У закључном делу књиге Шевцова оповргава пропагандистички мит левичарских политичких покрета да је Руска империја на штету свог народа указивала помоћ Словенима и Грцима. Констатује, такође, да није тачно да су помоћ словенским народима упућивале само тзв. прогресивне снаге, а да се императорска влада томе супротстављала. Шевцова додаје да архивски документи потврђују да је РДЦК поднео највећи део терета у слању хуманитарне помоћи 1912-1913. године, а да је његова покровитељка била императорка Марија Фјодоровна. Уосталом, држава је контролисала читав процес прикупљања добровољних прилога, као и слање хуманитарних пошиљки преко складишта РДЦК.
Браво, инзваредна анализа и сигуран сам књига. Требало је овакво штиво Српској напаћеној души.
Е, сада, да чујемо другове Стаљинисте, којих, као што видимо свакоднвено, итекако има у земљи Србији.
Препоруке:
39
8
2
недеља, 03 фебруар 2013 09:54
Gordana
Hvala NSPM na ovakvim tekstovima. Naslusali smo se besmislica kako nama Rusi NIKADA nisu pomogli , a i ako jesu, da su to radili zbog sopstvenih interesa. Valda su nam Nemci, Englezi , Amerikanci i ostali svetski "dobrotvori" vise pomagali?!
Lepo je potsecati zaboravne i uciti neuke o istinitim dogadjajima u nasoj istoriji.Od ovih bezaltrenativaca se to nemoze ocekivati, od skole takodje, pa nam preostaje jos vasa dobra volja da se sazna istina koliko god neodgovarala ostrascenim neznalicama.
Препоруке:
45
2
3
недеља, 03 фебруар 2013 13:40
Јован Качаки
Пријатно сам изненађен позитивном рецензијом (мог превода) ове књиге на НСПМ-у. 100-годишњица Балканских ратова је прошла (зло)намерно крајње дискретно и стидљиво – срамота (не једина) по Србију. Иначе, ја увек бесплатно преводим са руског на српски језик књиге које ми се допадну. То чиним из захвалности српском народу, који је - као једини у Европи, после Првог светског рата без услова и широкогрудо после руског грађанског рата прихватио “белогардејске“ избеглице из Русије, чији сам и ја потомак (а опет – и он је то учинио из захвалности за помоћ Руске Империје Србима и Србији кроз историју). На жалост, ова рецензија је једини јавни одјек у Србији, а аутор – гђа Шевцова, ми јавља да та књига у овој њеној новој Русији није уопште имала никаквог одјека. Види се да потомци нису достојни предака. То ће, хтели они – или не, одлучити и њихову даљу судбину.
Препоруке:
35
4
4
недеља, 03 фебруар 2013 14:08
Робеспијер
Професор М. М. Коваљевски говорио је о незаинтересованости Русије за судбину Јужних Словена
Управо тако. Овај чланак, односно, књига, не доказују ништа. Једино мерило стварне помоћи су политички потези. Нико никада није спорио наклоњеност одређених појединаца у руском друштву, одређених група и организација, према српском народу. Но, како је Русија била апсолутистичка монархија, није постојала могућност друштва да утиче на доношење политичких одлука. То су могли само војни и црквени кругови. Најпре, Русија је радила на томе да до рата не дође, јер јој није био у интересу, а пресудни моменат је била српска опсада Скадра, односно, могућност изласка на море. Опет су Срби остали сами, као и много пута у ранијој историји, што проузрокује нове додатне жртве.
Мислим да је Н. Пашић рекао да је Русија попут ватре, којој се не треба превише приближити, јер се човек може опећи, али се не треба ни удаљити, јер се може смрзнути. Мислим да је та средина мера потребних односа.
