Hvala Vam, g.Kleftakis, za ovu tečno i s toplinom ispričanu priču o porodici u prošlosti i sada, protkanu svevremenim, pojedinačnim i ličnim.
Ima u njoj više nego što se čita na
površini.
Znam da je onima koji više vide i sadržajnije žive po pravilu lepše, ali ne i lakše nego drugima.
Pozdrav, sve najbolje, Ljubiša V.J.
Preporuke:
55
1
2
ponedeljak, 09 april 2012 12:39
rasejanje
Bože koliko lep i poučan tekst.Hvala Vam, zaista ste i umetnički doprineli da ovaj tekst i podsećanja budu tako dragocena svima nama koji lagano umiremo u stranim zemljama ali uvek i jedino sa mislima na našu SRbiju!
Preporuke:
50
1
3
ponedeljak, 09 april 2012 12:55
Vladan Andrejic
Postovanje,gospodine Kleftakis,za Vase ranije tekstove,ali ovaj mi lici na lament nad sopstvenom sudbinom.Nije Bog odlucio,odlucili ste vi sami da odete.Verujem da tamo lepo zivite.Uspeli ste,ali pod stare dane srce pita po koju cenu.Kazete da Vasa deca govore po tri jezika, znaci da su pametni,mogu.Pitanje je:Ko je odgovoran i zasto, nisu zavoleli i naucili svoj,pa to preneli i Vasim unucima.Postovanje i za Vas stav da sa te vremenske i kultoroloske razlike ne bi trebalo da uticete glasanjem.Vi ste Holandjani,svojom voljom.Kao sto je i moj drug koji je znatno kasnije otisao u S.A.D.(1980),Imao je 25god., a sada govori Srpski kao prosecni zapadni slsvista.Tuga.Moras da imas ponos i karakter,gospodine Kleftakis,da bi ostao ono sto jesi.Kukanjem samo pozledjujes rane.
Preporuke:
29
43
4
ponedeljak, 09 april 2012 13:33
Vasilije Kleftakis
@Vladan Andrejic: Mislim da me niste u potpunosti razumeli. Moji raniji – a ako Bog dâ, i budući tekstovi na slične teme su namenjeni onima koji ostaju u zemlji, kao i onima u dijaspori koji su etnički homogeni. Ja to nisam – od začetka. Ja sam neka vrsta “naslednog“ izbeglice, i to sa viševekovnim iskustvom – ali baš zbog toga što nisam uronjen u svakodnevicu i okolinu, mislim da sam u prilici da “sa odstojanja“ vidim ponešto više i bolje (ne mora značiti: i tačno). To što sam napisao uopšte nije lament – a ako jednom delom i jeste, on je implicitno politički lament nad katastrofom izazvanom 27. martom 1941 g. i svim daljim katastrofama koje su neizbežno usledile tome. Mada imam taj pasoš, nisam Holanđanin – ostajem mešavina Grka, Rusa, Srba, istina dobro adaptiran, ali vezan za ta tri korena. Ponos i karakter nisu vezani za naciju, nego za rod . Ono što sam sada napisao je uglavnom namenjeno novom “Odlivu Mozgova“: “dedino“ upozorenje...
Preporuke:
67
0
5
ponedeljak, 09 april 2012 14:05
s.j. @Vladan Andrejic
Vaš ton je karakterističan za neotesane osobe koje misle da je sve neko 'odlučio'. Mislite da su izbeglice tek tako 'odlučile' da odu? Da vidimo kak biste vi ovleli provesti deset godina u jednoj sobi, i to kao četvoročlana porodica! To je život koji je velika većina izbeglica mogla očekivati u Srbiji, i zato su i otišli. A to zašto autor živi (ili delom provodi vreme) u inostranstvu, je njegova lična stvar. Činjenica da on piše ovakve tekstove je dokaz da se on ne 'odrađa' uinostranstvu, kao to što neki čine USRED matice, pa njegov rod, ili rodovi, ga ne gube, ma gde živeo.
Preporuke:
56
5
6
ponedeljak, 09 april 2012 14:42
Bojan
Vasilije, ovaj članak je lijepo napisan, poučno, i vaš angažman do sada na NSPM je bio jako koristan za nas koji pratimo sajt. Međutim, ja nekako osjećam da je ovaj tekst nedovršen i da ste još nešto htjeli, imali ili bar još mogli da kažete.
