Treba naglasiti da intenziviranje saradnje s Razvojnom bankom Kine i kineskim kompanijama na izgradnji koridora (kao i saradnje s Rusijom na polju energetske infrastrukture i rekonstrukciji železničke mreže) ne samo da ne bi bilo u koliziji sa „evropskim težnjama“ Srbije, već bi zapravo bilo potpuno u evropskom trendu – dovoljno je pomenuti da je Kina drugi ekonomski partner EU i najveći strani investitor u Nemačkoj. Ovom saradnjom Srbija bi prvi put posle više decenija išla u susret događajima i promenama u svetskoj ekonomiji i (geo)politici, čime bi stekla i povećanu otpornost na pritiske određenih spoljnih centara moći koji ne ispoljavaju entuzijazam u podsticanju ekonomskog razvoja i napretka Srbije.
Ovome se nema sta dodati! Bravo, profesore!
Preporuke:
42
1
3
subota, 06 april 2013 11:42
Nik
Hvala Bogu da u Srbiji još ima normalnih i pametnih ekonomista
Preporuke:
36
1
4
subota, 06 april 2013 13:59
Srđa
Celokupna mreža, izvedena i projektovana, putna i železnička ima ozbiljne i velike promašaje u sebi koji uslovljavaju gubitke, smanjen obim saobraćaja i povećane troškove izgradnje i održavanja.
Luke, aerodromi, industrijske i komercijalne zone su pozicionirane bez obaziranja na saobraćajne pravce, previše su blizu naselja i/ili nisu opremljene adekvatno.
Ovaj tekst nastavlja tradiciju privilegovanja drumskog i avionskog nad železničkim i rečnim saobraćajem - što je za Srbiju nedopustiv previd s obzirom da ima podjednake potencijale za sva četiri vida saobraćaja.
Preporuke:
13
21
5
subota, 06 april 2013 14:04
Srđa
Podaci u vezi sa drumskim saobraćajem
Nije relavantno ukrštanje podataka dužine puteva i broja automobila.
Tačnije dužina puteva sama po sebi ne znači ništa.
Na pr. može postojati put kroz Saharu, i prikazati se u statističkim podacima a da taj put nikome, ili gotovo nikome ne koristi.
Broj motornih vozila samo po sebi ne znači ništa.
Na pr. jedan se vozi 5 minuta do posla, parkira i auto je tu narednih 8-10 sati do sledeće petominutne vožnje, drugi se pak ne vozi uopšte a treći je taksista.
Naravno, izvesno je da zbog parafiskalnog opterećenja prilikom godišnje registracije, broj registrovanih vozila opada.
Izvesno je da ako vlasti pooštre uslove za posedovanje, kupovinu i uvoz auta, poveća akcize i putarine, vožnja opet postane privilegija.
Preporuke:
10
21
6
subota, 06 april 2013 14:18
Dušan Novi Sad
Glavno pitanje za svaku nacionalnu ekonomiju nije da li vam trebaju auto-putevi,nego šta ćete prevoziti tim putevima.
Srbija gradi auto-put parama kojih nema/skupim kreditima ili budućim koncesijama/ kojima niko neće hteti da putuje.
Dobar primer je Španija,zemlja koja ima više auto-puteva od Nemačke ! i koja je država trenutno u najvećoj ekonomskoj krizi-upravo Španija !
Dakle,kao zaključak,Srbija ne treba da forsira gradnju auto- puteva nego da prvo razvija industriju i proizvodnju razmenjivih dobara/proizvodnja hrane,drvne industrije,farmaceutska i tekstilna industrija i sl./.
Preporuke:
11
21
7
subota, 06 april 2013 14:19
Srđa
Valja odgovoriti na nekoliko pitanja pre svega:
- gde ljudi žive,
- gde ljudi rade,
- koji robni transport i gde se odvija,
- koji međunarodni saobraćaj se odvija kroz zemlju...
Preporuke:
7
18
8
subota, 06 april 2013 18:39
Ben
@Srdjo, šta te svrbi? Kao da nisi ni pročitao članak, već samo naslov. Srđo, vidim da te boli što ipak ima u Srbiji ljudi koji mogu da raskriju maglu koju širite takvi kao ti, već 15 godina.
Ne vredi ti trolovanje Srđo, istina je jača od laži i prevara.
