Наши преци су имали јасан идентитет и историјске циљеве

ВИКТОР ОРБАН: БРИСЕЛ СЕ ИГРА СА ВАТРОМ, НАТО ЈЕ НА КОРАК ОД СЛАЊА ТРУПА У УКРАЈИНУ. ОВО ЈЕ ВРТЛОГ РАТА КОЈИ МОЖЕ ДА ОДВУЧЕ ЕВРОПУ У ПОНОР

ТЕПИЋ: КОАЛИЦИЈА „СРБИЈА ПРОТИВ НАСИЉА“ ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ. ЈОВАНОВИЋ: ОВО СУ ХИЛОВИ ИЗБОРИ, ЖЕЛЕ ДА УБАЦЕ ОПОЗИЦИЈУ ЗБОГ ДАВАЊА ЛЕГИТИМИТЕТА ВУЧИЋЕВОЈ ВЛАСТИ. ЛАЗОВИЋ: НЕ ПРЕПУШТАМО СНС-У БИЛО ШТА, РАЗВЛАСТИЋЕМО ИХ ГРАД ПО ГРАД

ДМИТРИЈ КУЛЕБА: УКРАЈИНА НЕМА „ПЛАН Б“ ЗА СУКОБ СА РУСИЈОМ, УКОЛИКО АМЕРИЧКИ КОНГРЕС ОДБИЈЕ ДА ОДОБРИ ДОДАТНУ ВОЈНУ ПОМОЋ КИЈЕВУ

НАСЛОВНЕ СТРАНЕ СРПСКЕ ШТАМПЕ 20. АПРИЛА 2024. ГОДИНЕ

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: ВЛАСТ СЕ СЛУЖИ ШИБИЦАРСКОМ ЛОГИКОМ, ТРОШИ ВРЕМЕ И НУДИ „УСТУПКЕ“ ЗА КОЈЕ ЈЕ ВЕЋ КАСНО. ОПОЗИЦИЈА НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА СЕ ПЕЦА НА ТО

БЕОГРАДСКИ ОДБОР „ЗАЈЕДНО“ ОДЛУЧИО ДА ИЗАЂЕ НА ИЗБОРЕ – ИАКО СТРАНКА НЕЋЕ: ИЗЛАЗИМО НА ИЗБОРЕ 2. ЈУНА, НЕ ЖЕЛИМО ДА ОДУСТАНЕМО НИ ОД ЈЕДНЕ БОРБЕ

Н1: КОАЛИЦИЈA „СРБИЈА ПРОТИВ НАСИЉА“ СЕ ПОДЕЛИЛА ПОВОДОМ (НЕ)ИЗЛАСКА НА ИЗБОРЕ 2. ЈУНА. ИЗЛАЗАК СУ ПОДРЖАЛИ: НПС, „ЗЕЛЕНО-ЛЕВИ ФРОНТ“, „ЕКОЛОШКИ УСТАНАК“, ПСГ И „НОВО ЛИЦЕ СРБИЈЕ“. ПРОТИВ СУ: ССП, ДС, „СРБИЈА ЦЕНТАР“ И „ЗАЈЕДНО“

МАРГАРИТА СИМОЊАН: У ДОЊЕЦКУ ПОГИНУО АМЕРИЧКИ РАТНИ ИЗВЕШТАЧ ИЗ ДОНБАСА РАСЕЛ БЕНТЛИ, КОЈИ ЈЕ РАДИО ЗА СПУТЊИК

ВУЧИЋ НА ПИНКУ: ОТПОР РЕЗОЛУЦИЈИ О СРЕБРЕНИЦИ У УН СВЕ ВЕЋИ, НАША БОРБА ТРАЈЕ И НЕЋЕ БИТИ ЛАКА, ВИДЕЋЕМО ТУ КО ЈЕ ПРИЈАТЕЉ, А КО НЕПРИЈАТЕЉ СРБА И СРБИЈЕ. НАРЕДНИХ ГОДИНА ОЧЕКУЈЕМО ОГРОМАН НОВАЦ ИЗ НАМЕНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ

ЊУЈОРК: МУШКАРАЦ СЕ ЗАПАЛИО ИСПРЕД СУДА НА МЕНХЕТНУ ГДЕ ЈЕ У ТОКУ СУЂЕЊЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА: АПЕЛУЈЕМО ДА КОАЛИЦИЈА „СРБИЈА ПРОТИВ НАСИЉА“ ДОНЕСЕ ЈЕДИНСТВЕН СТАВ О ИЗБОРИМА 2. ЈУНА

МЕХАНИЗАМ У ХАГУ ПРЕПУСТИО ПРАВОСУЂУ У СРБИЈИ ПРЕДМЕТ ПРОТИВ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА И ЧЕТВОРИЦЕ ЊЕГОВИХ САРАДНИКА

субота, 20. април 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Наши преци су имали јасан идентитет и историјске циљеве

Kоментари (127) COMMENTS_ARE_CLOSED

Тачно тако !

Препоруке:

Свака част за ову беседу. Свака част "Милетићу" и НСПМ-у пто су организовали ову трибину. Само не би требало стати на томе.

Препоруке:

Браво, господине Антонићу!Потписујем сваку реч, као потомак српских војника, учесника оба Балканска
и Првог светског рата.Припадам генерацији која је имала срећу да, уживо, од учесника слуша о догађајима из наше славне прошлости.Нажалост, данашнји млади Срби, углавном, нису васпитавани да је патриотизам,жртвованје за више цилјеве, за отаджбину,врлина. И да се подразумева!Предлажем да скупови, попут овог у Новом Саду, убудуће буду организовани широм Србије, уз искрену наду да ће привући пажнју младих, оних који треба да промене садашнји однос према прошлости, али и да се одреде према будућности.

Препоруке:

Ти јасни циљеви наших предака су постали погубни на дуге стазе.

Хтели смо Југославију? Добили смо је. Уједињење Срба на целом Балкану је и разлог настанка Југославије.

Што се ратова тиче ради се само о томе да смо били на правој страни. Али последњи пут нисмо. То је све.

Препоруке:

112

Србија је била окружена неким од непријатељских династија, имала је против себе, осим руског цара, односно Русије, углавном све велике силе тога времена.

Тачно у једном делу, али у другом делимично. Иако се може рећи да није имала руског цара против, не може се рећи ни да га је имала скроз уз себе. Руски цар је све радио да не дође до рата, јер се плашио да Русија може бити увучена у њега. Био је свестан да је Русија немоћна да се носи са великим силама. Била су свежа сећања на пораз од Јапана, где се показала сва трулост руске империје. Када је АУ извршила анексију БиХ, све се завршило на дипломатским протестима. Када је требало озваничити тековине рата, показало се да је Србија опет остала кратких рукава и није успела испунити све циљеве. То се најбоље види из скадарске кризе, оснивања Албаније и ускраћивања изласка на море. Русија ништа није предузела, да се спречи такав развој догађаја. Одувек су јој били важнији односи са великим силама, него са Србијом.

Препоруке:

Поштовани професоре, дубоко Вам хвала на дирљивом тексту. Овакви текстови се морају ширити по целој Србији и ићи од куће до куће да би се пробудила национална свест народа.

Препоруке:

И компликоване ствари постају једноставне ако их отворена ума и чиста срца сагледамо, како то г. Антонић ради.
Али како данас исправити погрешан пут кад је не желе чути ни они што воде ни они који их на та места доводе.

Препоруке:

Поштовани професоре,
Све сте лепо написали.Једино нисте написали да када смо све то урадили да је требало да станемо,да се осврнемо иза себе и да осмотримо реку крви која је остала иза нас.Да станемо макар годину и сачекамо да се слегне прашина са Куманова Мачковог Камена, Солунског фронта.Да сахранимо мртве и подвучемо црту. Међутим не.Краљ, не слушајући Војводе својим надменим ставом све то пренебреже и јури у масонско-малтешко витезовску Европу,која га `34 кажњава за све победе, повлачећи бугарским прстом немачки пиштољ у коме је био усташко-коминтерновски метак.
Шта се догодило после ратова сви знамо.Ту исту крв попљували су у парламенту хрватки посланици.
Дакле, олазимо до закључка да вође наших предака(пре свега Краљ)без обзира на доказану храброст, из тог доба нису имали јасан идентитет и историјске циљеве које је утемељио Књаз Милош, а које су нам у аманет оставили још светлији преци.
Шта чинити.Питати једног нашег официра како му је успело да са једном женом има 11 деце.

Препоруке:

Рађајмо Србе, васпитавајмо децу да буду Срби, учимо их који их изазови чекају јер су Срби, научимо их да је за њих најбоље да буду Срби јер то им је једина шанса за опстанак.

Прави почетак.

Хвала професору и видимо се 6.новембра у 19и30 часова, Мала сала Коларчеве задужбине, на промоцији књиге Милана Брдара "Хроника разорене Троје".

Препоруке:

Након које је уследила, 1912-1918, демографска катастрофа.

Препоруке:

Sve bi bilo u redu da se nije desila oktobarska revolucija. Zbog nje ispade da su nam bili saveznici englezi i francuzi sto je besmisleno. Da je carska Rusija pobedila u prvom svetskom ratu sve bi bilo drukcije. Istanbul bio opet bio Konstantinopolj, turci izbaceni iz Evrope, a Rusija tu pred nasim ocima. Onda se ne bi verovatno ni pravila Jugoslavija. Pobedili smo u ratu bez pravog strateskog saveznika. Steta.

Препоруке:

@Beli Orao
Svaka cast na Komentaru. Potpisujem sve sto napisa. Za ovo bi ti kupio jedan MIG29SMT ali nemam para. Al nije vazan poklon vazna je zelja i namera.

Препоруке:

""Зоран. Хвала ти друже. Поклон бих одмах уступио мојим другарима Миговцима, а ти се не би сигурно наљутио.
Што се мене тиче Ми35(хеликоптерска мазга) је мој сан.

Препоруке:

@Beli Orao
I tata bi sine.

Препоруке:

Svom sinu kada nešto hoće, kada kuka i kada se žali, kažem: „Ne, ne, ne... Budi Srbin, junak i muškarac“. Pokušavam da od svojih sinova napravim nešto što želim da budu. Pokušavam da što više vremena provodim sa njima i, kažem, borim se za njihove duše. Da imam ćerke takođe bih od njih pokušavao da napravim nekog ko je glava doma, ko je spreman da ima decu...

Ovo zvuči kao da se borite za nastavak SVOJE a ne za njihove duše.

Препоруке:

Još nešto oko paralele sa istorijskim krizama.

Tu ima nekoliko vrlo bitnih razlika, koje nista pomenuli:

- nije bilo pojmova univerzalnih ljudskih prava ni UN-a kakvim ga znamo danas. Dobrobit pojedinca se mnogo čvršće i češće povezivala sa snagom njegovog plemena.

-bitke su se vodile bitno drugačije nego danas. Nije bilo tako učestalih razlika kao danas, kad omer snaga redovito iznosi i više od 1000:1. Isto tako pojam robotizacije nije postojao i moral je igrao daleko veću ulogu nego danas, dosta puta je čak i preokrenuo tok bitke.

-mnoge bitke i situacije su se vodile za čisti biološki opstanak pa protagonisti i nisu umali alternativno rešenje.