Jasni su mi neki od pomenutih aspekata utapanja i gubljenja jezika i kao član ciljne grupe veoma često razmišljam na tu temu. Ipak, treba imati u vidu da su jezik, kultura, nacija, dinamične kategorije koje se razvijaju. Na žalost, u našoj otadžbini one se nalaze u regresivnoj fazi. Ja se često u dijaspori osjećam "srpskije" i čistije nego u našoj polatiničenoj, pozapadnjačenoj i šizofrenoj zemlji. Pogledajte samo primjer ujdurme na TV-servisima u Srbiji za jučerašnji praznik, katolički Uskrs koji ne slavi ni 5% stanovništva. Kladim se da će sledeća nedjelja biti mnogo manje u fokusu od ove upravo prošle.
Preporuke:
40
0
7
ponedeljak, 09 april 2012 14:49
Bojan 2
Ono što bih primjetio u Vašem pisanju je da postoji jedna neprekinuta nit koja se vuče od Peloponeza do vaših unuka u Holandiji.. a to je pravoslavlje. Možda oni ne znaju više grčki/ruski/srpski jezik, ali dio vrijednosti koje su naslijedili od predaka uklapaju se u pravoslavni opus. Vi ste na neki način utopljeni u sredinu, ali i samim vašim bitisanjem i intelektualnim radom tamo širili ste ili misionarili vrijednosti koje pripadaju pravoslavnom krugu, vi ste na neki način oplemenili sredinu u koju ste došli.
Migracije su nešto što je neizbježno za svako društvo. Ono što je žalosno u našem, srpskom slučaju je to što naše vlasti generacijama ne upražnjavaju nešto što bih ja nazvao "menadžmentom migracija", ni na nivou otadžbine ni dijaspore. Onima koji su otišli sistem zacementira mogućnost povratka, a ništa se sistemski ne radi da se identifikuju razlozi odlaska i stvore uslovi da se utiče na njih u budućnosti, niti da se ta dijaspora objedinjuje i koristi kao prednost.
Preporuke:
33
1
8
ponedeljak, 09 april 2012 15:03
MR
@c.j. Tačno tako. Otišao sam 1959. ali za stalno 1960. godine. Život je još uvek bio težak u bivšoj domovini. Ali prve godine nisu bile lake ni u inostranstvu. Odvedoh Nemicu u Ameriku, stigoše deca, trebalo je ići dalje u školu. 75ih godina dovedoh školsku drugaricu iz Srbije, ali joj se život u Americi nije svideo. Sada sam već 23 godine sa Amerikankom, dobro se slažemo. Samo jedna stvar: Ne samo što nisam zaboravio srpski, dodao sam još tri nova jezika.Dolazio sam češće u vreme socijalizma u bivšu domovinu. Poštovao sam njihova mišljenja, pogotovu što život u bivšoj Jugi tada nije bio loš. Kod vas je bilo bolje nego, recimo, u Meksiku. Nisam se bavio politikom i niko me nije dirao. Svuda sam bio dobrodošao. Doduše, nisam bio u prisnom odnosu sa srpskim useljenicima jer sam, kao i danas, imao svoje mišljenje o politici i životu uopšte. A to je oduvek bilo teško sa našima ako ne ideš pod korak.
Preporuke:
18
4
9
ponedeljak, 09 april 2012 15:19
samonikli talent
Prvi jezik mi je bio ruski, a maternji – srpski, naučio sam tek u osnovnoj školi. Tome su se odmah pridružili francuski i engleski – pravi galimatijas. Kasnije sam otkrio da nisam ni Rus, ni Srbin, nego Grk, jer su se moji grčki preci doselili u Rusiju u XVIII veku, i to pod istovetnim okolnostima kao i oni Srbi iz "Seoba" Crnjanskog.
ima već neku godinu dana ili više, kako sam gledao neku emisiju gde je gostovao neki stručnjak iz Sremske Mitrovice (ne "stručnjak") po tom pitanju (dečji govor, sinapsa,...).
On kaže da se deca najbolje (bez teškoća) nauče dva jezika u dobi od dve do pet godina! A posle mnogo lakše nauče i treći, četvrti,... jezik, jer im je razvijena pomenuta sinapsa.
Preporuke:
19
0
10
ponedeljak, 09 april 2012 15:43
saša r.