Preporuke:
24
3
9
subota, 06 april 2013 18:41
mari
"Izgradnjom koridora X i XI i uspostavljanjem efikasne nacionalne saobraćajne infrastrukture obnovio bi se značaj Srbije u transnacionalnoj i panevropskoj saobraćajnoj mreži i povećao njen geopolitički uticaj u ovom delu Evrope. Uz to, intenzivan i promišljen razvoj saobraćajne infrastrukture Srbije omogućava nekonfliktno usklađivanje nacionalne razvojne politike sa evropskim i evroazijskim razvojnim procesima."
Pa upravo TO je razlog zbog kojeg i miniraju završetak koridora 10, kao i druge infrastrukturne rojekte u Srbiji! Šta će im razvijena Srbija, treba im ovakva mrcina kakvu je napraviše Dinkić, Đelić, Đilas, Vlahović,...
Jako kvalitetan članak, prepun informacija kojih nema u srpskoj javnosti. Hvala.
Preporuke:
25
0
10
subota, 06 april 2013 18:45
jov.o
Vrlo zanimljiva analiza, precizno, logično i razumljivo štivo. Ovo da pročitaju srpski političari i resorni ministri i da se ne zanose EU-fantazmima kad imaju realno i vrlo islativu alternativu za razvoj infrastrukture.
Preporuke:
22
0
11
subota, 06 april 2013 18:50
uzred
Odličan članak, bravo za autora!
I naravno da su se hitro javili mineri "Srđa", "Dušan N.Sad".. iz poznate hrvatsko-mađarske ekipe sabotera sa izlizanim floskulama tipa "Šta će Srbiji novi putevi, to nije isplativo..." i sličnim nebulozama. Al ne vredi, argumenti prof. Aćimovića su ubitačno logični.
Preporuke:
26
0
12
subota, 06 april 2013 18:56
Marijan V.
Srdja: Valja odgovoriti na nekoliko pitanja pre svega:
- gde ljudi žive,
- gde ljudi rade,
- koji robni transport i gde se odvija,
- koji međunarodni saobraćaj se odvija kroz zemlju...
Srdjo, zasto za pocetak ne procitate tekst, pa eventualno prokomentarisete ono sto u njemu pise?
Preporuke:
22
1
13
subota, 06 april 2013 19:03
slučajni prolaznik
Bravo, majstore, rekao si sve što treba reći. Ako ima pameti u vlasti, poslušaće ove neoborive argumente.
Preporuke:
16
0
14
subota, 06 april 2013 20:52
Srdja
Nije tekst los nego nepotpun (razmatra uglavnom drumski saobracaj). I ne samo da je tekst dobrodosao vec izrazavam nadu da ce biti jos mnogo vise tesktova ovakvog kvaliteta s obzirom da se radi o temi koja pored toga sto je znacajna, njenim se izrabljivanjem (nekritickim) u predizbornim kampanjama dozvolilo da se spusti na najnize lestve politikantstva, korupcije i zloupotrebe.
Preporuke:
5
20
15
subota, 06 april 2013 20:57
Srdja
Primedbe nisu upucene kako bi se sprecio razvoj saobracaja, vec unapredio njegov kvalitet sa sto manje novca. Na kraju krajeva, ako ko ima primedbu na tacnost mojih komentara ili pitanje, neka napise. Ono sto Dusan NS napisao je tacno ali je zakljucak pogresan jer kao i sve druge stvari i saobracaj se moze raditi pravilno ili pogresno, skupo ili jeftino.
Preporuke:
4
19
16
subota, 06 april 2013 21:05
dox
Izvrsna analiza i to u pravom trenutku.
Saberite se, ljudi, vidite da vam sa briselsko-nemackim gazdama ne ide. Okrenite se saradnji sa onim zemljama koje su buducnost i koje i imaju i umeju da pomognu da se Srbija digle sa kolena. Odmah sad. Bez oklevanja.
Preporuke:
20
1
17
subota, 06 april 2013 21:07
Srdja
Sto se tice razvoja drumskog saobracaja, a on je jedini koji vlasti pokusavaju da razvijaju, valja primetiti da je isti potpuno orijentisan ka strancima iako ti cine neznatan udeo saobracaja u Srbiji pa je strategija tako i postavljena: medjunarodni pravci/koridori/autoputevi imaju prednost prema nacionalnim/magistralnim iako su prvi skuplji i ne resavaju sve teritorijalne potrebe.
Preporuke:
4
9
18
subota, 06 april 2013 21:45
istocni koridor
Autor: Ugledajmo se i primenimo razvojno iskustvo zemlje koja danas predstavlja lokomotivu svetske privrede.
– „Ako želiš da budeš bogat, prvo gradi puteve” (kineska poslovica)
Slazem se, ali ze to potrebno da zemlja bude suverena, a ne protektorat kakva je danasnja Srbija.