Препоруке:

Г. Антонић лепо пише. Али, наши преци нису имали „бравара“ и идеолошки петодеценијски перфидни инжењеринг, „до коске“, који десрбизује а који истовремено хипершиптаризује и хиперхрватизује или пак измишља нације. Некад је лакше бити босоног и неухрањен јер је животност присутна, нагонски мотивисана а и постоји трајност борбе за боље, морално чисто и поштено. Зове се реална нада. А не оно „преко синдиката на море“ више пута у току године док ти иза леђа измишљају нације, цепају цркву, док „нечије очеве шаљу на службени пут“, забрањују Србима повратак у Метохију и на Косово... Која македонска војска је , рецимо, учествовала у бици код Куманова?...

Препоруке:

... Г. Антонићу, приметили сте, „подељено књиговодство у глави“ , бити „нит' баба - нит' девојка“ (нит' Србин, нит' Југословен) је оно погубно што се на овим просторима, само Србима десило као производ диригованог паралелног процеса: идеолошке репресије и истовремене идеолошке надкомформистичке форсиране, усмерене и хипнотишуће бајке која води у „светлу будућност“ (данас, пут у ЕУ као реплика већ виђеног менталног паперја)...

Препоруке:

Добијати ратове, поготово ако су они ослободилачки или одбрамбени против угњетавача, је с цивилизацијског аспекта најузвишеније. За то, српски народ није добио задовољење. То задовољење, очекивано од Срба, се цивилизацијски данас зове фикција јер су српске племените идеје и жртва од истих историјских непријатеља и окупатора схваћени као слабост једне нације коју исцрпљивањем треба дотући касније. И сетили су се. Поцепати српски народ изнутра је било решење. „Најзад“ су се сложили, хорски, сви они који су чизмом већ газили овај простор. Последњи је печат који су ставили када су, за инаугурацију негације српског питања, удружено дигли авионе и сипали. „Бравар“ је већ довољно учинио да неки одавде то схвате као неупитну „српску кривицу“. На тој „кривици“ се и даље зидају антисрпске куле.

Препоруке:

Радећи на стварању Југославије много пре рата имтелектуалци су полазили од става да треба створити државу која ће бити независна од великих сила.САД,Британија,Француска ,Италија,Русија,имају своје формуле интересних сфера.Велике силе немогу расцепити хомогено друштво.Историја обе Југославије је показала да је страној сили потребна домаћа основа да се разбије земља.Српски интелектуалци су били слепи. Долазећи у Југославију 1937.г енглеска списатељица Ребека Вест је 1937.г.записала"Да се у југословенској политици осећа религија одоздо као тишина у подруму"
Велика је незрелост српских интелектуалаца што су занемарили моћ католичке црке.Од 1918 ствара се држава у држави тако што католичка црква ствара мрежу спортских,културних,болничких и других удружења под називом Католичка акција преко којих контролише и усмерава становништво.Бискуп Штадлер који је посветио живот борби против југословенске идеје потписује 1918.г. позив на стварање Југославије.наставак

Препоруке:

Невероватно како се то југослевенстово "примило" у Србији. За Београд ми није толико чудно. Имам тезу да је у старој Брозовој Југославији овде долазио које стигао од Хрвата,Словенаца,Албанаца..Београд је био центар свега и свечега,чак и регионални рок/поп бендови ако нису пунили "Дом омладине" или СКЦ нису ни постојали,тако је било и у другим областима,сваком становнику тадашње Југославије био је сан доћи у Београд,добити стан,имати неки добар посао у администрацији или некој јакој фирми. Многи који су дошли су се оженили или удали за неког Србина,па у Београду има доста мештовитих бракова. На крају Другог светског рата црногорски комунисти зауизамју најбоље делове града а притом истерујући Србе,годинама које су долазили само су ојачали,и данас црногорски лоби доминира,то је светски феномен како тако мала нација,има толику предност у однос на све остале,црногорски лоби је у суштини антрпски,у преводу мрзе Србију али воле кад им та иста Србија да плату или неку повластицу.

Препоруке:

наставак Други потписник бискуп Махнић радосно поздравља ујрдињење јер ће"после пропаст Русије која је штитила православље хрватски народ имати дужност да иде на жетву источне њиве".Ради се на интеграцији Хрватске,Далмације и Славоније,а не Југославије.Врши се католизација и кроатизација.
У Словенији је убедљиво најача клерикална странка.
Уместо стварања лингвистичког принципа нације ствара се религиозни.То доводи до трулења државног организма и нових подела уместо јединства, што се нарочито појачава 1945.г. доласком комуниста на власт.Као пример нека послужи да је у Гаети у италији 1918 било 400 црногорских сепаратиста(и отац Ј.К.)КОЈИ СУ КОРИШЋЕНО КАО КВАСАЦ.
ОД ПРВОГ ДАНА ОД 1.ДЕЦЕМБРА 1918 ПОСТОЈИ ДОМАЋА ОСНОВА НА КОЈУ СЕ КАЧЕ ВЕЛИКЕ СИЛЕ И СУСЕДНЕ ДРЖАВЕ КОЈЕ ВОДЕ РЕВИЗИОНИСТИЧКУ ПОЛИТИКУ.
Српски национални покрет збоф не забележених губитака морао је да пређе у дефанзиву и покуша да одбрани стечено.

Препоруке:

И тако ми данас немамо престоницу каква би требала да буде,ти Југослевени(антисрби)су толико пустили корење да је немогућуће нешто промениити. Данас је у Београду могуће нешто што је научна фантастика у Загребу или Сарајеву,овде је све могуће и то да Оливер Фрљић режира такву бљувотину заједно за домаћим глумцима звану "Зоран Ђинђић",или да Сретан Угринчић буде на челу најбитније културне институције као што је Народна библотека,или да имамо хрватске улице,"Дане Хвара". То нема нигде убеђен сам,ми смо светски шампиони у самодеструкцији,и ова нова власт је истао као и прошла и она тамо 2016. Ја кад погледам мој комшилук,ухвати ме језа,имам комшију који носи српско име и презиме који тврди да је Патријарх Павле био ратни злочинац? Остатак моје улице није нмного бољи,стварно овде има мало Срба,нисам оптимиста...

Препоруке:

такве трибине су нам потребне, и гостовања истакнутих интелектуалаца,.само да појасним неке ствари и из мог угла..прво и Турска и АустоУгарска су биле царевине зато су имале толико становника(држале су под окупацијом туђе територије),друго ,стално када се говори и пише о Србији мисли се на авнојску Србију и то мислим да је погрешно(зато је и Карађорђев устанак био "први српски устанак у Шумадији" а не у Србији, није Србија оно што је Тито и комунисти цртали,зато када су Срби дизали устанак и кренули да се ослободе од окупатора они су имали за циљ ослобођење и уједињење свих окупираних српских територија ,треће Турску и АустоУгарску увек је потребно називати правим именом ОКУПАТОР (мисли увек и онда када било ко разговара о Балкану ) Наши преци нису ни слутили колико штете ће нам донети југокомунизам,те последице и данас трају.. А Русија као и свака велика сила прво гледа своје интересе.. то је и нормално,не могу Руси бранити српске интересе боље од нас Срба

Препоруке:

Kad je reč o demografskoj obnovi Srbije manipuliše se osećajnošću dostojnoj američkim sapunicama...Srbi su izgubili smisao za iskon Tradicije.Žive u modernom vremenu koje je,iako je Srbija seljačka zemlja,potpuno rasturilo istinske tradicionalne vrednosti tako da danas imamo nekakvu modernu seljačku zemlju polupismenih ljudi u dobroj meri otuđenu Tradiciji!Zar nije pomalo trivijalno danas reći detetu "sine,Srbine,junače,muškarčino..."?Čak i pomalo smešno...

Препоруке:

Austrijskom i Turskom carstvu nisu trebale posebne sile, a ponajmanje jedna feudalna Srbija da bi ih dotukle jer su se vec same raspadale... Srednjovjekovna Srbija je nastala na trulom i raspanutom Bizantskom carstvu, kao sto je i moderna nastala na trulom i raspadajucem Turskom carstvu.. U datim okolnostima Srbija je imala veliku mogucnost apsorbiranja okolnih zemalja, ali je prerano opterecena svojom megalomanijom i mitomanijom, uspjela navuci bijes sviju oko sebe, a time i svoju propast, a danasnja Srbija ne moze k sebi doci i pita se: sto nam se to dogodilo!! Srbija bi trebala staviti prst na celo, pogledati se u ogledalo... a usput znajuci da joj nisu svi neprijatelji, tj. da nema nikakvih urota, vec pronaci nacin suzivota sa svojim susjedima, svijetom koji pociva na interesu bez prevelike ljubavi,,,, jer jedino ce tako opstati.. Ja vam to od srca zelim!

Препоруке:

И има једна, страшна финеса (поводом наталитета), од споља је а уствари је ПОРУКА која репресијом над српским народом у последњем веку (потом и дводеценијском пропагандом, протеривањем, етногеноцидом, негацијом и игнорисањем српске позитивне дипломатске активности у било ком саставу да је ) циљано поручује: не могу српске мајке да роде толико Срба колико Срба они могу да убију! Фашизам, „post portas“! Жив је и на Србима се данас поновљено промовише. Без убијања и сатирања Срба, фашизам не може да се кредибилно установи. Фашизација као феноменон снаге једне антиљудске категорије директно је пропорционалан интензитету српске несреће. Српски лакмус је ту боју одавно приказао свету, недужном жртвом.

Препоруке:

Сјајан текст, са одлично извученим паралелама, од првог до последњег пасуса!
Нажалост, многи у Србији и даље не схватају опасност. Из године у годину све више нас гњече на свим пољима. Константно нам слабе економију, уништавају пољопривреду и армију. Преко медија нас интоксинирају до бола. Не може да прође ниједан велики јубилеј српске војске, а да нас не почасте америчким ратним филмом. Исто тако, не може да прође ниједан православни празник, а да нам не сервирају неки хорор филм, или неког психопату који секиром разваљује све око себе. И кад буду проценили да су нас довољно исцедили, неће им бити тешко да покрену на нас војске из комшилука. Најслађе би им било да уз то испуне и Холбруков сан, те да нас истовремено увуку у грађански рат. Срећом, у Србији нису пата карте, тако да им бар та могућност тренутно отпада. Мада, посматрајући шта се дешава у Темерину, не искључујем либијски и сиријски рецепт, са укључивањем Ал Циаиде из редова домаћег шљама.

Препоруке:

Trebali ste da napomenete u tekstu da je Srbiji u prvom sv. ratu pomogao Bog da pobedi, ne bi to moglo bez Bozje pomoci.

Препоруке:

Жалила сам јер нисам била на скупу у Раничком дому,а сада се поносим својом одлуком. Враћала сам се са посла, али ми је ћеркица била прехлађена. Рекла сам себи, покажи примером оно што желиш тамо да чијеш, а то је: како учинити Србију бољом, и отишла сам кући. И ето проф.Антонић је то и рекао на крају. Одсутна сам била присутнија него да сам присуствовала.

Препоруке:

Сложио бих се са Зораном у једном: да смо имали јаcне циљеве, а јасан циљ је увек егоистичан и у смислу "Бога и браде", не бисмо стварали Југославију, већ би једноставно као победници, припојили подручја са српским живљем Србији! Овако смо само себи натоварили беду на врат, и Србију гурнули у амбис. С друге стране, дубоко се не слажем (са Зораном) да смо у последњем "рату" (деведесетих) били на погрешној страни, већ смо само бранили своје право на голи опстанак. Значи ли то да само зато што је Хитлер био моћан, да смо требали бити на његовој страни? Свака сила ће неминовно доживети свој крах, сваки неприкосновени тенисер ће на ранг листи кад тад доживети смену. Долази време нових сила, Кина се ускоро крунише. Сада треба ПРАВИЛНО изабрати, да се грешке из прошлости колико толико исправе!

