Kakve sve to veze ima sa Srbijom?
Cela Srbija ima manje stanovnika od jednoj grada u Americi.
Znaci Srbija se ne moze porediti sa Amerikom ali moze sa jednim osrednjim gradom na Zapadu.
Isti broj stanovnika kao i veliki grad ali mnogo vise resursa je na strani Srbije(rudnici,zemljiste,fabrike).
Srbiju je lako uspesno ,domacinski voditi ,ali ne daju lopovi,nesposobni,korumpirani kadrovi.
Uzmimo ovaj primer:cak i najprofitabilnija pekara u centru Beograda ce poslovati sa velikim gubitkom ako gazdin sin krade iz kase, da bi kupovao drogu,luksuzne automobile i isao u kockarnicu.

Neoliberalizam je promovisan od onih kojima je najvise odgovarao, a to je zapadna civilizacija(SAD,EU i Japan). Znalo se da ce tranzicija unistiti dugorocno sve bivse socijalisticke drzave koje primene preporuke dobijene sa Zapada. Nema tu nikakve tajne. Krajem osamdesetih godina 20. veka ceo tada razvijeni svet(EU,SAD,Japan i bivse socijalisticke drzave) je usao u ekonomske probleme. Da bi jedni napredovali ili makar zadrzali dotadasnje pozicije drugi su morali da potonu. Tako se i desilo. Bivse socijalistice drzave su privredno potonule, a njihovu proizvodnju i trziste su preuzele drzave Zapada. Efekat svega toga je rast nezaposlenosti, pad proizvodnje i rast zaduzenosti drzava koje su sprovele tranziciju na taj nacin, i sto je najgore teska vremena za njih tek dolaze.
Na drugoj strani su set drzava koje nisu primenile koncept tranzicije sprovodjenjem neoliberalnih nacela. To su:Kina, Vijetnam, Laos,Belorusija i Kuba. Svaka od ovih drzava je specificna na svoj nacina.

Ta druga grupa drzava koje nisu prihvatile neoliberalni diktat imaju sasvim drugaciju sudbinu tokom proteklih 25 godina, a takodje perspektive su im znacajno bolje. Kina, Vijetnam i Laos su davno pretekle nivo proizvodnje(poljoprivreda, industrija i gradjevinarstvo) koje su imale krajem 80 godina proslog veka. Belorusija dostize realnu proizvodnju iz vremena komunizma, s tim da nema nezaposlenosti i ima relativno malu zaduzenost. Kuba nije dostigla proizvodnju od pre 25 godina, ali je realni sektor usluga porastao, pa je i Kuba danas na nivou dohotka iz tog perioda. Sto se tice Severne Koreje, to je specifican slucaj i potrebno je dodatna analiza. Ali bez obzira na sve jedno je veoma bitno ni jedna od ovih 6 drzava nije usla u recesiju zadnjih 5 godina od kako traje svetska finansijska kriza. Za sve ove drzave ocekuje se rast i sledecem periodu, dok na drugoj strani za sledbenike neoliberalizma sledi nova kriza duga koja ce desetkovati i ovako slabu proizvodnju, osim naravno Rusije.

Pokret "Okupirajmo Volstrit" najbolji je dokaz da je profesor Dušanić u pravu.

Ako je svrha ovog teksta bila akademsko teoretisanje, liberalna ekonomija ili jaka država, onda je u redu. Ali to stvarno nema veze sa Srbijom. Ekonomija u Srbiji je slomljena negde 91 - 93 godine, kao posledica sankcija - zabrane izvoza. Ono što je ostalo je rastakano preko sistema partijski direktor - burazerova privatna firma za snabdevanje društvenog preduzeća po ektra cenama, dok ga ne kupimo. i još tranzicija, privatizacija po sistemu da operemo pare u građevinsko zemljište, a proizvodnja... šta će nam to. U Srbiji se danas sve svelo na ogroman javni sektor, neviđene namete, i partijsko omogućavanje ko može a ko ne da radi, uz naravno povlastice firmama koje vode "naši ljudi". Nemu tu nikakvih fer uslova za inovacije i nezavisno proizvodno preduzetništvo. I sad na to pričati priču da treba država da vodi ekonomiju u Srbiji. Ko da je vodi, državni službenici - partijski kadrovi? Pa to je već tako. Smešno je verovanje da država (partijski činovnici) može danas da nas izvuče.