Препоруке:
15
23
5
недеља, 03 фебруар 2013 17:20
Александар
Македонце као по обичају нико не спомиње; неки читаоци и данас говоре да нас нема, да смо одувек били Срби (као што Бугари кажу да смо одувек били Бугари и као што Грци кажу да можемо да будемо било шта осим Македонци). Страдала земља и народ и у првом а посебно другом балканском рату кад су их регрутовали и Срби и Бугари. Не спомињање не изненаџује, јер се други (балкански) рат водио и баш због тога, ко че да влада са њима. Бугари и дан данас не признају да нас има, Србија истини на вољу је далеко боља у том погледу, али ипак понекад прочитам овакав текст и сматрам да би бар требало да има по нешто у књизи. Ако има а није обухвачено у рецензији, добро. Али ако нема, и ако истраживач стварно ништа није нашао у руским документима, то би могло да послужи Македонцима да и сами оцене критички тадашњу политику Русије према Македонији као и да процене дали се дубински променила у меџувремену.
Препоруке:
3
27
6
недеља, 03 фебруар 2013 17:39
Јован Анастасијевић
@Робеспијер : Ви, очигледно, књигу нисте ни отворили – а чак и да јесте, нисте је прочитали – а чак и да то јесте, не бисте ионако били у стању да је схватите. Осим тога - у Руском царству/Руској Империји, за време 300-годишње апсолутистичке владавине династије Романов није и временима мира изгубило животе ни 5% од оног броја несретника који су били убијени за време свега 33-годишње страховладе Ваших бољшевичких миљеника – оних монструма Лењина и Стаљина...
Препоруке:
24
3
7
недеља, 03 фебруар 2013 18:23
Φιλοσοφία
@Александар, ви сигурно нисте Македонци за какве се издајете послиједњих деценију двије. Немате основног поштења да не присвајате туђу историју (грчку), а заборављате на српске коријене, чудите се што вас нико не помиње, а измишљате свој идентитет. Драги сте нам, јер сте наши. Али, брате, претјерали сте!
Заиста лијепо подсјећање на човјечност и доброту руског народа, која се увијек показивала када нам је било најтеже. Те споне два народа су свете, духовне, и оне се прожимају кроз све историјске моменте и кроз највеће кризе. Ја не разумијем ове подјеле, јер у свему видим континуитет и непромјењену љубав два народа.
Препоруке:
24
0
8
недеља, 03 фебруар 2013 19:40
Istoricar
Ovo nije tacno, treba da se zna istina. Rusija je nagovorila srpskog kralja da nepripremljen napadne i zauzme Albaniju tako da izadje na toplo jadransko more. To je Rusija uradila iz sopstvenih interesa.
Kralj je poslao nepripremljenu vojsku koja je izginula masovno i u teskim mukama koje je vrlo dobro opisao Dimitrije Tucovic.
Odvajkada je Rusija igrala za svoje imperijalisticke interese, Srbija je tu samo poneka karika ka priblizavanja tom cilju.
Препоруке:
7
24
9
недеља, 03 фебруар 2013 21:00
gradjanka a pravoslavka
Postovana braco iz makednonije ovako je meni moj pra-deda bez dana skole govorio a prosao je golgotu celu.
Dete do Skoplja je nase a ispod toga su Bugari.
Ja mu verujem ;)
Препоруке:
16
1
10
недеља, 03 фебруар 2013 23:53
Словенофил
Русија има своје интересе и то је легитимно.
Нисмо подигли ни један устанак,чак мању буну,повели рат а да нисмо гледали ка истоку хоће ли се појавити на хоризонту козачке сабље, секире руских мужика или тенкови Црвене армије.И како смо узвраћали.По добијању самосталности (захваљујући Русији. Букурешки мир, тачка 7) Србија се одмах окреће Аустроугарској. Фаворизује њена предузећа, спутава улаз руског капитала(нпр. код изградње железнице кроз србију).После Првог светског рата (ултимативним захтевом савезницима да прихвате српску војску која масовно умире на обалама Јадранског мора руски цар спасава оно што је од српске војске остало), нисмо имали дипломатске односе са новом Совјетском државом.После Другог св.рата и после помоћи у ослобађању земље од стране Црвене армије први (не други) напуштамо совјетски блок.А када су Совјети 1956. ушли у Мађарску и 1968. у Чехословачку у оба случаја ми смо ти који их први(не други)осуђујемо и дижемо свој глас против њих.Нас и Русе спаја иста судбина
Препоруке:
22
1
11
уторак, 05 фебруар 2013 13:18
doda
Vi stvarno treba da se zahvalite Rusiji shto danas imate takozvanu Srbiju.Osvojiti Albaniju je bila najveca glupost koja vas zamalo koshtala i vasheg postojanja na ovim prostorima.Po statistici 348 hiljada vojnika su sahranjeni ili ostavljeno na samrti na prostoru danashnje Albanije.Jake li vojske nisu mogli preci 200 km albanske teritorije .Da nije bilo Rusije i Francuske danas bi Balkan sasvim drugacije izgledao a neko bi josh hteo i dan danas da ratuje."Albanska Golgota".
.jpg)
Браво, инзваредна анализа и сигуран сам књига. Требало је овакво штиво Српској напаћеној души.
Е, сада, да чујемо другове Стаљинисте, којих, као што видимо свакоднвено, итекако има у земљи Србији.
Lepo je potsecati zaboravne i uciti neuke o istinitim dogadjajima u nasoj istoriji.Od ovih bezaltrenativaca se to nemoze ocekivati, od skole takodje, pa nam preostaje jos vasa dobra volja da se sazna istina koliko god neodgovarala ostrascenim neznalicama.
Управо тако. Овај чланак, односно, књига, не доказују ништа. Једино мерило стварне помоћи су политички потези. Нико никада није спорио наклоњеност одређених појединаца у руском друштву, одређених група и организација, према српском народу. Но, како је Русија била апсолутистичка монархија, није постојала могућност друштва да утиче на доношење политичких одлука. То су могли само војни и црквени кругови. Најпре, Русија је радила на томе да до рата не дође, јер јој није био у интересу, а пресудни моменат је била српска опсада Скадра, односно, могућност изласка на море. Опет су Срби остали сами, као и много пута у ранијој историји, што проузрокује нове додатне жртве.
Мислим да је Н. Пашић рекао да је Русија попут ватре, којој се не треба превише приближити, јер се човек може опећи, али се не треба ни удаљити, јер се може смрзнути. Мислим да је та средина мера потребних односа.
Заиста лијепо подсјећање на човјечност и доброту руског народа, која се увијек показивала када нам је било најтеже. Те споне два народа су свете, духовне, и оне се прожимају кроз све историјске моменте и кроз највеће кризе. Ја не разумијем ове подјеле, јер у свему видим континуитет и непромјењену љубав два народа.
Kralj je poslao nepripremljenu vojsku koja je izginula masovno i u teskim mukama koje je vrlo dobro opisao Dimitrije Tucovic.
Odvajkada je Rusija igrala za svoje imperijalisticke interese, Srbija je tu samo poneka karika ka priblizavanja tom cilju.
Dete do Skoplja je nase a ispod toga su Bugari.
Ja mu verujem ;)
Нисмо подигли ни један устанак,чак мању буну,повели рат а да нисмо гледали ка истоку хоће ли се појавити на хоризонту козачке сабље, секире руских мужика или тенкови Црвене армије.И како смо узвраћали.По добијању самосталности (захваљујући Русији. Букурешки мир, тачка 7) Србија се одмах окреће Аустроугарској. Фаворизује њена предузећа, спутава улаз руског капитала(нпр. код изградње железнице кроз србију).После Првог светског рата (ултимативним захтевом савезницима да прихвате српску војску која масовно умире на обалама Јадранског мора руски цар спасава оно што је од српске војске остало), нисмо имали дипломатске односе са новом Совјетском државом.После Другог св.рата и после помоћи у ослобађању земље од стране Црвене армије први (не други) напуштамо совјетски блок.А када су Совјети 1956. ушли у Мађарску и 1968. у Чехословачку у оба случаја ми смо ти који их први(не други)осуђујемо и дижемо свој глас против њих.Нас и Русе спаја иста судбина