Оva lepa priča nikada neće naći primenu u Srbiji niti će je iko shvatiti. Ovde više niko nema snage za promene već svi gledaju da što više ušićare život. A takođe i sudbina nam je odavno napisana. Jedna trećina srba je u rasulu po svetu, druga trećina je izginula ili umrla od starosti a treća trećina će se utopiti u okruženje i eto to je otprilike taj dugoročni plan i vizija nacije.
Pozdrav

Neispravno. Ne sve! Ponešto da, i to ono prizemno - proizvodnja i organizacija proizvodnje, ekonomski razvoj - to je, fakat moguće naučiti od Japana (još bolje od Nemaca) kao što se i finansijske špekulacije, obmane, podvale i prevare mogu naučiti od Britonsa No to nije nešeo čime bi se ja hvalio, naprotiv!

Ali kako je većina stanovništva savremene "civilizacije" krajnje prizemna i kako se, kao divljaci iz prašuma oduševljavaju staklenim perlama, ogledalcima, šerenim papirima i krpicama (a u novije vreme automatonima i mašinama, stvarima koje zvrje zvrče i "viču" tu-tu) onda nije čudo da je stanje u svetu takvo kakvo je - pravi raj za budale.

Umesto da svoj samointeres vide u višim ciljevima života, koji su neprolazni i onome "što oko ne vide i uho ne ču", oni se posvećuju uživanjima koja su u svojoj suštini dostupa i svinjama - jesti, spavati, razmnožavati se i braniti se. Svinče na svoj način a oni na svoj.

Nažalost, srpska nesloga, komšijska zavist, i zloba između braće, kolega, i uopšte međusobno, je postala dominantna odlika naših ljudi. Takođe i spremnost da se za šaku para svaki moral i obraz baci pod noge.Bilo je toga i ranije, ali s dolaskom komunizma i samoupravljanja te su odlike kulminirale. Naši neprijatelji su veoma dobro uočili kakvi smo, i igrajući na taj faktor, za male pare razjedinjuju naš narod kao trulu krpu.Niko u svetu ne radi toliko protiv onteresa svoje države kao što se to radi u Srbiji. A stara je istina da ko neće brata za brata, on će tuđina za gospodara, što se tako jasno danas vidi u Srbiji.
Ima jedna tačna izreka:Ako hoćeš da neka zemlja brzo propadne, pomoli se Bogu da u njoj bude što više lidera.Istorija srednjevekovne Srbije posle propasti Dušanovog carstva to izvanredno potvrđuje ( velikaši, proklete vam duše, na komade razdrobiste carstvo)

Што би рекао професор Зец, ми морамо прво да направимо један производ, а то је држава, а то је темељ, како рече уважени професор. Да би се тај производ направио треба да се тако нешто воли. Међутим има и нешто важније од државе( у бре!), а то је Отаџбина. Кад се сељак и радник наљуте они псују државу, владу,власт, али никад нисам чуо да је неко псовао Отаџбину. То је немогуће, јер то му дође као кад би неко опсовао оцу мајку.

Шта чинити?
Неки дан сам говорио о Милошу, кога неки лик није схватио. Храбар борац, воли Отаџбину, а Државу сматра својом и неда је. Тако свако треба да размишља.

П.С.
Како опет неко рече, кад не знаш како да нешто направиш, направи онако као да је твоје...

Увек сам скептичан када је Јапан у питању. Не уливају ми поверење, ти азијски Немци, васпитавани у фанатичном милитаристичком духу, ратоборни, увек спремни за сукобе. Никада не треба заборавити њихове стравичне злочине према Кинезима и осталим југоисточним азијским народима. Уосталом, њихов послератни опоравак, исто као и немачки, резултат је америчке помоћи и политичке одлуке, да се уздигну и ојачају, као брана суседним комунистичким државама. Сумњам у њихове сопствене способности да тако брзо уздигну своју економију.

П.С. Ово је само моја општа слика Јапана, у коју не морају да се уклапају појединачни случајеви.

Zatim, može puno toga da se postigne ali po koju cenu?


Imao sam priliku raditi sa jednom Japankom (Misako), rekla mi je da njen otac celog života radi svaku subotu i nedelju i da nikada nije bio na godišnjem odmoru! A da je sestra nakon nekih 7-8 radnih godina prvi put uzele godišnji odmor od 10 radnih dana (ah te mlade, "lenje" generacije! Sramota uzela godišnji odmor!)

Tako nek se svako preračuna, vredeli ti japanski tranzistori tolikog truda? Da ne pominjem da im zemljotresi i cunami s vremena na vreme ponište značajne rezultate tolikog truda.Ni to nije bez razloga.

Ne treba gledati samo rezultate, već i kolika je cena postizanja tih rezultata.

A posebna je priča što je to u duhvnom smislu jedno besmisleno kulučenje, rasipanje dragocenog a ograničenoga nam vremena i energije na detinjarije. Nije čovek stvoren da radi naporno kao magarac samo za podmirenje osnovnih telesnih potreba. Treba raditi naporno - al za viši cilj, ne za krpice i salamu u debelom crevu.

Od Japana ne možemo ništa da učimo jer je mentalitet Japanaca i Srba sasvim različit. Razume se ne u našu korist.

