Kolega Kleftakis, svaka čast. Ovo je primer istraživačkog novinarstva u praksi, ali pokazuje i do koje mere je klasična štampa požutela (u svakom smislu) i više uopšte nema dodira sa istinom.

Bravo za temeljnost i energiju koju ste ulozili u raskrinkavanje ove medijske podvale. Da li je suvisno ocekivati od Politike a posteriorno izvinjenje, demanti neistina koje su izneli kao sto je ucinio New York Times povodom lazi svoje novinakre Judith Miller uoci agresije Amerike na Irak ili cistu fikciju koja je nekoliko godina bila objavljivana na stranicama istih novina a ciji je autor bio takodje njihov saradnik, patoloski lazov Jayson Blair: izmisljeni dogadjaji, izmisljeni intervjui sa ljudima, izmisljeno sve...Povrsnost je odavno prevagnula u zivotu nad trudom, ozbiljnim i temeljnim analizama i tim pre je pravo osvezenje procitati poduzi clanak raskrinkavanja iste. Novinaru i urednicima "Politike" ne zelim sudbinu koja je zadesila one u NY Times-u ali neka im ovo posluzi kao opomena da ucine sve kako se ovako teski propusti ne budu desavali u buducnosti. Ugled je tesko steci a srozati se moze u jednom trenu, i to ne samo nekritickim sluzenjem partiji na vlasti.

I ja sam nakon navedenog teksta u "Politici", a koga je prenio naš sajt, tragao po internetu i nigdje nisam ni u kom obliku našao navedenog profesora, kandidata za Nobelovu nagradu. Dodiuše, odmah sam stvorio izvjesnu rezervu, a ono gdje nisam bio rezervisan odbio sam na moju smotanost da tragam po internetu. I ona priča sa Ahtisarijem koju obećava profesor ako kojim slučajem prođe u drugom pokušaju pomalo naivno djeluje. Pokojni Miodrag Bulatović je bio kandidat za Nobelovu nagradu za književnost i ušao je u najuži krug kandidata. Onda je dobio preporuku da napiše još jedno djelo kako bi zaokružio analizu evropskog podzemlja, napisao je roman "Gulo Gulo", i naravno nije prošao jer su i tamo finansijski lobiji. U tom momentu njegova djela su bila prevedena na 69 jezika. Ovo znam jer smo se družili u Ljubljani gdje je živio sa suprugom Nušom i djecom. I zamislite da neki anonimni profesor ispod Ozrena obezbijedi taj lobi. Volio bih da je istina, ali prilično je fantastično.

Zvuči kao jedan od prevaranata koji su se pojavili 90-ih i prodavali svoja pseudonaučna otkrića (ko može zaboraviti "svetlosnu formulu"). Ali to je donekle bilo opravdano u tadašnjoj situaciji, tragedija je da od 2000-e domaća štampa još uvek nastavlja s istim tabloidskim zaglupljivanjem i zamajavanjem ljudi.

Sve pohvale. I tekst nije bio ni malo monoton. Uzivao sam u istrazivckoj akciji koja je zacinjena dozom humora.

"Marko Gay


Ulaganje u visoko obrazovanje se veoma isplati, to je ubedljivo najisplativija investicija koju Srbija moze da napravi."

Da, kad bi Zapadnjaci plaćali Srbiji za ljude koji završe školu u Srbiji i odu kod njih. Ali ne plaćaju, nažalost, tako da Srbija nema nikakvu vajdu.

A iz kog to raja nam vi lupate šamare?

Mediji nas masovno lažu i obmanjuju. Zašto bi ovakav tekst bio izuzetak?

G. Marko Gay,kad odrasteš,kad porasteš,kašće ti se
samo!
Veljković

Dobro bi bilo da se u vezi sa ovim slučajem oglasi i novinar Politike, a još bolje bi bil da to uradi glavni junak T. Prvulović. Pa da vidimo gde je istina!

Hvala dragi Vasilije!
Pravi primer elementarnog novinarskog rada. Strašno je to što je Politika još i najbolja od naše dnevne štampe.

Mene jedino čudi da kir Kleftakis čita žutu štampu.

Četvrtak, 31 avgust 2012 Marco Gau A ja bio ubeden da je Zepter muzej otvoren bas u Srbiji, od tolikih drugih potencijalnih zemalja.Jeste, otvorio je Galeriju i Pozorište, ali tako da je iz njih očistio svako i poslednje ćirilično slovo!

Želim da obavestim komentatore koji su izrazili želju da se i “Politika“ oglasi povodom ovog napisa i nalaza u njemu, da ne očekujem da će do toga doći. Ja sam, inače, odmah poslao moj tekst glavnom i odgovornom uredniku “Politike“, uz kopiju uredniku rubrike koja je objavila članak “Srpski Albert Švajcer“, pun - u najmanju ruku neproverenih tvrdnji, uz zahtev da ukoliko im je stalo do istraživačkog novinarstva, objave moj tekst, ili bar da mi nešto odgovore. Pošto ni do jednog, ni do drugog nije došlo – a pravo da kažem, bio bih zapanjen da jeste – ne ostaje mi da zaključim da ta sorta “novinarstva“ predstavljena u “Politikinom“ članku “Srpski Albert Švajcer“ u potpunosti odgovara “Politikinim“ kriterijumima profesionalnih kvaliteta. Meni – ne. Oni, jednostavno, čekaju da to vremenom padne u zaborav.... do sledećeg gafa.