je oganj što ga nose od svojih predaka!
Neka im je večna slava!
Preporuke:
13
0
28
utorak, 09 april 2013 18:07
Rade Plecas
Velika hvala i vjecna slava palim herojima!
Gospodine Jevtovicu, hvala vam! Pridruzujem se predlozima drugih komentatora da napisite koju knjigu, a u meduvremenu, sto vise tekstova na NSPM-u...
@ Dejan
"... zaklonjeni Amerikancima ... gazite dostojanstvo Srbije ... bez podrške Amerikanaca, i sa svešću svih naroda Balkana ... niko neće prstom da mrdne kad ponovo zavedemo našu vlast na Kosovu... "
Ovo ste dobro rekli. Ja bih dodao da su se osim nama zamjerili i drugim narodima. S obzirom kako se razvijaju stvari u zadnje vrijeme, moglo bi se u nekom buducem sukobu desiti i da nam se Grci pridruze ... A mozda se i FYROM-anci dotle opamete ...
Preporuke:
9
0
29
utorak, 09 april 2013 18:20
PORUKA GORANU JEVTOVIĆU
BOG VAS POŽIVIO I VAŠU CENjENU PORODICU ! Pozdrav Lav!
Preporuke:
15
0
30
utorak, 09 april 2013 19:23
Goran Jevtović
Zahvaljujem se svim komentatorima koji su me "prozvali" ili će to učiniti, i čestitali na priči.
Voleo bih da ne budem pogrešno shvaćen.
Evociranje ove uspomene, koje nije moglo proteći bez suza, i uvek je tako, nije samohvalisanje o nama preživelima.
To je priča o jednoj istinskoj epopeji, o pravim herojima ove zemlje... zemlje, koja je te heroje zaboravila, kojima nije podigla ni spomenik, koje niko ne pominje!... zemlja u kojoj su neki drugi "heroji" na sceni. E, to boli.
Vodnik Ivan Vasojević je samo jedan, ali veoma karakterističan primer od one 1.002-jice koji su časno i iz ubeđenja poginuli za svoju zemlju.
Takav je, ako ne još i veći junak bio i Krunoslav Ivanković, kapetan, komandir čete koja je branila desno krilo rejona Košara. Hrvat iz Šida! Čudo o čoveka!
Poginuo je kao najveći Srbin nekoliko dana od početka kopnenog napada!
Poginuo je tako što je više puta, dok je imao snage i svesti, otvoreno i direktno preko radio veze
Preporuke:
13
0
31
utorak, 09 april 2013 19:24
Goran Jevtović
2.
više puta odbio naređenje komandantu 125.motorizovane brigade, pukovniku Draganu Živanoviću, da se kao ranjen povuče sa položaja radi ukazivanja pomoći!
Odbio je da ostane živ!!!
A to da bi preživeo bilo je sasvim realno zato što je rana mogla biti sanirana.
Preko pola sata je krvario govoreći da ne želi da napušta svoje vojnike!
A ranu je zadobio upravo izvlačeći jednog od ranjenih vojnika iz rova.
I ponovo je kompletan Prvi borbeni ešelon Prištinskog korpusa (oko 50 km fronta) preko radio uređaja uživo prisustvovao drami. Pravoj, pravcatoj herojskoj drami. Čovek umire dobrovoljno!
Bilo je mučno, bilo je bolno... ubeđivanja, naređivanja, pretnje...nije vredelo.
Na nišanu je držao svog kolegu Damira Krajinovića, kapetana (iz RS Krajine) i nije dozvoljavao da se izvrši naređenje komandanta!
U jednom trenutku, tišina. Javio se Krajinović i izvestio plačući "Krunoslav se više neće javiti...!
Usledili su plotuni iz svih haubica... Tako je otišao heroj!
Preporuke:
16
0
32
utorak, 09 april 2013 19:34
Rin o-o to
Slava srpskim junacima koji su branili i odbranili Metohiju i Kosovo svojom žrtvom. Slava herojima na Košarama i pozdrav za Gorana Jevtovića!
Preporuke:
12
0
33
utorak, 09 april 2013 20:08
Slovenofil
... da mi ćemo se sugurno vratiti na Kosmet. Zar je Austrougarska 1915. mogla da nasluti šta je čeka već 1918.
