Одличан преглед позиција и аргументације. И одличан увид у супериорност господина Душанића и лимитираност неолибералистичке позиције и њене популарне мантре - "либерализуј, продај, приватизуј", па ће све бити супер.
Препоруке:
80
5
2
четвртак, 03 јануар 2013 19:37
СПАС
Србија води апсолутно погрешну политику против корупције и криминала. Ако неко подеси семафор, тако да сва четири истовремено показују "зелено", па се након тога догоди саобраћајка. Ко овде треба да одговара? Учесници у незгоди или онај који је подешавао семафор? Дакле, ко је писао прописе о приватизацији тај треба да одговара, а ко се окористио тим прописима и стекао имовину, на уштрб приватизоване имовине, исту му треба одузети. У Србији управо они који су подешавали "семафоре" данас се боре против криминала и корупције и васпостављају неки нови систем.
Препоруке:
66
2
3
четвртак, 03 јануар 2013 19:46
Студент
Професор Беговић је у овој полемици показао две ствари - да вређа саговорника и друго да заступа потпуно девалвирану и пропалу неолибералну тезу да је приватизација добра увек и по сваку цену.
Препоруке:
95
5
4
четвртак, 03 јануар 2013 20:05
perkins
begovicu sto je nama tako lose kad je privatizacija dobra?
Препоруке:
83
4
5
четвртак, 03 јануар 2013 20:19
Zoran L.
Profesor Begović promoviše ekonomski koncept za koji je dobro plaćen.Ali i tu promociju čini bledo ,bez argumenata osiono i nadobudno.Ali pošto mu je poslodavac moćan, nije ni bitan kvalitet obavljenog posla,poslodavac će dobiti ono što hoće.Profesor Dušanić nema moćne poslodavce, i prinuđen je da iznosi božanske istine da bi ugodio Bogu i pravdi.Na jednoj strani su sila i moć a na drugoj pravda i istina.Za sada pobeđuje sila.
Препоруке:
82
4
6
четвртак, 03 јануар 2013 20:43
Либерал
1. деоЛиберализам је идеологија слободе. Ми, либерали, сматрамо да је за човека боље да има више слободе него мање слободе, и да су слобода и безбедност других људи, и њихове имовине, једине границе слободе. Због тога се питам зашто већина читалаца НСПМ има негативан став према либерализму. Па ваљда сви волимо слободу? Чини ми се да читаоци бркају либерализам са тоталитарном идеологијом европских комесара, и њихових локалних заступника. То једно с другим нема никакве везе. Напротив, економска и социјална политика ЕУ је изразито анти-либерална, и етатистичка, што се лако да доказати. Сваки истински либерал би се сложио са спољно-политичком оријентацијом НСПМ. ЕУ гуши слободу, и не треба ићи у ЕУ. Драго ми је што читаоци НСПМ не желе да буду слуге бриселских комесара. Али, управо зато ме и чуди то што читаоци НСПМ подржавају домаћи етатизам и економски национализам. Драги пријатељи, ништа нећемо постићи ако, уместо бриселских комесара, будемо имали београдске комесаре.
Препоруке:
23
47
7
четвртак, 03 јануар 2013 20:44
Либерал
2. део
Не требају нам ни бриселски, ни београдски комесари. Човеку не треба господар. Историја је доказала (а и садашњост то потврђује) да политичари нису поштени и добри, а ако неки случајно и јесте, увек се око њега нађе 10 лажљивих, и покварених. Због тога није уопште мудро ослонити се на политичаре, и дозволити им да управљају нашом имовином, и нашом привредом. Напротив, јасно је да је политичарима стало само до моћи и новца. Јасно је да ће власт увек бити злоупотребљена. Због тога је добро да се та власт, и моћ државе, што више ограниче, и да се политичари избаце из свих сфера друштва. Све земље на свету, у којима државне институције имају велику моћ(а то су малтене све земље на свету) полако, али сигурно, иду ка банкротству. Волим ову нашу Србију, и видим да је и ви волите, али ако хоћемо да напредујемо, мора се схватити да су државне институције генератор проблема, и да је људима боље да буду слободни и да се сами старају о себи.
Препоруке:
16
38
8
четвртак, 03 јануар 2013 20:46
Либерал
3. део
Велика је грешка то што се верује да ће се појавити нека политичка групација, која ће се о нама старати боље него што бисмо ми сами то могли. То је идеја која се базира на претпоставци да постоји неки труст мозгова који је сву памет света попио, и који стога има право да управља друштвом. Да усмерава привреду, да одређује шта је дозвољено, а шта није, тј. шта смемо, а шта не смемо да урадимо. То је пут који води у тоталитаризам, и кметски положај човека у друштву.
Препоруке:
20
32
9
четвртак, 03 јануар 2013 20:49
Радгост
четвртак, 03 јануар 2013 19:05
perkins
begovicu sto je nama tako lose kad je privatizacija dobra?
Па у случају да је вама добро онда је приватизација лоша.
Препоруке:
25
4
10
четвртак, 03 јануар 2013 20:52
Milorad Stanojlovic
Postujem teorijske stavove oba autora, ali ne i njihove empirijske opservacije i pretpostavke.
Sve je danas u konfliktu: liberalizam/neoliberalizam, samoupravljanje/boljsevizam, privatizacija/nacionalizacija, itd.
Mislim da smo u dubokoj brazdi nacionalizacije, vrlo sofistirane i slatke kao med.
Imovina Univerziteta, na primer! Zasto o tome moramo da cutimo? Imovina Jevreja Srbije, racunajuci i onu koja je "poklanjana" drzavi 1948. godine, da bi se dobila viza za begstvo iz bozijeg carstva na zemilji. Imovina sa perfektim performansama, koja prividno radi bez profita, a koja se cuva za - dezert.
Teorija ne moze da pliva istovremeno uzvodno/nizvodno, ali moze to da meri.
S postovanjem i uvazavanjem,
SRPSKI LIBERALNI SAVET
Препоруке:
9
34
11
четвртак, 03 јануар 2013 21:30
Даг
Периферија код нас и овог пута касни за центром. И док је тамо либерализам проглашен мртвим, овде је још увек веома моћан.