П.С. Пиши ЋИРИЛИЦОМ, ЈЕДИНИМ српским писмом! Купуј САМО српско! Забранити истраживање и експлоатацију никла у Србији!

Препоруке:

Да ли можете да ми кажете на чијим сте Ви ( и остали "сусједи") рушевинама настали ?

Препоруке:

свађа око два синонима - Срби и Југословени,, значи да су једни или обоје прихватили несрпско/нејугословвенско становиште да постоје и други народи (Хрвати и БОђњаци нпр..данас и Црногорци)
Јер Југословен је само још један покушај после Илира, Словина а раније Далмата, увођења општеприхваћеног имена за цео народ, јер је и онда као и данас део народа имао резерве преме имену Србин а део према, ТАКОЂЕ СИНОНИМУ . имену хрват...
Пљување унитарних Југословена из времена после 1. св рата значи да сте напустичли право српско становииште (не оно Ломпарово)тј, ДА СТЕ НА ТраДИЦИЈИ СУПРОТНОЈ ОД НАШОХ ДЕДоВА СОЛУНАЦА..прихватили сте немачку имоперијалну идеологију

Препоруке:

"Велика је незрелост српских интелектуалаца што су занемарили моћ католичке црке.Од 1918 ствара се држава у држави тако што католичка црква ствара мрежу спортских,културних,болничких и других удружења под називом Католичка акција"

Католичка акција и даље траје, дају јој свој скромни допринос сви етноцентристи и културалисти од Пешчаника до Видовдана, од ЛДПа до ДССа и вас овде... а академик Екмечић пише зидовима

Препоруке:

Bravo Slobodane, ti si jedan od danas retkih.

Препоруке:

""Рин о-о то.Брацо убио си их као зечеве.Штета што твоји коментари долазе неки пут са закашњењем од пи пола па се по минусевима и плусевима види да нису прочитани како треба, тј. да их наши нису прочитали. Кажем наши, јер није наш који паметује из фотеље и прича бајке шта би било да је било.То ми знамо.Па нас још учи шта да радимо, ал` наопако.По систему да са Ричом пијем рујно вино...
""Студент.Кажу да је Карађорђе рекао да не би ни ослобађао БГ да је знао које је зло у њему.Зло и окупација,али пре свега мозга је и даље у њему.Тако је, сви су почињали из БГ, али YU група Queen пре Queen-а није могла никад да напуни неки стадион јер је то било резервисано за екипу "поскочице, камен на камен" и сл. који и данас, бабетине држе нам слова,а тамо pjevaju на дан стрељања.Е, док им неко јавно,али са највишег места не поручи да се на ТВ прича српски језик са ужичко-шумадијско-поморавским нагласком(нека бирају варијанту)дотле ће окупација мозга бити присутна.
П.С.
Нико није обећао рад.Засад

Препоруке:

"Друго, Србија је по тадашњим, а поготову по садашњим мерилима, била једно врло неразвијено друштво. Осамдесет пет до осамдесет седам посто грађана Србије били су сељаци, односно неписмени".

... sto bi Viljuska rekao : da se vi skolovani pitate otisli bi i Srbi i Srbija u k.... odavno"

Препоруке:

Данас нама сам појам жртве јесте нешто што је током ових 20 година малтене компромитовано, наравно не од оних који су се искрено трудили да се боре за отаџбину и за народ, него од људи који су просто искоришћавали један патриотски блок, који је био поготово јак крајем осамдесетих и почетком деведесетих година у нашем друштву, зарад остварења неких својих других ствари, тако да је та идеја жртвовања у име отаџбине, свест да се поднесе и лична жртва зарад неког општег добра, на неки начин компромитована.

Milošević i Šešelj su se žrtvovali. A ko je profitirao u Srpskoj nesreći - ne moramo ih imenovati, kad ih već moramo gledati i slušati.

Препоруке:

"Друго, Србија је по тадашњим, а поготову по садашњим мерилима, била једно врло неразвијено друштво. Осамдесет пет до осамдесет седам посто грађана Србије били су сељаци, односно неписмени".

не знам одакле овај податак о држави која је највише пара улагала у школство и просветитељство уваженом професору.

Препоруке:

Постоји још једна ствар која пада на памет, а коју морамо да поменемо када говоримо о томе. То је оно што видимо када гледамо снимке од пре стотинак година, Београда и Србије. Одмах вам пада у очи нешто што је другачије у односу на данас: када гледамо тадашње српске улице, те градове, села... Та земља је била пуна деце, босе углавном, али их је било баш пуно.

"Политика", 29.10.2012: Десеторо деце чека зиму без струје
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Desetoro-dece-ceka-zimu-bez-struje.sr.html

Препоруке:

Остатак моје улице није нмного бољи,стварно овде има мало Срба,нисам оптимиста...

Будите оптимиста, то је предуслов за успех. Верујте да је реално и могуће вратити српство Србима.

Комунисти су терором над Србима, а све у име новог бољег југословенства, завели комунизам. Затим су политичким насилним школовањем (које су назвали бесплатним), фабриковали југословене, обожаваоце Тита и "праведног социјализма". Сељачко становништво су описменили довољно да му се услади град, да побегне од мотике и срећно бедно живи по градовима. А у градовима нема цркве, има идеологије и титоманије.
Официри су морали, по аутоматизму, да буду чланови партије, родољубље је била партијска категорија.

Да би се све горе наведено поништило, не треба нам терор, требају нам нови нараштаји који ће одрастати на историји Србије, са свим победама и грешкама које смо правили.
Е то је процес у који се мора укључити са оптимизмом и стрпљењем, свако од данашњих малобројних Срба. И успећемо.

Препоруке:

""Студент2.
Пусти оптимизам и песимизам. Жени се и превазиђи тату и маму. Поздрав.

Препоруке:

На овај текст дођох са везе коју је на Твитеру оставио Вук Јеремић уз коментар Добар је Слоба....

О, кад се само сетим текстова о расправама о Јеремићу овде...

Препоруке:

Sta znaci reci "Budi Srbin"? Logican odgovor na to je pitanje: a sta je to biti Srbin?

Ako biti Srbin podrazumeva iskljucivo borbu da po svaku cenu bude sto veca teritorija koja nosi naziv Srbija i da ima sto vise ljudi koji za Sebe kazu da su Srbi, biti Srbin nema apsolutno nikakvu vrednost.

Ako, medjutim, biti Srbin, znaci biti dobar covek, biti tolerantan, biti velikodusan, biti samokritican, pa i biti hrabar, onda ima smisla sa ponosom biti Srbin i voleti Srbiju.

Danas, na zalost, mnogi intelektualci izgleda ne pridaju znacaj ovim samoociglednim istinama. Potpuno je nejasno u Antonicevom izlaganju ko su bili ti Srbi kojima se divi i zasto je uopste objektivno dobro, dobro za citav ljudski rod, da su oni pobedjivali u ratovima. Po Antonicu dovoljno je da su pobedjivali, da su bili ponosni na to sto su Srbi i sto su se od silnog ponosa intenzivno razmnozavali.

Препоруке:

Вама је можда нејасно шта је Антонић рекао овим текстом, можда само мутите воду, можда вас мрзи да читате а добро вам иде да само слушате друге. можда сматрате да вас неколико "чаробних" страних речи чини савременим и напредним човеком... Шта год да је, кад би сами загрејали столицу и почели самостално да размишљате, савршено добро би разумели Антонићев говор.

Препоруке:

Хвала на овом тексту Господине Антонићу, управо је то та једноставна државотворна мисао која хвали и нашим вођама али нажалост и нашем народу.
Нико вас тако добро не може разумети као човек са Косова и Метохије који зна одлично шта је окупација, шта је живот под Арнаутима, шта су плодови Титоизма и одрицања од идентитета али ко се такође сваког дана сусреће са величином и лепотом државе (Српске средњевековне) која настане када се принципи из вашег текста сасвим спроведу у дело.

Препоруке:

Да, заиста, и ја бих волео да знам шта значи по аутору бити Србин. Да ли Антонић слику Србина гледа у категоријама прве или друге Србије или неке мешавине обе!?

Препоруке:

И тада су имали само једно писмо!
Један народ - једно писмо!

Чуди ме да то нисте поменули наспрам данашој
националној маглини што се тиче писма српског народа!

Да ли је тадашњи пасош Краљевине Србије имао некакву "српску латиницу"?

Не, био је само на српском језику и на француском!

Да ли је тај француски због тога данас постао српски?

Видите како је тада изгледала једна фирмописачка радња:

http://фотоалбум.чуварићирилице.срб/picture/firmopisac/category/КадЈеСрбијаБилаДржава

Препоруке:

Србин је онај који се мучи и трпи недаће.. чим почне да ужива престаје Србин бити... лепа идеологија, као у опесми "а која се карминише Васојевка није више"..
а после се чудите што је Срба све мање... и буните се против промоције хомосексуалаца.. што су они друштвено неприхватљивији од мазохиста?

Препоруке:

Koja bre jaka Srbija? Koje smo mi ti sile porazili.
Istina je da smo bili vekovima turske sluge a tek onda kad se osmansko cartsvo toliko pocepalo i počelo raspadati onda smo se kobajagi digli na tzv. ustanak i izvojevali te "velike" bitke".
Ma dajte molim vas.

Препоруке:

Kad i Severna Koreja odbaci komunizam, jedino će ga negovati na Beogradskom univerzitetu. Ko? "Iskreni Jugosloveni", profesori, dr i mr. Njima treba davati sve privilegije i plate koje i do sada imaju, samo ih udaljiti od dece. Zabraniti im da predaju!

Препоруке:

Često je postavljano pitanje, otkuda uspon Srbije od 1903 do 1914. Kažu da ima mnogo razloga. Ali,prema Ćoroviću, presudan je pad ličnog režima Aleksandra Obrenovića i nestanak atmosfere udvorištva.Srbija je početkom XX veka imala oko 1100 osnovnih škola, 22 gimnazije i od 1905. osavremenjen univerzitet. Prema Ekmečiću, nastala je svojevrsna "čitalačka revolucija", neophodna da se tzv. elitni tip nacionalizma (u najboljem smislu reči) pretvori u masovni tip.Hrana je bila jevtina. Ipak,bilo je gladnih. Imali smo elitni oficirski kor,školovan u Petrogradu i Francusksoj. Omladina se školovala na zapadu,neki su doktorirali pre svoje tridesete, ali su se vraćali u Srbiju, s namerom da je osavremene,a ne da je pokradu. Mnogi političari nisu razdvajali lični od političkog morala. Cinizam, kao odnos prema svetu i životu nije bio preovlađujući stil. Ljudi su imali odgovornosti,još je postojao stid,postojala je čast. Stvaralo se građansko društvo, jedino u kome se vrlina nagrađivala.

Препоруке:

Srđa
ај ти прво нешто прочитај па онда лупај по типкама..

Препоруке:

Срђо, Срђо мала рђо.