Sve u svemu ova polemika nema veze sa Srbijom. U nakaradnom državnom aparatu sede polupismeni partijski poslušnici a u privredi dominiraju vlasnici - bivši referenti ili direktori socijalističkih preduzeća koji sada izigravaju preduzetnike. U haosu privatizacije su zgrabili deo zajedničkog kapital koji je celo društvo stvaralo, ali oni sami su nesposobni da bilo šta stvore. Prošlo je dvadeset godina od početka privatizacije a sve što su ti velevažni privatnici koji velevažno zasedaju u Klubu privrednika u Šekspirovoj uspeli da urade to je ili da rasprodaju ono što su opljačkali ili da kukumavče kako su im nameti prema društvu veliki.Drugim rečima - dozvolite nam da zapošljavamo radnike za 50 ili 100 evra mesečno, da ne plaćamo doprinose pa ćete videti kako smo mi genijalni i uspešni.

@ Zoran Đorđević

Ne nužno. Ako se osvrnemo na period tzv. države blagostanja, videćemo značajnu prevlast države (politike). Autor započinje tekst citatom Frenklina Ruzvelta, čiji New Deal označava prekretnicu u tom pravcu. Ovo je posebno izraženo nakon Drugog svetskog rata, prvenstveno pod uticajem socijalističkih pokreta i socijalističkih revolucija. Taj period traje sve do pojave Regana i Tačerke, mada se zadržao u skandinavskim zemljama.

Potpuna liberalizacija jednako anarhija.

Kako se razvija strateška privredna grana neke države? Stihijski, liberalno? Npr. japanska autoindustrija, indijski softverski inžinjerig, ruski gas, kosmički program, vojna industrija, američka informatička industrija, holandska poljoprivreda, atomska energija...

@Robespjer
Ne nužno, svakako. Tu se slažemo. Ja imam na umu ono što se zove "zaštita investicija". Setite se samo intervencija u Gvatemali zbog zaštite interesa "Junajted Frut" kompanije. Potražite na Guglu članak: A "killing field" in the Americas: US policy in Guatemala. I brojnih drugih širom sveta. Uostalom i svi kolinijalni ratovi su vođeni zbog pljačke. Sve do ovog poslednjeg u Libiji.
A apropo ovoga što ste rekli:često mi je u pameti nešto što sam pre pedesetak godina čuo od jednog starog, mudrog čoveka: "Najveću korist od socijalizma imala je radnička klasa na Zapadu". Onda mi to nije bilo jasno i zvučalo je nadasve jeretički, ali mi je sad jasno.

Pomenuta deetatizacija u SFRJ i jeste i nije išla u korist radnog naroda. Naime, naglašena želja da se sistem razlikuje od državnog socijalizma imala je za posledicu da su radni kolektivi faktički bez državne kontrole odlučivali o raspodeli dohotka i ličnih dohodaka. A to je dalje imalo za posledicu da su radnici iz kapitalno intenzivnih grana (kao što je recimo elektroprivreda) faktički eksploatisali radnike iz radno intenzivnih grana kao što je tekstilna industrija. Rešenje je bilo relativno jednostavno. Na nivou države usvojiti pravila o nekoj vrsti platnih razreda kako se ne bi desilo da portir u EPS-u ima trostruko veći LD od VK radnika iz "Prvog maja" u Pirotu. Međutim smatralo se da bi to bilo nedopustivno mešanje države u samoupravna prava radnika.

"obezbeđivanje stabilnog poslovnog ambijenta"

Zašto bi država to obezbeđivala ako je po definiciji ekonomski nekompetentna i štetna? Ako je takva, otkuda joj znanja za izgradnju poslovnog ambijenta?

To je paradoks koji govori o suštini. Država navodno treba da bude servis globalnog tržišta, što nije njena ulog niti je ikada bila.

U suštini država bi trebalo da potpomogne prisvajanje sopstvenih resursa od trane globalnog tržišta. Ta igra može da odgovara samo bogatim državama da bi posredovanjem tržišta opljačkale siromašne države.

@kvazifrancuz:



I onda narod bukvalno umire od gladi. Videli smo već više puta.

Inače, dobro je da imamo i ovakve komentatore, da se ljudi uvere kako su sve teorije i prakse nastale na zapadu varijante istog.