Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Kanal Dunav-Morava-Vardar-Egej skup i besmislen projekat

Komentari (34) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 petak, 08 februar 2013 13:19
Dragan
Skup jeste a dal je besmislen to je već pitanje.
Preporuke:
51
41
2 petak, 08 februar 2013 13:22
Jovan Masic
Postovano urednistvo,

Odlican,logican,strucan i vrlo edukativan clanak.

Nazalost,u nasoj,prilicno napacenoj zemlji,tesko da mogu da se cuju glasovi strucnjaka i ljdi od sireg znanja.

Nije ni cudo,kvalitetni ljudi ili odlaze ili nemaju dovoljno prodornosti i beskrupuloznosti da se za njih cuje.

Srdacno

J.M.
Preporuke:
48
20
3 petak, 08 februar 2013 13:35
teletabis
Kada ljudi bez ideje, samim tim i vizije, rade odgovoran posao, onda im na pamet padaju svakakve gluposti. Ne treba tu velike pameti, već samo malo razuma (što ovi nemaju) pa da samo postojeće pruge ubrzaju za transport. Mislite li da je Svet lud što pravi pruge za brzine preko 200 km/sat???
Preporuke:
44
11
4 petak, 08 februar 2013 14:02
Agent
Pohvala za članak. Autora pozivam da još više piše o ovome i da iznese još činjenica protiv ovog projekta kako ne bi upali u zamku da sebe opteretimo jednom skupom i promašenom investicijom koja će dodatno da nas osiromaši.
Preporuke:
52
16
5 petak, 08 februar 2013 14:14
vlada
opa, bato, pa opet hopaaaaa, i kuka i motika koja mrzi Srbiju digla se u zadnjih nekoliko dana protiv ovog projekta, interesantno je da naša vekovna braća šiptari čak traže da Ameri zaposednu Jug Srbije i time spreče izgradnju ovog kanala, hahaha, dovoljno mi je da vidim ko je sve protiv, i odmah shvaĆam da je ovo za Srbiju dobro
Preporuke:
48
49
6 petak, 08 februar 2013 14:19
roki
Kanal je strateski projekat koji bi uvezao pravoslavne i potencijalne zemlje koje se priokljucuju ruskom savezu, cilj je da se izbegne zavisnost od jadranskog mora, i odsece kosovska paradrzava u taktickom smislu.
Preporuke:
55
21
7 petak, 08 februar 2013 14:45
Aleksa
Hrvatska možda jeste kalirala gradeći autoputeve, ali pošto je sva onako kiflasta tj. bez strateške dubine, dobre komunikacije koje omogućavaju brz prevoz ljudtva i materijalno tehničkih sredstava hrvatskoj su od životne važnosti. To ulaganje je pre svega političko a ne ekonomsko pitanje. sa te strane i kanal Dunav-Morava-vardar može da se posmatra.
Preporuke:
36
7
8 petak, 08 februar 2013 14:45
Agent
Po plusevima minusima i pojedinim komentarima oseća se prisustvo nazadnjaka.
Preporuke:
40
27
9 petak, 08 februar 2013 14:52
Dr Milanko
zamolio bih da mi eko kaze sta je po struci pisac ovog teksta...ekspert Rosic. Bilo bi divno da znamo cime se i otkad on bavi i koliko dugo prati saobracaj i vodeni transport...
Nije sramota i nesto ne znati...i nije strasno ni o tome pisati...ali onda se mora obaviti razgovor sa nekoliko vrhunskih ekperata ili procitati dosta ekspertskih misljenja pa to citirati i u skladu sa situacijom...pod uslovom da je razme...zauzeti stav... ja sam na primer doktor nauka za jednu oblast ali nikada ne bih mogao pisati tako olako o ovoj oblasti jer ja tako mislim... To treba da ostane samo misljenje Rosica za njegove drugare...
naravno, kad Rosic postane legenda novinarstva kao nekada Tirnanic...onda moze sebi dozvoliti posle pola veka novinarstva da napise kolumnu o cemu god hoce...
Uci i citaj Rosicu...
Preporuke:
35
34
10 petak, 08 februar 2013 14:59
Agent@roki
Kanal treba da prođe kroz bjrm koja je okupirana od natoa a istovremeno srce šiptarske paradržave koju pokušavate da odstranite. Ako vam je do mora rečnim putem i nećete na Jadran, postoji put Dunavom do Konstance, već postoji infrastruktura, ništa ne košta i ide kroz pravoslavne, doduše takođe nato ali daleko stabilnije zemlje.
Preporuke:
55
9
11 petak, 08 februar 2013 15:20
Gavrilo Chetnikovic
Taj kanal bi mogao biti od vrlo vazhnog geostrateshkog znachaja, ako bi nosachi aviYona mogli ploviti njime.
Preporuke:
47
9
12 petak, 08 februar 2013 15:37
Drinko Končarević
Pred raspad Jugoslavije, 1989 godine, Srpska akademija nauka i umetnosti bila je domaćin Jugoslovenskog simpozijuma o untrašnjim plovnim putevima i vodama. Na simpoziju o ovom pitanju uključivo plovni put Beograd-Solun araspravljali su brojni stručnjaci. Tada niko nije osporio ni jedan projekat. Po završetku simpozijuma objavljena je knjiga koja sadrži sve naučne radove koji su na simpozijumu raspravljane. Učesnici simpoziujma su bili sve visoko obrazovani stručnjaci. Urazvojnom Centru HE đerdap video sam dokumentaciju o izgradnji kanala. Bilo je to u avgustu 1996 g. I sada se jave neki koji smatraju da nam to ne treba, da nema smisla itd. A evo pitanja: kako mislite pojeftini transport ako su fosilna goriva na iizmaku? Transport vodenim putevima je najjeftiniji. Problem nije kanal već lopovi koji Srbiji kradu vreme dakle novac.
Preporuke:
48
18
13 petak, 08 februar 2013 18:03
Branislav G. Romčević
Odličan članak i dobra analiza. Ja bih samo naslovu dodao i reč "opasan". Ekološki opasan, a to je aspekt koji, na žalost, nije pokriven u članku. Ovaj moravski vodeni sliv, "kičmu Srbije", ne sme se ugržavati ničim, pa ni ovakvim grandomanskim projektima.
Preporuke:
22
14
14 petak, 08 februar 2013 18:47
The Jack
@ Dr Milanko