Препоруке:

Stanić M. - G-đa B. Nikolić
U Vašem jednom postu nađoh i ove rečenice:
"Komunisti su terorom nad Srbima, a sve u ime boljeg jugoslovenstva zaveli komunizam...dalje.Seljačko stanovništvo su opismenili dovoljno da im se usladi grad,da pobegne od motike i srećno i bedno živi po gradovima.A u gradovima nema crkve ima ideologije i titomanije."
Poštovana gospođo,
Molim Vas, da još jednom pročitate Vaš tekst upućen Studentu,moguće da je pri slanju došlo do tehničke greške,jer ovo što ste napisali ide ispod svakog nivoa.Ljudsko neznanje je izvor svih zala(Volter).O kakvom komunizmu govorite,kad komunizma nije nikada bilo.Da znate(što neznate),podsetio bi Vas na činjenicu da je u bivšoj Jugi za vreme njenog trajanja izgrađeno blizu 30.000 bogomolja.A,što se tiče motike,da ste je držali u rukama našli bi pravi razlog zašto se od nje beži.Zajapureni nacionalizmi uvek počnu s pesmom,a završe u krvi.Toliko.

Препоруке:

Možda baš nije vezano za temu, ali kad bolje razmislim i jeste.Šta mislite Srbi o ovoj krizi identiteta?
Pa dobro Srbi se barem znaju nacionalno izjasniti kako treba i to nikada nije bio problem ali pogledajte sad ovo na linku:

http://www.avaz.ba/vijesti/teme/hoce-li-bosnjaci-biti-statisticki-prepolovljeni

Treba li neki komentar?

Hehehehehehe!

Препоруке:

@ Stanić Milan

Г. Станићу, и ја сам се осетио згроженим над речима дотичне госпође/госпођице. Невероватно је колико далеко иде лицемерство, а пре свега, како рекосте, незнање. Све нас би они хтели на село, да нас виде са мотикама у рукама, да се не школујемо, да не путујемо...већ само да црнчимо и молимо се у тим њиховим богомољама. Такви смо најпогоднији за њихове манипулације и далеко од центра збивања. Треба одвући пажњу младима са политичких дешавања од којих им зависи будућност и окренути их искључиво мануелном раду и молитви, једино такви су безопасни. Док ће такви као дотична госпођа да нам кроје судбину. И сад видите, уместо да сама држи мотику, како препоручи другима, она типка тастатуру и користи се модерним технологијама. Какав врхунац лицемерства. И то од оних од којих је социјализам направио људе - дао има да се школују, лече, дао им посао, станове у градовима...а сад нам проповедају да се вратимо на село. Зашто то нису одбили, ако су часни како тврде?

Препоруке:

Svi koji imaju problem sa pisanjem ćirilice , ne što je ne znaju pisati već što im sistem nije podešen za pisanje iste (objektivni razlozi) preporučujem im da posjete stranicu, link:

http://www.preslovljavanje.com/

Na taj način ćete latinično pismo moći konvertovati na ćirilično pismo i obratno.Pa šta ko voli nek izvoli.I ovo je u cilju zaštite nacionalnog i jezičkog identiteta.

Pišite ljudi više ćirilicom, jer imamo blagodat da smo je svi učili i naučili u Jugoslaviji, pa da se ne zaboravi.Šteta ljudi, velika šteta.

Meni sistem ne dozvoljava pisanje ćrilicom ali ja ću se ubuduće truditi da tekstove konvertujem na ćirilično pismo.

Препоруке:

EVO KAKO TO PRAKTIČNO IZGLEDA:
Сви који имају проблем са писањем ћирилице , не што је не знају писати већ што им систем није подешен за писање исте (објективни разлози) препоручујем им да посјете страницу, линк:

хттп://www.пресловљавање.цом/

На тај начин ћете латинично писмо моћи конвертовати на ћирилично писмо и обратно.Па шта ко воли нек изволи.И ово је у циљу заштите националног и језичког идентитета.

Пишите људи више ћирилицом, јер имамо благодат да смо је сви учили и научили у Југославији, па да се не заборави.Штета људи, велика штета.

Мени систем не дозвољава писање ћрилицом али ја ћу се убудуће трудити да текстове конвертујем на ћирилично писмо.

Препоруке:

Водим Вас обојицу, о свом трошку на једну екскурзију по српским селима, да из уста остарелих домаћина сазнате где су им деца и унуци, зашто су, кад су и како су опустела села у Србији.

На вашу жалост, српског сељака земљорадника неупоредиво више ценим од партијских курсиста који су им кројили судбину.
Шта су гастарбајтери, ко је педестих и шездестих година ишао у печалбу? Зашто је од деце сеоских домаћина створена градска сиротиња која је отишла трбухом за хлебом?
Знате ли кад је уведена струја у селу мог оца, после 1975, значи 30 година након ослобођења.
Знате ли да ми је ујак са 50 година морао у Градску чистоћу јер није више могао да живи и школује децу само од земљорадње. Срамота га је буквално убила.

Ако сте погрешно схватили мој коментар, прихватићу извињење, ако сте хтели да ми прикачите незнање и деградацију сељака, исправићу Вас - ја управо указујем да је КПЈ и СОЦИЈАЛИЗАМ деградирао српског сељака и претворио га у сиромашног полуписменог градског бескућника.

Препоруке:

И то од оних од којих је социјализам направио људе - дао има да се школују, лече, дао им посао, станове у градовима...а сад нам проповедају да се вратимо на село. Зашто то нису одбили, ако су часни како тврде?

Зашто сте тако уплашени? Ко сте то "ви" изнад мотике, чиме сте се издигли изнад часног Лењиновог "рад, рад и само рад"? И ко смо то "ми" који "вас" терају да се вратите у село?

Од мене социјализам није направио оно што му је био циљ, социјалистичког човека тј. идеолошког идиота пуног стомака - остала сам српкиња. Приликом једног пописа,један такав пописивач као Ви, није хтео да упише децу као србе, него је рекао да ће доћи касније кад супруг дође кући, јер знате, то може да му створи проблеме на послу.
У том вашем социјализму, уз овлашћење гласала сам за укупно 6 (ШЕСТ)особа, које су биле службено одсутне, али нису смели да ризикују неизлазак на изборе, па су ми дали овлашћење а комисија прихватила....
Хоћете још?

Препоруке:

@Онима који не разликују ашов од лопате и будак од мотике, а кад им споменеш трнакоп јеже се, јер ни то не знају шта је.
Драги учени пријатељи типкаши,
Ево јављам Вам се са још увек латиничне тастатуре, али у среду одосмо по ћириличне.
Немам потребе да било кога браним, али има пар дама на овом сајту које су из ма` отишле тамо где ви и не помишљате да одете.Те даме које су потомци Милунке за вас су маме без обзира на ваше године.Те даме знају шта су и овце и козе и знају за разлику од вас да кокошка може да снесе максимални једно јаје дневно.Кад су биле мале ишле су код нане и помагале јој радећи мотиком.Ипак те даме знају и то што ви не знате,а то је да је српски сељак уништен исто као и сви пољо-комбинати у Србији.За разлику од вас типкаша који живите у полусвету те даме чврсто стоје на ногама,а то што саветују дете,раде из душе,јер имају врхунски школовану децу.
Наравно знам да ћете да покушате да се обрушите на мене,али то је немогуће....наставак

Препоруке:

...јер чак и да вам неке ствари нису биле у памуку ви памучно размишљате.Мекано.
Да закључим.Није ствар да сељак буде нешколован него обрнуто,али да ради своју земљу и да буде господин сељак какав је мој друг Миша из села тог и тог код Краљева.
""Драга Биљана водити ликове на екскурзију је промашена инвестиција, а и ти то знаш, али им као и увек бацаш ону нашу сељачку прашину у очи. Шта да се ради, ти,Кукуруз и још пар Сељака смо непоправљиви идеалисти,који су помало заватили неки жуљ, па знамо и сељачке да поштујемо.Типкачи ипак не разумеју неке ствари.
П.С.
За оне који не знају шта је врећа,а то је џак па мало већи,најтеже је кад га износиш у амбар,а отвор узак па мораш при врху мало да поклекнеш да би се провукао.
П.С.
Кад мало помислим склекови су лакши.

Препоруке:

Stanić M.- g. Biljana NikolićHvala Vam na odgovoru,koga sam u potpunosti shvatio kao Vaš stav,dobronamjerno ukazujem na neke nelogičnosti(moj stav) u Vašem odgovoru.Komunizam je bio i ostao ideologija,a ne društveni sistem.Pretpostavljam da ste vernik.Ergo, rane teorijske,ali i praktične oblike socijalističkog organizovanja nalazimo u jevrejsko - hrišćanskom mesijanizmu(da će pravedni svoj san moći ostvariti na "nebu")egalitarističkom naučavanju srednjovekovnih sekti,do revolucionarnih gibanja 19 i 20-og veka.U expanziji hrišćanstva kao nove društvene religije stvarane su hrišćanske opštine(moram se pozvati na Marxa)tzv."primitivni komunizam" gde nema Grka,ni Jevreja,ni divljaka,ni Skita ni robova,ni slobodnjaka-svi su bili jednaki pred bogom i braća u Hristu."Dakle,radi se o početnim oblicima tzv".REDUKOVANOG SOCIJALIZMA"koji njegovu etičku stranu traže u kolektivnom egalitarizmu,kao alternativa društvenoj nepravdi.(nastavak)

Препоруке:

(nastavak) g.Biljani Nikolić
Komunizam(kako Vi kolokvijalno nazivate prošli sistem) nije kriv za propast srpskog seljaka,koliko ljudi koji su u to vreme odlučivali o njegovoj sudbini.Slažem se sa Vama da su pravljeni ogromni propusti u praktičnoj realizaciji,ali za to nije kriva ideja nego ljudi koji su praktično trebali realizovati tu ideju.(primer Kine koja je socijalistička).Dakle,ideja se uvek brukala ako iza nje nije stajao neki klasni interes.E,sad dolazimo do sukusa.Državna egzekutiva posle II sv.rata(uprava,vojska,UDB-a)nalazila se u rukama(uglavnom)Srba.Da li treba kriviti drugog?Na kraju.Dali je za vreme kralja Aleksandra izgrađen N.Beograd,Kragujevac,Niš,Novi Sad,Užice,Čačak i giganti poput EI,Simpa,željezara,rafinerija,Đerdapa,namjenski industrija,tvornica automobila,gigantskih poljoprivrednih sistema etc.sa sa stotine hiljada zaposlenih?Da li to urnisaše komunjare ili DOSmanlije?Oni to naslediše,pa pitajte njih.

Препоруке:

Državna egzekutiva posle II sv.rata(uprava,vojska,UDB-a)nalazila se u rukama(uglavnom)Srba.

Капитално грешите. Све то се налазило у рукама КОМУНИСТА, ЧЛАНОВА КПЈ.

Билтен главног штаба НОПОЈ бр.1 10.08.1941
"Радници и раднице Југославије! Куцнуо је судбоносни тренутак. Започела је одсудна битка против највећих непријатеља радничке класе, битка коју су фашистички злочинци сами наметнули мучким нападом на Совјетски Савез, наду свих трудбеника света.Не дозволите да се пролива драгоцена крв херојских совјетских народа без вашег учешћа."

Нема ту Србије и Срба,само комуниста и идеологије која доводи на власт.

Око изградње... да немам списак идустрије која је пресељена из Србије у "братске републике", да нисам била на прослави 100 година српског ваздухопловства, да није ПАЛАТЕ АЛБАНИЈА изграђена 1939. која је била највиша грађевина југоисточне Европе тог времена, да није студенских домова из времена краљевине.. зато,покрите се комунистичким ушима и пстттт, ћутите.