Пример економских либерала код нас показује шта се дешава када се научено "преучи". Нешто што је по својој природи упитно (наука) постаје догма, а оно што треба критички и пажљиво применити у пракси (теоријски модел) постаје узрок деструкције.
Шок терапија код нас довела је до смрти пацијента, а главни доктор је још увек поносан! И никад самоуверенији.
Препоруке:
42
3
12
четвртак, 03 јануар 2013 21:32
milo
Razlika dva koncepta se mogu vidjeti na primjerima Ukrajine i Bjelorusije!U Sovjetsko vrijeme Ukrajina je imala veći dohodak po glavi stanovnika od Bjelorusije!Obe zemlje su postale nezavisne!Ukrajina se opredjelila za koncept neoliberalizma i provela privatizaciju!Bjelorusija je sačuvala koncept društvenog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju!BDP po glavi stanovnika u Ukrajini danas je 7 198 $ što je (neračunajući inflaciju) isto kao 1985!U Bjelorusiji BDP po glavi stanovnika je 13 100 $ a 1985 su imali 6 900$!
Препоруке:
53
4
13
четвртак, 03 јануар 2013 21:44
Недељко
како даље?
Препоруке:
10
0
14
четвртак, 03 јануар 2013 21:56
Либерал
Такође ми је нејасно због чега сматрају да су економски проблеми света резултат либералног капитализма, кад на Западу, већ скоро читав век не постоји ниједна капиталистичка земља. Ако немате слободно тржиште капитала, и слободно тржиште рада, онда то никако не може бити капитализам. Тамо где имате централну банку, немате слободно тржиште капитала, јер каматне стопе (цена капитала) нису одређене упаривањем понуде и тражње, већ их (својом интервенцијом) одређује централна банка. Нема слободног тржишта рада тамо где радно законодавство одређује минималне наднице, обавезује предузећа да плаћају отпремнине, или намеће друге обавезе које блокирају слободно формирање цене рада, и слободно отпуштање/запошљавање. Ако се цене капитала и рада не формирају тржишно, већ под пресудним утицајем државних институција, онда је то државни интервенционизам (етатизам) а не капитализам.
Препоруке:
13
36
15
четвртак, 03 јануар 2013 21:59
Либерал
Према томе, економски проблеми света показују да је омануо етатизам, а не либерални капитализам (јер никаквог капитализма ни нема). Од Америке, преко Исланда , Грчке ,и Србије, до Јапана... коју год земљу у проблемима да анализирате, скоро увек је главни кривац држава. Држава води експанзивну монетарну политику, и/или има прекомерне буџетске расходе, или има регулативу и институције којима успорава привредни раст, и/или има политичку класу која је до те мере корумпирана да се у држави не може нормално радити, и да само политички повезани и подобни могу да просперирају. Скоро увек је главни кривац држава, тј. њене иституције.
Препоруке:
13
33
16
четвртак, 03 јануар 2013 22:45
Vladimir Dž
@Либерал – Minuse koje dobijaš je verovatno od ljudi koji poistovećuju tvoje ime sa liberalizmom koji je danas u svakodnevnoj upotrebi – a zapravo ja koliko vidim ti si liberal starog kova. U Americi su sebe davno prekrstili u libertarijanci samo da bi se razlikovali od današnjih liberala.
Razlike su ogromne, suštinske. Tebe gledaju kao na LDP, Centar za Liberalne studije,....i sve ostale kvazi liberalne organizacije koje su globalisti formirali. Globalisti su preoteli termin Liberal nebili se dopali onom delu naroda koji stvarno ceni slobodu pojedinca – narod nezna da u stvari iza današnjih liberala stoje globalisti.
Jedina stvar oko koje se neslažem je pitanje ekonomskog nacionalizma. Stari liberali u Americi su podržavali carine i to je ujedno bila najveća stavka koja je punila budžet. Ako smatraš da treba da budemo slobodni ekonomski, kako da to izvedemo ako nas učine zavisnim od njihove tehnologije i energije? Mislim da se stari liberali nebi složili stobom oko tog pitanja.
Препоруке:
40
5
17
четвртак, 03 јануар 2013 23:06
Ђура
Наступ Бориса Беговића толико боде очи неукусом и неразумевањем онога што професоре Душанић говори, да је то страшно. Посебно је трагичан недостатак и најмање воље да бар покуша да разуме шта то друга страна говори. То је изгледа слика и прилика данашњег Правног факултета.
Препоруке:
59
2
18
четвртак, 03 јануар 2013 23:13
НСПМ web
Упозоравамо све коментаторе, а посебно коментатора са надимком "Либерал", да нећемо објављивати коментаре из 4-5 наставака, заправо да ћемо се стриктније држати старог правила о "вишеструким коментарима".
хвала на разумевању,
уз поздраве од
(супер)модератора
Препоруке:
28
4
19
четвртак, 03 јануар 2013 23:19
Горан Јевтовић
У случају једне банке у чије пословање имам добар увид, члан сам Управног одбора UniCredit Bank Srbija, знам да је порез на профит увек био плаћен и исказан у билансима успеха које сам својим потписом одобравао.
Овиме горе је све казано.
Препоруке:
32
4
20
четвртак, 03 јануар 2013 23:55
фристајло
Приватизација по правилу води ка увећању ефикасности: исти или већи обим производње постиже се уз мање ангажованог капитала и, нарочито, радне снаге – тиме се само показује колика је била лажна запосленост пре приватизације.
Теоријски- тачно.
У пракси- приватизоване су само компаније, које су ионако остваривале профит, и то са јасним циљем- не да се побољша ефикасност, већ приграби профит.
Господин Беговић сад има проблем; треба да призна како је наивно гледао у папире, на којима све лепо пише- а да је само мало подигао поглед са папира- видео би ово, о чему говори Душанић.
Смисао и циљ "приватизација" у земљама "транзиције" је био да се они успешни сегменти тих привреда пребаце у власништво западних компанија и тако, уместо да буду конкуренција- буду подршка; циљ је био да се умртве привредне активности, а не поспеше.
Но, за то треба имати -очи, али и нешто морала...