Autor daje ekonomsku analizu projekta, a na samo jednom mestu se osvrce, i to ovlas, na hidroloski aspekt navodeci bitno smanjene mogucnosti kada je pitanju velicina barzi.
Taj, poslednji momenat je i najbitniji. Zbog citave lepeze problema geografske i hidroloske prirode, a da bi obezbedili minimume za plovnost tokom cele godine, gradjevinski poduhvat bi morao biti epskih razmera, a cena bi bila vasionska, sta nas vraca, i jopet, na argumentaciju koju navodi autor.

Ono sta bi trebalo da bude fokus svih vlada jeste izgradjivanje meliracionih sistema i bunara za obezbedjivanje vode za navodnjavanje i, ako nam srce vec toliko puca za lukom u Solunu, modernizacija zeleznice, mada je i to veliko pitanje zbog Makedonije koja, ocas, moze da postane kosovizirana sve sa pratecom hajducijom. Setite se samo suecke krize i (ne)zgoda u Panami.
Preporuke:
23
3
15 petak, 08 februar 2013 19:11
seljak bezemljaš
Danas je tako.kako autor piše ali sutra je novi dan.

Pruga koja će 1975 povezati Srbiju i Crnu Goru sa izlaskom na more (Beograd- Bar) prvi puta kao ideja,spominje se 1855.g. u SRPSKIM NOVINAMA.

Dugo godina ozbiljno su pored Srbije za gradnju pruge bile zainteresovane,Rusija,Italija i Francuska,a osporavale je Turska,Engleska i Austrija.

Političke igre oko ove pruge igrale su se i iza 1918.g. kada je ponovo razmatran ovaj projekat.Po nekim izvorima čak je uzet i kredit od SAD.

