Anglo-Amerikanci su uvek cinicni. Kao najveci krsioci ljudskih prava: sankcije koje pogadjaju civile i decu (Irak), bombradovanja, nocni upadi i ubijanje civila (Afganistan) oni drze lekcije i namecu se kao svedske sudije ljudskih prava.

Zasto se onda ne bi nametali i kao sudije namestenih izbora, kad u svojim drzavama upravo koriste najbolje metode za namestanje izbora - najbolja metoda je naravno sprega medija i politike, tj kontrolisana medija.

U tome jesu prvi na svetu.

Ne spominju borisa tadica i tomislava nikolica koji bez primedbi gubi slobodne predsednicke izbore dva a sada vec i treci put.

Од најранијих дана у развоју савремене 'демократије*', постаје очигледно да демократија, као и сви други системи, има своје недостатке. Разуме се, када су на челу прави људи - што би требало бити циљ свих политичких процеса, уместо задовољавања неких пустих норми које су у моди, типа 'демократичности' - сваки систем функционише, али шта учинити кад није тако, и како обезбедити да до тога дође?

У демократијама* се то чини мерама попут 'цензуса', којој је за циљ да смањи број партија (јер иначе нема сврхе у постојању држава и цивилизације, ако је хиљаде партија - на крају ћемо доћи на 'сваки човек је своја партија', што заправо значи да нема колектива, и да смо заправо само појединци (групе, државе, партије се своде на апсурд)), али и да бољи испливају на површину. Ово последње се базира на смелој претпоставци (под још једном претпоставком - да су 'дизајнери' тог система имали добре, а не себичне намере) да политички активни појединци, т.ј. они који ће евентуално формирати део партија

Управо. Користе најразорније методе, од којих се теже бранити. Не ослањају се на оне грубље методе попут лажирања избора, већ на медије и новац.

Исто је и са њиховом пропагандом. Чесот се за њу каже да је за разлику од Совјетске, била више суптилна, па зато и ефикаснија. То је донекле тачно, али не сасвим. Њихова пропаганда је суптилна само у очима њих самих, и оних који већ размишљају као они. За наше очи, пак, она је нимало мање 'храпава', и свакако више простачка. Видели смо то посебно од '90-их, кад су почели пљују по нама на начин који се мора окарактерисати као расистички и пун мржње. Иста им је била и пропаганда током Другог светског рата. Ниво расизма који су они тада испољавали према својим противницима је неретко НАДМАШИВАО и оно што се могло видети у Јапанској и Немачкој пропаганди. Исто је било и у Британији и посебно Аустралији. Аустралијски војници су били убеђени да су Јапанци били полу-људи, кратковиди, и слабићи. Да није тако, показало се кад

Британија је наводно то учинила само због Аустралије, јер је је Аустралија тада била маље од полу-суверена (и политички, и друштвено), и Британија је била дужна да свој став усклади са ставовима својих бивших колонија, како би заједно деловали. Британској страни очито није толико било стало до овога, а Аустралија је била ОШТРО против, па је Британија 'попустила', иако је очито била јача страна у том односу.

Америка није била 'за', јер се Вудро Вилсон плашио да ће изгубити политичку подршку, посебно на Југу; А и сама Америка је имала систем апатејда све до 1964. (доба када су Афрички студенти слободно студирали у Београду).

То је изазвало бес Јапанаца, и допринело фашистизацији.

Разуме се, није то једини кривац; Јапан је још 1910. окупирао Кореју - али је и у том случају Јапан сматрао да 'ако мође Запад да има колоније, зашто не и ми'? Наравно, то не оправдава њихова зверства у Кореји и Кини, исто колико ни Америчке атомске бомбе нису имале оправдања.

Хвала. Извињавам се за грешке у куцању (а и правопису).

