Hvala autoru na ovom tekstu. Od svih pouka o SRAMOTI, ona Njegoseva "strah coveku obraz kalja cesto" govori najpreciznije o onome sto nam se dogadja: sramote koju nam namecu, u kojoj zivimo i koju cemo sami morati da stresemo sa sebe. Onda kad se oslobodimo STRAHA. Ako uopste opstanemo, to ce biti neminovno. Jer, ima i ona, narodska: boj se ovna, boj se g..., a kada ces ziveti!?

Pridruzujem se autoru u stidi po svim navedenim tackama!Mogla bi spisak da nastavim ali i ovo je sasvim dovoljno.

Autor stid i sram veže za "moralne" vrijednosti, odnosno za subjektivni odnos pojedinca prema društvu.

Međutim, moral i patriotizam (na koje se sam autor poziva) su vrlo promjenjive kategorije. Ono što je nekad bilo moralno i patriotski (bratstvo i jedinstvo itd.) je danas možda amoralno i izdajnički...kao i obratno.

Ali, to sve nije smetalo autoru da da sebi za pravo da određuje šta je danas moralno i patriotski. Moglo bi se reći vrlo ambiciozno sa njega samoga, imajući u vidu da on polazi od činjenice da je moral ugrađen u samo biće iskonskog srpstva, odnosno svakog Srbina a da su svi ostali njegova degenerativna forma.

Ne bi me iznenadilo da se uskoro pojavi i neki priručnik za moral i patriotizam u Srba ili da se u škole uvede neki sličan nastavni predmet kako bi se Srbi vratili na "pravi put" šta god to značilo i koje god to mjere uključivalo, a nerijetko i anticivilizacijske.

Čini mi se da se srpstvo polako iz nacije pretvara u vjeru.

Добро. Дефинисали смо стид и срам. Шта даље? Ако све остане на причи, биће ништа. Можда су срам и стид пут којим се иде у ништа. Да ли имамо неки други правац? Да ли треба сабити редове, бити јединствен у захтевима, акцијама? Од кукњаве преко Интернета нема ништа. Још нико није направио Интернет револуцију а верујем да она није могућа. Не може Интернет заменити људе у правом тренутку и на правом месту.

Неки се стиде на латиници, неки на ћирилици. Неки се стиде да кажу шта мисле, други никако да се постиде шта су рекли и шта говоре. Лично се не стидим да напишем (а и да урадим) шта би у овом историјском времену требало радити. Е тако је то, можда нам се све ово догађа зато што смо сувише "стидљиви". Ево једно "наивно" питање? Шта би урадили они народи који се не "стиде", ако би њихов председник своју резолуцију прво поднео на усвајање страним (непријатељски расположеним) амбасадорима?

Не бих се овде могао сложити са аутором текста. Ко је, ако не већина Срба, допринела осећању стида!? Можемо донекле рећи да је то учињено из незнања, несвесно, нагонски, инстиктивно...како год, али је учињено. Па, није власт о чијим потезима пише аутор, пала са Марса, него је бирана од стране већине Срба.

- А шта је већина Срба радила за све то време? - Изнова им поклањала поверење.

- Зашто? - Зато што није спремна да мења начин размишљања.

Бројни су узроци таквом стању, али се не ради ништа да се ти исти узроци отклоне.

Мене је лично стид, што живим у земљи која не жели да се мења, чији припадници немају свест о заједници у којој живе... али осећам понос што сам када се одлучивало како ћемо данас живети, био у оној мањини, која је умела да предвиди шта нам се спрема.

I dobro sve ovo naprica, a sta je resenje?
Da prestanemo sa kontaktima sa EU i svim zemljama koje su priznale Kosovo? Sta cemo time postici osim sto cemo se pretvoriti u Enver Hodzinu Albaniju i polako tonuti jos dublje?
Stara je istina da se ono sto se u ratu izgubi moze samo ratom i vratiti, dali mislis da smo mi spremni za rat protiv NATOa?

