Ovo je kao igra gluvih telefona.

Evo o čemu se radi. BDP raste tako kako raste, ali i stopa zaduživanja raste. Rast stope zaduživanja je mnogo veći od rasta BDP tako da se stvara nikad nadoknadiv gubitak. I pored rasta BDP, na temelju zaduživanja, a ne na temelju realnog dohodka stvara se katastrofalan jaz sa katasrofalnim posledicama.

Prema tome, jedan izdvojen pokazatelj bez drugih, barem tog jednog stope zaduživanja, zaista ne vredi ništa da bi se negirala nezadrživa propast liberalne privrede.

Niko od pomenutih subjekata uprkost navodnom porastu BDP ne može da izmiri dugove nikako od BDP-a. E od čega će ga izmiriti, ako ne od BDP-a? Znači spirala zaduživanja se nastavlja i vodi gde?
U blagostanje i napredak ili bankrot i katastrofu.

Autor zaboravlja da postoji i treci put, koji nije ideoloski porazen, a dao je superiorne ekonomske rezultate: fasizam.




Jedino ako i fasiste smatrate levicarima?

Jer fasisti su dramaticno povecali intervenciju drzave, transfere i socijalna davanja za siromasne. Npr, 1930-e godine je samo 7% italijanskog budzeta islo na socijalu, dok su fasisti to do 1940-e uspeli da podignu na cak 20%.

O povecanju italijanskog zdravstvenog budzeta, koji isto pogoduje siromasnima, i da ne govorimo.




Da nije i ovo empirijski odgovor i ako jeste, kako je onda uopste nastao privatni housing kreditni mehur 2000-tih?

Autor se pita gde je ovde(u Srbiji)neo liberalizam,kao nema ga,pa navodi primere(izmedju ostalog) nepostojanja istog u Srbiji ,kao nema stecajeva???da se ne bi povecala nezaposlenost(valjda je mala u Srbiji),rigidno radnicko zakonodavstvo ,kaze gotovo je nemoguce otpustiti radnika u Srbiji,zaista se pitam zivi li ovaj autor u Srbiji?Osnovni postulati neoliberalizma su liberalizuj,privatizuj(rasprodaj),i zaduzi se.Pa sve je to ovde sprovedeno ,ali po autoru nedovoljno.Zato mu ocigledno smeta jos tog malo preostalog drzavnog kapitala ,pa kao primere nepostojanja neoliberalnog kapitalizma u Srbiji,navodi Telekom,pa cak i Smederevo??? (mada nije mi jasno sta pod tim podrazumeva ,valjda Sartid sto je krajnji cinizam) Medju prvim zakonima koji je donela Dosovska vlast bio je zakon o privatizaciji,odn ukinula je postojeci Milosevicev zakon ,da bi se lakse i brze rasprodao drustveni kapital i odmah je promenjeno radnicko zak. da bi se lakse otpustali radnici.

Neoliberalnim kapitalistickim "ekspertima" nisu dovoljne ni ove stotine hiljada otpustenih radnika,da bismo se prepustili "carima" slobodnog trzista,(a u te cari spada i izjava onog Italijanima "demokratski" nametnutog bankara Montija da je sigurnost radnog mesta monotona),jos samo da se rasproda ono malo sacuvane drzavne imovine (Telekom im narocito bode oci),pa gde bi nam bio kraj sa "nevidljivom rukom trzista".
Uzgred bas bih volela da autor objasni sta se desilo sa Irskim neoliberalnim cudom,koga su neoliberalni "eksperti" (poput Danice Popovic) isticali kao "svetli" primer kojeg bi trebalo slediti?

”Bruto domaći proizvod (BDP ili GDP eng.) je ekonomski izraz koji predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarenu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP uključuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnosti firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak.”

Ako ja dobro razumem ovu definiciju, i usluge banke su deo BDP-a (kod nas verovatno veoma veliki), a svaka strana banka ili kompanija može da kao vlasnik ubira i iznosi vani 95% BDP-a ove zemlje, i BDP bi opet mogao da raste. Ako je to zaista tako onda me ne čudi da BDP raste u zemljama istočne Evrope kao i kod nas (a možda i u Libiji koja ”cveta” u obnovi) ali to sigurno ne znači da nema krize, već pre da su te zemlje surovo eksploatisane.

