Pesnici poju,
Gugl pokrštava KiM,
a mi jadikujemo,
ništa ne preduzimamo.
Dokle, dokle, dokle?
Preporuke:
28
2
2
utorak, 02 april 2013 22:47
SRBIN IZ UVERENjA
(Baš kao što u selu Skivjane, kraj Đakovice, na temelju nekdanje crkve stoji džamija, a u kapiju, na kuli koju samo sokak deli od džamije, uzidan je kompletan crkveni portal.
Upravo tako je i sa ljudima, baš tako.Hrišćani po porijeklu a sada muslimani.Kako se samo život zna poigrati sa ljudskim sudbinama.Samo srećan je onaj ko zna tu istinu i sa svojim porijekom čuva ono zajedničko a to je nacionalna svijest o zajedničkoj pripadnosti jednom srpskom narodu.E sad sve je postupak neko će otići i dalje u svome srpstvu (oni najači) poput Kusturice i vratiti se u okrilje hrišćanstva a i oni drugi mi nisu ništa manje dragi, poput Meše Selimovića, Alije Konjhodžića, i drugih spomenutih i nespomenutih, pout ovih u ovoj knjizi na linku, koju toplo preporučujem svima.U perpesktivi stvorit ćemo političku pstranku srpskih muslimana, kao opziciju svim onima koji bi da djeluju kontra srpstva.
Knjiga na linku:
http://sr.scribd.com/doc/2212143/Poznati-Srbi-muslimani
Preporuke:
23
2
3
utorak, 02 april 2013 23:39
SRBIN IZ UVERENjA
Eto asurda da čovjek sam sebi ne povjeruje, primjer Husein kapetan Gradaščević, svojataju ga kao jednog od najvećih Bošnjaka muslimana a čovjek bio Srbin, od oca Somaha i mjake Đurđijanke.I taj Gradaščević udari po Turcima i sa njima se sukobi u bitici na Kosovu!Baš zanimljivo da takav čovjek može biti sada uzor nekog bošnjaštva a bošnjaštvo se neraskidivo veže za Islam ,a Gradaščević tuže islaksme Turke Osmanilije.To samo može Srbin uraditi baš što je Gradaščević i bio Srbin, baš kao što to lijepo objašnjava knjiga na linku:
Dok se Srbi ne vrate u Metohiju i na Kosovo neće im biti sreće. „Srpski Bog“ je tamo! Tamo je univerzum koji rađa, hrani i iz koga raste ovaj narod. Prekinuta „pupčana vrpca“ Srba s Metohijom i Kosovom razlog je ove granulacije svesti, nekoherentnog življenja, izgubljenosti pred izazovima, večitim traganjem traganjem za „ nekim saveznicima“. Saveznik Srba je unutra, u sebi, u samim Srbima. Taj saveznik Srbima je govorio šta je stid i šta je sram. Šta te čini čovekom a šta stokom. Nisu ti majka i otac samo stvorili superego (ponašanje u skladu s društvenim normama) i pošteni refleksni, nagonski odgovor na nepravdu. Pre majke i oca „metohijskokosovska straža“ u tebi te je čuvala i pre nego što si prohodao, ej Srbine!...
Preporuke:
20
2
5
utorak, 02 april 2013 23:49
Miloš Marić
Hvala vam što ste se sjetili dva velika imena: Bogavca, autora najboljih reportaža koje komotno odmah mogu da idu u udžbenike (posebno ona čuvena ratna sa Ozrena) i Dobrice Erića, ovi akademci kažu nepismenog, a ja kažem sjajnog slikara Srbije i Srba kroz pjesme. Čast mi je da sam se sa njima družio.