Само да додам: После тог гласања, и као реакција на остале мере Лиге Нација, у Јапану и Америцу су избили протести, и немири у случају Америке. Руље расиста су 'ловиле' црнце широм Америке. Новине на Југу, и у задртијим деловима Америке, су шириле панику и оптуживале црнце да покушавају проширити Бољшевизам у земљи. Било је вешања, паљења живих људи, и укупно је страдало неких пар хиљада људи, са свих страна. Насиље није било ограничено на 'задртије' крајеве, већ је било пристутно и у великим градовима попут Чикага. Нисам баш најупознатију у то како су се ствари смириле, али јасно је да већих помака ка позитивном није било до 1964., и да је жестоки расизам идаље врло жив - Кју Кјукс Клан, и сличне абрнормалности.

Запањујуће је кад видимо да је Други светски рат могао бити избегнут, да је било мало више добре воље и поштења. 50 милиона живота би било спашено! И да ли смо ишта научили после рата? НЕ! Запад је још гори!

Постоји нешто у бити болесно и настрано у Англо-западњачком друштву садашњице. То је последица великог низа догађања и утицаја - у то нећу улазити јер је крајње компликовано - и одражава се начине које помињете.

Све више људи на западу губи смисао за живот (наравно, не само на западу, али тамо је то далеко израженије), и пошто су сви традиционални дружтвени ослонци (вера, традиционалне вредности и.т.д.) нестали, или нестају, они смисао траже у оваквим 'хобијима'. Они тиме покушавају попутнити рупе у свијим животима (настале губитком горе наведеног), и то им даје неки смисао. Ти пројектићи, који постану опсесија, и до којих држе толико да цели призор одише духом фашизма, су њихов болестан начин превазилажења поменутог проблема. Кажем болестан, јер у томе стварно има нечега несздравог, на свим нивоима.

Камо среће да су једине жртве те болести они сами, али нису. Народи широм света, било они којима 'помажу', или они које демонизују (Срби)у процесу помагања другима, такође страдају

Dakle, ubede vas, a mediji ponavljanjem to neizbezno uspevaju, da zivite u demokratiji, koju morate cuvati i negovati, a zapravo vas vesto ukalupljuju, od cega korist imaju samo politicke elite, bilo da su pozicija ili opozicija. To se najjasnije vidi u Americi. Neka mi neko kaze sustinsku razliku izmedju "Demokrata" i Republikanaca? Dok sam imao nerava, pokusavao sam da sa obicnim "svetom" prodiskutujem o nekim stvarima koje se desavaju oko nas. Neverovatno je koliko veruju televiziji. Kad sam im rekao da je recimo Gadafi izdasno finansirao studiranje u inostranstvu, davao besplatne stanove mladim parovima, da je benzin kosta koliko i jedan kikiriki, odgovarali su mi:"Da, ali bio je diktator"! Na moje pitanje u cemu se ogledala ta njegova strahovlada, nisu mi mogli odgovoriti. Jedan je rekao da je toliko godina na vlasti. A po cemu americki "dvopartijski" sistem nije diktatura?

Ono malo ostatka savesti covecanstva, biva ispendreceno, zatvarano, cenzurisano na sve nacine. Najsveziji slucaj sa "Okupirajmo Wall Street". Oni sto nisu demonstrirali, ali su ta savest covecanstva, bivaju proglasavani za smesne, skoro lude. Kada kazete da je SRJ bombardovana nelegalno i nelegitimno, bez odluke SB UN, kada kazete da americki ratni zlocini (a uz Nemce su pobili daleko najvise ljudi u dvadesetom, a nastavljaju u 21. veku) ne podlezu nikakvom sudu pravde, kada kazete da je cudno kako je Saudijska Arabija demokratska a Sirija ili Gadafijeva Libija nisu, kada kazete da su isti Talibani malo dobri (dok ubijaju Ruse) a posle nisu...nemaju odgovora. Samo protresu glavom, kao da time uklanjaju problem, i pomisle:" Sta li cu porodici kupiti za Bozicni poklon". Nadam se da ce sve takve, nesavesne, stici zasluzena kazna. Zelim im upravo onoliku milost kakvu su ukazali nebrojenim zrtvama uterivaca "demokratije". U nesigurnom svetu niko ne moze biti siguran.