G-dine Kleftakis, svaka čast na ovom snažnom, vrlo emotivnom i iskrenom tekstu. Napisali ste istinu kakvu samo život može da skroji. Svaki komentar koji nije u saglasnosti sa ovim tekstom je demagoški ili ciničan. Upoznao sam tokom svog života Ruse i Beloruse sa sličnim, čak i težim sudbinama, i vrlo lako mogu da osetim i procenim suštinu Vašeg teksta.
Volim da čitam Vaše tekstove i prevode, i samo nastavite tako.
Pozdrav i veliko poštovanje od mene!
Preporuke:
34
0
11
ponedeljak, 09 april 2012 15:47
Nenad Radulović
Gospodine,
Vrlo lep članak, skoro sam zaplakao.
Ta imigrantska priča je kompikovana kako ste opisali. I borba da se očuva srpstvo i naše vrednosti je nimalo lako.
Evo na primer, mojih su preko žice došli u deceniju 1950i u Kanadi. Ja sam se rodio tamo ali sada živim i radim u Americi. Oženio sam jednu našu devojku, ali ona je četvrta generacija Srpkinja, poreklom iz Like kao ja. Naša deca su, eto, peta generacija Srpkso pokoljenje i daj Bože, ostaće Srbi.
Još jedna zanimljiva stvar. Ti tamburaši kojih pevaju Uzo Deda Svog Unuka...vodeći vokal je od mojoj supruѕi deda...rođen u Americi. Zovu se Braća Popović, bio je njih 5 brata i svirali su skupa preko 70 godina. Umrli su u duboko strarosti i bili su poznati po celom srpskom zajednici. Svi 5 su oženile srpkinje...
Preporuke:
46
0
12
ponedeljak, 09 april 2012 15:51
Sarajlija
Predivan tekst! Hvala Vam...
Preporuke:
26
0
13
ponedeljak, 09 april 2012 15:53
seljak bezemljaš
Pravo odrođavanje se praktikuje ovde kod kuće. Ovde su našli da se iskorene.Na kućnom pragu.Zakleli se tuđinu i tuđini.Zbog koristi ili olakšica.Ili zbog pakosti,mržnje,sujete.Ili nade da se bežanjem od porekla može stići do "univerzalnog".Njegoš je isticao plahovitost i pohlepu.Kvalifikacije za saradnju sa okupatorom su biti"emancipovan"i bez"predrasuda".Tako se potpiše ugovor sa đavolom.A kamata vrtoglavo raste.Odrođenik kao mahnit brani svoju ludu pogrešku.
Mnogi moji su otišli.Veliki svet traži ekonomsku,kulturnu i jezičku asimilaciju.Mi i neznamo koliko je to teško.
Nama višejezičnost izgleda dobra.Da dobra je za posao,prodavnicu,banku.Samo u jeziku koji je posisan sa majčinim mlekom čovek ne oseti teskobu.
Preporuke:
29
0
14
ponedeljak, 09 april 2012 16:02
pedjauae
Verujem da ce puno ljudi iz rasejanja prepoznati sebe u ovom divnom clanku, hvala gospodinu Kleftakisu. Ne vidim u njemu nikakvo zaljenje nad svojom sudbinom, naprotiv. Prepoznajem hrabrog i postenog coveka koji se (kao i mnogi drugi) bez obzira u kojoj zemlji zivi i kojim jezikom govori ne odrice svojih korena i voli ih i uci i svoju decu i unuke da ih vole.
Preporuke:
20
0
15
ponedeljak, 09 april 2012 16:02
gavrilo
imate dovoljno materijala za jednu knjigu!Rijetko dobar i poučan tekst!
Preporuke:
22
0
16
ponedeljak, 09 april 2012 16:10
Marko Gay
Ja o gorepomenutom filmu ništa nisam znao, dok nekoliko godina posle venčanja moj zet, Pjotr Robertovič (ovo sasvim "po ruski", sa otčestvom!) nije doneo jedan film ("My Big Fat Greek Wedding")
Video sam taj film, ali najdirljiviji i najoptimisticniji film o drugoj generaciji iseljenika je film Head On.
Problem je samo sto ima nekoliko filmova sa istim imenom.
Potrazite onaj koji je rezirala Ana Kokkinos. Govori o zivotu mladica iz druge generacije grckih iseljenika u Australiji.