Preporuke:
24
2
6
utorak, 02 april 2013 23:50
Rin o-o to
... Kao što sam ranije pomenuo, arhetipska demontaža u Srba (odricanjem od Metohije i Kosova) učinila je da Srbi danas nesrećni lutaju dok im belosvetski gulanferi, kao psima, bacaju „zlatoizgledne koske“. Srbima Metohiju i Kosovo niko ne može da otme, nikakvom silom, niti papirima prevare, propagandom za „bolje sutra“ ali samo ako su Srbi Srbi. Ako Srbi nedaju niko ne može da ga otme jer Metohija i Kosovo nikada neće odustati od Srba! Onaj ko je rodio Srbe taj od svoje dece neodustaje. Metohija i Kosovo čekaju na Srbe! Od Srba, dakle, zavisi.
Preporuke:
27
2
7
sreda, 03 april 2013 01:16
Rin o-o to
Oprostite, ali u Zoču (Zočištu) vekovima se nalaze mošti sv. Vrača, Kozme i Damjana. Da li nekome ovde nešto nije jasno? Tek obnovljena crkava je na udaru indukovane huliganske šiptarske horde. Sv. Vrači, Kozma i Damjan se slave ovde kao lekarska slava?! Šta srpske lekare sprečava da odbrane svoje svece i slavu ovih dobročinitelja i čudotvoraca? Šta ih sprečava da podignu šator ispred ovog svetog mesta u njegovu zaštitu? Šta je ovo, vampirskosektaški ritual tzv. šiptarske mladosti? Alo, doktori, lekari? Alo, Srbi jer vam oni ruše i lekarsku bazu i slavu koja je iz toga proistekla? Ove mošti ima da se brane! Inače, slavu i moć da lečite ima da nemate! Zar stoka slavu da vam ukida, Srbi?! Alo, lekarska komoro! Aloooooooooo, bre!!!
Preporuke:
19
3
8
sreda, 03 april 2013 06:35
jednorog
@Rin o-o to
Posle je bio slavski ručak u orahovačkoj Crkvi, koja je, jer se tako sada mora, pretvorena u groblje. Par godina kasnije, zid porte je popustio, pa su se kosti mučenika srpskih rasule po putu. U Zočištu sam bio i kad se obnavljalo, poslednji put 2008, mnogo toga je bilo obavljeno, jedino su morale kamene ploče da se menjaju na krovu crkve. Bio sam deo te obnove i hvala Bogu što me je udostojio. Svete mošti su bile u hramu. Šiptari su sami tražili da se manastir obnovi, jer su im se, "iz ničega", svakava zla dešavala. Onda, samo par meseci kasnije, žuto-crvena uprava je uhapsila Peđu i čitavu građevinsku operativu, a po nalogu Bajdena smenila vladiku. Pa, ipak, i pored sveg zla na Kosovu i u Nemanjinoj, i pored mnoštva ličnih stradanja, služe se liturgije u Zočištu, a mošti Sv. Vrača deluju. Bože zdravlja, pa i ove godine da se zaputim tamo. Tamo je izvor naše snage, naš arhetip, ne u Beogradu: u Crkvi, ne u Skupštini.
Preporuke:
20
2
9
sreda, 03 april 2013 10:37
jednorog
@ Rin o-o to
Iz nekih čudnih razloga, izostao je prvi deo teksta. Reč je o Zočištu: bio sam na prvoj slavskoj liturgiji, 14 jula 2002, posle rušenja manastira. Sva sila američkih vojnika, plus nemački i ko zna čiji, oko manastira masa Šiptara, besna što njihovo rušenje nije dalo rezultat. Jer, služena je liturgija na razvalini. OPET i UPRKOS! Onda je krenula obnova. Zahvalan sam Bogu što sam bio deo toga i učestvovavo u obnovi. Poslednji put, bio sam u Zočištu 2008, trebalo je promeniti krovne ploče. Na toj slavskoj liturgiji 2002, uplašeni su bili vojnici Kfora, izbezumeljeni su bili Šiptari, mi, koji smo sa vladikom Artemijem, monaštvom i sveštenstvom, učestvovali - iskreno smo uživali. Siroti američki "nepobedivi" vojnici su nas molili da što pre krenemo. Na kraju smo mi štitili njih. E, sad ideo onaj deo o slavskom ručku, uz napomenu da su, tokom ručka ti isti US(r)A-heroji stajali sa strane i držali otkočene automate uperene u nas koji smo srkali supu (kao što teroristi i rade).
Preporuke:
16
2
10
sreda, 03 april 2013 23:29
Rin o-o to
@jednorog - Hvala Vam na ovoj čudesnoj priči koja kao da je (i jeste) iz svetog pisma. Bog Vam dao! Pozdrav!
.jpg)
Gugl pokrštava KiM,
a mi jadikujemo,
ništa ne preduzimamo.
Dokle, dokle, dokle?
Upravo tako je i sa ljudima, baš tako.Hrišćani po porijeklu a sada muslimani.Kako se samo život zna poigrati sa ljudskim sudbinama.Samo srećan je onaj ko zna tu istinu i sa svojim porijekom čuva ono zajedničko a to je nacionalna svijest o zajedničkoj pripadnosti jednom srpskom narodu.E sad sve je postupak neko će otići i dalje u svome srpstvu (oni najači) poput Kusturice i vratiti se u okrilje hrišćanstva a i oni drugi mi nisu ništa manje dragi, poput Meše Selimovića, Alije Konjhodžića, i drugih spomenutih i nespomenutih, pout ovih u ovoj knjizi na linku, koju toplo preporučujem svima.U perpesktivi stvorit ćemo političku pstranku srpskih muslimana, kao opziciju svim onima koji bi da djeluju kontra srpstva.
Knjiga na linku:
http://sr.scribd.com/doc/2212143/Poznati-Srbi-muslimani
http://sr.scribd.com/doc/72666049/2212143-Poznati-Srbi-muslimani
Posle je bio slavski ručak u orahovačkoj Crkvi, koja je, jer se tako sada mora, pretvorena u groblje. Par godina kasnije, zid porte je popustio, pa su se kosti mučenika srpskih rasule po putu. U Zočištu sam bio i kad se obnavljalo, poslednji put 2008, mnogo toga je bilo obavljeno, jedino su morale kamene ploče da se menjaju na krovu crkve. Bio sam deo te obnove i hvala Bogu što me je udostojio. Svete mošti su bile u hramu. Šiptari su sami tražili da se manastir obnovi, jer su im se, "iz ničega", svakava zla dešavala. Onda, samo par meseci kasnije, žuto-crvena uprava je uhapsila Peđu i čitavu građevinsku operativu, a po nalogu Bajdena smenila vladiku. Pa, ipak, i pored sveg zla na Kosovu i u Nemanjinoj, i pored mnoštva ličnih stradanja, služe se liturgije u Zočištu, a mošti Sv. Vrača deluju. Bože zdravlja, pa i ove godine da se zaputim tamo. Tamo je izvor naše snage, naš arhetip, ne u Beogradu: u Crkvi, ne u Skupštini.
Iz nekih čudnih razloga, izostao je prvi deo teksta. Reč je o Zočištu: bio sam na prvoj slavskoj liturgiji, 14 jula 2002, posle rušenja manastira. Sva sila američkih vojnika, plus nemački i ko zna čiji, oko manastira masa Šiptara, besna što njihovo rušenje nije dalo rezultat. Jer, služena je liturgija na razvalini. OPET i UPRKOS! Onda je krenula obnova. Zahvalan sam Bogu što sam bio deo toga i učestvovavo u obnovi. Poslednji put, bio sam u Zočištu 2008, trebalo je promeniti krovne ploče. Na toj slavskoj liturgiji 2002, uplašeni su bili vojnici Kfora, izbezumeljeni su bili Šiptari, mi, koji smo sa vladikom Artemijem, monaštvom i sveštenstvom, učestvovali - iskreno smo uživali. Siroti američki "nepobedivi" vojnici su nas molili da što pre krenemo. Na kraju smo mi štitili njih. E, sad ideo onaj deo o slavskom ručku, uz napomenu da su, tokom ručka ti isti US(r)A-heroji stajali sa strane i držali otkočene automate uperene u nas koji smo srkali supu (kao što teroristi i rade).