Иако они драстично срозавају ниво расправе где год да се појаве, позивајући се (у најбољем случају) на давно побијене и да, исмејане аргументе, они имају своју вредност – могу се показивати студентима као јадни примери једне псеудо-науке, неизлечиво затроване једном идеологијом која је, на сву срећу, на умору.
Кажете- на давно побијене и исмејане аргументе...
А чему, онда, овај памфлет? :-)
Ево, ја, на пример- немам појма о Кантовим принципима универзалности, или чему год; нисам ни верник, па ми не можете "пришити" ни религијске догме, по којима је хомосексуалност "аут". Где год да покушате да ме "угурате", биће климаво, обориво врло лако.
А опет- хистерију геј права не могу да прихватим; из чисте припадности хетеросексуалној већини. Пре или касније, сви ви, заговорници те наказне идеје, мораћете да схватите- то ће увек, без обзира колико моћна буде пропаганда тих неумних идеја изазивати отпор и одбојност код нормалног света.
Одустаните, док је време.

Тако што би Брдар био психијатар или психолог, и/или изнео легитимне аргументе који би довели у питање званични став научне заједнице...

А зар тај став научне заједнице не би могао бити одраз идеологије, рецимо неолибералне? Није на одмет мало сумње поготово ако сте филозоф и ако су у питању хибридне,на брзину склепане "научне истине".Сведоци смо да је наука постала слушкиња корпоративног капитализма што изазива сумњу у званичне ставове научне заједнице. Једноставно речено-научници су купљени.Да ли иза овог текста стоји Филозофски факултет у Нишу? Или је аутор хтео дати себи на значају?

Sve pozivajući se na "svima očigledne" istine (što je, jelte, tako "filozofski"...) ovaj provincijski umislilac denuncira svoje ideološke, mada bi bilo tačnije reći - 'rodne', oponente ne sporeći s njihovim argumentima tako što bi ponudio svoje, validnije (deder da ukratko pojasni npr. irelevantnost kantove univerzalističke maksime - odma bi ga čak i takvog kakav je ustoličili na nekoj katedri na Oksfordu!), već zamenjujući teze u pravom maniru palanačkog advokata zamaskiranog u dežurnog evro-gej-vilozofa...u slobodno vreme na kazanu nekog deretansko-lihtovskog quasiNGO korita. Teško je to svariti, ma koliko da neko ima razumevanja za nizak nivo nastave i opšte kulture u nesrećnoj, zatucanoj i osakaćenoj Srbiji!

Odavno govorim da treba ukinuti katedre filozofije po univerzitetima u Srbiji; bolje da se nijedan tako ne naziva jer zbog ovakvih, nedostojnih i sama filosofija izaći će na rđav glas...

Даље, аутор ВРЛО ПОМНО, као већина ЗАГОВОРНИКА "нормалности" ХОМОСЕКСУАЛИЗМА (о томе се ради, не о хомосексуалности, као АЛТЕРНАТИВНОМ виду сексуалности, већ о ХОМОСЕКСУАЛИЗМУ као ИДЕОЛОГИЈИ, која ПОКУШАВА да ОПРАВДА ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ хомо- и хетеросексуалности), тј. "нормалности" ПРОПАГИРАЊА мањинског и ПРИВАТНОГ опредељења, ИЗБЕГАВА да проговори о хомoсексуалности као ЛИЧНОМ ИЗБОРУ, ergo ЕНТИТЕТУ из области ПРИВАТНОГ, не јавног! На страну ПОЛЕМИКЕ чиме је ДЕТЕРМИНИСАНА хомосексуалност (болешћу, поремећајем или/и варијацијом сексуалности), важно је запазити ТРЕНД у понашању ЗАГОВОРНИКА ХОМОСЕКСУАЛИЗМА да хомосексуалност, par excelance предмет ПРИВАТНОСТИ, учине ЈАВНИМ! То ПРАВДАЈУ тиме што је и хетеросексуалност ЈАВНА, па по ИДЕОЛОГИЈИ "људских права" то мора да буде и хомосексуалност! Чисти СОФИЗАМ! ДРУШТВЕНОСТ хетеросексуалности проистиче НЕ од њене не само друштвене и БИОЛОШКЕ преваленције, већ зато што је ЈЕДНА од ПОСЛЕДИЦА хетеросексуалности НАСТАНАК ДЕЦЕ, ergo УМНОЖАВА се ДРУШТВО!