Preporuke:
12
2
17
ponedeljak, 09 april 2012 16:10
Vasilije Kleftakis
@Nenad Radulović: Poštovani g. Raduloviću, ne možete zamisliti koliko ste me obradovali time što ste rekli ko su ti pevači i tamburaški orkestar. Bog da im dušu prosti i podari im rajsko naselje – imali su rašta i živeti! I Vi i Vaša supruga treba da se ponosite njima. Ja sam na njih slučajno naišao na Ju-tjubu i odmah, instinktivno, ne znajući ništa više, iz intonacije njihovih glasova osetio da je vredno preporučiti njihovo izvođenje besmrtnih stihova čika Jove-Zmaja, kao ilustraciju i mog teksta i kao materijal za razmišljanje ....
Preporuke:
26
0
18
ponedeljak, 09 april 2012 16:39
Vladan Andrejic@Vasilije Kleftakis
Postovani.Nisam napisao da ponos i karakter zavise od Nacije.Po meni, oni zavise od licnosti,a koju formira,porodica95% i drustvo u kojem zive zajedno 5%.Znam,takodje, da su Vasi preci otisli,a ne Vi.Sudbina?Ja nisam i gledam svoju zemlju koja se raspada, u kojoj je cirilica iz Beograda prognana,a uskoro ce i iz Nisa.U kojoj vladaju tzv.intektualci.Za vas ne sumnjam da to jeste(intektualac). Zbog toga ovakav komentar.Siguran sam da to sve znate,,pa Vas molim, da kada pisete o jeziku,pismu i ostalim beznacajnim stvarima(Ko izgubi jezik i pismo,NEMA SVOJ PONOS I KARAKTER).Molim Vas, da kada vec pisete o tome,budete mnogo ostriji.Jednom, morate da se opredelite, makar i onom trecinom srca, jer ovde kod nas je: Dogorelo do n*okata.
Preporuke:
21
0
19
ponedeljak, 09 april 2012 17:41
mp
Odnosi matice i rasejanja su veoma slojeviti. Autor je poceo uopsteno o odnosima rasejanja i matice, a onda je presao na drugu temu svojih licnih iskustava i izazova kako sacuvati sopstveni identitet zivecu u drugoj kulturi.
Preporuke:
12
0
20
ponedeljak, 09 april 2012 17:56
Aleksa
za "Vladan Andrejic"
Poštovani Gospodine,
Da li je neko napisao da ste Vi napisali kako ponos i karakter zavise od nacije? Ne ljutite se, ali niste pogodili ni ravan na kojoj se prima i razume tekst gospodina Kleftakisa. Pišete da je ćirilica prognana iz Beograda, a uskoro će se to desiti i u Nišu - nije teško podesiti kompjuter da bi mogli da pišete komentare na ćirilici.
Preporuke:
15
0
21
ponedeljak, 09 april 2012 18:27
Srbin agnostik
Vaše tekstove čitamo sa velikom strašću i naročitom pažnjom, podjednako kao i tekstove koje "posrbljavate".
Međutim ovaj tekst ima posebnu vrednost, jer pored sijaset zanimljivih i korisnih pojedinosti, otkriva Vaš literarni dar i smisao za humor.
Pišite češće ovakve tekstove, jer nesumnjivo je da imate šta da kažete, znate kako da to uradite, a sem toga, promovišete i istinske vrednosti.
U srpskoj kulturi, a o politici da i ne govorimo, da bi neko dobio reč, poželjno je da bude prost, banalan i vulgaran. Dodaju li se ovim "vrednostima" samomržnja i samoprezrenje - sva vrata u javnom životu Srbije za vas su otvorena. Posledica toga jeste da najveći ugled kao pisci, reditelji, političari.. uživaju najveći sikofanti, blasfemičari i prostaci.
Zato su ovakvi tekstovi od nemerljive vrednosti, kao i mesta na kojima ih srećemo.
Preporuke:
25
0
22
ponedeljak, 09 april 2012 20:58
Darko Babić
Svet će se zavrteti većom brzinom. Pokušaće mnogi da se vrate u Srbiju, jer će se u njoj lepo živeti.