Постоје огромне разлике.Јапанци су у 20 веку били једна геноцидна нација која је само Кинеза убила 20 милиона.Док је над Србима извршен не само један геноцид.Нама је уништена елита између осталог и од комуниста које је запад подржао да дођу на власт док то исто нису дозволили у рецимо Јапану(ал у Кини јесу).Такође Јапански морал је заснован на дисциплини вековима јер су они војничка(а срби су ипак пољопривредна)нација,са потпуно нехришћанским схватањем породице.Само их је та дисциплина држала на окупу.Срби су пак били све до 20 века један хришћански и моралан народ(у већини).Јапанци немају Ватикан са лажирањем историје,новим народима,језицима.Јапан нико није хтео да разбије,да побије,да асимилује,њима није укинута монархија.Јапанци нису окупирани 500 година од дивљачких мухамеданаца нити имају Шиптарске трговце наркотицима...Али имају мафију сопствену која трује децу других народа дрогама...Један свети Србин је вреднији пред Бого од све Јапанске технологије.Част добрим Јапанцима...

Ekonomija i preduzetnistvo nije odlika srpskog naroda. Ne postoji ni jedna multinacionalna kompanija koja je upravljana od strane Srba. To je narod koji voli da prica o istoriji, tracevima, geografiji, tradiciji, kriminalu, Kosovu, narodnoj muzici, politici, uvodjenju religije i ruskog jezika u skole... Pricati o ekonomiji, radu, organizaciji, projektima, analizama, strategijama su pojmovi koji su strani kao i razumevanja Japana ili bilo kog naprednog drustva... To je narod koji ne ume da resava kompleksne probleme, da se organizuje oko nekog projekta i zato je logicno sto taj narod nestaje...

Појединачни Срби су жртвовали и здравље и живот за опште добро. Многи. Неки су у Хагу ради тога.А



Ред је напустити мит о комуњаризму. Кад је Арчибалд Рајс критиковао Српско друштво, комунисте није ни поменуо. Ко мисли да су комунисти криви за више од 50% проблема, тај или не зна српску историју, или лаже.

Срби су народ који воли да прича(историчар)? Онда што више трибина и прича о послу. Има пуно оних који су за хапшење? Опет што више приче да се види шта може да се уради (и право и дужност). Није баш све тако, да људи баш отимају, има и оправдања и заблуда. Комплексни проблеми по правилу решавају се свешћу о њима, до ситнице (ако се могу решити). Да, политика је вероватно криминализована. Али, све су мање могућности за оно: дрпи и бежи. Ове идеје су старе барем 10 година, али, су, можда, употребљиве. Стално наглашавати: наша деца немају будућност (сурова истина). Маните се идеологија осим једне: бољи и квалитетнији заједнички и појединачни живот. Чини се да је непотребан лични пример, осим духовног, сам по себи, он се онда утапа у масу. Али, треба што више приче, уз практичне покушаје. За пројекте који нису значајни научни метод: покушај-грешка итд до решења. Неопходно је запослити што више људи, као Јапанци, али, да раде. И повезати их, успоставити свесне ванпротекцијске споне итд.

El Jefe је, сматрам, погодио суштину. Добро да нам је пренео информацију да је чланак изворно обављен у "Данас".

Ја сам увек скептичан до мантри типа: угледајмо се на Јевреје, Јапанце,...

дао је одлично објашњење поводом таквих текстова.

Племенити Р.А.Рајс не помиње комуњаре јер тада нису били у позицији да се покажу.Та терористичка организација отворено у свом листу,,Пролетер"28.12.1932г. поздравља сабраћу усташе:,,Ком.партија поздравља усташки покрет личких и далм.сељака и ставља се потпуно на њихову страну.Дужност је да се тај покрет помогне...они се ограничавају на акције малих одреда и индивидуалног терора."Сарађиваће а касније ће заједно робијати у Лепоглави М.Пијаде и М.Будак.Партизани никада неће ослобађати Јасеновац,али ће наводити савезничка бомбардовања Београда(11 пута недовољно црвен),Лесковца.После руских Каћуша стиже црвени терор у Београд и друге градове.Отимање туђих кућа,убијање неколико десетина хиљада недужних цивила.Провизорне административне границе посташе државне уз Ђиласову дарежљивост на штету Србије.Лако је доказати антисрпски карактер КПЈ/СКЈ и заметак националне катастрофе Србије само пристрасан или умно слеп не види.

Вреди се вратити некад и назад па прочитати и дати плус оном који га себи не даје(Микош).

Зато драги пријатељи, вратите се понекад, јер нема смисла да нам позитиву кваре неки ""Робеспјерови и сл. који се вешто ограђују да је то њихово мишљење.

Ne znam čemu toliko slavljenje japanske tehnologije i nauke, kad oni to skoro i da nemaju, kao i amerikanci. To imaju Evropljani, Rusi i Nemci pre svega.

Japanci su odlični kopiranti, a slabi stvaraoci, i to već od duhovnog nivoa (budizam i konfučijanizam nasuprot japanskom šintu koji je na nivou afričkih plemena...).

A njihov ekonomski uspeh je sličan kineskom: ko je čitao Vebera, zna.
I iz tog istog razloga pravoslavne zemlje teško mogu da se ekonomski takmiče sa zapadom, uostalom pogledajtu ko bi trebalo da je najbogatija zemlja sveta, a nije...