Preporuke:
10
0
34
utorak, 09 april 2013 22:46
Anka Krajina
@ Goran Jevtović
zemlja, koja je te heroje zaboravila, kojima nije podigla ni spomenik, koje niko ne pominje!...
E, to boli.
I vređa! Ne samo preživele i zaboravljene borce nego sve nas, kojima je ta zemlja domovina, ma gde bili.
Kad vidiš kako je danas grabe, komadaju i uništavaju. Zato mene ne čudi ova apatija, učmalost i ravnodušnost.
Ne čudi me jer smo došli do tačke koju Laza Lazarević opisuje:
"Blagoje je još donekle govorio: „Sve će to narod pozlatiti!” Posle je okrenuo na: „Sve će to tebi bog platiti!”
Naposletku se propije i tu skoro umre.
A njegov sin prima izdržavanje iz invalidskog fonda i — prosi!"
.jpg)
U ranu zoru je započela snažna i iznenadna artiljerijska vatra koju su navodili pripadnici Francuske armije, na rejon karaule Morina.
To je bila taktička varka da bi se kopnene snage privukle preko rejona albanske karaule Padež prema Košaru.
U tome su uspeli i oko 1.500 pripadnika OVK, 2.pešadijske divizije Albanske armije i specijalnih jedinica NATO je izvršilo snažan frontalni napad.
Širi rejon karaule branilo je 107 graničara 53.grb sa neznantnim ojačanjem iz sastava 125.mtbr.
U herojskoj odbrani uspeli su da izdrže neviđeni udar i da napadaču nanesu velike gubitke.
Slava braniocima Otabine!
Neka je večna svava i hvala svim borcima koji su svoje živote davali u odbrani Srbije.
Nikada nećete biti zaboravljeni. Sve što radim, mislim, govorim prožeto je Vašom žrtvom, Vašim junaštvom.
Naravno da naiste smeli da napadate. Vi ste hrabri samo pod tuđom zastavom turskom, nemačkom,italijanskom,američkom (svoju zastavu i nemate). Uostalom, za vas političko pitanje je preraslo u zdravstveno. Kažu,oni koji vas poznaju bolje nego ja,da ste toliko ozračeni da i noću svetlite. Da li ti je poznato koliko se tvojih sunarodnika leči od kancera po bolnicama srbije, ne samo u Beogradu
Samo 15 profesionalaca na 1 dete na odsluzenju vojnog roka.
Kakvo cutanje vojnog vrha!
Kakvo foliranje politicara!
Kakvo junastvo napadaca!
Slušaj bre ti, mi Srbi nismo samoubice već ratnici. Ko će kad poginuti zavisi od mnogo faktora. Prvo, Božja volja ili odluka, a onda znanje, veština, hrabrost, snalažljivost u borbi, snaga neprijatelja i još mnogo toga.
Nisam ja bežao od smrti, već me nije htela.
Ko zna zašto se tako odigralo. Morao je neko i da preživi, inače, ko bi ponovo ratovao kada budemo oslobađali Kosovo i Metohiju za sva vremena!
Čekajte nas, "i mi ćemo sigurno doći... da ostarimo zajedno...!"
Slava svima koji su živote položili na braniku otadžbine i neka im je večan pomen!
Slava palim pripadnicima 125. i 549. motorizovane brigade!
Još im je ostalo u sećanju herojsko držanje srpskih dobrovoljaca tokom akcije Oluja u Krajini. I dan danas ližu rane
Ti heroji se nigde ne spominju, ni spomenik im nije podignut.
Pročitajte malo pažljivije komentatora "bez reči", a što se tiče "mileta", jasno je da je lažno ime.
"Mile", to koliko glupo rezonuješ pokazuje Kumanovski sporazum, ustvari kapitulacija. Da je NATO mogao, zauzeo bi teritoriju Kosova i Metohije posle dva i po meseca bombardovanja, ne bi potpisali vojno-tehnički sporazum.
Lažnu banana državu vam je poklonio NATO, niste je vi borbom stekli. Pritom zaklonjeni Amerikancima bezočno gazite dostojanstvo Srbije koja je ozbiljan protivnik. Sutra, bez podrške Amerikanaca, i sa svešću svih naroda Balkana kakav ste ostrvljeni ološ, niko neće prstom da mrdne kad ponovo zavedemo našu vlast na Kosovu. Sve to možda danas izgleda smešno, ali niste vi šiptari Amerikancima istorijski, kulturni, jezički, verski, ekonomski ili bilo kakvi drugi saveznici. Vežu vas niti lobiranja i novca, najslabije niti koje mogu da se očas prekinu.