Препоруке:
63
2
21
петак, 04 јануар 2013 03:23
Sova
Ovo sto liberal pise jeste prica starog kova donekle zaboravljena, i taj libertijanizam je jedini nalik na to danas.Medjutim nacionalizam nije u suprotnost sa starom liberalnom idejom o nacionalnoj slobodi bas suprotno sto se vidi na prici tog pokreta u SAD.Drzava takodje treba da sacuva svoje strateske resurse a ne da ih rasprodaje ko zna kome a na taj nacin slabi i drzava i narod i gubi se i sloboda.A ovo sto Begovic prica je klasicna prica neoliberala rasprodaj sve radnike najuri samo radi profita multi kompanija videli smo to kod nas u zadnjih 10 god..Pitanje za Liberala koja zemlja u svetu po njemu ima slobodno trzisni sistem kakav on zastupa?
Препоруке:
19
1
22
петак, 04 јануар 2013 07:34
Aleksandar
Приватизацијом предузећа у реструктурирању Србија може себи да обезбеди још мало привредног раста заснованог на повећању продуктивности.kakve uzasne liberalnе gluposti. Resenje je naprotiv u povratku na NACIONALIZACIJU!
Препоруке:
15
3
23
петак, 04 јануар 2013 08:01
Ad hoc
Беговић је одавно постао досадан-правда неолиберизацију,приватизацију које су неуспешне јер их хуманост не тангира.
Препоруке:
19
1
24
петак, 04 јануар 2013 09:50
Недељко
Либерал не зна шта прича. Кже ...Ако немате слободно тржиште капитала, и слободно тржиште рада, онда то никако не може бити капитализам...
Какав капитализам, какве слободе на тржишту рада. Нема ни једног ни другог. На делу је експлоатација и робовласништво. Тамо где нема слободе избора - где нема послодаваца, где је све финансијски капитај - где нема никакве контроле и безбедности - да ли су то слободе или анархија.
Држава одумире полако, са народом. Влада финансијска олигархија која нема милости ни према народу ни према држави, па ни према власти. Ови изабрани у власт су њихови експоненти.
Препоруке:
24
1
25
петак, 04 јануар 2013 09:56
Институционалиста
Каже Либерал:
"Либерализам је идеологија слободе. Ми, либерали, сматрамо да је за човека боље да има више слободе него мање слободе, и да су слобода и безбедност других људи, и њихове имовине, једине границе слободе."
Ова опште позната мантра неолиберала, као и бројни други ставови које наводи Либерал има свог пуног смисла. Недостаје само једно подпитање - за кога је остварива та слобода? Да ли за оних милион незапослених и обесправљених у Србији, као и за незапослене широм света? Шта има незапослени од слободе када није у могућности да задовољи егзистенцијалне потребе?
Слобода коју пропагирају неолиберали је слобода само за крупни капитал, за његово ничим ограничено и неконтролисано ширење. Америка као симбол "слободне привреде" намеће либерализам другима, а њена привреда је обилато подржана од стране државе. Пример војноиндустријског комплекса, али и спашавања крупних корпорација попут Крајслера, Џенерал Моторса, банака и сл. Чак и ратове води зарад интереса својих корпорација.
Препоруке:
23
2
26
петак, 04 јануар 2013 10:50
Лаповац
Чуда може да направи та теоријска економија, само што има једну кључну ману а то је што неће нимало да загребе по стварности и види како се те теорије реализују у пракси. Те теорије ме понекад подсећају на једну причу од пре тридесет и више година кад је један проналазач предложио као најефтиније оружје за обарање авиона мотку. Кад су га питали а ко ће и како да држи ту мотку, одговорио је да то већ више није његов проблем.
Е изгледа да професора Душанића због тога нападају са свих страна, јер гребе по стварности и скрнави им божје заповести од њихове теорије, а то јел да није професорски ниво, нарочито у недодирљивој друштвеној науци као што је економија.
Препоруке:
17
0
27
петак, 04 јануар 2013 10:57
Захарије Орфелин
Па оволико надмености,сујете,уображености,склоностика држању лекција и препотентности, као Борис Беговић, није показивао ни Џефри Сакс, пре него штоје престао да буде уважаван.Читава му се дискусија свела на "ти ће ми кажеш".Зар је то академскии ниво? И то од некога ко већ 10г., својим погрешним саветима учествује убесомучном разграђивању Србије.
Препоруке:
32
1
28
петак, 04 јануар 2013 11:10
брм
нео-либерализам као идеологија Новог светског поретка уствари значи да више не постоји ни као одело стари поредак, ерго да је стари друкчији од новог (и обрнуто) и сукладно томе да је неолиберализам нешто сасвим друкчије, што долази на место либерализма. Касније то изанализираше многи од Ноама Чомског до Мајкла Мура, да би Рон Пол систем јасно, аргументовано и једноставно назвао фашизмом Мусолонијевског типа. Нови светски поредак се још у доба Мусолинија исто тако звао.према томе треба се борити за либерализам (друго име за национализам - ка дстановништво влада собом) јер је он једини противник нео-либерализму (имеријализму - кад неко влада покореним становништвом).зар је толико компликовано...бајате теорије комунизма, социјализма не помажу јер су исто империјалистичке (не влада Мика него Лаза) а посебно је апсурдно борити се против новог фашизма - ново србским нацизмом и фашизмом..
Препоруке:
6
8
29
петак, 04 јануар 2013 15:06
Vladimir Dž
Fašizam bi ispravnije trebalo zvati Korporatizam jer je to spoj države i korporacija. – Benito Musolini.
Neoliberalizam - Protivi se uplitanju države u ekonomiju, protekcionizmu, visokim stopama poreza i sl. – Wikipedia.
Ekonomska globalizacija – Protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, protok ljudi migracija, protok kapitala i tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojačane privredne veze i opšte povezivanje i jačanje privrednih subjekata, te erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. – Wikipedia
Iz ovog se može izvući zaključak da je Neoliberalizam spoj nadnacionalnih institucija [Brisel] i velikih korporacija – Međunarodni fašizam – globalizam.