Teško će se u nju ulaziti, ali ako ovaj tekst oštampate na papiru i sačuvate u porodičnoj arhivi onda se može ispostaviti da se radi o popusnici na granici. Vaši čukununici će naučiti srpski jezik i ćiriličko pismo.
Jevreji su kao narod posle dve hiljade godina oživeli svoj jezik.
Preporuke:
21
0
23
ponedeljak, 09 april 2012 23:09
Pukovnikov učenik
Divna priča koja tera na razmišljanje. Svaka Vam čast gospodine Kleftakis, kod vas su se zadržale i održale najbolje osobine sva tri slavna naroda.
Preporuke:
22
0
24
ponedeljak, 09 april 2012 23:19
NEMANjA VIDIĆ
Šta da kažem o tekstu čoveka sa kojim sam u pismenom kontaktu svakog, ili svakog drugog dana, a već je bilo dosta gotovo biser komentara? Prošlo je već godinu dana otkad je on na sajtu Vidovdana podržao stavove o ćirilici Srpskog udruženja
"Ćirilica" Beograd. Tada sam ga nazvao bratom, a on je javno uzvratio da prihvata pobratimstvo. Prilikom njegovog boravka u Beogradu marta ove godine uručili smo mu plaketu našeg udruženja. A posle objavljivanja na NSPM njegove studije "Zatiranje ćirilice-plan ili slučaj", u znak zahvalnosti i priznanja štampali smo je u 400 primeraka.U tome je novčano pomogao DSS, a zajedno smo organizovali promociju te studije u sali Opštine Voždovac. Govorili su prof. dr Rade Božović, prof. dr Zoran Milošević, mr Olivera Dunjić i Zoran Vacić.
Srećan sam zbog toga što su se komentatori oglasili na pokazani način. Nije srpsko još propalo, kad se u pravim vrednostima ovako lako prepoznajemo!
Preporuke:
30
0
25
ponedeljak, 09 april 2012 23:50
Peter RV
Kleftakis ima Tolstoja u njemu. Steta sto ne pise vise po ovoj temi koja me narocito interesuje kao diasporca od odprilike istog datuma.
Bio sam vise pustolovac od njega jer sam lutao po raznim kontinentima bez ikakve brige za buducnost. Izlazak iz komunisticke Jugoslavije je znacio, dusevno, izlazak iz jednog koncentracionog logora.Niko od tad nije imao toliku silu da mi nametne cutanje kad slusam budalastine bilo cije propagande.
U emigraciji treba ocekivat dosta ponizenja i imao sam svoju dozu od toga, ali sto sam dobio zivjeci na Zapadu bilo je vrijedno. Lutajuci po raznim zemljama zakljucio sam da je slobodna misao nesto bez cega se ne moze zivjet kao covjek. Sloboda misli nema cijenu.
P.S. Moji sinovi i kcerke, kao i unucad, iako svi pravoslsvci, nijedan ne govori srpski. Kad majke nijesu Srpkinje odrzavanje jezika u stranoj okolini, postaje tortura za djecu. Cestitam g. Kleftakisu na uspjeh da je preneo Srpski bar na drugu generaciju.
Preporuke:
11
3
26
utorak, 10 april 2012 01:38
Vladan Andrejic@Aleksa
Postovani gospodine Aleksa,ovog puta moracete da mi verujete na rec.Znam ja, da je tehnicki gledano,prebaciti tastaturu na cirilicu lako, medjutim ja to neznam.Pocetnik sam sa ovom spravom buducnosti.Jedanput sam pokusavao,pa sam posle toga morao da zovem svog drugara(novokomponovanog strucnjaka)za ovakve sprave, e, da mi dovede spravu u red kao sto je bila. Za moje mogucnosti.Sve sto mislim da znam, naucio sam citajuci(recimo,razne knjige), pa ,ako, o necemu pricamo(ne daj Boze raspljavamo),voleo bih da to bude o sustini, a ne o pukoj formi.Ravan(lepa rec) na kojoj neko shvata ili ne, zavisi od pojedinca i kao sto rekoh, od njegovih mogucnjosti.Inace o cemu bi pricali(ne daj Boze,raspravljali).