Trasa pruge, utvrđena je 1951 a izgradnji se pristupilo,1966 i uz mnnoga politička osporavanja
završena 1975.
Ovakvih primera ima mnogo.
Svaka vlast po dolasku otvori ormane koje nasledi i iz fioke vadi projekte i maše njima,pa ko se"primi."
I da zaključimo.
SVI VELIKI PROJEKTI IMAJU SVOJU I EKONOMSKU I POLITIČKU DIMENZIJU I VEOMA ŽILAVO PREŽIVLjAVAJU KROZ ISTORIJU DO SVOGA OSTVARENjA. ILI
Svaki veliki projekat je kao KUKURUZ.Omlati ga grad a on se podigne kada se najmanje nadaš.
Preporuke:
24
3
16 petak, 08 februar 2013 20:36
seljak bezemljaš
Bilo bi lepo kada bi autor čitaoce NSPMa upoznao sa značajem transporta vodenim tokovima.
Jedna od velikih grešaka naše ekonomske politke je i što smo potpuno zanemarili ovaj vid transporta.
Transport vodom,kao najeftiniji,ne čine samo brodovi.
Više od njih je infrastruktura,luke,prilazi,brz utovar i istovar,silosi itd.
Naši gradovi nisu izašli na reke.Oni su "dogurani" do vode.
Veća od ove greške je ono što se zove"zapostavljen razvoj sela".
Decenije će proći dok se greške isprave.

The Jack
Vi ste u pravu.Dok se ne sklope uslovi za grandiozne poslove dobro bi bilo da odradimo ove manje.
Za početak da rešimo pitanje snadbevanja pitkom vodom.Pa da kažemo da leti ni u jednoj kući u Srbiji nisu suve česme.
Preporuke:
11
1
17 petak, 08 februar 2013 20:43
Istoricar
Neko je vec spomenuo da bi bilo interesantno imati brze vozove od Beograda do Soluna. Mislim da je ideja o brzim vozovima realna, inteligentna i racionalna. Sto se tice kanala, pricati o tome je vredjanje zdravog razuma a mislim da je i neprilicno da odgovorni ljudi predlazu takve iracionalne i glupe projekte.
Preporuke:
23
10
18 petak, 08 februar 2013 21:20
Moravac
Niti jedan kanal u Evropi nebi bio sagraden logikom nasih analiticara. Pazljivo gledajuci ko je autor narucenog zeksta i u kojim novinama je objavljen nedostaje mi samo informacija ko je narucilac. Verovatno isti oni koji su protiv Juznog toka .Svaki veliki projekat je u funkciji jacanja nacije ,drzave i ekonomije.
Preporuke:
20
21
19 petak, 08 februar 2013 21:24
duvanje u izbušen balon
Ček, mi nekoliko desetina kilometara (auto)puta oko Grdelice ne izgradismo za nekoliko desetina godina, a ovde se priča o plovnom kanalu!?!
Zar se tu ne pitaju još dve države - BJR Makedonija i Grčka? Šta one kažu? Jedan verodostojan stručnjak iz Makedonije kaže da je kanal teško izvodiv i nepovoljno rešenje za njih.

Ovo me podseti na dane posleratnog poleta popularne nauke kada se maštalo o pomeranju planina i isušivanju okeana ...
Preporuke:
24
7
20 petak, 08 februar 2013 21:45
Drinko Končarević
Kada bi Nemci razmišljali na način koji razmišljaju ovi naši analitičari, koji kažu da nam kanal ne treba, oni ne bi sagradili ni jedan kanal. Ne bi očistili ni jednu reku. Po logici naših, sve je skupo pa je time i nepotrebno. Ne može se razvijati industrija bez transporta. Evo npr. Berlin. To je grad u kojem nema više one industrije po kojoj je bio poznat. Ali Berlin je ispresecan kanalima na kojima se sa baržama prevozi roba. U blizini glavne železničke stanice je luka za barže, sa mašinama pomoću kojih se vrši "obrada" kanala. Kod nas takav prevoz ne bi bio rentabilan. Zašto. Zato jer treba raditi. Što kažu, krvavo. Najlakše je pametovati u prazno i kukati kako ništa nemamo. Evo npr. iskopajmo kanal od Stalaća do ušća u Dunav. Sadašnji meandri, postaće ribnjaci. Tu se mogu goišnje uzgajati vagoni i vagoni ribe. Zatim su tu prihodi od transporta, poljoprivrede, turizma, itd. Naši analitičari to neće. Lakše im je komentarisati lopovluke u Srbiji i kukati nad svojom nesrećnom sudbinom.
Preporuke:
22
18
21 petak, 08 februar 2013 21:52
xhorxh bushati
Samo do Vranja mozhete stim kanalom...
Preporuke:
1
15
22 petak, 08 februar 2013 22:19
Misa
Engleska i Francuska su puni kanala koji su gradjeni u 18tom i 19tom veku, a onda se pojavila zeleznica, kao jeftiniji transport i kanale poslala u istoriju.