NEMOJTE da mešate stari liberalizam [današnje libertarijance], o kojoj Sova piše, i današnji neoliberalizam. Vidim neke levičare ovde koji odmah pucaju iz topova čim uoče reč liberal a nemaju istorijsku argumentaciju.
Ulogu države treba smanjiti a povećati ekonomski nacionalizam.
Препоруке:
8
3
30
петак, 04 јануар 2013 16:21
Мирослав Анђелковић
Осионост, надобудност и бахатост су ''врлине'' које се лако могу уочити у памфлетима ''уваженог'' професора.
Гордости ту нема ни у траговима.
Јер, да би се било горд(о), мора(ло би) се имати чиме и поносити.
Зато, ''професор'' бар не чини један од смртних грехова.
То му је олакшавајућа околност!
Приликом једног од ранијих напада горе побројаних ''врлина'', демонстрираних у ''научном'' штиву објављеном у ''Политици'' 30.06.2010. године под насловом
''49° 56' 49" W, 41° 43' 32" N'' бекендовао сам овом (да употребим његов омиљени термин) дилетанту у стилу Новаковом!
Извор:
http://www.politika.rs/pogledi/Boris-Begovic/49-56-49-W-41-43-32-N.sr.html
Иначе, брачни пар Беговић-Поповић у ''Политици'' има статус заштићених белих медведа.
Нарочито госпођа Даница, која са редакцијом има посебан уговор о необјављивању критичких осврта читалаца на њене трактате о свему и свачему!
Препоруке:
18
2
31
петак, 04 јануар 2013 17:40
Prelivanje stecenog
Ne mogu da razumem kako niko ne shvata da je liberalan koncept kod nas bio izuzetno koristan i dobar svim akterima koji su u njemu ucestvovali?! Cemu onda dalja prica.
Po definiciji "svaka ideologija nosi pecat intresa"
Taj intres je, sad se vidi jako lepo , zadovoljen.
Da ne zaboravimo da su takodje jako dobro prosli i oni kojima je dozvoljeno da vrednost imovine smanje i umanje do mere ocekivanog.Nazalost, vecina njih nije bila niti jeste sposobna da nastavi bilo sta sto bi moglo da da neki kvalitetniji i ozbiljniji doprinos.
No najveci problem koji postoji je da niko van ovih krugova moci nije ni imao sansu da nesto postigne, bez obzira na kapacitete i mogucnosti.
Препоруке:
8
1
32
субота, 05 јануар 2013 02:02
Шешељевац - овај пут радознао
Био бих захвалан да неко од либерала, неолиберала, и уопште заступника "тржишних законитости" и "слободног тржишта" објасни:
1.Зашто се на овој планети све може мењати људском интервенцијом укључујући ту и ЗАКОНЕ ГЕНЕТИКЕ, осим ЗАКОНА ТРЖИШТА?
2.На основу чега се тврди да непромењени тржишни закони, тј. "слободна тржишта" рада, капитала и финансијских средстава обезбеђују економски просперитет?
При том полазим од претпоставке да економска наука треба да обезбеди ДРУШТВЕНИ а не ИНДИВИДУАЛНИ просперитет, ГЛОБАЛНУ а не ИНДИВИДУАЛНУ ефикасност. Јер посматрано на нивоу појединца фараони су били велемајстори индивидуалне ефикасности и индивидуалног економског просперитета. О слободи да не говорим. И све то без либерализма и економске науке.Према томе прича о слободи, просперитету и економској ефикасности ПОЈЕДИНЦА је занимљива али не спада у предмет изучавања економске науке.
Препоруке:
13
2
33
субота, 05 јануар 2013 04:40
Веља
Неке предности приватних у односу на државне фирме су то што:
1) Имају ефикасније управљање - више се ради и циљ је да се испоштују задати рокови. То за последицу некад и прековремени рад.
2) Бољу кадровску политику. - При запошљавању у приватну фирму се много више гледа на стручне и личне квалитете кандидата, него на непотизам или политичку подобност. Да ли неко мисли да би један приватник на место инжењера-пројектаната запослио свог сестрића који нема благе везе? У државној фирми су такве појаве куд и камо заступљеније.
Многима се може чинити да се у прватној фирми више ради и да је радницима теже. Са друге стране су, управо због тога, приватне фирме конкурентније на на тржишту кад је реч о квалитету и цени услуга и произвда. То опет за последицу има боље зараде.
За крај једна емпиријска информација у прилог приватном сектору. У Новом Садду у приватном ИТ сектору ради преко 5000 људи, а просечна плата је око 1000 еура.
Препоруке:
4
9
34
субота, 05 јануар 2013 11:22
@Веља
Једини проблем је што збир ефикасних приватних фирми не чини ефикасну привреду а још мање развијено друштво.
Препоруке:
9
1
35
субота, 05 јануар 2013 12:07
влаја
За Вељу
Поштовани! Не могу сви радити у тим вашим информационим технологијама као тих 5 000 у Новом Саду, које су сада слажемо се у великом замаху, успону... Волео бих да то исто чујем и за пекаре, металце, млекаре или рецимо сељаке, мислим на тих 1 000 евра. А што се тиче запошљавања, где наводно у приватним предузећима нема непотизма, "пријатељског запошљавања". У приватизованом предузећу у коме сам радим истина није из ИТ, већ из металског комплекса, заступник послодавца - већинског власника (генерални директор) отпустио је у "цугу" 70(седамдесет) радника прогласивши их технолошким вишком. То би наравно могло бити у реду, повећање продуктивности, профита, остале бла бла, па чак и зарада оних који су остали да раде. Наравно од свега тога повећан је само профит већинског власника. Али, само 5(пет) дана по отпуштању наводног вишка запослених, на једно од тог "вишка" запосли се рођена сестра директора. Обзиром да је она веома "стручна" већ је променила три "вишка".
Препоруке:
8
1
36
субота, 05 јануар 2013 13:45
Шешељевац@Веља
За почетак једна емпиријска информација у прилог државне интервенције.
Пре пар година Француска је упркос противљењу Брисела практично национализовала Алстом и исте године политичким притиском спречила продају Данон-а странцима.
Зашто?