Preporuke:
5
1
27
utorak, 10 april 2012 03:31
Pukovnikov učenik
@Vladan Andrejić
Mnogi ljudi imaju isti problem kao i Vi: žele da pišu ćirilicom, ali ne znaju kako tehnički da je postave na svom računaru. Zato bi bilo dobro kada bi se na NSPM-u, negde na naslovnoj strani, nalazilo kratko upustvo o tome. Takođe, danas je velika većina najčešće korišćenih programa posrbljena, pa bi bilo korisno ukoliko bi se na jednom mestu nalazile adrese odakle bi se mogle skidati ćirilične verzije besplatnih i ćirilični prevodi komercijalnih programa.
Ukoliko Vam nešto nije jasno, slobodno pitajte. Čuvajmo ćirilicu!
Preporuke:
8
0
28
utorak, 10 april 2012 11:23
Danica Petrović
Hvala za iskrenu i toplu životnu priču namenjenu nama koji nismo otišli ,da je prenesemo našim mladima koji se u sve većem broju spremaju da odu.Strah me je da brojim sve moje lepe devojčice i dečake koji su otišli.Znam koliko vole svoju zemlju i znam koliko su je željni.Zato ne želim ni da se bunim ni da lamentiram.Zanimaju me rešenja da se deca sačuvaju.Srpska dijaspora je takva kakva jeste jer je Srbija takva kakva jeste.Svog naroda i svoje zemlje se ne odriče.Predlažem da Srbija bude bolja,pa će joj se deca radije vraćati.Ne treba razmišljati o tome šta dijaspora treba da pruži Srbiji.Treba misliti o tome šta Srbija mora i može da pruži dijaspori.Ako nam je Bog odredio da ispraćamo decu,ko nam brani da im pošaljemo jabuku?Ko nam brani da ih se setimo,da im se javimo,da ih pitamo kako im je?Ko nam brani da o njima vodimo računa i da ih pomažemo?Taj segment društva u Srbiji nije izgrađen.Nije to pitanje politike.To je pitanje zrelosti i odgovornosti jednog društva.
Preporuke:
7
0
29
utorak, 10 april 2012 21:45
MR
@Vladan Andrejić. Ako može biti od pomoći, evo malog uputstva za vađenje čirilice ili bilo kog drugog jezika u svetu: Otvori Control Panel, onda Clock, Language, and Region, pa Regional and Language Options. Ispašće čitav niz jezika gde, naravno, trenutno stoji Enlish. Na toj listi se nalaze Serbian Cyrillic ili Serbian Latin, itd. Problem je što je ipak potrebno rudimentarno znanje engleskog jezika. Nađite nekog da vam pomogne. Sve najlepše - MR.
Preporuke:
4
0
30
sreda, 11 april 2012 08:10
Srbo-Kanadjanin iz Makaoa (i povremeno Mainland Kine)
Jedan pradeda po ocu -- iz Srbije u Francusku 1920-ih, ekonomska migracija, vratio se 1939.
Drugi pradeda po ocu -- iz Makedonije u Sjedinjene Drzave 1905-1911, ekonomska migracija
Pradeda po majci -- iz Srbije u Englesku 1941, politicka migracija
Njegov sin, majcin stric -- u Berlin, ekonomsko-politicka migracija
Majcin brat od tetke, preko Maroka 1960-ih u Kvebek 1970-ih, ekonomsko-politicka migracija
Njegova majka, tetka moje majke i moja kuma na krstenju -- u Kvebek, porodicna migracija
Ja -- 1993. u Kanadu po pasos. 1996. na godinu dana u Holandiju (naucno-istrazivacki rad), 1998. Madjarsku (isto), 2002. Norvesku (isto), 2005. Kinu (posao).
.jpg)
Ima u njoj više nego što se čita na
površini.
Znam da je onima koji više vide i sadržajnije žive po pravilu lepše, ali ne i lakše nego drugima.
Pozdrav, sve najbolje, Ljubiša V.J.
Jasni su mi neki od pomenutih aspekata utapanja i gubljenja jezika i kao član ciljne grupe veoma često razmišljam na tu temu. Ipak, treba imati u vidu da su jezik, kultura, nacija, dinamične kategorije koje se razvijaju. Na žalost, u našoj otadžbini one se nalaze u regresivnoj fazi. Ja se često u dijaspori osjećam "srpskije" i čistije nego u našoj polatiničenoj, pozapadnjačenoj i šizofrenoj zemlji. Pogledajte samo primjer ujdurme na TV-servisima u Srbiji za jučerašnji praznik, katolički Uskrs koji ne slavi ni 5% stanovništva. Kladim se da će sledeća nedjelja biti mnogo manje u fokusu od ove upravo prošle.