Evo da i ja prozborim koju o sramoti i stidu.Gejdar Oglu Alizar Alijev ili Hejdar Alijevic Alijev.Zvuci poznato.Zvuci,zvuci,nego sta.27,28 i 29 februar 1988.Sumgait,mjesto stravicnog zlocina,pokolja,nad preko 100 Jermena.Ruke bivseg azerbejdzanskog prdsjednika krvave su do lakata kada je Sumgait u pitanju.Mozda se pitate kakve on ima veze sa ovim tekstom?Itekako ima.Njegova statua danas stoji na Tas Majdanu,najsrpskijem dijelu Beograda.Na vjecnu sramotu Beograda ali bogami i Srbije.U rezultatu bracnih veza mnogi Jermeni su postali Srbi.Danas moraju kad prolaze Tas Majdanom da gledaju bronzanu statuu covjeka koji je odgovoran za zlocin u Sumgaitu.Jednom prilikom je Nesa Popovic novinar Svet plus televizije pravio rportazu o ruglu grada Beograda.Bila je to idealna prilika da gledaocima docara najvece ruglo koje se nalazi u Beogradu.Medjutim nije.Postavljamo pitanja zasto su iy Haga oslobodjene zvijeri kao Markac,Gotovina,Haradinaj i njima slicni.Podjimo od sebe.Prvo od sebe.Nastavak...

Autor izrazava potpuno moje misli ma da treba dalje razmislit, kako i kad, je otpocela ova bezstidna faza srpskog javnog zivota.
Usudjujem se da kazem sa dolaskom komunista na vlast, 1945.
Komunisti su nam, kao katolicki popovi, nametali 'absoluciju burzoaskih grehova' pod uslovom da prihvatimo njihov visi 'proleterski moral' koji se sastojao od spijuniranja prijatelja, poznanika i cak i roditelja za 'ne-narodnu aktivnost'.Bili smo prinudjeni da slavimo kao "narodne heroje" jednog ubicu sopstvene rodbine kao Savu Kovacevica-Mizaru, vjerovatno najogavnijeg tipa 'NOB'-a, sa Mosom Pijadom. Knjige i pjesme su bile napisane i izpjevane o njima.
Turske i Njemacke okupacije nijesu Srbima nadijelile ni djelic moralne stete narodu, kao sto je to uradila ova banda hohstaplerskih boljsevika.
Njihov uticaj je jos uvijek velik , toliko-da hoce ovu demoralisanu Srbiju, prije nego sto se oporavi-utrpat kao smece u EU- sto je brze moguce.
Za njih, Srbija bez kicme u EU, je bas sto se trazi.

Не знам зашто су вам дали минусе, ја нисам. Ја врло ретко дајем и минусе и плусеве, рађе прокоментаришем. У једном се слажем са вама, а то је да заиста постоји процес који траје вековима да се српство трансформише у веру, па неки Срби престају бити Срби, а постају католици, или муслимани, или комунисти.

Не знам на коју веру мислите кад кажете да се и данас српство претвара у веру. Мени се чини да неки Срби замењују српство вером у Европу.

Ако нас је историја нечему научила то је да они који су српство заменили за веру, било католици, било муслимани, било комунисти, било сада верници Европе, никоме нису направили корист, а најмање себи, а направили су велику штету и себи и другима.

Кад сте тако проницљиви јесте ли приметили да се неки Срби враћају из вера у српство. И ви ми личите да ћете се из неке вере, или неких вера вратити у српство.
Можда после југоносталгије наступи србоносталгија.
Узгред, ја сам волео Југославију, али југонносталгичан нисам ни мало.