Препоруке:

Ови што пишу ијекавицом и називају нас Србијанцима од гусала одустати неће. Ни од Комунизма. Ни од латинице. Од станова што су по Београду отели још мање. А краљевина Србија је крива (и Обреновићи нарочито) што нису за њихове интересе (као Карађорђевићи) побили пола становништва Србије па да они без гурања на Дедиње дођу. А какве смо то ми Србијанци незналице то се и не може описати. Нисмо знали да им двадесете или тридесете године направимо мобилну телефонију или медицинске скенере него су они морали да дођу у колони (иза руских тенкова) да нам све то направе после рата. Ни Мика Алас, ни Цвијић, ни Војвода Мишић нису за свог живота ништа српском роду дали живећи све време у Србији као један Тесла који је једном посетио Београд.Док нам они пишу идентитет чувајућиу кући слике са униформама кад су били пандури код цара Фрање па код друга Тите - од нашег идентитета нема ништа.

Препоруке:

"Прва српска фабрика авиона Рогожарски" основана је 1923. године у Земуну.
Исте године основана је још једна фабрика авиона - "Икарус", да би ускоро и она била премештена у Земун.
Наредних година Србија добија чак још девет фабрика из области авио индустрије:
"Змај" у Земуну,
"Утва" у Београду и Панчеву,
Индустрија авионских мотора у Раковици, Југословенска индустрија аеропланских мотора "Хиспано Суиза" у Београду,
затим три фабрике прецизних авио-инструмената - "Телеоптик",
"Нестор"
"Микрон" у Земуну и Београду,
Аеропланска радионица при Ваздухопловно-техничком заводу у Краљеву (од 1939. године Државна фабрика авиона)
Јасеница у Смедеревској Паланци.
Побројане фабрике производиле су све врсте летилица, од ловаца до хидроавиона. Најбољим домаћим авионом сматран је ловац "Рогожарски ИК-3", који су конструисали француски ђаци Љубомир Илић, Коста Сивчев и Слободан Зрнић. Већ у првом пробном лету, средином 1938. године,

Препоруке:

Ови што се идеолошки свађају препоручујем им да погледају филм "Глуви барут" и да престaну са свађом.Зашто?Баш зато што очекујем да ће примити одређену поуку из тог филма, који вјерно приказује српске подјеле на лијеве и десне, на четнике и партизане.Треба престати са подјелама.Сам сам више на лијеву страну (на социјализам) али то ме не спријечава да поштујем српство В.Шешеља и др.Зашто не, па уосталом и сам др.Шешељ је био члан Савеза комуниста.Битно је српство.

Препоруке:

Глуви барут
Жанр: Ратни
Режија: Бато Ченгић
Кратак садржај: Прича о једном српском селу високо у босанским планинама чији су се становници, усред ратног метежа, нашли на удару две идеологије, између четника и партизана. Представници те две идеологије су партизански комесар Шпанац и бивши краљевски официр Радекић. Шпанац је индоктринирани фанатик, носилац идеја којима жели да промени свет не питајући за жртве, а други је реални познавалац ситуације, човек из тих крајева који покушава да сачува народ, макар и по цену сопствених идеала. Шпанац у Радекићу види узроке огорченог отпора који сељаци пружају новој идеологији... Према мотивима истоименог романа Бранка Ћопића.
Link:
http://www.youtube.com/embed/I2hpxYcMUt8

http://www.filmovi.com/yu/film/462.shtml

Препоруке:

Потпишите петицију
Петиција за ослобађање проф. др Војислава Шешеља!
Слобода за др Војислава Шешеља је цивилизацијско питање и мера људскости. Ми, долепотписани, захтевамо од МКТЈ да престане да крши процесна и људска права др Војислава Шешеља, а због брутално прекршеног права на експедитивност суђења и чињенице да Тужилаштво није доказало ниједну тачку оптужнице, захтевамо да донесе ослобађајућу пресуду.

Na linku:

http://www.vseselj.com/index.php?pet=sign

Препоруке:

Завршна реч у хашком процесу

http://www.vseselj.com/files/books/Zavrsna_rec.pdf

Препоруке:

О развоју индустрије у Србији за време Краљевине Југославије посредно сведочи и оно што је Кардељ написао 1939.г. у књизи РАЗВОЈ СЛОВЕНАЧКОГ НАСИОНАЛНОГ ПИТАЊА.Ево дела његове кукњаве.цитат"БЕОГРАД ЈЕ ОСТАО НЕ САМО ПОЛИТИЧКИ ЦЕНТАР НЕГО ЈЕ ПОСТАО И РАВНОПРАВАН А У МНОГОМЕ ЧАК И ВОДЕЋИ ЕКОНОМСКИ ЦЕНТАР И ТАКО ДЕМАНТОВАО ХРВАТСКИ И СЛОВЕНАЧКИ ФИНАНСИЈСКИ КАПИТАЛ"
Он се жали да је предност Србије и то што је у њеном саставу Македонија.цитат"ВЕЛИКОСРПСКА БУРЖОАЗИЈА УСПЕЛА..ДА ПОТЧИНИ МАКЕДОНСКИ НАРОД СВОЈОЈ ХЕГЕМОНИЈИ ШТО ЈЕ ТАКОЂЕ БОЛА ПРЕДНОСТ У ОДНОСУ НА СЛОВЕНАЧКУ И ХРВАТСКУ"(књига је други пута изашла 1959.г.у Београду у издању КУЛТУРЕ)
У Јајцу 1943 комунисти су решили питање"предности"територијално а физичка ликвидација "великосрпске буржоазије ради уништења великосрпске хегемоније" почела је још 1941 да би се новембра 1944 у Београду озваничила стрељањем 105 интелектуалаца.Наставак

Препоруке:

Vidim autoru smeta sto ima Srba koji zale za jugoslavenstvom. Samo da kazem autoru da i u Hrvatskoj ima dosta koji zale za jugoslavijom i jugoslavenstvom, stavise dosta su jaki pogotovo u medijima.Iskreno receno ne razumijem sta fali jugoslavenstvu vremenu kada su svi bili postovani, imali plate penzije, sigurna radna mjesta, dobro se zivjelo. Sta fali sto su se druzili i zivjeli u miru.Nekima stvarno smeta kada ljudi zive dobro i imaju nesto od zivota, po njima treba da se zakuha tek tada je dobro. Valjda im vise odgovara ovo kada je Srbija siromasna, podijeljena, niko je ne zarezuje. Nema para nema sigurnosti. Uvazavam autora ali ga ne mogu shvatiti

Препоруке:

Југославија је била одлична држава у којој сам рођен и жалит ћу за Југославијом док сам жив.

Препоруке:

настава Кардељ је јасан. Српски комунисти су били извођачи "сламања српске хегемоније"Рачунајући ту и "либерале"који су"модернизовали "Србију стојећи иза устава 1974.г.
Историја КП ЈЕ У ИСТВАРИ ИСТОРИЈА НЕВЕРОВАТНО ПРИМИТИВНЕ И СУРОВЕ БОРБЕ ЗА ВЛАСТ.То је довело на власт недовршене људе.Шегрт није стигао до калфе, калфа који није могао да постане мајстор,студент кији није завршио факултет.Верни извршиоци "загребачке групе"како ју је назвао Душан Биланџић у књизи ХИСТОРИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.Кардељ(опет)је сматрао да буржоазије УГЊЕТЕНИХ НАЦИЈА неће моћи да одради потребно.
Два најзначајнија Србина комунисте су два полицајца.
Александар Ранковић и Крцун Пенезић и Светислав Стефановић.Абаџијски калфа,несвршени студент пољопривредног факултета и шегрт не зна се ког заната.По свему били су више него добре слуге које су безобзирно отпуштане када су одслужили своје.Газда је сматрао да су слуге бедне а они да су слуге верне.

Препоруке:

@A.C.
Pitaj one na Kosovu i Metohiji sto su im silovali cerke i sestre i ubijali bracu i sinove da li je Jugoslavija bila odlicna zemlja.

Препоруке:

@Mile
Mogu da poverujem da postoje navijaci Rad-a ali da Hrvati zale za Jugoslavijom - e to ne mogu. Ne zato sto vama licno ne verujem vec zato sto ne postoji ni jedan dokaz za to pa cak ni jedna javna izjava. To sto ste napisali u Srbiji kao Srbin (ili Hrvat u sta smnjam da ste) nije niti ce napisati nijedan Hrvat na nekom Hrvatskom forumu.

Препоруке:

наставак А.Ранковић је научио латиницу да би се на партизанским споменицама које су писане ћирилицом и на којима се Тито потписао ћирилицом,потписао латиничним писмом.На гробљу му је ћирилица.Немам против да има и улице и припада му место у историји али био је Титова десна рука а зна се шта се брише десном руком.Иза Крцуна се каже да је био"против Тита".Човек који је 1941 у Ужицу био задужен за ликвидирање оног што се звало"петом колоном"и наставио је то док је требало.Светислав Стефановић је по имену и презимену симбол нове власти.Звезда овог несвршеног гимназисте и занатлије је засијала када је новембра 1944 стрељан Светислав Стефановић књижевник,преводилац,лекар,секретасСКЗ,.......
Шта рећи о групи око П.Стамболића и групи око Д.Марковића када група око М.Минића ВИЧЕ МИ ЋЕ МО БИТИ ПОСЛУШНИЈИ.
ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА ПРОТИВ ПРВЕ ШУМАДИЈСКЕ ЈЕ ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ 19414-1988.

Препоруке:

&Зоран
Вама је непознато да Далмација није интегрисаноа 1918 у хрватско друштво,дуго се противила повезивањем са Хрварском.Покренут је велики напор да се народ кроатизује и ом је ишао за свештеником.Интелигенција је масовно била југословенског определења.Многи су припадали ОРЈУНИ Организацији југословенских националиста.Изузетно су лепо писали о крању Александру,Београду,српској култури.....Противници су им били комунисти,сепаратисти и франковци.Поражени су и многи и физички ликвидирани.Нику Бартуловићу се незна за гроб,Иво Тартаглија највећи градоначелник Сплита умро је у Лепоглави по оптужби да је помагао диктатуру краља Александра....
Али ваше незнање је здраво јер већ је у Хрватској 1990 било као у причи у болници
КО ЈЕ ОВДЕ ЗА ЕКГ НИКО СВИ СМО ЗА ХДЗ.

Препоруке:

@сељак беземљаш, тако је! „Политика“ се увек читала у Сплиту а „кугом“ је сматрана у Загребу! Бити „Хајдук“, макар и фудбалски, је данас бити нужно финансијски несолвентан. „Динамо“ је пресрећан. „Гасе редом“ сваки потенцијални додир с овдашњим кореном. То су те загађене, антиеколошке, антицивилизацијске „воде“. У антиекологоји нема живота, не зато што је антисрпска него зато што је „лов на Србе“ укидање рационалне сопствености (мржња која води до губитка тла под ногама). Али онај браварски инжењеринг + дводеценијска пропаганда о „агресору“ Милошевићу је толико надмашила Гебелса да се и поред свих реалних пораза српског народа ипак дивим народу коме припадам (до у појединца)што није „пукао“ у задатом термину. Живот је чудо а не егзибиција помахниталих и систематичних „гестаповских“ прорачуна. Та суманута „педантност“ којој је антисрпство циљ их дијагнозно, историјски понанављано, већ синдромно одаје. Они су одмакли у амбис. Најбитније је да Србе неповуку за собом. А желе ...

