Knjiga koja je katastrofalno uticala na moral srpskog naroda u odbrani svoje države SFRJ 1990.
Nakon čitanja te knjige, mnogi su istakli belu zastavu, bilo je veoma mučno tada. Potomci heroja iz 1914-1918, bacili su sve pod svoje noge i izgazili, što su ovi stvorili, i na kraju ostali bez toga, sloboda i prosperitet.

Pravo značenje ove knjige bilo bi 1903. kada su ubijeni autentični i verodostojni vladari Srbije. Tada su došli ljudi koji su uvukli Srbiju u rat i odbili 2 separatna mira 1914. što ih je Austrija nudila, nakon poraza na Ceru i Kolubari.
Danas i juče, oni pišu knjige i govore o Srbiji kao najvernijem savezniku Engleske, i zarađuju pare i dobijaju akademske titule, od naših para.

Čitao sam ovu knjigu, pa se pitam da li su Srbi i tada pcovali Boga i Majku Božiju?
Primetio sam to u ovoj knjizi, a i u filmu "Marš na Drinu".
Do sada sam bio ubeđen da je to počelo sa komunističkom okupacijom.
A možda su scenarista i pisac neznanjem to ubacili.

Ti sto su "bacili sve pod noge i izgazili" nikada nisu procitali ovu knjigu. (I ne samo da je nisu procitali, vec je ne drze u svojim bibliotekama da slucajno neko ne bi pomislio da su je mozda ipak procitali.)

Tadašnji srpski seljak-vojnik se herojski i mučenički žrtvovao.

Njegovom žrtvom je bio omogućen konačan vekovni cilj Srba još od oslobađanja od Turaka - ujedinjenje Srba u jednu ozbiljnu srpsku državu. Da je to učinjeno, strašne žrtve naših predaka bi ipak imale smisla.

Ali taj cilj su proćerdali nekompetentni vladari tadašnje Srbije, prevelikog Ega, a premale pameti i mudrosti - Aleksandar Karađorđević, Pašić, verovatno ima još odgovornih... obesmislisivši time i svo mučeničko stradanje srpskog naroda.

Umesto da stvore pravu državu Srbiju, proalavili se preko granica svojih sposobnosti i uvalili nas u niz katastrofa, čije posledice još traju i od kojih se Srbi još nisu oporavili. Od te njihove greške 1918 mi još nismo sebi došli. Njihova pogrešna odluka da prave Jugoslaviju je koren i glavni razlog svih naših nesreća od tada.

Svaka cast na clanku. Valjda ce Srbi jednog dana da se opamete and nasa mila "danas nezavisna" braca da cuvaju sami svoja ognjista kao i mi nasa. Dosta je bilo krvi i zivota Srba za svu drugu bracu a oni posle okrenu ledja i dobiju svoju nezavisnost. Kaliko smo zivota i krvi dali za srecu i "nezavisnost" drugih. Valjda je dosta bilo.

Sjajna knjiga! Da se srpski seljak pitao ona nakarada od Jugoslavije nikada ne bi bila stvorena. Znali su "Milutini" po Srbiji šta im "braća" Hrvati misle. Osetili su to na svojoj koži. Nažalost, nisu se pitali, a mi smo imali tu nesreću da u sledećem deljenju izvučemo Broza i njegovu crvenu bratiju, pa onda Miloševića i julovce i ode 20 vek u propast!

Bolje velika ironija,nego necista savest!
Ali Djura ce nam oprostiti sto nas je tukao,u to ne sumnjam!!!

@Karl Marks-naš duhovni vođa
Ja tebe uopšte ne razumem! Šta je sporno u "Knjizi o Milutinu"?Koji deo nije istinit?Ako si ti zaključio da mi kao narod nismo bili dovoljno hrabri 1990 zbog uticaja spomenute knjige (ili sličnih knjiga,mada ih je vrlo malo) sumnjam da si je uopšte i pročitao ili je totalno nisi razumeo.Pa sve ono što nam se dešavalo devedesetih,a što nam se i dalje dešava opisano je u knjizi: I besmisleni ratovi (rat u Sloveniji gde su srpska deca ginula za očuvanje Titove komunističe SFRJ i to poslata tamo bez obuke i NENAORUŽANA) i bukači (dežurne patriote,političari i njihova deca koji su se junačili po Beogradu a istovremeno se bogatili sa kriminalcima i ratnim profiterima) i nesposobni generali..
Da ne nabrajam dalje,ko je čitao zna da su u ovoj neponovljivoj knjizi na svega stotinak strana proročki opisana sva naša lutanja,muke i stradanje,ona što su bila i ona što nam predstoje.Još mi nešto nije jasno,da li ti to braniš komunizam ili ga napadaš jer su ti rečenice kontradiktorne.

Moj tragaču, možda je država Srba, Hrvata i Slovenaca Aleksandru Krađorđeviću i Nikoli Pašiću nametnuta diktatom velikih sila, a ne njihovom voljom.
Ali mrtva usta ne govore...

2.
Možete naći i izveštaje sa ratišta koji kazuju da je 1914. u dva navrata srbijanska vojska prodirala u Bosnu (i Srem), ali je doživljavla teške poraze i strahovite gubitke zbog neprijateljskog stava lokalnog stanovništva, što je dovodilo do demoralizacije vojnika. A možete, u vezi Drinske bitke, pa posle i Kolubarske bitke, razmisliti o imenima i prezimenima poginulih sa obe strane. Možete naći i svedočenje da su najtvrđi protivnici bili Ličani, koji su se predavali tek kad ispale i poslednji metak.
Pa dalje: Okupirana Srbija je 1941. primila blizu 600.000 izbeglica iz prekodrinskih krajeva (dobro, i 15.000 Slovenaca). A šta su napravili rođaci tih istih izbeglica, kada su provalili u Srbiju iza ruskih tenkova? "Pasja groblja". A kako razumeti ono što se događalo na Sremskom frontu sa Srbijanskom decom? I o tome "priča" Milutin.
Ratovi "devedesetih" su prirodni nastavak. Ne možete pobediti, zapravo opstati, ako vam pola "prvog poziva" `valja devize` po Beogradu i Novom Sadu.

TRAGAC veli:
"Umesto da stvore pravu državu Srbiju, proalavili se preko granica svojih sposobnosti i uvalili nas u..."
Tada , bas kao i danas mi nismo odlucivali niocemu. Britanska Imperija nas je uterala u drzavu Srba Hrvata i Slovenaca protiv nase volje.

A ono o Ferdinandu je bila cista laz koju smo mi neoprezno, kako ti kazes, alavo prihvatili, Austrijski agenti su pronasli te naivne srpske mladice i trenirala ih da za njihov racun ubiju prestolonaslednika, tako su jednim udarcem ubili dve muve, ratociljali se ambicioznog a nekompetentnog
( retardiranog ) Franca i poceli osvajacki rat protiv Srbije!

I tako dodjosmo do dana današnjeg. Nejasni su mi ovde neki komentari što se tiče današnjeg vremena. Po nekima to znači da Republiku Srpsku treba ostaviti sa druge strane. U redu....ali da li je Srbija sigurna sa njene strane u to da će ostati u komadu gledajući Kosovo, gledajući Rašku oblast kao dva stožera Srpstva, gledajući Srpsku Vojvodinu i težnje nekih velmoža tamo, nažalost velmoža čiji je identitet Srpski. U Republici Srpskoj svaki Srbin želi da ona bude sastavni dio Srbije. Treba li se toga odreći zarad pašaluka...ne znam, ne mogu biti pametan. Zar sada odustajati od nečega što ima svoje okvire a treba malo vremena da se to verifikuje. Kada se pogleda ima tu i naroda poprilično u odnosu šta nas je ukupno ostalo, a ima i nekih resursa, mislim da to vrijedi. Ali ako velmože Beogradske tako odluče na dušu im jer će u tom slučaju ostati dvije slabe Srpske kneževine...jedna je Republika Srpska a druga je Beogradski pašaluk.

Teska je ovo tema. Mozda i bolje da je ne potezemo. Da se ne izlane istina, slucajno.
A k'o i obicno, slazem se sa Nimbusom. Nema sta, dva i dva su cetri.

G. DINAROID,
Zahvaljujem na knjizi, pročitaću je.
Da ćete sumnjati da "imam dobre namjere" nisam sumnjao.
Da znam čitavu istinu, nisam ni tvrdio, ali misliti da nisam čuo za Vojvodu Đijića, ili za "Draževinu" u Bosni (ljudi kažnjeni sa hiljadu godina robije jer su čuvali Đenerala Dražu), glupo je, ili...

Hoćete da se "gađamo" knjigama?
Pa eto, već na početku one Vaše ponuđene, pominje se Čerčil. Ja ću biti drzak i izneti tezu/verovanje/tvrdnju da bi prvi svetski rat bio završen 1915 ili 1916 da Čerčil nije mrzeo Srbiju. U toj tvrdnji pozivam se na Čerčilove memoare iz Prvog sv. rata.

U svakom slučaju, promašili ste temu.
Evo: Nađite i pročitaje knjigu Svetozara Pribićevića, vođe Srba iz Hrvatske, "Diktatra kralja Aleksandra".
Da Vas ne mučim - za Pribićevića je Pavelić bio "umerni političar, žrtva velikosrbijanske diktature".
Njegovom intervencijom, Pavelić je pušten iz zatvora. Onda je Pavelić pobio skoro sve Pribićeviće, ali ono što je ostalo, priklonilo se Titu!
O tome ja pišem.

@Karl Marks-naš duhovni vođa:

Ne znam čoveče, nije mi jasno nikako, kakva su tvoja očekivanja da sa ovakvim nadimkom bilo koji tvoj komentar bude shvaćen ozbiljno?