Ali se nikada nesme zaboraviti herojstvo tih 107 momaka koji su u toku dana ojačani sa još 50-tak junaka.
Šest je ranjeno (četvorica lakše, dvojica teže), nijedan nije poginuo. Herojstvo dostojno Lazarevih Kosovskih junaka, oslobodilaca Srbija 1912-13, Solunskih boraca...
A kako je to izgledalo iz prve ruke, evo opisa samo jednog događaja, a bilo ih je na desetine takvih toga dana.
Oko podneva, na granični kamen C 4/6 (oko 400 m od karaule) koji je sa 12 vojnika branio vodnik Ivan Vasojević (rodom iz Sjenice), preko proplanka je krenulo u napad oko 300 boraca specijalne jedinice OVK (svi u crnim uniformama).
Naredio sam mu da se povuče 100-tinak metara unazad i zauzme rastresitiji raspored.
Izvršio je naređenje.
Naredio sam mu zatim da se u slučaju ozbiljnijeg prodora neprijatelja povuče na rezervni položaj, da ne otvara vatru bez velike potrebe i da
strpljivo čeka pojačanje koje je već upućeno.
Izvestio je da je razumeo naređenje.
Usledilo je zatišje. Vasojević je izvestio o brojnosti protivnika i zahtevao artiljerijsku podršku u slučaju da krenu dublje na našu teritoriju.
Naređeno mu je da ne preduzima ništa osim naređenih mera.
Izvestio je da je razumeo.
Desetak minuta kasnije, odjednom se u radio vezi čuo njegov glas. Pripremao je vojnike kojima je komandovao. Izdavao im je poslednje instrukcije za pravi juriš!
U prvom trenutku pomislio sam da se šali i da pokušava da zavara neprijateljske snage i posebno stručnjake koji su slušali našu radio vezu.
Međutim, ubrzo smo shvatili da je slučajno zaglavio mikrotelefonsku kombinaciju u oprtaču čime je nesvesno omogućio da svi koji su imali radio uređaje, a to je stotine učesnika a uz njih i oko njih još 5-10 boraca, slušaju uživo protivnapad 12 vojnika na najmanje 300 arnautskih i ostalih specijalaca.
Čulo se "Uraaa" kao u najluđim filmovima i krenula je neviđena bitka!
Bitka koja je nekoliko minuta išla uživo u kojoj je njih 13 jurišalo na njih 300. I bukvalno, prsa u prsa, oči u oči!
Nakon 15-tak minuta je usledilo zatišje. Zatim potpuna tišina. Niko ne poziva nikog. Dugo traje. Ako ga pozovem, da li će se javiti?...
Procena je bila da su izginuli svi do jednog.
I, javlja se Vasojević, raportira (po sećanju iznosim) "...svi smo živi, imam jednog ranjenog, neprijatelj neutralisan, oni koji su preživeli povukli se duboko preko granice... nisam izvršio naređenje o povlačenju, ali jesam ih neutralisao u protivnapadu..."
Sledi oduševljelje svih boraca na frontu širine preko 50 km!
Paljba iz svih oruđa i oružja!
Adrenalin svima da istraju, da se bore hrabro, da ostanu na položajima.
A onaj proplanak na kome se odigrala bitka, nije bio više zelen, crneo se...od uniformi OVK.
Dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja Glava, spašavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo.
Heroj! Slava ti i hvala Ivane!
Dejane, ne zna taj Mile ni gde je Krajina ni gde je Kosovo a kamoli Košare. Sumnjam da ih zna naći i na geografskoj karti.
Sve šta zna svodi se na onu poznatu Jakšićevu:
"pod ruku s zlobom pakost putuje..."
Jer da išta zna ne bi se sprdao iz tragedije vlastitog naroda!
I on i Doda su taman toliko Albanci koliko i ja!
Nakon ovog potresnog svedočenja, predlažem vam da ta sećanja zabeležite dok nisu izbledela.
Možda jednoga dana i objavite.
Tebaće onima koji dolaze za nama.
Hvala stariji brate na priči o ovim borbama, i ljudima koji su dostojni slavnih predaka!
