Очигледно је да Ерик Рејнерт представља ону грану мислилаца која тежи обнови теорије и праксе дела Џона Мајнарда Кејнза.
Ова је интеција оправдана у контексту кризе која је свет захватила после 2008. год. и има своје основе у ономе што се назива "Вашингтонски консензус".
Међутим, заборавља се много шта. Да се кејнзијанска економија показала мање супериорном у односу на неолибералну. Заборавља се да су глобални односи кејнзијанства подупирали односно помагали државе трећег света да "стану на ноге" што су искористили бројни корумпирани диктатори тако да помоћ није долазила до најсиромашнијих грађана него до лидера најсиромашнијих држава који су ту помоћ искористиле да ојачају своје диктатуре.
Свакако, међутим, мислим да је потребно преиспитати неолиберални концепт привреде посебно на глобалном нивоу.То се мора чинити јачањем глобалних институција и њиховом демократизацијом а не повратком у аутаркичне националне државе.

Autor mrtav hladan prolazi pored Marksa i njegove analize, pominjući pri tome Smita i Rikarda i tek usput svrstavajući Marksa uz učenja pomenute dvojice. priznajem, trebalo bi imati hrabrosti ovako šta učiniti. Pa, upravo se kod Marksa može naći objašnjenje i današnje krize u reprodukciji kapitala. Ono je u suštinskoj protivrečnosti između upotrebne i razmenske vrednosti robe.

Lep prikaz zanimljive knjige. Trebalo bi ipak, po meni, ponesto i dodati. Na primer, nove tehnologije, odnosno nove vestine otvaraju i nove percepsije, sto materijalne, sto mentalne i duhovne. Jos bolje receno: one su spregnute. To znaci da postoje i novi koncepti i nova shvatanja starih koncepata. Simptomaticno je da se na ovom mestu nije izvrsila promena. Sta ce ovakav Marks u informativno, bio-roboticko, doba? Isto kao neoliberalizam, i svi ostali pravci kao da su vakcinisani od promena. Konacno, postoji nedrzavni konglomerat raznih industrija, koje nisu u ovom prostoru. Jednostavno, onda i drzave stavljaju virtuane granice, odnosno polako i one postaju virtualne. Na zalost, ne znamo kuda idu nove tehnologije, a preduzetnistvo je uvek bilo potrebno, u nekom obliku.

Ne znam sta je pesnik hteo da kaze ali realnost je sasvim drugacija. Statistika govori da za vreme krize bogati postaju sve bogatiji a da srednja klasa sve siromasnija. Drustvo sigurno nece ici u pravcu jacanja srednje klase a slabljenje burzoazije i hiperburzoazije. To znaci da kriza ne pogadja svakog. Lecno, meni je odvratna srednja klasa a posebno sve sto je vezano za njen moral, shvatanje sveta, politike, ekonomije i realnog zivota. Pod uslovom ako hocete da zivite normalno onda budite preduzetnici, lideri, kreirajte nova radna mesta, povecajte produtivnost itd. Koliko je devijantna srednja klasa govori i podatak da je vecina izdrzavana od poreskih obaveznika. Na kraju, dacu vam jedan lep primer. Cena maline u svetu je izmedju 10-15 evra/kg. Koliko od te cene dobijaju proizvodjaci? Gde su inzinjeri, ekonomisti, lideri i strucnjaci da od toga naprave biznis. Srbija je na stadijumu razvoja da izvozi sirovine a svi se kao ljute kako im je tesko...

Zapad je pobedio Istok.
Zapad je kreditirao kupovnu moć svog stanovništva, a Istok kreditirao školsko-zdrastveno-penzionu sigurnost svog stanovništva. Ovakva slika nametnute lažne stvarnosti potrošačkog mentaliteta od strane Zapada, kod Istočnog čoveka stvorilo je iluziju i destruktivnu pohlepu, i on je srušio svoju državu koja ga je hranila putem samoodrživog rasta i proizvodnje.
Sada je i Zapadu stigla cena lažnog prosperiteta (kreditiranog) radi rušenja Istoka, a profesori to nazvali "KRIZA".
Banke su postali vlasnici i Istoka i Zapada.
A debele knjige se pišu da zarade velike pare.
Kakav Marks i profesori. Bankari najbolje poznaju ljudsku dušu i njenu pohlepu. Oni žive od tuđe pohlepe. Krediti su odradili svoje.
Kraće nisam mogao da napišem.