Biću zahvalan ako neko stručniji prokomentariše i pobije ili potvrdi moje laičko razmišljanje na ovu temu.

@ Kurir Boško



Upravo u tome je i bila sustina spora 1930-tih godina.

Fasisti u Italiji i Nemackoj su se zalagali za slobodno trziste i pomoc nizim klasama (ukljucujuci tu i radnike i sitne kapitaliste), dok se Engleska zalagala za drzavnu pomoc krupnom kapitalu i odrzavanje sistema kakav bi odgovarao bankama.

Posle nesto kolebanja, Srbi su se 27. marta 1941-e odlucili da se bore na strani Engleske i krupnog kapitala.

Danas zivimo posledice srpske pobede u tom ratu.

Autor koliko sam razumeo reče(napisa) da je u Srbiji "nemoguće" otpustiti radnika, pa neka objasni kolegama i meni kako mi to postasmo tehnološki višak u firmi kojoj smo digli prodaju za 58% za tri godine?

Ovaj neoliberalni kaplar je sasvim dosadan; nema krize samo recesija. Malo sutra! Kao da nam se svima utroba pomerila na pomisao da ce propasti nekontrolisano "slobodno" trziste gde je uloga drzave sasvim uklonjena. Naprotiv, kapitalizam slobodnog trzista ide u pravci neizostavnog nestajanja sa propascu americke neproizvodne ekonomije. Nece biti bankarskog zelenastava i privatnih banaka koje pozajmljuju drzavama. Naprotiv, svet ide u pravcu povratka centralnih drzavnih banaka dok ce privatni bankari da vise po banderama od Grcke do Francuske i dalje, za manje od godinu dana.

Bendžamin Dizraeli, (1804 - 1881.) britanski političar i premijer u dva navrata u periodu procvata kapitalizma, izrekao je svojevremeno misao: "postoje tri vrste laži: laž, gnusna laž i statistika".
Zato pozivanje na statističke podatke B. M., kao i projekcije i zaključke koje iz tih podataka proizilaze treba primiti sa najvećom opreznošću i skepsom.
Uostalom, ako je statistički sa svetskom ekonomijom sve u redu, zašto se u danas Španiji, Grčkoj, Italiji sukobljavaju demonstranti i policija.
Ima se utisak da su, pošto su naštampali pare koje su upumpali u pljačkaške banke, neoliberali i liberali krenuli u novu promociju svojih promašenih stavova i učenja. A šta ako ponovo krene loše?
Pa reče Dizraeli: "postoji......statistika".

Nije teško proveriti.Pred svakim okružnim sudom u Srbiji u drugom stepenu vodi se više hiljada sporova iz oblasti radnog prava U 99% slučajeva radi se o tome da radnicima nisu isplaćene zarade,uplaćeni doprinosi(ukinut SDK a da nije nađen novi sistem kontrole).Tužbe su često i zbog brutalnog,primitivnog izbacivanja radnika na ulicu.Presude se ne donose a donete presude se ne izvršavaju.Od onih kojima nije obeѕbeđeno izvršenje presude traži se da kao podnosioci tužbe plate sudske takse uz cinično objašnjenje da će dobiti povraćaj sume kada naplate presuđenu sumu čiju naplativost država ne obezbeđuje.Prinudnu naplatu sudske takse od maja meseca od desetina hiljada ljudi čija su osnovna prava pogažena i koji nemogu da naplate svoja potraživalja država će naplaćivati preko privatnih izvršitelja. Upadanjem u kuće i plenidbom šta se nađe A tek hiljade onih koji se nisu obratili sudu.Ako autor sugeriše da su radnici previše zaštićeni onda se on ruga i istini i ljudima.Nije jedini.A to nemože izdobriti.

@ Bob



Zaista, niko ozbiljan da o tome progovori jer sistem u Americi nema nikakve veze s fasizmom -- upravo protiv tog sistema se fasizam borio.