Kad god se ukaže prilika, na ovakve događaje i datume, napišite koju reč, pravo je uživanje čitati, i velika je čast što smo imali, ne tako davno, dobre vojnike i vojskovođe! Neki su i dalje među nama, i njihovo iskustvo će nam poslužiti kada dođu bolja vremena. A ovi koji nisu više među nama su, sasvim sam siguran, uzdignute glave došli pred Cara Lazare i ostale Hristove ratnike.
Svud' je poklič, zov,
Taj viteški kov starca, momaka,
To je oganj što ga nose od svojih predaka!
Neka im je večna slava!
Gospodine Jevtovicu, hvala vam! Pridruzujem se predlozima drugih komentatora da napisite koju knjigu, a u meduvremenu, sto vise tekstova na NSPM-u...
@ Dejan
"... zaklonjeni Amerikancima ... gazite dostojanstvo Srbije ... bez podrške Amerikanaca, i sa svešću svih naroda Balkana ... niko neće prstom da mrdne kad ponovo zavedemo našu vlast na Kosovu... "
Ovo ste dobro rekli. Ja bih dodao da su se osim nama zamjerili i drugim narodima. S obzirom kako se razvijaju stvari u zadnje vrijeme, moglo bi se u nekom buducem sukobu desiti i da nam se Grci pridruze ... A mozda se i FYROM-anci dotle opamete ...
Voleo bih da ne budem pogrešno shvaćen.
Evociranje ove uspomene, koje nije moglo proteći bez suza, i uvek je tako, nije samohvalisanje o nama preživelima.
To je priča o jednoj istinskoj epopeji, o pravim herojima ove zemlje... zemlje, koja je te heroje zaboravila, kojima nije podigla ni spomenik, koje niko ne pominje!... zemlja u kojoj su neki drugi "heroji" na sceni. E, to boli.
Vodnik Ivan Vasojević je samo jedan, ali veoma karakterističan primer od one 1.002-jice koji su časno i iz ubeđenja poginuli za svoju zemlju.
Takav je, ako ne još i veći junak bio i Krunoslav Ivanković, kapetan, komandir čete koja je branila desno krilo rejona Košara. Hrvat iz Šida! Čudo o čoveka!
Poginuo je kao najveći Srbin nekoliko dana od početka kopnenog napada!
Poginuo je tako što je više puta, dok je imao snage i svesti, otvoreno i direktno preko radio veze
više puta odbio naređenje komandantu 125.motorizovane brigade, pukovniku Draganu Živanoviću, da se kao ranjen povuče sa položaja radi ukazivanja pomoći!
Odbio je da ostane živ!!!
A to da bi preživeo bilo je sasvim realno zato što je rana mogla biti sanirana.
Preko pola sata je krvario govoreći da ne želi da napušta svoje vojnike!
A ranu je zadobio upravo izvlačeći jednog od ranjenih vojnika iz rova.
I ponovo je kompletan Prvi borbeni ešelon Prištinskog korpusa (oko 50 km fronta) preko radio uređaja uživo prisustvovao drami. Pravoj, pravcatoj herojskoj drami. Čovek umire dobrovoljno!
Bilo je mučno, bilo je bolno... ubeđivanja, naređivanja, pretnje...nije vredelo.
Na nišanu je držao svog kolegu Damira Krajinovića, kapetana (iz RS Krajine) i nije dozvoljavao da se izvrši naređenje komandanta!
U jednom trenutku, tišina. Javio se Krajinović i izvestio plačući "Krunoslav se više neće javiti...!
Usledili su plotuni iz svih haubica... Tako je otišao heroj!
E, to boli.
I vređa! Ne samo preživele i zaboravljene borce nego sve nas, kojima je ta zemlja domovina, ma gde bili.
Kad vidiš kako je danas grabe, komadaju i uništavaju. Zato mene ne čudi ova apatija, učmalost i ravnodušnost.
Ne čudi me jer smo došli do tačke koju Laza Lazarević opisuje:
"Blagoje je još donekle govorio: „Sve će to narod pozlatiti!” Posle je okrenuo na: „Sve će to tebi bog platiti!”
Naposletku se propije i tu skoro umre.
A njegov sin prima izdržavanje iz invalidskog fonda i — prosi!"
Lepo rečeno i originalno.
Pozdrav još jednom!