Jos jedna od teorija kako je kapitalizam "savrsen" i jedino moguc sistem, samo mi ne znamo da ga primenjujemo.
Nije liberalizam kriv za krizu, one su redovne jos od nastanka kapitalizma, kapitalizam je problem.
Kada se kapital i nauka sretnu nastaje progres. Potpuno pogresno, nauka se krece u skokovima, a ne linearno, danas nema novih naucnih otkrica koja bi generisala stvaranje novih proizvoda. Prezvakavanje Teorije talasa, iako je i ona pogresna, ne objasnjava velike krize.
Drzava koja treba da upravlja ekonomijojom u kapitalizmu, danas nemoguce, drzava je samo instrument kojim vladajuca klasa, kapitalisti, ostvaruju svoje interese. Danas njima nije potrebna drzava, ona je cak i smetnja sirenju kapitala, zato je vec izgubila znacaj, a nadnacionalna udruzenja jacaju: EU, ASEAN....
Citav prikaz knjige pokazuje koliko je knjiga suplja,
Treba citati Marksa, samo njegovi radovi objasnjavaju krize kapitalizma i samo nam on daje resenje.

Аутор: „Вероватно ћемо дуго морати да плаћамо за тржишну лудост из доба вукова.”

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/neoliberalna-hobotnica.html

Озбиљан текст о, изгледа, озбиљној књизи и великој теми која нас скоро све погађа. Али неки моментатори изгледа све самеравају само из једне једностране визуре да ли и колико нека теза одговара или не одговара (њиховом!) Марксу и улапа се или не у марксистичку теорију. Лично високо ценим дотичног мислиоца, али таква врста обогтворавања и некритичности и јесте од њега направила култ и идеологију ми и индиректно омогућила победу овог "неолибералног" зла против којег се сада боре све слободољубиве снаге широм света.

@jj
Čovek stvarno nije u stanju da odgovori na vašu tvrdnju. Ona je potpuno detinjasta. Marksova analiza robe, novca, reprodukcije kapitala, viška vrednosti najjasnije utire put rešenju u kome se našao savremeni kapitalizam. I vi opet isto.....nije dao rešenje. Vi, izgleda, rešenje zamišljate u nekoj retorti ili kao neki veliki prasak. Uzmite konačno u ruke ono što je davno napisao pa ako ste u stanju da pratite njegovu analizu reći će vam se samo a ako niste onda odustanite samo ne zamarajte nas ovakvim tvrdnjama. MIsa vam je relativno dobro odgovorio.

Е.Рејнварт квалификује грешком шок терапију и деиндустријализацију бивших соц.држава,касније читав неолиберални концепт назива тржишном лудошћу.По њему то су заблуде или НЕСВЕСНЕ ГРЕШКЕ.НЕ,то је ПРОМИШЉЕНО И СВЕСНО.На тај начин су те државе претворене у неоколонијалну сировинску базу и сталног купца производа западних држава које отплаћују својим ресурсима и сталним задуживањем.Када Е.Р потенцира јаку државу то исто каже пре њега Б.ПАВЛОВИЋ у интервјуу старом Нин-у,да држава када је угрожена гађа у главу.Подразумева се да је има и да није до те мере атрофирала односно одумрла како желе марксисти и неолиберали.Смањење куповне моћи значи смањење производње јер немате коме продати производ,зачарани круг и КОЛАПС.В.Клаус:,,Евроамеричка цивил.још није доспела до краја и могла би још одређено време да опстане. То не желим,али верујем да ће тај крах бити СТРАВИЧАН."Домаћи болесник као да нема жеље да се лечи.Несвестан болести или безживотан.Како је лако живети на рачун туђе глупости

Za Aleksandra, nastavak...Međutim, autor iako afirmativno govori o Kejnzu, i sam ističe ograničenost kejnzijanizma u savremenom svetu, u kojem je jedno od ključnih obeležja prelazak s nacionalne na globalnu privredu. On smatra, imajući u vidu promenjen kontekst, da je potreban kejnzijanizam ali na svetskom nivou. I tu se dolazi do sadržaja prethodno objavljene knjige istog autora: ''Globalna ekonomija'' ( u Norveškoj je knjiga objavljena 2004. god, a kod nas 2006.god. )Ovaj ekonomista ne spada u antiglobaliste ili suvereniste, ali smatra da, međunarodna trgovina zasnovana na idejama Fridriha fon Hajeka, kao i model po kojem su države Trećeg sveta i bivše socijalističke države uključivane u međunarodnu trgovinu, vode ka nestanku oko 50 država kao i još većoj polarizaciji između bogatih i siromašnih zemalja. Logično, iz toga proističe njegovo određenje globalizacije po neoliberalnom modelu (Morgentauovom modelu) kao neokolonijalnog projekta.

Prikazi ovakvih knjiga su nam potrebni danas kad se svet,posebno zemlje Evropske unije, nalazi na ivici ekonomske katastrofe. a šta tek reći za ekonomsku situaciju u Srbiji..