Da dodam,da je zanimljivo da antikomunistima-fasistima ne smeta turcizam ni fasizam ali im smeta komunizam.Znaci da antikomunistima-fasistima ne smeta Osmanlijska:prva bracna noc, seca glava, nabijanje na kolac, prisila na promenu vere, nacisticka:vesanja, streljanja, klanja, nazivanja nizom rasom. itd. ALI antikomunsitima im smetam komunisticko: zdravstvo, skolstvo, putevi, struja, streljanje na stotine lhiljada ustasa u Blajburgu itdJedna od slicnosti antikomunizma i fasizma je da vole da svoju krivicu prebacuju na druge, posebno komuniste.Komunisti su osvjili 1% na zadnjem glasanju, dok su antikomunisticke stranke (od izbora 91' na ovamo) osvojile 99% glasova, ali to antikomunistima nije dovoljno i oni nastavljaju da trabunjaju kako je komunizam na vlasti.Antikomunizam i fasizam su strane istog novcica, jer kada citam antikomunisticke komentare, oni s isti kao fasisticki. Zato ja kazem da su fasizam i komunizam ista stvar, jer im je retorika ista

Поздрављам писца, али само да га исправим у следећем: Јован Дучић је написао следеће: "Хрвати су најхрабрији народ на свету не зато сто се ничега не боје, него зато сто
се ницега не стиде"
И да се подсетимо једне његове песме:

Јован Дучић: СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карадјордје твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
.....(наставак)

@Drago
Da, bio sam anti-komunista, kao i svaka pristojna osoba- dok je komunizam bio na vlasti. Sad kad se taj sistem srusio pod samom tezinom njegovih sopstvenih laza, ne vidim nikakvog razloga da tako sebe nazivam (iz istog razloga nijesam anti-fasista). Ako, medjutim, vi hocete da me tako nazivate,samo izvolite . Odkrio sam jednu fundamentalnu istinu oslobodjenjem od indoktrinacije (sto izggleda,nije vas slucaj) ,da- ako si osjetljiv na 'psovke' i 'pritisak'- nikad neces imat priliku da kazes ono sto mislis. Posljedice komunizma, kao i moje izkustvo pod njim, ne mogu, niti zelim zaboravit- nemam ni moralno pravo na to. Necu vas zvat nikakvim imenima (kao vi mene) jer nemam nista protiv vas licno. Vi ste ocigledno produkat jednog sistema kojega sam se ja, srecom, odavno oslobodio.
Na vrijeme, da mi nije napravio stetu.

Треба се чувати једног феномена који се зове "малигно огледање" у хрватској литератури се то некад звало "зрцаљење", Човек који је свима нама о томе нешто имао и могао рећи, али ето користећи израз "зрцаљење", учен човек, звао се Куленовић из Загреба. То помињем узгред да бих показао да је било и сада има случајева када бошњаштво пређе у другу веру. Није то нека утеха нама Србима, али истина јесте.

На крају смо се сви сложили око израза "мироринг" огледање. Жан Пол Сартр је лепо објаснио да се може психолошки ( и емоционално, и разумски и људски ) порасти приликом сусрета, па онда добронамерног огледања, али ако се иде у злокобно огледање, а да се људи и не сусретну, е то је проблем.

То је случај са хришћанством и исламом, на пример у Шпанији, али и код нас, али код њих у Шпанији више, код нас још и ђене-ђене, кад се и не сусретну, а огледају се и кревеље сами себи као у огледалу.
Све је исто, а све супротно.

@Drago: Где си залутао човече? Одавно се зна да су комунизам, фашизам и либерализам три лица исте ствари.
Уосталом, колико си упућен, види се по томе што не знаш да су баш еу и амеро-фашисти заклети "антифашисти" и велики љубитељи турака.

hvala što ste po ne znam koji put ponovili poznatu sintagmu o Hrvatima koji se ničeg ne stide.

Šta ćete, Hrvati ratuju i pobjeđuju, a vama ostaje da pišete pjesme o tome i sijanjem mržnje u istima kompenzirate poraze.

Dok god pišete takve stvari o Hrvatima ja se ne brinem. Zabrinuti ću se kada ih počnete sažalijevati kao bespomoćne