Mogli ste reci i da Amerikom vlada korporativni komunizam -- podjednako bi besmisleno bilo.

Da ponovim, komunizam i fasizam su neprijatelji krupnog kapitala, oni nisu za kapitalizam u kome glavnu rec igraju velike kompanije ili korporacije.

Neverovatno do koje mere su Srbi indoktrinirani, do te mere da su zaboravili ko se zasta bori i koju stranu oni podrzavaju.

Krupni kapital dans vlada svetom zahvaljujuci pobedi nad fasizmom koju su za njega Srbi izborili u Drugom svetskom ratu.

Economist: 2011 revisited Charting the year
http://www.economist.com/node/21542191

Gubici investitora na svetskom tržištu fondova su 2011. godine iznosili 6300 milijardi dolara, procena je stručnjaka agencije „Blumberg“. Najveće gubitke u odlazećoj godini su pretrpeli investitori koji su imali u rukama akcije i hartije od vrednosti banaka. A u dobiti su oni koji su u osnovi svoje strategije imali energetski sektor – akcije naftnih kompanija su prema rezultatima godine bili lideri svetskih tržišta fondova. Agencija kaže da je 2011. godina bila jedna od najdramatičnijih za svetsku ekonomiju. (Bloomberg, 2. januar 2012.)

E moj Boško, balkanski clds liberalu...

Jedan deo sadržaja iz 2. poglavlja:

Episode 2. The US Federal Reserve.




orientalreview.org/2010/06/09/episode-2-the-us-federal-reserve/

Hajde da celu priču vratimo na početak, sa akademskih visina na jednostavne činjenice:

Svaka priča o uspešnosti liberalnog i uopšte svakog kapitalizma,previđa ključne stvari:
Radi se o činjenici da je sav taj rast i "uspeh" zasnovan na jevtinoj energiji, koja je maltene otimana, preko multinacikompanija.

O kakvom mi uspešnosti USA ekonomije pričamo,kada je tamo groivo 3 puta jevtinije nego kod nas? Teško li je biti uspešan?

O jevtinoj ekspoalataciji ruda širom planete da ne govorimo. Jedna autorka, piše na svom sjatu, da je u Kongu izazvan građanski rat da bi se jevtinije došlo do nekog vrlo retkog i skupog metala,neophodnog za mobilne telefone.

Lanac marketa "Tesco" plaća radnika na plantažama u Južnoj Africi po 20 dolara mesečno. Ljudi prskaju voće bez zašttinih maski. Štedi se na svemu. I, vože iz JA je logično konkurentno recimo našem.

Uzmite u obzir i te faktore pa onda pričajte o uspešnosti vaših idola.

Porast BDP ne znaci nista za stanje u u ekonomiji ni velikih a tako ni malih zemalja. Najveci problem ove mega krize koja je potresla svet jeste drasticni porast zaduzivanja i nezaposlenosti u svim razvijenim zemljama. Kada imamo rastucu nezaposlenost i rast zaduzivanja to su veliki strukturni problemi za svaku zemlju.Ceo svet je u velikim problemima zbog preraspodele gde mali broj ljudi ubira neverovatno profite na racun vecine, takav sistem je nepravedan i potpuno nehuman. Oni koji veruju u mantru maksimizacija profita po svaku cenu, unistavaju ljudsku zajednicu; Profit radi profita je neodgovorna besmislica. Neoliberlani principi Cikaske skole su upropastili srpsku ekonomiju kao i mnoge druge ekonomije u svetu. uzmimo samo Srbiju, koja je poslednjih dvadeset godina u ozbiljnoj krizi i koja se pretvorila u surovi tajkunski zabran.

četvrtak, 29 mart 2012 17:04
siniša
Ovo je kao igra gluvih telefona.

