Песници поју,
Гугл покрштава КиМ,
а ми јадикујемо,
ништа не предузимамо.
Докле, докле, докле?
Препоруке:
28
2
2
уторак, 02 април 2013 22:47
СРБИН ИЗ УВЕРЕЊА
(Баш као што у селу Скивјане, крај Ђаковице, на темељу некдање цркве стоји џамија, а у капију, на кули коју само сокак дели од џамије, узидан је комплетан црквени портал.
Управо тако је и са људима, баш тако.Хришћани по поријеклу а сада муслимани.Како се само живот зна поиграти са људским судбинама.Само срећан је онај ко зна ту истину и са својим поријеком чува оно заједничко а то је национална свијест о заједничкој припадности једном српском народу.Е сад све је поступак неко ће отићи и даље у своме српству (они најачи) попут Кустурице и вратити се у окриље хришћанства а и они други ми нису ништа мање драги, попут Меше Селимовића, Алије Коњхоџића, и других споменутих и неспоменутих, поут ових у овој књизи на линку, коју топло препоручујем свима.У перпесктиви створит ћемо политичку пстранку српских муслимана, као опзицију свим онима који би да дјелују контра српства.
Књига на линку:
http://sr.scribd.com/doc/2212143/Poznati-Srbi-muslimani
Препоруке:
23
2
3
уторак, 02 април 2013 23:39
СРБИН ИЗ УВЕРЕЊА
Ето асурда да човјек сам себи не повјерује, примјер Хусеин капетан Градашчевић, својатају га као једног од највећих Бошњака муслимана а човјек био Србин, од оца Сомаха и мјаке Ђурђијанке.И тај Градашчевић удари по Турцима и са њима се сукоби у битици на Косову!Баш занимљиво да такав човјек може бити сада узор неког бошњаштва а бошњаштво се нераскидиво веже за Ислам ,а Градашчевић туже ислаксме Турке Османилије.То само може Србин урадити баш што је Градашчевић и био Србин, баш као што то лијепо објашњава књига на линку:
Док се Срби не врате у Метохију и на Косово неће им бити среће. „Српски Бог“ је тамо! Тамо је универзум који рађа, храни и из кога расте овај народ. Прекинута „пупчана врпца“ Срба с Метохијом и Косовом разлог је ове гранулације свести, некохерентног живљења, изгубљености пред изазовима, вечитим трагањем трагањем за „ неким савезницима“. Савезник Срба је унутра, у себи, у самим Србима. Тај савезник Србима је говорио шта је стид и шта је срам. Шта те чини човеком а шта стоком. Нису ти мајка и отац само створили суперего (понашање у складу с друштвеним нормама) и поштени рефлексни, нагонски одговор на неправду. Пре мајке и оца „метохијскокосовска стража“ у теби те је чувала и пре него што си проходао, еј Србине!...
Препоруке:
20
2
5
уторак, 02 април 2013 23:49
Милош Марић
Хвала вам што сте се сјетили два велика имена: Богавца, аутора најбољих репортажа које комотно одмах могу да иду у уџбенике (посебно она чувена ратна са Озрена) и Добрице Ерића, ови академци кажу неписменог, а ја кажем сјајног сликара Србије и Срба кроз пјесме. Част ми је да сам се са њима дружио.
Препоруке:
24
2
6
уторак, 02 април 2013 23:50
Рин о-о тo
... Као што сам раније поменуо, архетипска демонтажа у Срба (одрицањем од Метохије и Косова) учинила је да Срби данас несрећни лутају док им белосветски гуланфери, као псима, бацају „златоизгледне коске“. Србима Метохију и Косово нико не може да отме, никаквом силом, нити папирима преваре, пропагандом за „боље сутра“ али само ако су Срби Срби. Ако Срби недају нико не може да га отме јер Метохија и Косово никада неће одустати од Срба! Онај ко је родио Србе тај од своје деце неодустаје. Метохија и Косово чекају на Србе! Од Срба, дакле, зависи.
Препоруке:
27
2
7
среда, 03 април 2013 01:16
Рин о-о тo
Опростите, али у Зочу (Зочишту) вековима се налазе мошти св. Врача, Козме и Дамјана. Да ли некоме овде нешто није јасно? Тек обновљена цркава је на удару индуковане хулиганске шиптарске хорде. Св. Врачи, Козма и Дамјан се славе овде као лекарска слава?! Шта српске лекаре спречава да одбране своје свеце и славу ових доброчинитеља и чудотвораца? Шта их спречава да подигну шатор испред овог светог места у његову заштиту? Шта је ово, вампирскосекташки ритуал тзв. шиптарске младости? Ало, доктори, лекари? Ало, Срби јер вам они руше и лекарску базу и славу која је из тога проистекла? Ове мошти има да се бране! Иначе, славу и моћ да лечите има да немате! Зар стока славу да вам укида, Срби?! Ало, лекарска коморо! Алоооооооооо, бре!!!
Препоруке:
19
3
8
среда, 03 април 2013 06:35
једнорог
@Рин о-о то
После је био славски ручак у ораховачкој Цркви, која је, јер се тако сада мора, претворена у гробље. Пар година касније, зид порте је попустио, па су се кости мученика српских расуле по путу. У Зочишту сам био и кад се обнављало, последњи пут 2008, много тога је било обављено, једино су морале камене плоче да се мењају на крову цркве. Био сам део те обнове и хвала Богу што ме је удостојио. Свете мошти су биле у храму. Шиптари су сами тражили да се манастир обнови, јер су им се, "из ничега", свакава зла дешавала. Онда, само пар месеци касније, жуто-црвена управа је ухапсила Пеђу и читаву грађевинску оперативу, а по налогу Бајдена сменила владику. Па, ипак, и поред свег зла на Косову и у Немањиној, и поред мноштва личних страдања, служе се литургије у Зочишту, а мошти Св. Врача делују. Боже здравља, па и ове године да се запутим тамо. Тамо је извор наше снаге, наш архетип, не у Београду: у Цркви, не у Скупштини.
Препоруке:
20
2
9
среда, 03 април 2013 10:37
једнорог
@ Рин о-о то
Из неких чудних разлога, изостао је први део текста. Реч је о Зочишту: био сам на првој славској литургији, 14 јула 2002, после рушења манастира. Сва сила америчких војника, плус немачки и ко зна чији, око манастира маса Шиптара, бесна што њихово рушење није дало резултат. Јер, служена је литургија на развалини. ОПЕТ и УПРКОС! Онда је кренула обнова. Захвалан сам Богу што сам био део тога и учествоваво у обнови. Последњи пут, био сам у Зочишту 2008, требало је променити кровне плоче. На тој славској литургији 2002, уплашени су били војници Кфора, избезумељени су били Шиптари, ми, који смо са владиком Артемијем, монаштвом и свештенством, учествовали - искрено смо уживали. Сироти амерички "непобедиви" војници су нас молили да што пре кренемо. На крају смо ми штитили њих. Е, сад идео онај део о славском ручку, уз напомену да су, током ручка ти исти УС(р)А-хероји стајали са стране и држали откочене аутомате уперене у нас који смо сркали супу (као што терористи и раде).
Препоруке:
16
2
10
среда, 03 април 2013 23:29
Рин о-о тo
@једнорог - Хвала Вам на овој чудесној причи која као да је (и јесте) из светог писма. Бог Вам дао! Поздрав!
.jpg)
Гугл покрштава КиМ,
а ми јадикујемо,
ништа не предузимамо.
Докле, докле, докле?
Управо тако је и са људима, баш тако.Хришћани по поријеклу а сада муслимани.Како се само живот зна поиграти са људским судбинама.Само срећан је онај ко зна ту истину и са својим поријеком чува оно заједничко а то је национална свијест о заједничкој припадности једном српском народу.Е сад све је поступак неко ће отићи и даље у своме српству (они најачи) попут Кустурице и вратити се у окриље хришћанства а и они други ми нису ништа мање драги, попут Меше Селимовића, Алије Коњхоџића, и других споменутих и неспоменутих, поут ових у овој књизи на линку, коју топло препоручујем свима.У перпесктиви створит ћемо политичку пстранку српских муслимана, као опзицију свим онима који би да дјелују контра српства.
Књига на линку:
http://sr.scribd.com/doc/2212143/Poznati-Srbi-muslimani
http://sr.scribd.com/doc/72666049/2212143-Poznati-Srbi-muslimani
После је био славски ручак у ораховачкој Цркви, која је, јер се тако сада мора, претворена у гробље. Пар година касније, зид порте је попустио, па су се кости мученика српских расуле по путу. У Зочишту сам био и кад се обнављало, последњи пут 2008, много тога је било обављено, једино су морале камене плоче да се мењају на крову цркве. Био сам део те обнове и хвала Богу што ме је удостојио. Свете мошти су биле у храму. Шиптари су сами тражили да се манастир обнови, јер су им се, "из ничега", свакава зла дешавала. Онда, само пар месеци касније, жуто-црвена управа је ухапсила Пеђу и читаву грађевинску оперативу, а по налогу Бајдена сменила владику. Па, ипак, и поред свег зла на Косову и у Немањиној, и поред мноштва личних страдања, служе се литургије у Зочишту, а мошти Св. Врача делују. Боже здравља, па и ове године да се запутим тамо. Тамо је извор наше снаге, наш архетип, не у Београду: у Цркви, не у Скупштини.
Из неких чудних разлога, изостао је први део текста. Реч је о Зочишту: био сам на првој славској литургији, 14 јула 2002, после рушења манастира. Сва сила америчких војника, плус немачки и ко зна чији, око манастира маса Шиптара, бесна што њихово рушење није дало резултат. Јер, служена је литургија на развалини. ОПЕТ и УПРКОС! Онда је кренула обнова. Захвалан сам Богу што сам био део тога и учествоваво у обнови. Последњи пут, био сам у Зочишту 2008, требало је променити кровне плоче. На тој славској литургији 2002, уплашени су били војници Кфора, избезумељени су били Шиптари, ми, који смо са владиком Артемијем, монаштвом и свештенством, учествовали - искрено смо уживали. Сироти амерички "непобедиви" војници су нас молили да што пре кренемо. На крају смо ми штитили њих. Е, сад идео онај део о славском ручку, уз напомену да су, током ручка ти исти УС(р)А-хероји стајали са стране и држали откочене аутомате уперене у нас који смо сркали супу (као што терористи и раде).