Migracije su nešto što je neizbježno za svako društvo. Ono što je žalosno u našem, srpskom slučaju je to što naše vlasti generacijama ne upražnjavaju nešto što bih ja nazvao "menadžmentom migracija", ni na nivou otadžbine ni dijaspore. Onima koji su otišli sistem zacementira mogućnost povratka, a ništa se sistemski ne radi da se identifikuju razlozi odlaska i stvore uslovi da se utiče na njih u budućnosti, niti da se ta dijaspora objedinjuje i koristi kao prednost.
Prvi jezik mi je bio ruski, a maternji – srpski, naučio sam tek u osnovnoj školi. Tome su se odmah pridružili francuski i engleski – pravi galimatijas. Kasnije sam otkrio da nisam ni Rus, ni Srbin, nego Grk, jer su se moji grčki preci doselili u Rusiju u XVIII veku, i to pod istovetnim okolnostima kao i oni Srbi iz "Seoba" Crnjanskog.
ima već neku godinu dana ili više, kako sam gledao neku emisiju gde je gostovao neki stručnjak iz Sremske Mitrovice (ne "stručnjak") po tom pitanju (dečji govor, sinapsa,...).
On kaže da se deca najbolje (bez teškoća) nauče dva jezika u dobi od dve do pet godina! A posle mnogo lakše nauče i treći, četvrti,... jezik, jer im je razvijena pomenuta sinapsa.
Volim da čitam Vaše tekstove i prevode, i samo nastavite tako.
Pozdrav i veliko poštovanje od mene!
Vrlo lep članak, skoro sam zaplakao.
Ta imigrantska priča je kompikovana kako ste opisali. I borba da se očuva srpstvo i naše vrednosti je nimalo lako.
Evo na primer, mojih su preko žice došli u deceniju 1950i u Kanadi. Ja sam se rodio tamo ali sada živim i radim u Americi. Oženio sam jednu našu devojku, ali ona je četvrta generacija Srpkinja, poreklom iz Like kao ja. Naša deca su, eto, peta generacija Srpkso pokoljenje i daj Bože, ostaće Srbi.
Još jedna zanimljiva stvar. Ti tamburaši kojih pevaju Uzo Deda Svog Unuka...vodeći vokal je od mojoj supruѕi deda...rođen u Americi. Zovu se Braća Popović, bio je njih 5 brata i svirali su skupa preko 70 godina. Umrli su u duboko strarosti i bili su poznati po celom srpskom zajednici. Svi 5 su oženile srpkinje...
Mnogi moji su otišli.Veliki svet traži ekonomsku,kulturnu i jezičku asimilaciju.Mi i neznamo koliko je to teško.
Nama višejezičnost izgleda dobra.Da dobra je za posao,prodavnicu,banku.Samo u jeziku koji je posisan sa majčinim mlekom čovek ne oseti teskobu.
Video sam taj film, ali najdirljiviji i najoptimisticniji film o drugoj generaciji iseljenika je film Head On.
Problem je samo sto ima nekoliko filmova sa istim imenom.
Potrazite onaj koji je rezirala Ana Kokkinos. Govori o zivotu mladica iz druge generacije grckih iseljenika u Australiji.
Poštovani Gospodine,
Da li je neko napisao da ste Vi napisali kako ponos i karakter zavise od nacije? Ne ljutite se, ali niste pogodili ni ravan na kojoj se prima i razume tekst gospodina Kleftakisa. Pišete da je ćirilica prognana iz Beograda, a uskoro će se to desiti i u Nišu - nije teško podesiti kompjuter da bi mogli da pišete komentare na ćirilici.
Međutim ovaj tekst ima posebnu vrednost, jer pored sijaset zanimljivih i korisnih pojedinosti, otkriva Vaš literarni dar i smisao za humor.
Pišite češće ovakve tekstove, jer nesumnjivo je da imate šta da kažete, znate kako da to uradite, a sem toga, promovišete i istinske vrednosti.
U srpskoj kulturi, a o politici da i ne govorimo, da bi neko dobio reč, poželjno je da bude prost, banalan i vulgaran. Dodaju li se ovim "vrednostima" samomržnja i samoprezrenje - sva vrata u javnom životu Srbije za vas su otvorena. Posledica toga jeste da najveći ugled kao pisci, reditelji, političari.. uživaju najveći sikofanti, blasfemičari i prostaci.