У оба случаја се руководила ПОСРЕДНИМ ЕФЕКТИМА које ова два гиганта имају на ИНДУСТРИЈСКО и ПРИВРЕДНО ТКИВО читаве земље. Дакле не њиховом индивидуалном ефикасношћу и рентабилношћу већ ефектима које својим производним програмима имају на низ подуговорача, снабдевача, клијената, потрошача.
Рентабилност оваквих компанија се не може процењивати краткорочно и парцијално већ искључиво дугорочно и глобално.
Препоруке:
9
1
37
субота, 05 јануар 2013 13:56
Vladimir Dž
@ Шешељевац – Čudi me da postavljate ovakva pitanja pošto je program SRS vrlo blizak sa onim što su radili američki stari liberali. Na umu su imali: minimalnu državu [administraciju], slobodno tržište, sloboda pojedinca i ekonomski patriotizam.
Današnji neoliberali, pravilnije ih je zvati fašisti-globalisti, ne žele nacionalne države, već super države poput EU sa ogromnim aparatom, monopol par kompanija u svakom segmentu privrede, ne slobodu pojedinca [politička korektnost].
Nama je sputan prosperitet jer nemamo ekonomski patriotizam. Porobljeni smo jer smo dozvolili da uđe njihov novac koji diktira bukvalno sve. Predhodna vlast je ušla u igru zaduživanja iz koje je nemoguće izaći. To je prevara na koju je pristala “demokratska“ garnitura. Bili smo uslovljeni da nam budu skinute sve sankcije i da postanemo deo tzv međunarodne zajednice ako pristanemo da instaliramo njihove kolonijalne institucije i standarde. Mislim pre svega na njihove finansijske kuće i lobiste u vrhu vlasti.
Препоруке:
10
1
38
субота, 05 јануар 2013 13:58
Vladimir Dž
U knjizi: Put sukoba – NATO, Rusija i Kosovo, John Norris, bivši visoki američki službenik je napisao:
“Bilo je to Jugoslovensko odbijanje širim političkim i ekonomskim trendovima i reformama – ne stanje kosovskih albanaca – što najbolje objašnjava NATO ratove."
Pod ovim ekonomskim trendovima se misli na Miloševićevo odbijanje da dođu njihove banke i porobe nas zauvek. Ropstvo se uspostavlja puštanjem zemlje i građana da se zadužuju. Kad se jednom inicira ovaj preces nemoguće je izaći iz njega jer je to Ponzijeva shema, piramida najgore vrste. Do prekida ropstva je jedino moguće doći bankrotom ili hiperinflacijom. Ovo drugo je nemoguće raditi jer mi ne štampamo evre.
Mehanizam ovakve piramide je takav da se pozajmljivanje mora nastaviti u nedogled i to sa sve većim iznosima zajma. Mi imamo zapravo parazita u organizmu koji nam jede esenciju na duge staze. Parazit radi u sprezi sa lobistima da nam privreda ništa ne proizvodi sa jedne strane, dok sa druge iznosi pare iz zemlje.
Препоруке:
15
1
39
субота, 05 јануар 2013 17:35
Веља
У принципу, проблем није у томе да ли је предузеће државно или приватно, већ то да ли предузеће послује у тржишно или не. Држава мора да створи регуларне тржишне услове пословања, што значи добро правосуђе, антимонополске законе, спречавање државног протекционизма, постојање конкуренције итд. У тим условима свака фирма па и државна мора да се понаша рационално. Приватна фирма уколико не остварује профит, неће опстати. Оствариће профит само ако се квалитетом и ценама својих производа и услуга пробије на тржишту. Да би то постигла потребно јој је способно и ефикасно руководство и стручан кадар. Проблем је што државне фирме често имају монополски положај, а и кад немају, њихови лоши пословни резултати их не воде у стечај, јер је ту увек држава да "улети" са својим финансијама. Зато је у државним фирмама могуће красти, презапошљавати и запошљавати нестручни кадар, никога не прозвати за одговорност..., јер су увек ту порески обвезници да покрију све губитке. Радио не радио ...
Препоруке:
6
1
40
субота, 05 јануар 2013 18:39
@Владимир Џ.
Структура капитализма се променила од времена старих америчких либерала.Уместо индивидуалних предузетника и породичних фирми сада тржиштем доминирају акционарска друштва која се већином котирају на берзи што значи да акционари могу бити и страни држављани. Како од њих захтевати економски патриотизам? Чак једна трећина акционара Данона-а нису француски држављани. Да тадашњи политички врх Француске није интервенисао (противно правилима слободног тржишта), већина акционара би у складу са правилима слободног тржишта продала своје акције понуђачу, америчкој Пепси К. А Пепси К. би исто тако у складу са правилима слободног тржишта раскинула уговоре о кооперацији са десетинама хиљада француских сељака јер би јефтиније куповала млеко од сељака из Румуније или Бугарске. Од слободног тржишта би имали користи само акционари Пепсија и краткорочно румунски и бугарски сељаци - док мултинационалка не нађе још јефтиније снабдеваче.
П.С. Дивим се Шешељу (као и Милошевићу и Младићу), нисам члан СРС-а.
Препоруке:
6
3
41
субота, 05 јануар 2013 19:09
@Веља
Једино остаје да објасните зашто капитал бежи из држава које су створиле "регуларне тржишне услове пословања, добро правосуђе, антимонополске законе, спречавање државног протекционизма, постојање конкуренције итд".
Стручан назив за бежање капитала из Западне Европе и САД, је делокација.Последица делокације, тј. измештања индустријских погона ван матичне државе, је деиндустријализација земаља ЕУ и све већа незапосленост у тим земљама.
Материјали са заседања америчког Конгреса, француског Сената, немачког Бундестага на којима се расправљало о томе како зауставити ту бежанију могу се наћи на Интернету. Али ево, рећи ћу Вам који је закључак. Дакле, закључак је да једино што интересује капитал то је јефтина радна снага - по могућству без синдикалне заштите како би могао максимално и безобзирно да је експлоатише. А то са "регуларним тржишним условима" је једна смешна прича
Препоруке:
5
1
42
субота, 05 јануар 2013 19:17
Vladimir Dž
Ruka koja daje je iznad ruke koja uzima. Novac nema otadžbinu, finansijeri nemaju osećaj patriotizma i pristojnosti, njihov smisao je samo njihov rast. - Napoleon
Napoleon je mrzeo bankare jer oni su bili ti koji su podsticali narode na ratove i ujedno finansirali sve strane u sukobu. Njima je bio u interes rat, jer kad su svi dužni njima onda oni uslovljavaju i usmeravaju. Usmeravali su narode u globalizam jer onda oni postaju gospodari sviju nas preko zajedničke valute.
Paralelno su gajili korporativnu kulturu gde su razvili metode upravljanja ljudima i načine kako da tehnokrate budu što bezobzirniji i sebičniji. Ovaj egoizam je bio hranjen ali ujedno i kontrolisan jer oni imaju upravljačku kontrolu u 500 najvećih kompanija sveta. Tako je ovaj piramidalan sistem uspeo da zbriše svaki oblik induvidualizma i sve samoodržive zanatlije / seljake.
Imamo posla sa materijalnim narkomanima i sa onim koji vole da gaze po ljudima, to su mundijalisti koji su se odrekli svog porekla.
Препоруке:
7
1
43
недеља, 06 јануар 2013 14:19
Шешељевац
Дакле:
На питање бр.1 - Зашто човек сме да мења законе генетике а не сме да мења законе тржишта - нема сувислог одговора.
На питање бр.2 - Ко, када, где и како (подразумева се у којој земљи и у ком периоду) је доказао да "слободна тржишта" рада, капитала и финансијских средстава обезбеђују максималан друштвени просперитет, одговор је - нико, никада и нигде, осим у литератури, на ТВ-у и у новинским колумнама.(А папир...)
Препоруке:
8
1
44
понедељак, 14 јануар 2013 20:26
Mile
Postovani čitaoci, jedno je sigurno da ova dva sagovornika, da i tako nazovem, ne shvataju sustinu privatizacije. A to je kako novac ulazi u privredu i kako izlazi iz privrede. Kada bi to znali onda bi odgovorili na pitanje nekog ranijeg komentara: zasto nam nije dobro sa privatizacijom? Po pravilu privatni kapital, posebno inostrani, ima pozitivne efekte na privredu samo u prvih 5 godina (teorijski i empirijski dokazano), nakon toga izvlači se lagano iz zemlje. Polemika napred pomenutih sagovornika je iskljucivo bazirana na literaturi do koje su se domogli da bi vezbali "pisanije" i posle to pretocili u nekakav tekst koji će objaviti u nekom preglednom časopisu svojih istomišljenika, za koji će dobiti poene neophodne za profesorsko napredovanje. Jadna nam je nauka na sta je se svela!
.jpg)
Не требају нам ни бриселски, ни београдски комесари. Човеку не треба господар. Историја је доказала (а и садашњост то потврђује) да политичари нису поштени и добри, а ако неки случајно и јесте, увек се око њега нађе 10 лажљивих, и покварених. Због тога није уопште мудро ослонити се на политичаре, и дозволити им да управљају нашом имовином, и нашом привредом. Напротив, јасно је да је политичарима стало само до моћи и новца. Јасно је да ће власт увек бити злоупотребљена. Због тога је добро да се та власт, и моћ државе, што више ограниче, и да се политичари избаце из свих сфера друштва. Све земље на свету, у којима државне институције имају велику моћ(а то су малтене све земље на свету) полако, али сигурно, иду ка банкротству. Волим ову нашу Србију, и видим да је и ви волите, али ако хоћемо да напредујемо, мора се схватити да су државне институције генератор проблема, и да је људима боље да буду слободни и да се сами старају о себи.
Велика је грешка то што се верује да ће се појавити нека политичка групација, која ће се о нама старати боље него што бисмо ми сами то могли. То је идеја која се базира на претпоставци да постоји неки труст мозгова који је сву памет света попио, и који стога има право да управља друштвом. Да усмерава привреду, да одређује шта је дозвољено, а шта није, тј. шта смемо, а шта не смемо да урадимо. То је пут који води у тоталитаризам, и кметски положај човека у друштву.
perkins
begovicu sto je nama tako lose kad je privatizacija dobra?
Па у случају да је вама добро онда је приватизација лоша.
Sve je danas u konfliktu: liberalizam/neoliberalizam, samoupravljanje/boljsevizam, privatizacija/nacionalizacija, itd.
Mislim da smo u dubokoj brazdi nacionalizacije, vrlo sofistirane i slatke kao med.
Imovina Univerziteta, na primer! Zasto o tome moramo da cutimo? Imovina Jevreja Srbije, racunajuci i onu koja je "poklanjana" drzavi 1948. godine, da bi se dobila viza za begstvo iz bozijeg carstva na zemilji. Imovina sa perfektim performansama, koja prividno radi bez profita, a koja se cuva za - dezert.
Teorija ne moze da pliva istovremeno uzvodno/nizvodno, ali moze to da meri.
S postovanjem i uvazavanjem,
SRPSKI LIBERALNI SAVET
Пример економских либерала код нас показује шта се дешава када се научено "преучи". Нешто што је по својој природи упитно (наука) постаје догма, а оно што треба критички и пажљиво применити у пракси (теоријски модел) постаје узрок деструкције.
Шок терапија код нас довела је до смрти пацијента, а главни доктор је још увек поносан! И никад самоуверенији.
Razlike su ogromne, suštinske. Tebe gledaju kao na LDP, Centar za Liberalne studije,....i sve ostale kvazi liberalne organizacije koje su globalisti formirali. Globalisti su preoteli termin Liberal nebili se dopali onom delu naroda koji stvarno ceni slobodu pojedinca – narod nezna da u stvari iza današnjih liberala stoje globalisti.
Jedina stvar oko koje se neslažem je pitanje ekonomskog nacionalizma. Stari liberali u Americi su podržavali carine i to je ujedno bila najveća stavka koja je punila budžet. Ako smatraš da treba da budemo slobodni ekonomski, kako da to izvedemo ako nas učine zavisnim od njihove tehnologije i energije? Mislim da se stari liberali nebi složili stobom oko tog pitanja.