U svakom slucaju, pohvala autoru i redakciji na neobicno kvalitetnom stivu o vise nego vaznoj temi.
Preporuke:
11
0
19
subota, 06 april 2013 23:24
Mila
Zanimljiv, informativan tekst, pruža dosta povoda za razmišljanje. Možda je malo zatrpan dramatičnim vestima, ali svakako podrška objavljivanju ovakvih članaka koji osvetljavaju tužnu srpsku ekonomsku zbilju.
Preporuke:
12
0
20
nedelja, 07 april 2013 00:01
marija
Korektan, pregledan i pametan članak. Pitanje je da li ovde u ovom političkom kupleraju ima ko to da čita, razume i izvede konsekvence za praktično postupanje.
Preporuke:
13
0
21
nedelja, 07 april 2013 12:54
dejan
Nacrtao vam covek crno na belo - sta dobijate, sta gubite od saradnje sa Eu i saradnje sa Kinom i Rusijom, prst na celo i uzmite se u pamet! I na posao!
Preporuke:
9
0
22
nedelja, 07 april 2013 15:35
predlog
Hvala za članak!
Nije mi jasno čemu služi tzv. zaustavna traka na autoputevima. To je skoro jedna trećina novca u izgradnji, a ne koriste se, sem izuzetno.
Zar nije bolje da se i ona koristi za saobraćaj, a da na svakih 5 km postoji mali prostor-proširenje za slučaj kvara (što se dešava sve ređe zahvaljujući kvalitetu i standardima savremenih vozila)- plus parkinzi, moteli, restorani, benzinske pumpe ...
Put sa slike bi tako imao šest umesto četiri trake, uz minimalno ulaganje.
Preporuke:
9
0
23
nedelja, 07 april 2013 16:52
RADO
Mogao je poštovani profesor da uporedi samo dva podatka: 1. Koliko dugo se gradi koridor 10 i
2. Omladinske radne brigade prugu Šamac - Sarajevo u dužini od 220 km.su izgradile 1947. godine u periodu od 1. marta do 29. novembra.
Da li Vam ovaj podatak nešto govori?
Preporuke:
11
0
24
nedelja, 07 april 2013 22:33
Dino Zoranić
Spas Srbije je na Istoku!
Preporuke:
10
0
25
ponedeljak, 08 april 2013 14:04
Ne slažem se
Naprotiv:
Tanka crna linija, Siniša Stefanović, petak, 25. decembar 2009.
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/tanka-crna-linija.html
Uv(ij)ek ista priča, Siniša Stefanović, ponedeljak, 06. septembar 2010.
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uvijek-ista-prica.html
(pogledati i komentare)
Stari, na žalost i dalje aktuelan vic:
Znate li da je Regan ponudio Jugoslaviji deset "Peršinga" za deset ekonomista iste razorne moći?
Preporuke:
1
6
26
ponedeljak, 08 april 2013 21:17
Srdja
Sinisa Stefanovic je objasnio - zasto su ubacili ljudima u usi te koridore osim ako nije u pitanju jedna stetocinska politika.
Preporuke:
0
6
27
ponedeljak, 08 april 2013 23:25
miki
Srdja : Sinisa Stefanovic je objasnio - zasto su ubacili ljudima u usi te koridore osim ako nije u pitanju jedna stetocinska politika.
Koliko sam upoznat, Siniša Stefanović je istoričar. Ovo je prevashodno ekonomska tema.
Preporuke:
6
0
28
utorak, 09 april 2013 03:38
Srdja
Moze da bude i veterinar ali napisano ili ima smisla ili nema.
Saobracaj je ekonomsko, pravno, tehnicko a i politicko pitanje. Tehnicki aspekt je bazni i kada taj segment nije adekvatan onda ostali uvecavaju greske.
.jpg)
Ovome se nema sta dodati! Bravo, profesore!
Luke, aerodromi, industrijske i komercijalne zone su pozicionirane bez obaziranja na saobraćajne pravce, previše su blizu naselja i/ili nisu opremljene adekvatno.
Ovaj tekst nastavlja tradiciju privilegovanja drumskog i avionskog nad železničkim i rečnim saobraćajem - što je za Srbiju nedopustiv previd s obzirom da ima podjednake potencijale za sva četiri vida saobraćaja.
Nije relavantno ukrštanje podataka dužine puteva i broja automobila.
Tačnije dužina puteva sama po sebi ne znači ništa.
Na pr. može postojati put kroz Saharu, i prikazati se u statističkim podacima a da taj put nikome, ili gotovo nikome ne koristi.