Zato su ovakvi tekstovi od nemerljive vrednosti, kao i mesta na kojima ih srećemo.
Teško će se u nju ulaziti, ali ako ovaj tekst oštampate na papiru i sačuvate u porodičnoj arhivi onda se može ispostaviti da se radi o popusnici na granici. Vaši čukununici će naučiti srpski jezik i ćiriličko pismo.
Jevreji su kao narod posle dve hiljade godina oživeli svoj jezik.
"Ćirilica" Beograd. Tada sam ga nazvao bratom, a on je javno uzvratio da prihvata pobratimstvo. Prilikom njegovog boravka u Beogradu marta ove godine uručili smo mu plaketu našeg udruženja. A posle objavljivanja na NSPM njegove studije "Zatiranje ćirilice-plan ili slučaj", u znak zahvalnosti i priznanja štampali smo je u 400 primeraka.U tome je novčano pomogao DSS, a zajedno smo organizovali promociju te studije u sali Opštine Voždovac. Govorili su prof. dr Rade Božović, prof. dr Zoran Milošević, mr Olivera Dunjić i Zoran Vacić.
Srećan sam zbog toga što su se komentatori oglasili na pokazani način. Nije srpsko još propalo, kad se u pravim vrednostima ovako lako prepoznajemo!
Bio sam vise pustolovac od njega jer sam lutao po raznim kontinentima bez ikakve brige za buducnost. Izlazak iz komunisticke Jugoslavije je znacio, dusevno, izlazak iz jednog koncentracionog logora.Niko od tad nije imao toliku silu da mi nametne cutanje kad slusam budalastine bilo cije propagande.
U emigraciji treba ocekivat dosta ponizenja i imao sam svoju dozu od toga, ali sto sam dobio zivjeci na Zapadu bilo je vrijedno. Lutajuci po raznim zemljama zakljucio sam da je slobodna misao nesto bez cega se ne moze zivjet kao covjek. Sloboda misli nema cijenu.
P.S. Moji sinovi i kcerke, kao i unucad, iako svi pravoslsvci, nijedan ne govori srpski. Kad majke nijesu Srpkinje odrzavanje jezika u stranoj okolini, postaje tortura za djecu. Cestitam g. Kleftakisu na uspjeh da je preneo Srpski bar na drugu generaciju.
Mnogi ljudi imaju isti problem kao i Vi: žele da pišu ćirilicom, ali ne znaju kako tehnički da je postave na svom računaru. Zato bi bilo dobro kada bi se na NSPM-u, negde na naslovnoj strani, nalazilo kratko upustvo o tome. Takođe, danas je velika većina najčešće korišćenih programa posrbljena, pa bi bilo korisno ukoliko bi se na jednom mestu nalazile adrese odakle bi se mogle skidati ćirilične verzije besplatnih i ćirilični prevodi komercijalnih programa.
Dotle, mogu da posluže instrukcije sa interneta:
http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:Pode%C5%A1avanje_%C4%87irilice_i_latinice
http://www.cirilica.com/cirilica/Strane/CirilicaNaRacunarima/WindowsXPnew.html
http://www.youtube.com/watch?v=Vjmhdrjc3dc
http://www.youtube.com/watch?v=IEifhEVSDmA
Ukoliko Vam nešto nije jasno, slobodno pitajte. Čuvajmo ćirilicu!
Drugi pradeda po ocu -- iz Makedonije u Sjedinjene Drzave 1905-1911, ekonomska migracija
Pradeda po majci -- iz Srbije u Englesku 1941, politicka migracija
Njegov sin, majcin stric -- u Berlin, ekonomsko-politicka migracija
Majcin brat od tetke, preko Maroka 1960-ih u Kvebek 1970-ih, ekonomsko-politicka migracija
Njegova majka, tetka moje majke i moja kuma na krstenju -- u Kvebek, porodicna migracija
Ja -- 1993. u Kanadu po pasos. 1996. na godinu dana u Holandiju (naucno-istrazivacki rad), 1998. Madjarsku (isto), 2002. Norvesku (isto), 2005. Kinu (posao).
Gde sam? i ko sam? Valjda globetrotter...