хвала на разумевању,
уз поздраве од
(супер)модератора
Овиме горе је све казано.
Теоријски- тачно.
У пракси- приватизоване су само компаније, које су ионако остваривале профит, и то са јасним циљем- не да се побољша ефикасност, већ приграби профит.
Господин Беговић сад има проблем; треба да призна како је наивно гледао у папире, на којима све лепо пише- а да је само мало подигао поглед са папира- видео би ово, о чему говори Душанић.
Смисао и циљ "приватизација" у земљама "транзиције" је био да се они успешни сегменти тих привреда пребаце у власништво западних компанија и тако, уместо да буду конкуренција- буду подршка; циљ је био да се умртве привредне активности, а не поспеше.
Но, за то треба имати -очи, али и нешто морала...
Какав капитализам, какве слободе на тржишту рада. Нема ни једног ни другог. На делу је експлоатација и робовласништво. Тамо где нема слободе избора - где нема послодаваца, где је све финансијски капитај - где нема никакве контроле и безбедности - да ли су то слободе или анархија.
Држава одумире полако, са народом. Влада финансијска олигархија која нема милости ни према народу ни према држави, па ни према власти. Ови изабрани у власт су њихови експоненти.
"Либерализам је идеологија слободе. Ми, либерали, сматрамо да је за човека боље да има више слободе него мање слободе, и да су слобода и безбедност других људи, и њихове имовине, једине границе слободе."
Ова опште позната мантра неолиберала, као и бројни други ставови које наводи Либерал има свог пуног смисла. Недостаје само једно подпитање - за кога је остварива та слобода? Да ли за оних милион незапослених и обесправљених у Србији, као и за незапослене широм света? Шта има незапослени од слободе када није у могућности да задовољи егзистенцијалне потребе?
Слобода коју пропагирају неолиберали је слобода само за крупни капитал, за његово ничим ограничено и неконтролисано ширење. Америка као симбол "слободне привреде" намеће либерализам другима, а њена привреда је обилато подржана од стране државе. Пример војноиндустријског комплекса, али и спашавања крупних корпорација попут Крајслера, Џенерал Моторса, банака и сл. Чак и ратове води зарад интереса својих корпорација.
Е изгледа да професора Душанића због тога нападају са свих страна, јер гребе по стварности и скрнави им божје заповести од њихове теорије, а то јел да није професорски ниво, нарочито у недодирљивој друштвеној науци као што је економија.
Neoliberalizam - Protivi se uplitanju države u ekonomiju, protekcionizmu, visokim stopama poreza i sl. – Wikipedia.
Ekonomska globalizacija – Protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, protok ljudi migracija, protok kapitala i tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojačane privredne veze i opšte povezivanje i jačanje privrednih subjekata, te erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. – Wikipedia
Iz ovog se može izvući zaključak da je Neoliberalizam spoj nadnacionalnih institucija [Brisel] i velikih korporacija – Međunarodni fašizam – globalizam.
NEMOJTE da mešate stari liberalizam [današnje libertarijance], o kojoj Sova piše, i današnji neoliberalizam. Vidim neke levičare ovde koji odmah pucaju iz topova čim uoče reč liberal a nemaju istorijsku argumentaciju.
Ulogu države treba smanjiti a povećati ekonomski nacionalizam.
Гордости ту нема ни у траговима.
Јер, да би се било горд(о), мора(ло би) се имати чиме и поносити.
Зато, ''професор'' бар не чини један од смртних грехова.
То му је олакшавајућа околност!
Приликом једног од ранијих напада горе побројаних ''врлина'', демонстрираних у ''научном'' штиву објављеном у ''Политици'' 30.06.2010. године под насловом
''49° 56' 49" W, 41° 43' 32" N''
бекендовао сам овом (да употребим његов омиљени термин) дилетанту у стилу Новаковом!
Извор:
http://www.politika.rs/pogledi/Boris-Begovic/49-56-49-W-41-43-32-N.sr.html
Иначе, брачни пар Беговић-Поповић у ''Политици'' има статус заштићених белих медведа.
Нарочито госпођа Даница, која са редакцијом има посебан уговор о необјављивању критичких осврта читалаца на њене трактате о свему и свачему!
Po definiciji "svaka ideologija nosi pecat intresa"
Taj intres je, sad se vidi jako lepo , zadovoljen.
Da ne zaboravimo da su takodje jako dobro prosli i oni kojima je dozvoljeno da vrednost imovine smanje i umanje do mere ocekivanog.Nazalost, vecina njih nije bila niti jeste sposobna da nastavi bilo sta sto bi moglo da da neki kvalitetniji i ozbiljniji doprinos.
No najveci problem koji postoji je da niko van ovih krugova moci nije ni imao sansu da nesto postigne, bez obzira na kapacitete i mogucnosti.
1.Зашто се на овој планети све може мењати људском интервенцијом укључујући ту и ЗАКОНЕ ГЕНЕТИКЕ, осим ЗАКОНА ТРЖИШТА?
2.На основу чега се тврди да непромењени тржишни закони, тј. "слободна тржишта" рада, капитала и финансијских средстава обезбеђују економски просперитет?
При том полазим од претпоставке да економска наука треба да обезбеди ДРУШТВЕНИ а не ИНДИВИДУАЛНИ просперитет, ГЛОБАЛНУ а не ИНДИВИДУАЛНУ ефикасност. Јер посматрано на нивоу појединца фараони су били велемајстори индивидуалне ефикасности и индивидуалног економског просперитета. О слободи да не говорим. И све то без либерализма и економске науке.Према томе прича о слободи, просперитету и економској ефикасности ПОЈЕДИНЦА је занимљива али не спада у предмет изучавања економске науке.
1) Имају ефикасније управљање - више се ради и циљ је да се испоштују задати рокови. То за последицу некад и прековремени рад.
2) Бољу кадровску политику. - При запошљавању у приватну фирму се много више гледа на стручне и личне квалитете кандидата, него на непотизам или политичку подобност. Да ли неко мисли да би један приватник на место инжењера-пројектаната запослио свог сестрића који нема благе везе? У државној фирми су такве појаве куд и камо заступљеније.
Многима се може чинити да се у прватној фирми више ради и да је радницима теже. Са друге стране су, управо због тога, приватне фирме конкурентније на на тржишту кад је реч о квалитету и цени услуга и произвда. То опет за последицу има боље зараде.
За крај једна емпиријска информација у прилог приватном сектору. У Новом Садду у приватном ИТ сектору ради преко 5000 људи, а просечна плата је око 1000 еура.
Поштовани! Не могу сви радити у тим вашим информационим технологијама као тих 5 000 у Новом Саду, које су сада слажемо се у великом замаху, успону... Волео бих да то исто чујем и за пекаре, металце, млекаре или рецимо сељаке, мислим на тих 1 000 евра. А што се тиче запошљавања, где наводно у приватним предузећима нема непотизма, "пријатељског запошљавања". У приватизованом предузећу у коме сам радим истина није из ИТ, већ из металског комплекса, заступник послодавца - већинског власника (генерални директор) отпустио је у "цугу" 70(седамдесет) радника прогласивши их технолошким вишком. То би наравно могло бити у реду, повећање продуктивности, профита, остале бла бла, па чак и зарада оних који су остали да раде. Наравно од свега тога повећан је само профит већинског власника. Али, само 5(пет) дана по отпуштању наводног вишка запослених, на једно од тог "вишка" запосли се рођена сестра директора. Обзиром да је она веома "стручна" већ је променила три "вишка".
Пре пар година Француска је упркос противљењу Брисела практично национализовала Алстом и исте године политичким притиском спречила продају Данон-а странцима.
Зашто?
У оба случаја се руководила ПОСРЕДНИМ ЕФЕКТИМА које ова два гиганта имају на ИНДУСТРИЈСКО и ПРИВРЕДНО ТКИВО читаве земље. Дакле не њиховом индивидуалном ефикасношћу и рентабилношћу већ ефектима које својим производним програмима имају на низ подуговорача, снабдевача, клијената, потрошача.
Рентабилност оваквих компанија се не може процењивати краткорочно и парцијално већ искључиво дугорочно и глобално.
Današnji neoliberali, pravilnije ih je zvati fašisti-globalisti, ne žele nacionalne države, već super države poput EU sa ogromnim aparatom, monopol par kompanija u svakom segmentu privrede, ne slobodu pojedinca [politička korektnost].
Nama je sputan prosperitet jer nemamo ekonomski patriotizam. Porobljeni smo jer smo dozvolili da uđe njihov novac koji diktira bukvalno sve. Predhodna vlast je ušla u igru zaduživanja iz koje je nemoguće izaći. To je prevara na koju je pristala “demokratska“ garnitura. Bili smo uslovljeni da nam budu skinute sve sankcije i da postanemo deo tzv međunarodne zajednice ako pristanemo da instaliramo njihove kolonijalne institucije i standarde. Mislim pre svega na njihove finansijske kuće i lobiste u vrhu vlasti.
“Bilo je to Jugoslovensko odbijanje širim političkim i ekonomskim trendovima i reformama – ne stanje kosovskih albanaca – što najbolje objašnjava NATO ratove."
Pod ovim ekonomskim trendovima se misli na Miloševićevo odbijanje da dođu njihove banke i porobe nas zauvek. Ropstvo se uspostavlja puštanjem zemlje i građana da se zadužuju. Kad se jednom inicira ovaj preces nemoguće je izaći iz njega jer je to Ponzijeva shema, piramida najgore vrste. Do prekida ropstva je jedino moguće doći bankrotom ili hiperinflacijom. Ovo drugo je nemoguće raditi jer mi ne štampamo evre.
Mehanizam ovakve piramide je takav da se pozajmljivanje mora nastaviti u nedogled i to sa sve većim iznosima zajma. Mi imamo zapravo parazita u organizmu koji nam jede esenciju na duge staze. Parazit radi u sprezi sa lobistima da nam privreda ništa ne proizvodi sa jedne strane, dok sa druge iznosi pare iz zemlje.
П.С. Дивим се Шешељу (као и Милошевићу и Младићу), нисам члан СРС-а.
Стручан назив за бежање капитала из Западне Европе и САД, је делокација.Последица делокације, тј. измештања индустријских погона ван матичне државе, је деиндустријализација земаља ЕУ и све већа незапосленост у тим земљама.
Материјали са заседања америчког Конгреса, француског Сената, немачког Бундестага на којима се расправљало о томе како зауставити ту бежанију могу се наћи на Интернету. Али ево, рећи ћу Вам који је закључак. Дакле, закључак је да једино што интересује капитал то је јефтина радна снага - по могућству без синдикалне заштите како би могао максимално и безобзирно да је експлоатише. А то са "регуларним тржишним условима" је једна смешна прича
Napoleon je mrzeo bankare jer oni su bili ti koji su podsticali narode na ratove i ujedno finansirali sve strane u sukobu. Njima je bio u interes rat, jer kad su svi dužni njima onda oni uslovljavaju i usmeravaju. Usmeravali su narode u globalizam jer onda oni postaju gospodari sviju nas preko zajedničke valute.
Paralelno su gajili korporativnu kulturu gde su razvili metode upravljanja ljudima i načine kako da tehnokrate budu što bezobzirniji i sebičniji. Ovaj egoizam je bio hranjen ali ujedno i kontrolisan jer oni imaju upravljačku kontrolu u 500 najvećih kompanija sveta. Tako je ovaj piramidalan sistem uspeo da zbriše svaki oblik induvidualizma i sve samoodržive zanatlije / seljake.
Imamo posla sa materijalnim narkomanima i sa onim koji vole da gaze po ljudima, to su mundijalisti koji su se odrekli svog porekla.
На питање бр.1 - Зашто човек сме да мења законе генетике а не сме да мења законе тржишта - нема сувислог одговора.
На питање бр.2 - Ко, када, где и како (подразумева се у којој земљи и у ком периоду) је доказао да "слободна тржишта" рада, капитала и финансијских средстава обезбеђују максималан друштвени просперитет, одговор је - нико, никада и нигде, осим у литератури, на ТВ-у и у новинским колумнама.(А папир...)