Evo o čemu se radi. BDP raste tako kako raste, ali i stopa zaduživanja raste. Rast stope zaduživanja je mnogo veći od rasta BDP tako da se stvara nikad nadoknadiv gubitak. I pored rasta BDP, na temelju zaduživanja, a ne na temelju realnog dohodka stvara se katastrofalan jaz sa katasrofalnim posledicama. ...



bio je ovde u komentarima na neku temu link do graga kde se lepo vidi da su BDP (BNP) i dug u korelaciji.

zato izgleda Nemačka, Italija može tim dugom da subvencioniše neke proizvode koje izvozi, i time zapravo uništi konkurenciju. Nešto slično kao na primeru Haitija, kde su neka SAD preduzeća sasvim uništila domaće proizvođađe. Tamo ima i nekih stranih firmi koje posluju maltene kao eks teritorij, tj. uopšte ne moraju plaćati poreze, i ostale dađbine državi - Haitiju (Karibi); a uz to iskorišćavasju jeftinu domaću (karibsku) radnu snagu.

Jedno "po meni" veoma ozbiljno pitanje za g-dina "salonskog" ekonomistu:"Kako u tim tzv liberalnim zapadnim ekonomijama nastaje novac"?
Molim za hitan odgovor da li je to na osnovu duga ili ima bazu u nekom plemenitom metalu ili već nešto treće (možda na osnovu viška vrednosti - hahahah).

&Filantropska reforma
Slažem se sa vama.Nisam stručan u tom delu ali mi je liberalizam nehuman To je za vukove.Mislim da je bolji model DŽon Majnard Kenza.Pogotovo za naš nivo razvoja.Nemogu se preskočiti sve stepenice. Imam utisak da su naši liberali sve teorije odbacili a prigrlili liberalizam Milton Fridmana iz pomodnih razloga.Mnogo im je značilo da jašu na talasu koji je do juče bio pobednički.Koliko znam i u USA se odriču Fridmana ali ovde se još drže.
I da budem jasan.A MERIKANCI SU NAM PRVO POSLALI PERŠINGE A ONDA EKONOMISTE VEĆE RAZORNE MOĆI.

1.
Da bi dokazao da svet nije u ekonomskoj krizi B. Mijatović iznosi podatke o kretanju BDP-a od 2008. do 2011. godine.
Izolovano posmatrano BDP - bilo da se radi o njegovoj veličini ili o njegovom kretanju-je POTPUNO BESMISLEN pokazatelj. On baš ništa ne dokazuje. Žak Atali, veliki neoliberal koga B. Mijatović pretpostavljam ceni, piše o tome: „Uzmimo jedan ekstremni primer. U jednoj diktatorskoj zemlji se ostvari godišnje 100 milijardi dolara od prodaje nafte. Vlast odluči da svakom od 58 miliona stanovnika ostavi samo 20 dolara godišnje a da preostalih 99 milijardi dolara upotrebi za kupovinu oružja. I pored toga, BDP po glavi stanovnika će statistički iznositi 10.000 dolara. Znači nivo BDP-a ništa ne govori ni o prirodi proizvodnje - da li je to visoko industrijalizovana zemlja ili pustinja u kojoj samo postoje nalazišta nafte, ni o standardu stanovništva, ni o čemu.“ Prava slika o jednoj zemlji može se dobiti samo stotinama i stotinama statističkih podataka znalački ukrštenih i tumačenih.

3.
Posle kraha svetske privrede 2008. postalo je jasno da je tržišni kralj go i da je svet u kome instrument (ekonomija) ima primat nad ciljem (dobrobit čoveka) – izvrnut i sulud svet. Već krajem 90-ih u većini zapadnoevropskih zemalja počelo je teorijsko i političko preispitivanje „neoliberalnog jednoumlja“. Inače izraz „neoliberalno jednoumlje“ je lansirao Žan-Fransoa Kan u knjizi „Jednoumlje“ (La pensée unique«, Fayard 1996), a koristio ga je i Žak Širak u junu 1996. na svečanom zatvaranju samita G7 označivši Forum u Davosu kao „centar jedne vrste jednoumlja“.

Ukratko, finansijska oligarhija je uspela da nametne to jednoumlje tako da „ u neoliberalizam danas spadaju kako glavnina iz akademske ekonomije, tako i sve političke struje koje su na vlasti u razvijenim zemljama, pa i mnogim zemljama u razvoju, bez obzira na to da li su na desnom centru, u samom centru ili na levom centru (socijaldemokrate).“