Broj motornih vozila samo po sebi ne znači ništa.
Na pr. jedan se vozi 5 minuta do posla, parkira i auto je tu narednih 8-10 sati do sledeće petominutne vožnje, drugi se pak ne vozi uopšte a treći je taksista.
Naravno, izvesno je da zbog parafiskalnog opterećenja prilikom godišnje registracije, broj registrovanih vozila opada.
Izvesno je da ako vlasti pooštre uslove za posedovanje, kupovinu i uvoz auta, poveća akcize i putarine, vožnja opet postane privilegija.
Srbija gradi auto-put parama kojih nema/skupim kreditima ili budućim koncesijama/ kojima niko neće hteti da putuje.
Dobar primer je Španija,zemlja koja ima više auto-puteva od Nemačke ! i koja je država trenutno u najvećoj ekonomskoj krizi-upravo Španija !
Dakle,kao zaključak,Srbija ne treba da forsira gradnju auto- puteva nego da prvo razvija industriju i proizvodnju razmenjivih dobara/proizvodnja hrane,drvne industrije,farmaceutska i tekstilna industrija i sl./.
- gde ljudi žive,
- gde ljudi rade,
- koji robni transport i gde se odvija,
- koji međunarodni saobraćaj se odvija kroz zemlju...
Ne vredi ti trolovanje Srđo, istina je jača od laži i prevara.
Pa upravo TO je razlog zbog kojeg i miniraju završetak koridora 10, kao i druge infrastrukturne rojekte u Srbiji! Šta će im razvijena Srbija, treba im ovakva mrcina kakvu je napraviše Dinkić, Đelić, Đilas, Vlahović,...
Jako kvalitetan članak, prepun informacija kojih nema u srpskoj javnosti. Hvala.
I naravno da su se hitro javili mineri "Srđa", "Dušan N.Sad".. iz poznate hrvatsko-mađarske ekipe sabotera sa izlizanim floskulama tipa "Šta će Srbiji novi putevi, to nije isplativo..." i sličnim nebulozama. Al ne vredi, argumenti prof. Aćimovića su ubitačno logični.
- gde ljudi žive,
- gde ljudi rade,
- koji robni transport i gde se odvija,
- koji međunarodni saobraćaj se odvija kroz zemlju...
Srdjo, zasto za pocetak ne procitate tekst, pa eventualno prokomentarisete ono sto u njemu pise?
Saberite se, ljudi, vidite da vam sa briselsko-nemackim gazdama ne ide. Okrenite se saradnji sa onim zemljama koje su buducnost i koje i imaju i umeju da pomognu da se Srbija digle sa kolena. Odmah sad. Bez oklevanja.
– „Ako želiš da budeš bogat, prvo gradi puteve” (kineska poslovica)
Slazem se, ali ze to potrebno da zemlja bude suverena, a ne protektorat kakva je danasnja Srbija.
U svakom slucaju, pohvala autoru i redakciji na neobicno kvalitetnom stivu o vise nego vaznoj temi.
Nije mi jasno čemu služi tzv. zaustavna traka na autoputevima. To je skoro jedna trećina novca u izgradnji, a ne koriste se, sem izuzetno.
Zar nije bolje da se i ona koristi za saobraćaj, a da na svakih 5 km postoji mali prostor-proširenje za slučaj kvara (što se dešava sve ređe zahvaljujući kvalitetu i standardima savremenih vozila)- plus parkinzi, moteli, restorani, benzinske pumpe ...
Put sa slike bi tako imao šest umesto četiri trake, uz minimalno ulaganje.
2. Omladinske radne brigade prugu Šamac - Sarajevo u dužini od 220 km.su izgradile 1947. godine u periodu od 1. marta do 29. novembra.
Da li Vam ovaj podatak nešto govori?
Tanka crna linija, Siniša Stefanović, petak, 25. decembar 2009.
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/tanka-crna-linija.html
Uv(ij)ek ista priča, Siniša Stefanović, ponedeljak, 06. septembar 2010.
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uvijek-ista-prica.html
(pogledati i komentare)
Stari, na žalost i dalje aktuelan vic:
Znate li da je Regan ponudio Jugoslaviji deset "Peršinga" za deset ekonomista iste razorne moći?
Koliko sam upoznat, Siniša Stefanović je istoričar. Ovo je prevashodno ekonomska tema.
Saobracaj je ekonomsko, pravno, tehnicko a i politicko pitanje. Tehnicki aspekt je bazni i kada taj segment nije adekvatan onda ostali uvecavaju greske.