Niko u svetu ne gradi kanale kao plovne arterije, to samo Aleku i Dinkicu moze da padne na pamet.
Preporuke:
25
11
23 petak, 08 februar 2013 22:19
Drinko Končarević
Evo malo računice. Prosecanjem korita Morave od Ćuprije do ušća dobilo bi se oko 900 hektara ribnjaka. Plovni put bi bio dugačak samo 100 km a sada, u grubo 150-160 km. Primenom "recirkulacionog sistema uzgoja ribe" umesto 1,5 tona po hektaru (klasično), moglo bi se dobiti oko 75 tona/hektar. Po maloprodajnoj ceni, 2 evra kg, na 900 hektara, ostvario bi se prihod od oko 150 miliona evra kojih sada nemamo. Ribnjaci bi bili nuz proizvod kopanja kanala. Ovo je samo do Ćuprije a do Vranja, mnogo više.
Preporuke:
25
17
24 petak, 08 februar 2013 23:31
kk
Besmislen sigurno nije. Ovaj kanal najveći značaj bi imao za samu Srbiju, a autor je možda u pravu kad kaže da bi strane kompanije i dalje koristile rutu Crno more-Dunav. Međutim strateški bi Srbiji kanal mnogo značio jer bi se Srbija ponovo orijentisala na Solun kao što je i ranije bio slučaj. Ne bune se albanci bez raѕloga. Ja verujem da je ѕa Srbiju mnogo besmislenija orijentacija na luku Bar nego na Solun.
Elem, Ako ćemo već o prioritetima: Za 10 godina bogata će biti ona zemlja koja ima hranu , vodu i oružje da ova dva resursa sačuva. Naravno tu je i energija. Dakle jasno je u šta treba ulagati, suštinski ništa se nije promenilo od kad je sveta i veka. Samo mi u Srbiji to nikako da shvatimo!!!
Preporuke:
19
3
25 petak, 08 februar 2013 23:31
k.v.
Bankrot Hrvatske nema veze sa autoputevima već sa basnoslovnim zaduživanjima koje podstiče liberalno kapitalistički ekonomski model. Podaci za Slovačku nisu tačni. Verovatno su preuzeti sa Wikipedie. Podaci o transportu roba Dunavom takodje nisu tačni. Podaci o izgradnji kanala u Evropi nisu tačni. Pa kanal Rajna-Majna-Dunav je valjda zavrčen krajem devedesetih. Na kraju, kanal je projekat za transport tečnog naftnog gasa sa Bliskog istoka. Da je to skup i neisplatljiv projekat, ne bi se za njega interesovali Kinezi, Rusi, Izrael. Nažalost, zbog svega ovoga oko Kosova, malo je izvesno da će se graditi. Na kraju, za Srbiju je povoljno što bi bilo sagradjene i hidroelektrane na tom potezu. Nesreća je ekološkog karaktera. Zato se veliki broj ljudi usprotivio, ali stručno, ja ne znam ko je to osposrio od 1990.
Preporuke:
16
4
26 subota, 09 februar 2013 00:05
Sale
Glupo je porediti Hrvatsku i Srbiju. Hrvatska je banana republika koja ne poštuje sopstvene zakone i praktično je već aneksirana od strane Austrije i Nemačke. Što se Srbije tiče zna se zašto se prave autoputevi, pa da bi se što više drpilo, ovo kod nas nema veze sa autoputem. Pogledajte onaj most "na pilone" u Beogradu, ili novu petlju kod Ade Ciganlije, pa čak i renoviranu "Gazelu", jednom rečju katastrofa. I mora biti katastrofa kad nam asfalt radi zaštićeni svedok Čume.
Preporuke:
25
2
27 subota, 09 februar 2013 01:09
Rin o-o to
Kanalizacija
Preporuke:
6
7
28 subota, 09 februar 2013 13:16
S brda i `z dola
Plasim se da je Srbima lakse uzeti nego dati, sto ide na ruku kontrasima i destruktivcima, poput autora clanka.
A za one povodljive-sve velike stvari u malim ljudima izazivaju strah.
Preporuke:
6
3
29 subota, 09 februar 2013 14:49
ama, ljudi
Nemojmo da brkamo naše geopolitičke želje sa strukom i (ne)realnošću jednog glupog i besmislenog projekta. Čovek je lepo objasnio, a pri tome je dobronameran, patriota i veliki stručnjak.
Preporuke:
4
5
30 subota, 09 februar 2013 17:59
Turas