ЧИЊЕНИЦУ да се неки хомосексуалац НЕГДЕ може вештачки оплодити на КОМЕРЦИЈАЛНОЈ ОСНОВИ, не треба ни дискутовати! Маркс НИЈЕ ЗАЛУД говорио о "фетишизму робно-новчаног односа", слагали се са њим у другоме или не! Наиме, У ОВОМ СЛУЧАЈУ "фетишизам робно-новчаних односа" је ЖИВОТ САМ, тј. зачеће, рођење, одрастање, васпитање и зрелост БУДУЋЕГ ЉУДСКОГ БИЋА! Ergo, КУПОВИНОМ СПЕРМЕ или СУРОГАТ МАЈКЕ ми ДЕТЕРМИНИШЕМО СЛОБОДУ БУДУЋЕГ ЉУДСКОГ БИЋА, а све због тога што неко ЖЕЛИ "ДРУГАЧИЈЕ ДА СЕ ВОЛИ"! Маркс је У ОВОМ СЛУЧАЈУ, САВРШЕНО у ПРАВУ! То СЕЋА на пијаце робова кад су бирани ЗДРАВИ и ЈАКИ ЦРНЦИ и ЦРНКИЊЕ, јер ће моћи много да раде и РАЂАЈУ НОВЕ ЦРНЧИЋЕ, будуће РОБОВЕ! "Да, али ми ћемо том детету обезбедити сјајну МАТЕРИЈАЛНУ будућност!" рећи ће ЗАГОВОРНИК ХОМОСЕКСУАЛИЗМА! Одговарам да је ДЕТЕРМИНАЦИЈА или ОГРАНИЧАВАЊЕ БУДУЋНОСТИ БИЛО КОЈЕГ ЉУДСКОГ БИЋА у бити РОПСТВО! Замислите да БОГАТИ WASP хомосексуалци ДОЛАЗЕ у Србију и КУПУЈУ ЗДРАВУ "белу" СПЕРМУ или ИЗНАЈМЉУЈУ српску СУРОГАТ-МАЈКУ!?

Диван аргумент - љубав. То о чему аутор жели да пише је пријатељство, никако љубав односно сексуална пожуда (притом болесна). Дакле - пријатељска љубав са једне стране, а болест са друге.
Овај текст је невероватан, то је та самозвана, квазиинтелигенција, на коју геј лобисти некако покушавају да нам укажу.

Имаће ови жути филозофи пуно проблема са Кантовим категоричким императивом.

Dakle, Kategoricki imperativ se ne univerzalizuje na nacin na koji to autor kaze. Prvo, autor ne pominje sve formulacije KI, od kojih je najvazniji posmatrati covestvo u drugom i kao svrhu a ne samo kao cilj. Medju razlicitim kritikama kategorickog imperativa, jedna od cestih je to da ista maksima ne mora biti univerzalizabilna po svakoj formulaciji. Ipak, sto je jos veci problem, autor kaze da ako bi homoseksualizam postao univerzalan, svet bi morao nestati. Ovo je tacka na kojoj se cak i neko ko poznaje Kanta mora cvrsto razici sa autorom. Naime, autor je predstavio univerzalizaciju KI kao konsekvencijalisticku. Drugim recima, utvrdio je nemoralnost homoseksualizma na osnovu neprihvatljivosti posledice. To je ogromna greska. Da je tako, Kantova etika bi bila konsekvencijalisticka, odnoso pripadala bi istoj grupaciji kao i utilitarizam. Kantova poenta je nesto drugo: da li je moguce sprovesti maksimu delanja u situaciji u kojoj se ona univerzalizuje? Laz je jasan slucaj.

Има једна пошалица...И Ниче и Сартр за мене су фантом;жеђ се моја филозофскагаси само кантом...Испада, по неким коментарима, да се Кант у својим размишљањима бавио- геј популацијом (0,5-2% становништва). Калик се позвао на метод; и позвао се правилно. Сва ова тумачења су прилично јадан покушај да се релативизује Каликов став, који се некима не допада. То је класичан пример како се изврће смисао, намерно скреће у псеудофилозофске воде, да се избегне ефекат, који нечије речи и ставови изазову. Софистичким техникама инверзије смисла, значења и принципа, којима се и Благојевић увелико служи- бесмислене су. Реално, није потребно "потезати" Канта, да би се доказала штетност "геј-концепта"; довољан је здрав разум, који имају (скоро)сви. Од кад је света и века- зна се шта је нормално, а шта не; са тим се може неко не слагати; но, то само говори о његовом моралу и односу према обичном човеку. Илити- псеудоелитизам, кад смо код филозофије...

Recimo da je moja maksima 'po mogucstvu slagacu prijatelja da bih ga oraspolozio'. Univerzalizijuci to, lagati u takvom svetu bi bilo moguce? Zato se konstituise duznost 'ne lagati ako je moguce'? A maksima 'stupicu sa ovim covekom u homoseksualni odnos ako nam se svidja' da li spada u taj tip rezonovanja?

Немам компетенције аутора и већине коментатора, али бих да приложим пар редака.Мислим да је наметање теме хомосексуалности једна од белосветских ујдурми типа наметања људима ствари не првог, већ хиљаду и првог реда по значају за једну заједницу људи, нпр. за нас у Србији. Уместо да умне потенцијале улажемо да разрешимо суштинске проблеме Срба, а од којих ја као главни видим Опстанак, па даље редом, људима се намећу небитне теме, а хомосексуалност ту дође као једна од поручених. Као да немају Срби ничег пречег што би требали да реше. Од таквих ми је ствари већ мука, године пролазе, друштво пропада, а мислећи и они који би могли допринети општој добробити се често баве небитним.