Препоруке:

Zaista ne vidim da je Antonic objasnio zasto treba voleti Srbiju. Cini mi se se to po njemu jednostavno podrazumeva, kao sto se mozda podrazumeva da svako treba da voli samog sebe. Medjutim,to uopste nije ocigledno. Ako je Srbija, kao sto jeste danas, jedna trula drzava, u kojoj razlicite nacionalnosti i veroispovesti nemaju jednaka prava, u kojoj se nagradjuju ulizice a ne oni koji imaju znanje i koji su vredni, ako je siromastvo sasvim normalna stvar, ako siledzije slobodno i nekaznjeno mlate koga god pozele, zasto bi iko voleo takvu drzavu? Zasto bi se neko borio, organizovao, osvajao teritorije za takvu drzavu? A pogotovo je misterija zasto bi neko zeleo da radja decu u takvoj drzavi osim da bi zadovoljio sopstvene hirove
?

Препоруке:

Samo da pojasnim. Ne smatram da treba mrzeti Srbiju i zeleti da se ona smanji, raspadne itd. Samo zelim da kazem da nije ljubav prema zemlji u kojoj smo rodjeni nesto na sta smo obavezni samim tim sto smo se u njoj rodili.

Препоруке:

""Миле.
Дао сам ти плус због искрености, али остави се ћорава посла.

Препоруке:

&Сељак Беземљаш
Не сумњам да је некада било Далматинаца који су били за уједињење са Србијом. Али колико их је било и колико их сада има. Колико има људи који ће испред верских осећања ставити националне. Замислите рат између Грчке и Пољске. На чијој ће страни бити Срби?
Онима који су били на нашој страни се треба (колико је могуће) одужити - рецимо дати имена улица у Београду и другим Српским градовима по овим људима (а не по именима америчких нарко дилера). Али не можете због племените жеље неколико људи цео Српски народ ставити под Ватиканску гиљотину. Тако се у име братства и јединства хапсио свако ко се томе противио (писац овог коментара лично искусио) а после се потврдило ко је био у праву. Што је најгоре испитивали су ме и малтретирали они којима су Хрвати побили две трећине фамилије. После су ти исту били главни организатори одласка добровољаца у рат против Хрвата. То је то кратко памћење (скраћено друштвеним станом) у душама "динарских виолентних типова".

Препоруке:

@Daki

Машите поенту. Треба паралелно радити и на томе да се стање у држави побољша, и волети своју земљу.

Немојте ми само причати бајке о томе како је "негде тамо" боље. Јесте за странце, и јесте за људе који су овде "направили новац" па отишли тамо (или њихову децу која су послата тамо на школовање или им је нађен посао и сл.). За обичан српски свет, "тамо негде" је готово увек горе што се тиче друштвеног положаја.

Препоруке:

Даки готован или Даки материна маза. Мада по епитетима које је прилепио Србији, види се да је већ политички опредељен.

Ако је Србија држава људи попут тебе, нема јој спаса.

Хвала Богу, па сте ипак у гласној мањини.

Ево ти савет за сваки случај, ако пожелиш да будеш нешто друго осим лењог критичара - поред тих негативних "ако", пронађи позитивна "ако" због којих се вреди борити за Србију у којој си рођен.

Твоја негативна "ако" важе за сваку државу, само су се они који воле државу у којој су рођени, потрудили да буде више позитивних "ако" него лоших.

Препоруке:

Stanić M.-g-đa Biljana Nikolić
Sa ovim postom zaključujem diskusiju s Vama,iz razloga;da ne maltretiramo kolege svojim stavovima,a ono još važnije radi siromaštva argumenata koje ste podastrli.Naime,ne smete ići u terorijsku raspravu teorije politike i društvenih odnosa jer se"teoretski sve može dokazati i dokazuje,samo se glupost dokazuje praktično"(Hegel).Čovek je negacija - negacije,ali i negacija samog sebe.Ponovo Vas molim da pročitate Vaš odgovor u kome tvrdite, da ljudi u čijim rukama je bila državna egzekutiva nisu bili Srbi,nego komunisti.Pa draga gospođo ti komunisti - Srbi nisu došli sa druge planete,nego su pripadali radno-nosećim snagama i seljacima koji su se opredelili za politiku KPJ kao jedinu alternativu fašizmu.Druga je stvar, ako Vaša mržnja ide do tamo, da svoje sugrađane koji misle drugačije ne smatrate ljudima dostojnih Vama,a Srbe prečane "dođoše"otpadnicima srpstva koji su se eto usudili da očiste Srbiju od fašizma.

Препоруке:

@Daki
Koje su to veroispovesti i nacije neravnopravne u Srbiji. U Pazaru (koji klice Turskoj) je procenat siromastva mnogo manji nego u Kragujevcu. Poznajem nekoliko lekara i inzenjera islamske veroispovesti koji bez problema rade u razlicitim krajevima Srbije. Niko mi se nije zalio da ih neko maltretira na nacionalnoj ili verskoj osnovi. Isto je i sa Bugarima. Meni je decu lecio lekar Bugarin i Matematiku mi predavao cenjeni profesor u celoj Srbiji koji je Bugarin. Ne znam da ga je neko po toj osnovi vredjao a kamoli uskratio mu neka prava. O pravima Madjara i da ne pricam. Za vas je izgleda jedina ravnopravnost kada Albanci dobiju pravo da siluju Srpkinje, ubijaju Srbe i otimaju Srpsku imovinu. Vi kao da ste skolovani u CNN-u. Kroz nekoliko bizarnih istina ubacite jednu veliku neistinu i na osnovu toga se pokrece bombardovanje cele zemlje. Sa ostalim problemima Srbije se slazem a jedini zbog koga se stvarno treba upitati zasto voleti ovu zemlju je onaj sa siledzijama.

Препоруке:

@Stanic Milan
Tako su dosli i Amerikanci da ociste Kosovo od Milosevica i donesu slobodu svim gradjanima Kosova. A najvise onima sto su uzeli Trepcu i postavili svoje mobilne operatere firme Albreight. Zasto vi "precani" niste cistili sadasnje teritorije Bosne i Hrvatske od fasista a ovde su pravi oslobodioci protutnjali sa T34 i kacusama. Ili stvarno verujete da je Srbiju od fasista (koji su inace kapitularila 1943-ce) oslobodio Nikoletina Bursac 1945.

Препоруке:

Vaš odgovor u kome tvrdite, da ljudi u čijim rukama je bila državna egzekutiva nisu bili Srbi,nego komunisti

Извините, то не тврдим ЈА, то тврде КОМУНИСТИ! Цитирам Вам из књиге Јосип Броз Тито - Поруке револуције, добијене за одличан успех у школи, (нашла на тавану).

Билтен Главног штаба НОПОЈ бр.1 од 10. 08. 1941.

"Непоколебљиво и дисциплиновано вршите своју ПРОЛЕТРЕСКУ дужност!
"Збијте чврсто своје редове око ВАША АВАНГАРДЕ, КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ!"
"Мобилизујте све ваша снаге у одбрани Совјетског савеза НАШЕ ДРАГЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ДОМОВИНЕ"
"Омладино Југославије, окупљај своје снаге у Савезу комунистичке омладине, да под вођством Комунистичке партије Југославије, заузмеш своје место у борбеним редовима радничке класе"...

Препоруке:

(НЕ)ДОСТОЈНИ ИСТОРИЈЕ НАШЕ
Поглед једног војника
Пре тачно сто година и један дан више од тога било је време слично данашњем. Јутро тешко, магловито, свеже, прохладно. Време да се не устаје из кревета – да се спава и куња. Или можда време за нешто друго.
Неколико десетина хиљада Срба било је тамо. На Зебрњаку. У Куманову. Цео дан ме мучи нека сета, неко чудно расположење. Гледам у небо како се ниски облаци мешају међу собом, како се магла стапа са димом од цигарете, како се препатапа у једно, док дим одлази негде горе, у висине. И тек, тако лагано, попут сокола који кружи небом, спушта се на то поље, висораван, заравнање, шта ли већ.
Никад нисам био у Куманову. Никад нисам био на Зебрњаку. Никад нисам био ни на Косову. Али моје мисли су тамо. Ја сам тамо сада док пишем ове редове и док размишљам сто година и један дан уназад.
„Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше...“
И не могу да се отмем од те мисли која ме прогони у ово јесење суморно јутро.

Препоруке:

Ви, као заговорник идеологије чије су присталице побиле, и то у МИРУ, стотине хиљада неистомишљеника прогласивши их "фашистима" јер нису за КПЈ, а потом себи додели силно ордење за заслуге и боговске материјалне повластице, заиста олако другом пришивате "мржњу".

Већ 1943, за само две године ратовања, Врховни штаб установио је 7 врста ордења и добило га је 5000 ПОСТАВЉЕНИХ И УНАПРЕЂЕНИХ ОФИЦИРА?!

Скромност, објективност,или грабеж за позиције?

Ако не верујете мени, можда поверујете Бранку Ћопићу, Јеретичкој причи из 1950 и писму Вељку Влаховићу поводом хајке заслужних другова на Ћопића.

Нађите их на интернету, није тешко.

Препоруке:

Нисам сигуран да ћете разумети али....
Србија је болница у којој ми се родило дете, школа у којој сам се описменио, улица у којој сам научио да возим бицикл и положио вожњу. Србија је црква у којој сам крстио дете, венчао се и примио кумство, Србија је касарна у којој сам служио, факултет који сам завшио. Србија је место где живе родитељи, кумови, пријатељи. Србија је и шљива и јабука и орах испред дедове куће. Србија је и предузеће у коме радим. Србија је терен на коме сам играо фудбал и кошарку. Србија је и стадион и позориште и биоскоп и дискотека и кафана. Србија је и чесма са које попијеш воду.
Без патетике има свих ових ствари и другде али нема мене то јест нема мојих доживљаја па стога ове ствари овде имају неупоредиво већу вредност и значење од неких „тамо“.

Препоруке:

Како смо дошли овде? Шта смо то ми и шта су то они? У чему се разликујемо и где је та разлика настала? Не разумем се у историју, нити сам превише оптерећен датумима, именима, местима. Или ме можда мрзи да се удубљујем у те податке, свеједно је.
Оно што знам је да ме мисао о нама, данашњима, прогони. Размишљам о Кумановској бици. Не толико о историјском значају, нити о томе како се битка водила, ко је командовао којим пуком, четом или како с већ зове. Него о мени и њему. О њима и нама.
А исти смо. И ја сам Србин као и они. И он је млад и ја сам млад. И они воле, сањаре, маштају о животу и срећи, као и ја. И његов поглед је летео изнад у магловито небо, као и мој. И он је могао да види мокру земљу као и ја. Исти смо. А опет тако различити.
Не могу да престанем да мислим о њему. О војнику. Замишљам га, иако га никад нисам видео. Млад је. Брада му је тродневна, тек заниче. Поглед оштар, поносан, гледа преко те висоравни на другу страну.Одлучан је. Сигуран. Ни једног тренутка не сумња.

Препоруке:

Немојте тако, калфе, несвршени гимназијалци и студенти. Ево "друг" Ћећа и "друг" Марко су имали и годину на "Комунистичком универзитету националних мањина Запада" у Москви. "Друг" Капа је био студент медицине ал'је јопет успео да догура до генерала а анатомију људског тела није заборавио нег'ју је добрано усавршио на голом отоку!

Препоруке:

...Ни најмање. Ово је једино место, једино поље где он може бити. И не постоји ни један делић сумње у његовом бићу који је у дилеми да ли је то што ради исправно или не. Да ли је могао бити на неком другом месту у то време.
Има војнички капут. У рукама има пушку, коју грчевито стеже. Руке су ми хладне али мирне. Прсти дуги и танки. Али измучени. Нокти кратки, до живаца, и са црним око њих . Како би му се данас смејале девојке да то виде, ове данашње. А у то време био је леп и пожељан момак. Њега то није интересовало. Као што је знао да мора бити ту где је, тако је и знао да има само њу, једину. И премда је знао да плаче тамо негде кришом, и Богу се моли за њега, јер срамота је сузе показати јавно, он није пустио своје срце да га обаспе сетом, јер у њему се од поноса на оно што чека, није могло запатити другог осећаја у том тренутку. Волео је он њу, итекако.

Препоруке:

Волео је и мајку своју, која га је погурена испраћала у јутарњој магли, у авлији са керићем на ланцу који је скакао, цвилео и махао репом. Газила је старица земљу меку, наквашену као сунђер, док га је гледала како одлази. Видела му је вунене чарапе, и цуруле од гуме како лагано по том блату одлазе. И прекрстила се.
И сада је земља слична оној коју је газио пре сто година и један дан само. Иста је та земља у Шумадији таква, ако се само добро поглед зарије у њу.
Његове руке су добре. Добре руке. Вредне. Воле плуг и секиру више од пушке. Кажу да кад погледаш човека у руке одмах знаш да ли је добар. Е овај је био добар. Поштен. Частан. Миран. Одлучан. Све је морало бити онако како јесте. Није ту било филозофије нити је он знао шта је она.
Волео је, јер тако треба. Радио је, јер тако треба. И његово срце било је пуно. За све и свакога. Јер тако треба. Љубио је икону и земљу своју. Јер, ето, тако је баш требало. И никако другачије.

Препоруке:

Ваша два коментара су јача од свих мојих до сада написаних. Хвала Вам.

Поздрав!

Препоруке:

Ето, баш такав је он. Баш такав. Никакав другачији. И он и остали око њега. Много њих.
Стоје и чекају. Синоћ и вече пре тога су певали, певали и певали и срце им је било тако да су груди хтеле да искоче из њих.
Освета за Косово! Куманово за Косово!
Не треба више писати. Не треба гледати историјске читанке. Нема потребе. Јер такви су они били. Он и сви они око њега. Било је и старијих и мало другачијих. Али поглед им је свима био исти. Челичан. Јасан. Раван. И изнад свега одлучан.
Само ту су могли бити и нигде другде. Сви до једног. Желели су да бране своје, да врате своје, да се боре за своје.
Нисам достојан да вам кажем зашто су то радили. Нисам достојан да кажем да су бранили своју земљу, свој народ, своје породице, своју веру. Нисам достојан да кажем да су били одлучни да освете своје претке. Своје небо магловито. Они, сељаци, махом неписмени. Баш зато ме читанке и не занимају. Јер и њих нису занимале. Били су такви баш зато што су такви и требали бити.

Препоруке:

Нисам достојан да ништа више кажем о њима, СВЕТИМА, јер ће смејати неко ко буде читао ово.
Тај неко ће рећи, пусти маштарије, све је изгубљено, све је пропало, нема посла, нема новца, гладан сам. Еј, па ни овај мој предак што га гледам сад сто година и један дан иза, није нешто дебео. Мршав, кошчат. А поглед......какав само поглед има.
А какав је мој поглед? Какав је наш поглед? Поглед смутљувца, неодлучног човека. Поглед који лута. Који скакуће. Руке су ми чисте, намазане. Нокти посечени. Не морам да газим земљу, имам бетон. А ја данас баш желим да је газим, и ноктима да је копам. У његову част. Да га се сетим. Да ме помене тамо горе. Да ми да снаге да будем као он. Да им опрости. Да ме очисти. Да ми сумњу избаци. Ум разбистри. Да певам као он. Да гледам као он. Да волим као он.
Како смо дошли довде? Сто година...и један дан.
Дан, недеља, месец...Како је брзо прошла ова година.....Како је брзо прошла ова деценија, овај век. Хиљаде људи, хиљаде погледа, хиљаде радости, среће,

Препоруке:

туге у једном веку. И ми данас. И они онда.
Ми и они. Он и ја.
Треба ли писати...уопште не треба ни о временима, ни о околностима, ни загледати читанке. Довољно је рећи да су они радили нешто јер тако мора, а мора зато што тако треба. А ми, јер тако мора. Не треба али мора.
Није брига патити за нечим што је изгубљено, ако је то материјално изугбљено. Али ово наше је изгубљено нечим другим. Нема више тог погледа. Нема више тих руку. Нема више: тако је, јер је то тако! Не, тога нема више.
„Данас нама кажу, деци овог века, да само недостојни историје наше!“
Како бих се само уплашио од момка, војника који сада стоји на тој висоравни удаљеној сто година и један дан одавде. Како би се само сви уплашили од тик људи удаљених сто година и један дан одавде. Страх од тог сусрета и страх који би у нама, данашњима, изазвао сусрет са њима, СВЕТИМА, је страх већи од земаљског, чулима доступног.

Препоруке:

То би био страх грешника, над величином праведника. И не, немојте мислити да би тај страх код нас, садашњих, био од неке материје, од нечег опипљивог. Већи смо од њих, тежи смо од њих, јачи смо од њих. Није то физички страх.
Тај страх био би од нечег много већег. Од нечег од чега не бисмо могли да се опоравимо. Од нечег што продире у душу, у најтању пору нашег бића.
Од погледа. Од само једног погледа. Једног погледа.
Тог јутра, толико налик овом, сто година и један дан касније. Погледа који ни не осуђује, ни не прекорава, ни не заповеда. Од погледа који само каже: тако је, јер то је тако!
„...Да нас је захватила западњачка река, и да нам се душе опасности плаше."
Порушена спомен кула на Зебрњаку је симбол угњетача који нам стежу омчу око врата. Али та омча је лабава. Њу лако може покидати инат, пркос, вера. Унутрашња борба против оних који нас поробљавају.

Препоруке:

Тог јутра, сто година и један дан уназад смо ишли са поносом у срцу и погледом челичним да вратимо нешто што је наше, а петсто година није било. Јер је наше и јер тако јесте. Јер смо веровали да је наше и желели да вратимо наше.
Данашња омча није другачије од многих омчи из векова давних. Али западњачка река која нас хвата прети да нам вратове у корену сломи....
Обновићемо споменике када обновимо погледе наше. Када нам крмељи са лица спадну, када се ум разбистри и срце напуни.

Препоруке:

Када будемо могли да издржимо поглед тог момка који је пре сто година и један дан остао да лежи на тој земљи. Док му је тело умирало, поглед је остао исти. А душа је постала ванвременска и вечна.
Када схватимо да он није ништа лошији од нас, већ много бољи. Кад будемо на тај поглед могли да узвратимо свој, када се та два ока уперена једно у друго буду срела и сјединила, тада ће наша омча попустити и нико, никада више неће моћи да нас угрози ни понизи, нити на врат да је стави.
Никад нисам био у Куманову. Никад нисам био на Зебрњаку. Никад нисам био ни на Косову. Али моје мисли су тамо. Ја сам тамо сада док пишем ове редове и док размишљам сто година и један дан уназад.
Да ли смо достојни историје наше? Погледи ће све рећи...

Препоруке:

ТО ЈЕ ТО!

Препоруке:

Nije samo jugoslovenstvo imalo poguban uticaj, imali smo i katastrofu komunizma, što su neki već primetili; a od skoro i amero-liberalizam uspešno truje zemlju. Iskustvo Srba je danas toliko različito od onog iz 1912. da se ne može ni porediti. Više se razlikuje 2012. od 1912. nego 1912. od 1012. A da, i televizija...

Препоруке:

&Зоран
Ти људи су у Србији заборављени,а у Хрватској проскрибовани.Многи и убијени.Гадно су оклеветани од стране својих противника. Један од њих је и ВИКТОР НОВАК писац књиге MAGNUM CRIMEN.
Виктора Новака је напао Бранко Павићевић( борац од 1941)због предратног југословенства(то је било проскрибовано)и монархизма.Виктор Новак је морао да напусти Историјски институт чији је оснивач био.
Каква су била времена још је добро прошао.
Наравно да наша политика ни онда а камоли сада не сме да се заснива на ономе што није претежно.
Оно што ми морамо знати је КАКО СУ И КО ОД ТЕРИТОРИЈА КОЈЕ СЕ 1918 ЗОВУ ТРОЈЕДНИЦЕ(ДАЛМАЦИЈА,ХРВАТСКА,СЛАВОНИЈА)СТВОРЕНА ЈЕДНА ДРЖАВА УЗ КАТОЛИЗАЦИЈУ,КРОАТИЗАЦИЈУ И ГЕНОЦИД НАД СРБИМА И ИТАЛИЈАНИМА.и све то да је УПРАВНО ПРОПОРЦИОНАЛНО СМАЊЕЊУ И ТЕРИТОРИЈАЛНО И БРОЈЧАНО СРПСКОГ КОРПУСА.
Замолио бих вас Зоране да не оптужујете генерално Србе рођене изван Србије.

Препоруке:

""Милан. Већина те овде разуме.

Препоруке:

@Seljak bezemljas
Slazem se da nije lepo optuzivati sve ljude. Prestacu sa tim (iako su meni i mojoj porodici ljudi iz tih krajeva naneli mnogo zla u zivotu pocev od streljanja strica -takodje komuniste, do izbacivanja iz kuce itd) ako i oni prestanu da nas Srbe iz Srbije nazivaju Srbijancima. U tom slucaju imam pravo da ih nazivam onako kako ih je nazivao Ante Pavelic - pravoslavnim Hrvatima ili kako zele sada da ih nazovu Bosanski Muslimani - pravoslavnim Bosancima. Ili se vezujemo za narod ili za drzavu. Ne kako kada kome treba.
Pozdrav.

Препоруке:

Samo čistog Srca pred pretke, a i pred potomke, možemo u neku bolju budućnost. Opšta zavrzlama samo navlači paučinu na oči i ne dozvoljava jasno saznanje o tome ko smo. A, ako ne znaš gde ti je korijen i ne znaš zapravo ko si. Ovakvi tekstovi treba da se čuju, a čiste riječi ne čuju samo uši, već i srca. A, kada nešto čisto uđe u srce, odatle ne izlazi. Nemojmo uskraćivati našim potomcima priče. A, možda ih ni mi dobro ne znamo, te ne umijemo ni da ih ispričamo. Hvala na ovakvom tekstu.

Препоруке:

&Станић Милан
Да ли ви стварно мислите да су сељаци уопште а овде је реч о српским сељацима прихватили КП.Дакле по вама људи који су били одани монархији и цркви одједном прихватају комунистичку идеологију.
Укуцајте ОСЛОБОДИОЦИ И ИЗДАЈНИЦИ Милована Данојлића
(НИНова награда 1997,басара извисио па се још љути)
То је књига сведочанство о отпору који је српско село пружило комунистичкој идеологији.
Укуцајте и ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ па сазнајте нешто о кадровској политици.
Реч је о изузетном интелектуалцу,докторирао је на Сорбони,професор Правног факултета,прешао Албанију,левичар који је био против Франка и ишао у Шпанију,противник нациста и симпатизер партизанског покрета.ПРОФЕСОРА И ИНТЕЛЕКТУАЛЦА СУ ВИШЕ ПУТА ЈАВНО ТУКЛИ СКОЈЕВЦИ,НАРОЧИТО КАДА СЕ НА ИЗБОРИМА 1946 КАНДИДОВАО ЗА СКУПШТИНУ КАО ВОЂА НАРОДНЕ СЕЉАЧКЕ СТРАНКЕ.Читао сам један његов говор у скупштини 1946 где упозорава да се не постављају за СУДИЈЕ и високе чиновнике сељаци и неписмени људи.наставак

Препоруке:

наставак Драгољуб Јовановић је сматрао да се тако стварају нерадници који постају ЈАНИЧАРИ и квари се државна управа.Због залагања за вишепартијски систем кукавички је избачен са Правног факултета и осуђен на девет година робије.Умро је 1977 у беди и тешкој изолацији.
КАДА ПРОЧИТАТЕ ЖИВОТНИ ПУТ ДРАГОЉУБА ЈОВАНОВИЋА И СХВАТИТЕ КАКО СМО СВИ БИЛИ КУКАВИЦЕ САЗНАЋЕ ТЕ ЗАШТО СМО И КАКО ПРОПАЛИ
НАШ ЖИВОТ СЕ ОДИГРАВАО У ИЛУЗИЈАМА И ЗАБЛУДАМА.
Нисмо желели да видимо да је владајућа идеологија једна збрка,која се мења од случаја до случаја.
Да се Југославија распала 1974.
Да је спољна политика заснована на разлазу са Совјетским савезом и да ће се све срушити када престане потреба да служимо.
ДА НЕ ДУЖИМ. ОВО САДА ЈЕ У СВЕМУ КОНТИНУИТЕТ ТЕ ПОЛИТИКЕ И СПОЉНЕ И УНУТРАШЊЕ И КАДРОВСКЕ И...
ДУХ ПРЕВАРЕ ЈЕ ИСТИ САМО СУ ПАРЕ ПОТРОШЕНЕ.

Препоруке:

Е, бре @Милане где сте Ви до сад? Хвала Вам за ово писање! У 5- коментару који написасте, кажете да ће се неко можда смејати на написано. Неће, верујте! Опет, они који би се насмејали говорили би тим „осмехом“ да сте их посрамили. Нисам отпоздравио @Белом орлу и то чиним сада. Одавно нисам прочитао оволико добрих коментара на један НСПМ текст, у овом случају је то текст Г.Антонића! Њему посебно хвала што је инспирисао људе да коментарима додирну суштину. @ Сељаку беземљашу захваљујем што имам прилике да научим много тога. Фактографски аргуменати, историјски биланси и здрав резон не могу бити „завођени за Голеш планину“. И то је једини и прави српски одговор, у ова смутна времена, који не може да доживи пораз.

Препоруке:

Е стварно људи. Овом Белом Орлу се нешто слошило. Ни на један текст до сада није имао оволико и овако добрих коментара.

Препоруке:

Пре свега, хвала свима на похвалама. Овај кратки есеј сам написао 25. октобра, тачно на сто година и један дан од Кумановске битке. Пала ми је на памет идеја да напишем нешто и то сам урадио за неколико минута, у даху. Могао сам да пишем политичку, социолошку или економску анализу, али у том моменту ми је надошао романтичарски дух и њега сам изразио кроз неколико страница текста. Иначе, идеја ми је да кроз песму Милана Ракића, који ме је инспирао направим један дужи есеј, као вапај за Србијом некад и крик за Србијом данас.
При томе морам да додам да се апсолутно слажем са свим изреченим од стране професора Антонића, и то је мисао која ме прогони. Осећај нелаогоде кад год се промишља о српском питању данас, у 21. веку. Оно што господин Антонић није поменуо,а што и не може поменути је одговор на питање како се извући из ове евро-американизације друштва која је праћена, до сад незапамћеном у историји, техником масовног "испирања мозгова" осликаном у ономе што се назива "масовни медији."

Препоруке:

Техника "поробљавања" једне нације данас је много софистициранија него икада у претходним епохама. Технолошки развитак је донео незапамћене утицаје, и последице су непредвидиве. Јер из историје можемо научити готово све. У то чврсто верујем. Осим оног што се у историји никад није десило. А никад се није десио такав уплив масовног утицаја медија (у сваком облику оног што се подразумева под под појмом медија), и самим тим борба против тог утицаја је крајње неизвесна. Да не продубљујем сад тему, суштина свега је да некада у историјским околностима су биле могуће одређене реакције, о којима је писао проф. Антонић, а данас велико је питање да ли је тако нешто изводљиво. Не само због економских, (југо)носталгичних времена, и свега осталог. Већ у првом реду због апатије, депресије и осећаја потпуног мирења са "судбином." То је у Србији толико узело маха, попут заразе. Самим тим, треба отворити једну озбиљну дебату око тога како, којим механизмима и којим начинима се борити против тога.

Препоруке:

Не бих сад даље настављао да пишем о овој теми. Написаћу само за крај да ми је идеја да својим, потенцијалним будућим текстовима, есејима и стручним анализама или коментарима дам допринос лоцирању проблема дневне политике, социолошких и друштвених прилика и давању какве, такве наде у светлију будућност.
Почев од есеја на песму "На Газиместану" па на даље. Циљ ми је потпуно искрен и спреман сам да се посветим томе. Уколико неко буде желео да објави то моје писаније, или има било какву идеју, сугестију, ја сам веома мотивисан за комуникацију и размену мишљења. Свој есеј сам послао на редакцију сајта Нове српске политичке мисли, на дан кад је и написан, али нисам добио никакав одговор. Уколико професор Антонић, или неко од уредника чита овај коментар, може ме контактирати путем мејл адресе.
Уколико не, ја ћу наставити да дајемо своје коментаре да поједине теме, колико ми обавезе буду дозвољавале.

Хвала на разумевању...

Препоруке:

Поштовани Милане, постављате питање „....како се извући из ове евро-американизације друштва која је праћена, до сад незапамћеном у историји, техником масовног "испирања мозгова" осликаном у ономе што се назива "масовни медији." а већ сте и сами својим есејом, промишљањем дали одговор. Промишљање, укључи мозак а искључи телевизор. Ја ћу ваше промишљање ако дозвољавате да проследим даље.
Велики поздрав!

Препоруке:

Наравно да дозвољавам да проследите даље, то и јесте моја жеља. Ово је само пролог оног што сам замислио да напишем, па ако се неке коцкице сложе учинићу то у наредним данима. Ја јесам дао одговор који је можда духовне природе, али је велико питање колико је реално изводљив у, на жалост, овим приликама којима смо окружени.
Професор Антонић је рекао какве су биле околности у време Кумановске битке и периоду о пре 100 година. По снази етничког притиска били смо можда и у горој ситуацији од ове данас, али је идентитет био јасан. Сад га нема, и сложили смо се зашто га нема. И сложили смо се како га повратити. Али оно што је суштина је како успети у томе, тј. како допрети до оних који су летаргични, апатични и усахнули у било ком облику националне или личне свести. То је проблем који делује готово нерешиво и заиста изгледа "сизифовски". Опет, на онима који још увек проматрају ово питање као суштинско у националном смислу, међу које спадам и ја, спатање са (не)реалношћу је неприхватљиво.

Препоруке:

""Милан. Добро дошао пријатељу у караван НСПМ. Неки од нас упознавши се овде и приватно друже, а неки остају иза нашег каравана са звездама на небу. Звезде и нису тако лоше колико је лоше бити везан.

""Зоран. Хвала ти. Само да не испадне оно сердар и војвода. Злобници нека нам се смеју, али лепо се некад нашалити на свој рачун.

Препоруке:

&Бели Орао
Па ако некога баш занима (могу и да појасним)ове понуде поклона и похвале су шале (додуше мало циничне) на неке раније расправе када нам се мишљења нимало нису поклапала - што ето у овом случају није случај. Ја се обично слажем или не слажем са неким ставом а не са неком особом. Па ко у томе види причу о Сердару и Војводи ...шта ћу му ја. Ја и даље тврдоглаво мислим да би то требао да буде принцип свих коментатора на НСПМ.

Препоруке:

Ni pored ovolikog teksta iznad ne razumijem sta hoce Srbi. Da li hoce da budu nezavisni? Pa neka budu, neka otpile i Ruse i zapad. Da li hoce da idu u Rusiju, Afriku? Neka idu. Da li hoce da naprave od Srbije Svicarsku. Ko im brani? Nesvrstani? Izvolite.

Sto se ne ugledate na Vuka i pisete ono sto mislite 'da vas ceo svet razume'. Ovako nikom nista nije jasno.

Srbin kada je branio svoje svatko ga je postovao. Problem je nastao kada je Srbin poceo da uzima ono sto vecina ostalih misli da nije njegovo, samo zato jer tamo zive i Srbi. Pa kako da RSK bude Srbija kada tamo zive i Hrvati? Kako da RS bude Srbija kada tamo zive i muslimani i Hrvati? Jedino ratom i etnickim ciscenjem (iliti 'humanim preseljenjem').

To je izvor svih srpskih nevolja. Pitanje da li brani svoje ili uzima tudje (ili zajednicko). Mislim da i vi znate odgovor, jer onaj koji zeli dobro ne izbacuje nesrbe sa 'svog' teritorija. To vas je kostalo Kosova, kostace vas jos kako stvari stoje. Izvor svih problema

Препоруке:

Takodjer neko spomenu Dalmatince. Istina oni su bili skloni Srbima, prijateljevali, voljeli tu jugoslavensku ideju. Puno mjesovitih brakova u Splitu. Mnogi isli na pokop kralja Aleksandra (medju ostalim i otac odvjetnika Nobila). U II svj. ratu dali najvise partizana medju Hrvatima, od 1941.

I kako im vratiste? Granatiranjem Zadra, Sibenika, Dubrovnika i pokusajem da se sve to okupira. I to ne na kulturan politicko nacin prisajedini nego grubim osvajackim ratom pritom istjerujuci te iste Dalmatince sa svojih ognjista.

Danas su vam Dalmatinci najveci neprijatelji, veci od Hercegovaca. Srbi imaju taj rijetki talenat da od ljudi koji su im skloni naprave neprijatelje. I onda se cudeite da ste i vi sami podijeljeni. Kako necete biti kada radite protiv svojih, gotovo jednakim zarom kao i protiv drugih.

Препоруке:

останите зачуђени у "зачуђености" коју сте изградили од пробраних историјских полуподатака.

Ми у Србији се ослобађамо од такве полуисторије коју су нам наметала "браћа по потреби а крвници по намери".

Препоруке:

@Zacudjeni
Dokle god vas krsti katolicki pop a nas pravoslavni nikada vi neceti biti bliski Srbiji niti Srbi Hrvatima. To sto su neki Dalmatinci bili bliski Srbiji i neki Srbi bliski Vatikanu to su pojedinacni slucajevi ali, da se ne lazemo, generalno cemo uvek biti neprijatelji. KPJ je imala priliku da srusi sve bogomolje i diktaturom generise Jugoslovensku naciju sa jednim narodom, jezikom i pismom ali joj to nije bio cilj. Cilj su joj bile Dedinjske vile. Umesto da po komandi posalje ljude u druge krajeve zemlje izmesa stanovnistvo i stvori naucno industrijsku silu, KPJ je "negovala" tradicije i komunisticke obicaje sa velikom dozom nerada i gubljenja vremena sto joj je omogucilo dugogodisnju vlast nad neobrazovanim i primitivnim narodom. Sad cemo novu priliku cekati joj dva milenijuma.

Препоруке:

yvComment v.1.21.1

Донирајте НСПМ