Svima nama je jasno da su dogovori sa pred-projektima podneti kinezima kao glavnim investitorima,pri čemu će sigurno stručniji ljudi od nas ovde na NSPM da odluče o izgradnji projekta.Činjenica da sa kanalom Rajnom-Majna-Dunav-Morava-Vardar Solun bilo isplativosti.Problem su rokovi.Što se para tiče Kina danas ima najviše i želi da investira u velike projekte.Treba biti optimista.Ovim bi oživela srbska sela,usled poboljšanog navodnjavanja i znatan bi bio i privredni oporavak Srbije.
Preporuke:
5
1
31 subota, 09 februar 2013 22:39
brodarac
kao neko ko radi preko 25 godina na brodu i plovi tim dunavom i savom i rajnom majnom odgovorno mogu da kazem da je covek sagledao sve aspekte i da je trenutno za nas skup i nepotreban projekat, ekonomski, kanal majne je dugacak 200tinak km i gradili su ga nemci oko 20tak god, reka majna je dugacka oko 400 km, i strateski daje veliku prednost nemcima i zemljama beneluksa, a da dunavom plovi sve manje robe je apsolutno tacno da su vozarine spustene na minimum sa jedva ekonomskom racunicom takodje, a za naftu postoje tzv produktovodi kao sto je u staroj jugoslaviji krk-pancevo. sam put bgd-roterdam-bgd traje oko mesec i po, a brod potrosi preko tonu goriva dnevno (zavisi od snage motora)+ mazivo, dnevnice i razne takse pa sami racunajte koja je vozarina. trenutno mnoga brodarstva "pucaju" zbog smanjenog obima rada tj nema robe.
Preporuke:
7
1
32 nedelja, 10 februar 2013 20:47
vasko
Prvo,ovaj projekat je od primarnog interesa za Kineze ukoliko (za)kupe Solun (pregovori su u toku)sto su vec uradili sa Pirejom jer trziste centralne i jugoisto;ne Evrope je primarni interes.Kinezi sada voze od Sangaja do Roterdama 56 dana, a preko Rusije, vozovima 36.Drugo radi se revizija proekta Vardarska dolina uz ucesce Kineske razvojne bake i kineske energetske kompanije koja je izgradila HE Kozjak.Valjda kinezi ne bacaju pare dzabe. Samo zbog neiskoriscenih voda koji proticu Vardarom Makedonija gubi 200 mil evra godisnje (rec je o energetskom potencijalu od 32o megavata plus poljoprivreda). Preracunajte sta znaci ovaj projekat za Srbiju, posebno Juznu koja je skoro zaboravljena posle predatorske privatizacije koja je "pojela" vodece kapacitete i u uslovima kada se vrsi zestok pritisak nosilaca ideje o Prirodnoj Albaniji.Ne zaboravite da Turci vec ogranicavaju prolaze.
V.K.
Preporuke:
4
3
33 ponedeljak, 11 februar 2013 01:24
Bob
Nije ni važno da li je isplativo ili ne. Nekoliko km auto puta se gradi sporije nego kineski zid ili egipatske piramide. Ovo ne bi završili za 1000 godina, a još više bi nas zadužili. Manite se ćorava posla.
Preporuke:
3
3
34 četvrtak, 14 februar 2013 00:02
boki
Mi nemamo robu za transport ovim pravcem koja bi zaradom od manjih troškova transporta finansirala održavanje brojnih i skupih objekata.

Roba iz kine ide morskim putevima u sve luke Evrope, što bliže kupcima. Zbog brojnih alternativnih pravaca koji su infrastrukturno odavno kompletirani, neverujem da bi NR Kina imala interesa da gradi ovako složen i skup sistem.

Prema nekim komentarima, probleme transporta trebalo bi posmatrati kroz prizmu konfrotacija, gde bi mi profitirali, Kao ono "nas i rusa trista miliona . . . ". Konfrotacija će možda biti ali mi nismo nikakvi glavni akteri u svetskim razmerama.
Preporuke:
1
1

Anketa

Da li mislite da će preuzimanje vlasti u Avganistanu od strane talibana dovesti do prelivanja krize u okolne zemlje?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner