субота, 28. март 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Прескупи биланс неолиберализма

Kоментари (24) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 22 јун 2012 13:26
Aлександар
Очигледно је да Ерик Рејнерт представља ону грану мислилаца која тежи обнови теорије и праксе дела Џона Мајнарда Кејнза.
Ова је интеција оправдана у контексту кризе која је свет захватила после 2008. год. и има своје основе у ономе што се назива "Вашингтонски консензус".
Међутим, заборавља се много шта. Да се кејнзијанска економија показала мање супериорном у односу на неолибералну. Заборавља се да су глобални односи кејнзијанства подупирали односно помагали државе трећег света да "стану на ноге" што су искористили бројни корумпирани диктатори тако да помоћ није долазила до најсиромашнијих грађана него до лидера најсиромашнијих држава који су ту помоћ искористиле да ојачају своје диктатуре.
Свакако, међутим, мислим да је потребно преиспитати неолиберални концепт привреде посебно на глобалном нивоу.То се мора чинити јачањем глобалних институција и њиховом демократизацијом а не повратком у аутаркичне националне државе.
Препоруке:
5
22
2 петак, 22 јун 2012 14:54
Влада
Одличан и поучан текст и приказ. Само има ли то овде ко да чује?
Препоруке:
14
1
3 петак, 22 јун 2012 15:25
Obilažnje u širokom krugu
Autor mrtav hladan prolazi pored Marksa i njegove analize, pominjući pri tome Smita i Rikarda i tek usput svrstavajući Marksa uz učenja pomenute dvojice. priznajem, trebalo bi imati hrabrosti ovako šta učiniti. Pa, upravo se kod Marksa može naći objašnjenje i današnje krize u reprodukciji kapitala. Ono je u suštinskoj protivrečnosti između upotrebne i razmenske vrednosti robe.
Препоруке:
17
5
4 петак, 22 јун 2012 16:40
@Obilažnje u širokom krugu
Код Маркса се може наћи објашњење али не и решење савремене кризе. Тачније, решење које нуди Маркс је исто тако утопијско као и решење либерала. И за марксисте и за либерале идеално друштво је друштво без државе. Код марксиста то друштво би требало да буде тотално нетржишно а код либерала тотално тржишно. Али поента и једне и друге доктрине је мржња према националној држави. И одатле величање интернационализма и код једних и код других.Елем, идеја интернационализма се у пракси своди на Великог брата чије седиште је или у Москви или у Вашингтону.
Препоруке:
15
4
5 петак, 22 јун 2012 16:44
Nemac
Lep prikaz zanimljive knjige. Trebalo bi ipak, po meni, ponesto i dodati. Na primer, nove tehnologije, odnosno nove vestine otvaraju i nove percepsije, sto materijalne, sto mentalne i duhovne. Jos bolje receno: one su spregnute. To znaci da postoje i novi koncepti i nova shvatanja starih koncepata. Simptomaticno je da se na ovom mestu nije izvrsila promena. Sta ce ovakav Marks u informativno, bio-roboticko, doba? Isto kao neoliberalizam, i svi ostali pravci kao da su vakcinisani od promena. Konacno, postoji nedrzavni konglomerat raznih industrija, koje nisu u ovom prostoru. Jednostavno, onda i drzave stavljaju virtuane granice, odnosno polako i one postaju virtualne. Na zalost, ne znamo kuda idu nove tehnologije, a preduzetnistvo je uvek bilo potrebno, u nekom obliku.
Препоруке:
13
0
6 петак, 22 јун 2012 16:50
..
Ovakve knjige i tekstovi su dragoceni protivotrov protiv neoliberalnog ludila koje vlada našim medijima, politikom i intelektualnom scenom. A NSPM i ovim potvrdjuje da je jedna od poslednjih oaza zdrave kritičke misli.
Препоруке:
20
2
7 петак, 22 јун 2012 17:10
Istoricar
Ne znam sta je pesnik hteo da kaze ali realnost je sasvim drugacija. Statistika govori da za vreme krize bogati postaju sve bogatiji a da srednja klasa sve siromasnija. Drustvo sigurno nece ici u pravcu jacanja srednje klase a slabljenje burzoazije i hiperburzoazije. To znaci da kriza ne pogadja svakog. Lecno, meni je odvratna srednja klasa a posebno sve sto je vezano za njen moral, shvatanje sveta, politike, ekonomije i realnog zivota. Pod uslovom ako hocete da zivite normalno onda budite preduzetnici, lideri, kreirajte nova radna mesta, povecajte produtivnost itd. Koliko je devijantna srednja klasa govori i podatak da je vecina izdrzavana od poreskih obaveznika. Na kraju, dacu vam jedan lep primer. Cena maline u svetu je izmedju 10-15 evra/kg. Koliko od te cene dobijaju proizvodjaci? Gde su inzinjeri, ekonomisti, lideri i strucnjaci da od toga naprave biznis. Srbija je na stadijumu razvoja da izvozi sirovine a svi se kao ljute kako im je tesko...
Препоруке:
5
4
8 петак, 22 јун 2012 18:03
Aleksandar
Na ovu temu mnogo bolja (u istorijskom smislu ekonomske nauke pogotovu) je sledeca knjiga:Ha-Joon Chang, Bad Samaritans:The Myth of Free Trade and the Secret History of CapitalismU ovom prikazu je autor bar mogla da pomene da je nepotrebno povampiren Rikardo u doba neoliberalizmo s obzirom da ga je Marx vec davno argumentativno sahranio.
Препоруке:
5
5
9 петак, 22 јун 2012 18:45
Karl Marks-naš duhovni vođa
Zapad je pobedio Istok.
Zapad je kreditirao kupovnu moć svog stanovništva, a Istok kreditirao školsko-zdrastveno-penzionu sigurnost svog stanovništva. Ovakva slika nametnute lažne stvarnosti potrošačkog mentaliteta od strane Zapada, kod Istočnog čoveka stvorilo je iluziju i destruktivnu pohlepu, i on je srušio svoju državu koja ga je hranila putem samoodrživog rasta i proizvodnje.
Sada je i Zapadu stigla cena lažnog prosperiteta (kreditiranog) radi rušenja Istoka, a profesori to nazvali "KRIZA".
Banke su postali vlasnici i Istoka i Zapada.
A debele knjige se pišu da zarade velike pare.
Kakav Marks i profesori. Bankari najbolje poznaju ljudsku dušu i njenu pohlepu. Oni žive od tuđe pohlepe. Krediti su odradili svoje.
Kraće nisam mogao da napišem.
Препоруке:
17
2
10 петак, 22 јун 2012 21:03
sa kim polemisati?
teorija radne vrednosti još važi, ako se ne varam. Otuda je i marks više nego aktuelan.
Препоруке:
5
2
11 субота, 23 јун 2012 02:13
Misa
Jos jedna od teorija kako je kapitalizam "savrsen" i jedino moguc sistem, samo mi ne znamo da ga primenjujemo.
Nije liberalizam kriv za krizu, one su redovne jos od nastanka kapitalizma, kapitalizam je problem.
Kada se kapital i nauka sretnu nastaje progres. Potpuno pogresno, nauka se krece u skokovima, a ne linearno, danas nema novih naucnih otkrica koja bi generisala stvaranje novih proizvoda. Prezvakavanje Teorije talasa, iako je i ona pogresna, ne objasnjava velike krize.
Drzava koja treba da upravlja ekonomijojom u kapitalizmu, danas nemoguce, drzava je samo instrument kojim vladajuca klasa, kapitalisti, ostvaruju svoje interese. Danas njima nije potrebna drzava, ona je cak i smetnja sirenju kapitala, zato je vec izgubila znacaj, a nadnacionalna udruzenja jacaju: EU, ASEAN....
Citav prikaz knjige pokazuje koliko je knjiga suplja,
Treba citati Marksa, samo njegovi radovi objasnjavaju krize kapitalizma i samo nam on daje resenje.
Препоруке:
4
4
12 субота, 23 јун 2012 05:17
ЗВ
Озбиљан је посао водити државе, а поготово на економком нивоу. Зато то раде људи који заврше одговарајући занат. Што се тиче односа према људима и новцу, односно, инструмената који тај однос описују, многи људи никако да прихвате да је то један од најкомпликованијих феномена. Зато ће у први план повући своја уверења: похлепа, социос, предузетништво, одређена класа(е), живот итд и паковати их у идеологије и слично. Ја то називам уметничком слободом. Има тога да је овакав тип схватања преовлађујући, али, кад дође до имати-немати, друге песме се певају, и то оне реалне. А то онда постане смртно озбиљно. Нестају класе, закони, коректно понашање, разни Рокфелери и Ротшилди итд.
Препоруке:
4
0
13 субота, 23 јун 2012 05:26
Милан Пурић
Аутор: „Вероватно ћемо дуго морати да плаћамо за тржишну лудост из доба вукова.”

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/neoliberalna-hobotnica.html
Препоруке:
12
1
14 субота, 23 јун 2012 09:05
jj
subota, 23 jun 2012 03:13
Misa

Marks je dao najbolju kritiku kapitalizma ali nije dao resenje, ili ga je dao u obrisima, zbog cega je makrsizam u praksi postao Lenjinizam i Staljinizam...
Kejnzijanski model je najbolji primer na koji nacin se moze ukrotiti kapitalizam, naravno uz par promena skladno vredmenu u kome zivimo.
Препоруке:
2
4
15 субота, 23 јун 2012 09:23
одличан текст
Озбиљан текст о, изгледа, озбиљној књизи и великој теми која нас скоро све погађа. Али неки моментатори изгледа све самеравају само из једне једностране визуре да ли и колико нека теза одговара или не одговара (њиховом!) Марксу и улапа се или не у марксистичку теорију. Лично високо ценим дотичног мислиоца, али таква врста обогтворавања и некритичности и јесте од њега направила култ и идеологију ми и индиректно омогућила победу овог "неолибералног" зла против којег се сада боре све слободољубиве снаге широм света.
Препоруке:
6
1
16 субота, 23 јун 2012 11:18
Misa
@JJ

Marks je jasno objasnio da je problem u profitu. Profit je novac koji je izvucen iz potrosnje, tako da uvek imas vecu ponudu roba od moguce potrosnje. Kako takva roba vremenom propada, kapitalisti se ponasaju trzisno i smanjuju proizvodnju, otpustaju visak radnika i tako jos vise smanjuju potrosnju.
Kapitalizam ulazi u krizu kad izgubi mogucnost sirenja, danas ju je izgubio, niti moze da poveca potrosnju davanjem novih kredita, (i danasnji krediti se ne mogu vratiti), niti moze da osvaja nova trzista (stigao je u svaki kutak planete). Zato se sada moramo ili resiti profita, ili unisstiri visak sredstava za proizvodnju, nema druge.

Staljinov put se pokazao najbolji i pored rata ostvario je najbrzu stopu rasta u 20 veku. Oko 12,4% godisnje racunajuci i ratne godine i to skoro 30 godina za redom. I danasnja Kina je daleko od ovih rezultata. Kako Cercilrece nasao je drzavu drvenih plugova i ostavio je u atomskom dobu.
Препоруке:
4
1
17 субота, 23 јун 2012 12:22
analiza i rešenje
@jj
Čovek stvarno nije u stanju da odgovori na vašu tvrdnju. Ona je potpuno detinjasta. Marksova analiza robe, novca, reprodukcije kapitala, viška vrednosti najjasnije utire put rešenju u kome se našao savremeni kapitalizam. I vi opet isto.....nije dao rešenje. Vi, izgleda, rešenje zamišljate u nekoj retorti ili kao neki veliki prasak. Uzmite konačno u ruke ono što je davno napisao pa ako ste u stanju da pratite njegovu analizu reći će vam se samo a ako niste onda odustanite samo ne zamarajte nas ovakvim tvrdnjama. MIsa vam je relativno dobro odgovorio.
Препоруке:
2
2
18 субота, 23 јун 2012 15:37
Jovan
Odličan prikaz jedne veoma značajne knjige napisane od strane aktuelnog ekonomiste.Sve pohvale za autorku prikaza.
Препоруке:
3
0
19 субота, 23 јун 2012 17:32
Микош
Е.Рејнварт квалификује грешком шок терапију и деиндустријализацију бивших соц.држава,касније читав неолиберални концепт назива тржишном лудошћу.По њему то су заблуде или НЕСВЕСНЕ ГРЕШКЕ.НЕ,то је ПРОМИШЉЕНО И СВЕСНО.На тај начин су те државе претворене у неоколонијалну сировинску базу и сталног купца производа западних држава које отплаћују својим ресурсима и сталним задуживањем.Када Е.Р потенцира јаку државу то исто каже пре њега Б.ПАВЛОВИЋ у интервјуу старом Нин-у,да држава када је угрожена гађа у главу.Подразумева се да је има и да није до те мере атрофирала односно одумрла како желе марксисти и неолиберали.Смањење куповне моћи значи смањење производње јер немате коме продати производ,зачарани круг и КОЛАПС.В.Клаус:,,Евроамеричка цивил.још није доспела до краја и могла би још одређено време да опстане. То не желим,али верујем да ће тај крах бити СТРАВИЧАН."Домаћи болесник као да нема жеље да се лечи.Несвестан болести или безживотан.Како је лако живети на рачун туђе глупости
Препоруке:
3
0
20 субота, 23 јун 2012 17:44
Lorna Štrbac
Za Aleksandra.....Suština autorovog pristupa je odbacivanje ekonomske teorije Adama Smita i Dejvida Rikarda, kao i ideja njihovog naslednika u ekonomije Fridriha fon Hajeka (1899-1992, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1974. godine zajedno s njegovim političkim rivalom Gunar Mirdalom, za pionirski rad u teoriji novca i ekonomskih fluktuacija). Organizacija Drugi Kanon, okuplja heterodoksne ekonomiste, uglavnom protivnike ekonomskog liberalizma i neoliberalizma. Njihov rad je pod uticajem ideja Jozefa Šumpetera, Worner Zombarta, Kejnza(naravno),Marksa, Gunar Mirdala itd.Dakle, radilo se o veoma ozbiljnom sukobu imajući u vidu ''ekstremizam neoliberalizma nakon pada Berlinskog zida'', kao i činjenicu da su neoliberalno orijentisani mislioci uspostavili monopol od ''nacionalnih'' do globalnih ustanova, kao i od ekonomije do kulture i umetnosti. Autor knjige afirmativno govori o Kejnzu, i u tome on danas, kad evropska ekonomija i ekonomija SAD bukvalno tonu, nije usamljen.
Препоруке:
9
0
21 субота, 23 јун 2012 18:07
Lorna Štrbac
Za Aleksandra, nastavak...Međutim, autor iako afirmativno govori o Kejnzu, i sam ističe ograničenost kejnzijanizma u savremenom svetu, u kojem je jedno od ključnih obeležja prelazak s nacionalne na globalnu privredu. On smatra, imajući u vidu promenjen kontekst, da je potreban kejnzijanizam ali na svetskom nivou. I tu se dolazi do sadržaja prethodno objavljene knjige istog autora: ''Globalna ekonomija'' ( u Norveškoj je knjiga objavljena 2004. god, a kod nas 2006.god. )Ovaj ekonomista ne spada u antiglobaliste ili suvereniste, ali smatra da, međunarodna trgovina zasnovana na idejama Fridriha fon Hajeka, kao i model po kojem su države Trećeg sveta i bivše socijalističke države uključivane u međunarodnu trgovinu, vode ka nestanku oko 50 država kao i još većoj polarizaciji između bogatih i siromašnih zemalja. Logično, iz toga proističe njegovo određenje globalizacije po neoliberalnom modelu (Morgentauovom modelu) kao neokolonijalnog projekta.
Препоруке:
9
0
22 субота, 23 јун 2012 21:11
Analize......
Toliko su jadne analize koje upućuju na države kao ključne aktere u ovim dešavanjima da je to prosto smešno. Niko da se poduhvati analize robe, savremenog novca, reproduktivnog aspekta kapitala, sve iz bojazni da bi mogao ili morao da ukrsti rukavice sa Marksovom teorijom. Beže ko miševi od velikog mačka. Vlada užasna praznina. Uostalom to je karakteristično za ceo nobelovski serijal još od samog ustanogvljenja nagrade za ekonomiju, tamo daleke 68. ako se ne varam. Sve ovo potonje što je saopšteno je najobičniji luk i voda.
Препоруке:
2
4
23 субота, 23 јун 2012 22:34
Petar
Prikazi ovakvih knjiga su nam potrebni danas kad se svet,posebno zemlje Evropske unije, nalazi na ivici ekonomske katastrofe. a šta tek reći za ekonomsku situaciju u Srbiji..
Препоруке:
8
0
24 понедељак, 25 јун 2012 22:48
Lorna Štrbac
Još jedna ''replika'' na Aleksandrov komentar....''Свакако, међутим, мислим да је потребно преиспитати неолиберални концепт привреде посебно на глобалном нивоу.''

Za preispitivanje neoliberalnog koncepta privrede, ili drugim rečima Hajekove ekonomske filozofije, to jest nemačkog ordoliberalizma (Frajburška škola-karakteristika:veberijanski koreni i bliskost s Frankfurtskom školom)je apsolutno kasno. Epilog ovog koncepta je sledeći; Javni dug u milijardama dolara: Austrija-277,Belgija-448,Francuska-1872, Nemačka-1593,Italija-2267,Holandija-449,Hrvatska-61, Španija-884 itd, itd..Dakle, ukratko, radi se ekonomskoj katastrofi. Međutim, ovo nije jedini problem. Politička kriza koja se nalazi u pozadini ekonomske krize verovatno je čak i ozbiljnija. I konačno, treći, možda najznačajniji problem je odsustvo organizovanih alternativnih-autonomnih pokreta, grupa koje bi bile u stanju da artikulišu postojeću krizu u ekonomiji, politici i kulturi.
Препоруке:
3
0

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер